Пређи на садржај

Сатори

С Википедије, слободне енциклопедије

Сатори је јапански термин за пробуђење, који се посебно користи у зен будизму.

У зену је сатори стање Будиног ума, чиста свест, без менталног опажања, проницање у сопствену природу будаства, суштинска мудрост (прађна)[1].

Сатори представља искуство које је потпуно немогуће описати или саопштити. То је остварење човека у његовој психичкој свеукупности. Ако се ово искуство може окарактерисати, било на менталној или емотивној равни, то онда није сатори[2].

Махајанистичка Ланкаватара-сутра описује то као „стање у којем свест оплемењена мудрошћу захвата сопствену унутрашњу природу“. У зену се сатори често постиже медитативном концентрацијом на коан.[3]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Јапански термин сатори је еквивалент санскритском самбодхи (самобуђење).[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  2. ^ H. Dumoulin, Zen Buddhism (1963). pp. 273 ff.
  3. ^ Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  4. ^ Suzuki 1995, стр. 10.

Литература

[уреди | уреди извор]