Tuzla

**grad Tuzla**
Bosna i Hercegovina.
Datoteka:TuzlaGrb.jpg grb grada Tuzle
Grad	Tuzla
Kanton	Tuzlanski
Površina	303 km²

Tuzla je jedan od najvećih gradova u Bosni i Hercegovini i središte istoimene općine na sjeveroistoku zemlje. Broji oko 130 000 stanovnika.

Историја

Тузла је једно од најстаријих насеља у Европи са континуитетом живљења. Доказ томе су и пронађени остаци старог насеља сојеничког типа из времена неолита. Археолози су открили бројна насеља са богатим остацима материјалне културе прастарих становника овог подручја. Пронађен је велики број неолитских глинених посуда са разним орнаментима од црне, сиве и црвене керамике али и камени ножеви, сјекире, стругачи и друго. Откривени су остаци хране, људске кости, животињске кости и разни плодови који су користили за исхрану људи тог доба. И ови подаци потврдили су тврдње да је подручје Тузле било насељено још у млађем каменом добу.

Међу пронађеним археолошким материјалима истиче се и керамичка неолитска посуда чија је намјена била кухање слане воде и производња соли.

Први писани спомен о Тузли потиче из 950. године. Те је године бизантијски историчар и цар Константин Порфирегонит у свом дјелу «О управљању државом», изричито споменуо Тузлу као град, под римским називом Салинес што значи град соли, са напоменом да се налази у саставу Рашког кнеза Часлава, који је погинуо у борби са Мађарима.

Култура

Главни чланак: Култура

Књижевност: Тузла је град који има велику књижевну традицију. Тузлак је један од највећих писаца југоистока Европе Меша Селимовић (1910 - 1982), Тузлак је Дервиш Сушић, а Тузлаци су и Стјепан Матијевић, Матија Дивковић, Мухамед Хеваи Ускуфи (1601 - 1651) као и други писци који су задужили простор југоистока Европе својим дјелом.

Сликарство

Из Тузле потичу први школовани босанскохерцеговачки сликари, Ђорђе Михајловић (Академија у Минхену) и Адела Бер (Академија у Бечу). Средином треће деценије у ликовни живот се укључују Фрањо Ледер, Исмет Мујезиновић и Драгиша Трифковић, чије стваралаштво постаје доминантан чинилац духовности града. Из Тузле потичу [[Јамес Хаим Пинто]], један од водећих америчко-мексичких муралиста, и Кристијан Крековић, славни перуански сликар. Хисторичари умјетности као значајну појаву ликовног живота Тузле издвајају дјело Менсура Дервишевића. Међународна галерија портрета у Тузли је основана 1964. године. Данас је Тузла са једном од највећих галерија портрета на Балкану, важан град за ликовну умјетност.

Библиотеке

Претпоставља се да су прве библиотеке постојале у 17. стољећу, при Бехрамбеговој медреси и при фрањевачким самостанима. Данашња Народна и универзитетска библиотека опслужује око 100.000 корисника, и има преко 200.000 библиотечких јединица.

Музеји

Музеј источне Босне посједује етнолошку, хисторијску, биолошку, нумизматичку и умјетничку збирку. Међу 50.000 експоната сачувани су трагови континуитета од 6500 година живота у тузланском крају. Музеј соларства, који постоји у оквиру Солане, баштини фото-документациону грађу о историјату соларства.

Архив

Хисторијски архив Тузла посједује 102 фонда и 22 збирке, а укупна количина грађе износи 1500 дужинских метара. Најстарија архивска грађа потиче из 17. стољећа.

Музика

У Тузли је 1886. основано прво босанскохерцеговачко пјевачко друштво. Почетком стољећа дјеловало је више камерних група, те лимени оркестри Креке и Ватрогасног друштва. Државна нижа музичка школа отворена је 1949., а средња 1957. године. Педесетих година је основан и Велики јазз оркестар. Међу културно-умјетничким друштвима која баштине фолклорну традицију издвајају се КУД Босна и УКУД Звонко Церић .

Народно Позориште

У Тузли је 17. априла 1898. основано прво босанскохерцеговачко позориште. Народно позориште Тузла у континуитету ради од марта 1949. године. Шездесетих година су под кровом ове куће дјеловали пионирско позориште, балетнашкола и симфонијски оркестар. Часопис Позориште , као јединствена театарска ревија у БиХ, покренут је 1953. године.

