Vrlina
„Krepost” preusmjerava ovdje. Za ostala značenja, v. Krepost (razvrstavanje).Vrlina ili krepost (grč. ἀρετή, lat. virtus) je moralna izvrsnost ličnosti. To je sposobnost umnog delovanja u skladu sa najvišim ljudskim i božanskim normama[1]. Pojam suprotan vrlini je porok.
Prema antičkom shvatanju, ljudska vrlina je pre svega snaga duha, sposobnost valjanog delovanja. Stari Grci su temeljnim smatrali sledeće četiri vrline:
- razboritost (lakoća uviđanja šta treba činiti u raznim situacijama života)
- pravednost (trajno raspoloženje za dati svakome što mu pripada)
- umerenost (lakoća upravljanja težnjama i njihovo držanje u granicama razuma)
- hrabrost (lakoća svladavanja poteškoća u vršenju dobra i podnošenje kušnji života).
U hrišćanstvu, vrlina je poštovanje božjih zakona. Hrišćanska tradicija obuhvata četiri „prirodne” vrline[1]:
- smernost,
- uzdržljivost,
- moralna čistoća i
- pravednost.
Njima je Sveti Pavle dodao teološke vrline: veru, ljubav i nadu. Po hrišćanskom učenju, vrline nisu urođene ljudima, već ih je Bog dao kroz Hrista da bi ih vernici primenjivali[1].
Budisti smatraju da istinska vrlina dolazi iz uvida četiri plemenite istine i delanja u skladu sa njima, što se naziva plemenitim osmostrukim putem. Sleđenje tog puta podrazumeva:
- ispravne nazore
- ispravne namere
- ispravan govor
- ispravno delanje
- ispravan život
- ispravan napor
- ispravnu pažnju
- ispravnu sabranost
Budistički učitelj Adžan Ča je vrlinu smatrao osnovom harmoničnog sveta u kojem ljudi mogu živeti kao istinska ljudska bića, a ne kao životinje, i govorio je da se o svojoj vrlini treba starati kao što se vrtlar stara o svojim biljkama.[2]
Ovo su neke od osobina koje se vrednuju kao vrline u mnogim kulturama:
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Ivan Vidanović, Rečnik socijalnog rada
- ↑ „Ajahn Chah, Saveti tragaču”. Arhivirano iz originala na datum 2009-10-28. Pristupljeno 2009-06-15.
Wikimedia Commons ima multimedijalne datoteke vezane za: Vrlina