Samsara
Samsara (sansk. संसार saṃsāra - zajednički tok, sutok) je indijski filozofski termin kojim se označava večni tok rađanja, umiranja i ponovnog rađanja, u hinduizmu, budizmu, đainizmu, sikizmu i drugim tradicijama.[1]
Samsara je posledica čovekovih dela (karme) i njima je uslovljena. Budući da svako delo nosi posledice, često jedan život nije dovoljan za njihovo ostvarenje, te se one preporađanjem prenose i u sledeći, gde novim delanjem nastaju nove posledice. Ovaj sled nema kraja, a cilj je indijskih soteriologija oslobođenje (mokša, nirvana) iz začaranog kruga.[2]
Prema Budinom učenju, samsara postoji još od neznanih vremena, a tačka početka nije vidljiva.[3]
Reč samsara na prakrtu, sanskritu i paliju ima isto značenje. Sastoji se iz korena sam - zajedno i sr - teći, i znači zajednički tok. Obično se prevodi kao »prolaženje, lutanje«.[4]
U ranim vedskim spisima se nalazi pojam punarmrtju, što znači »ponovna smrt«, koji je prethodio pojmu samsare.[4] Rani arijski tekstovi povezuju samsaru s kružnim tokovima u prirodi. U kasnijim Upanišadama reč samsara se javlja kao oznaka za egzistencijalni tok uopšte, odnosno za kretanje čoveka kroz reinkarnacije.[5] Prema Čandogja upanišadi, ljudima nakon smrti sleduju dva puta. Asketama se otvara »put bogova«, kojim nadilaze vreme i samsaru. »Oni se ne vraćaju, oni se zbilja ne vraćaju.« Drugima predstoji »put predaka«. Oni se vraćaju, pretvarajući se uzastopno u nebo, vazduh, dim, maglu i oblake, oni padaju na zemlju u obliku kiše i postaju seme i biljke. Ljudi ih jedu, te oni tako dospevaju u spermu, da bi se ponovo rodili u ljudskom obličju.[4]
Samsara je pokretač mnogih traganja za oslobođenjem (mokša). Razne filozofske škole u Indiji davale su različita tumačenja samsare. Među hinduistima i đainama preovlađuje stanovište da sopstvo (atman ili điva) prelazi iz jednog tela u drugo oživljavajući ga. Ovo »istinsko« sopstvo je zatvoreno u telu, a osnovni uzrok tome je neznanje. Oslobođenje je moguće ukoliko se poseduje pravo znanje, jer se tada prevazilazi samsara, ili se spoznaje njena iluzija (maja).
Posvećenici smatraju da se samsara javlja kao problem ako neko nije u stanju da spozna sveprisutnost božanstva u svetu. Posvećenik se uklanja od smetnji svakodnevnog života da bi mogao na miru da meditira. Nije nužno prevazići samsaru, već ovladati sobom i u okviru samsare se približiti božanstvu.[4]
Buda osporava postojanje trajnog sopstva (atmana) koje bi išlo iz života u život.[4] Ono što nazivamo „ja“ samo je uobičajeni naziv za kombinaciju pet stalno menjajućih skupina (skandha), a patnja nastaje kada se neko poistoveti sa njima. Samsara predstavlja okov ovih skupina i simbol neprekidnog rađanja, starenja, umiranja i patnje.[6]
Prema Budinom učenju, tačka početka samsare nije vidljiva:
Ovom beskrajnom toku se ne može nazreti kraj, kao što se ne može videti ni početak lutanja i tumaranja bića, opterećenih neznanjem i okovanih željom. Šta mislite, čega je više: suza koje ste prolili lutajući i tumarajući ovim dugim putem, jecajući i plačući zato što ste bili sa onim što vam je mrsko i razdvojeni od onoga što vam je drago - toga ili vode u četiri velika okeana?
Usled ovog beskonačnog kruženja, nije lako pronaći biće sa kojim nismo bili u bliskom srodstvu:
Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoja majka. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoj otac. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoj brat. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoja sestra. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoj sin. Nije lako pronaći biće koje u nekom trenutku nije bilo tvoja kćer.[3]
Samsara se ne odnosi samo na tok preporađanja u ljudskim obličjima: ona obuhvata čitav niz osećajnih bića, od najsitnijeg insekta do čoveka.[8] I bića i svetovi nastaju i nestaju sledeći zakonitost u kružnom toku samsare.
Više je potoka krvi koju ste prolili bivajući ubijeni dok ste lutali ovim predugim putem nego vode u četiri velika okeana. Mnogo ste puta bili krave i kada ste kao krave bili zaklani, potok krvi koju ste prolili veći je nego voda u četiri velika okeana. Mnogo ste puta bili bivoli, ovce, koze, jeleni, pilići i svinje... I to je dovoljno da osetite gađenje prema svim tvorevinama, dovoljno da ugasite svaku strast prema njima, dovoljno da postanete od njih slobodni.[9]
Međutim, samo na stepenu ljudske egzistencije je moguće postići oslobođenje. Mogućnost za to postoji u ljudskoj svesti, koja je sposobna da prozre ovu zakonitost i da njom ovlada.[2] Budući da je moralna delatnost pokretač zbivanja, ona može u krajnjem slučaju izazvati i njegovu obustavu. Prema budističkom učenju, probuđeni, koji dostigne nirvanu, oslobađa se vrtloga samsare.
Ja sam, prijatelju, preko ove bujice prešao ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred. Kada sam se zaustavljao u mestu, tonuo sam, ali kada sam jurio suviše napred upadao sam u vrtlog. Tako sam prešao preko ove bujice ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred.[10]
- ↑ Rečnik pali i budističkih termina Arhivirano 2011-01-06 na Wayback Machine-u, Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ↑ 2,0 2,1 Samsara, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
- ↑ 3,0 3,1 „Mata sutta”. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-04. Pristupljeno 2018-09-22.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Samsara, Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd, 2004. ISBN 86-19-02360-8
- ↑ Dušan Pajin, Filosofija Upanišada, Nolit, Beograd 1980, str. 170.
- ↑ samsara, Njanatiloka, Budistički rečnik, Pešić i sinovi, Beograd, 1996.
- ↑ Samyutta nikaya, Assu sutta, Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ↑ Samsara, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
- ↑ Timsamatta sutta, Pristupljeno 4. 10. 2015.
- ↑ Prelazak preko bujice, Pristupljeno 24. 4. 2013.