Школство

Први организирани облици школства датирају из 17. стољећа, и везани су за Бехрамбегову медресу. Данас постоје 23 основне и 17 средњих школа, са око 25.000 ученика. Универзитет у Тузли је основан 1976., иако први облици високог школства датирају из 50-тих година. Чланице Универзитета су сљедећи факултети: Технолошки, Рударско-геолошки, Економски, Медицински, Дефектолошки, Филозофски, Факултет Електротехнике,Факултет Машинства, Академија Драмских Умјетности, те више института. На Универзитету се образује близу 6000 студената, а наставу држи око 600 наставника и сарадника.

Здравство

Први облици организиране здравствене службе забиљежени су 1874., када је отворена Хастахана - прва тузланска болница. Данас је Универзитетски клинички центар највећа здравствена установа регије, са 43 организационе јединице, међу којима девет завода и 13 клиника. УКЦ има око 1800 болесничких кревета, око 2400 запослених, од чега преко 400 љекара различитих специјалности. Дом здравља обавља примарну здравствену заштиту.

Спорт

Организирани облици спортског живота у Тузли датирају из 1904. године. Данас дјелују 74 спортске организације, у 19 спортских грана, са 6500 активних спортиста. Атлетичари су остварили највеће успјехе, освојивши на десетине медаља на међународним такмичењима. Златан Сарачевић је био европски шампион и рекордер у дворанском бацању кугле. Кошаркашице Јединства су 1989. освојиле европску шампионску титутулу, побједивши у суперфиналу петоструког првака Европе - екипу талијанског Примигија.

Географија

Површина Опћине Тузла 30235 ха или 303 км2

Надморска висина 231м/нм

Тузла је са сјеверозапада окружена планинским вијенцем Мајевица (Медведник 843 м2), са југозапада планинама Озрен, Коњух и Јаворник.

Подручје Тузле сврстава се у периопананску област тј. контактну зону Динарида Панонске низије. Котлинасто подручје налази се на јужној страни гребена Мајевице и одвојеног гребена према Ободници. Састоји се претежно од дугих попречних поточних долина и коса које се завршавају у долини ријеке Јале. Терен је благо нагнут према југу.

Сусједне Опћине Тузли су са сјеверне и сјевероисточне стране Сребреник и Лопаре, са југоисточне Калесија, са јужне Живинице и са западне Лукавац.

Основну мрежу водотока чини ријека Јала са својим притокама, од којих су највеће Солина и Јошевица, те Пожарничка ријека, Грабов и Мраморски поток.

Јала извире на подручју Мајевице, на локалитету равни лијештак, на надморској висини од 700 м. Укупна дужина главног тока од изворишта до ушћа у Спречу износи 37 км.

Шире тузланско подручје већим дијелом је изграђено од геолошки млађих седимената (неоген), значајних с економског становишта (угаљ, камена со, кварцни пијесак и др).

Настанак тузланског базена везан је за више фаза које су се смјењивале након мезозоика, а које су за посљедицу имале стварање различитих увјета таложења. У садејству са полиоклиматским карактеристикама настале су разнолике и специфичне седиментне творевине.

Тузла има одлике умјерено континенталне климе. Одређене специфичности изазване су локалним рељефом, опћим положајем у односу на доминантне регије у околини (босански планински централни масив с једне, и Панонска низија с друге стране), ваздушним струјањима тропских и поларних ваздушних маса и циклонским активностима.

Генералне одлике климе односе се на јасну из израженост сва четири годишња доба, релативну влажност и облачност, на максимум падавина у топлијем дијелу године, и минимум крајем зиме.

Средња годишња температура у посљедњих пола вијека је 10,1 степен Ц. Најхладнији мјесец је јануар са просјечном температуром од 0,6 степени, а најтоплији јул са 19,4. У овом низу највиша температура је измјерена у августу 1971. и износила је +38,4 степени, а најнижа од –25,8 степени у јануару 1963.

Просјечан број дана у години с негативним температурама, односно мразом је 91, а годишње, а годишње има 20 дана када температура прелази 30 степени. Са температуром већом од 25 степени је 80 дана у години.

Дневних периода с кишом је 135, с пљуском 19, с грмљавином 37, с појавом магле 69, са снијегом и са сњежним покривачем 52 (маxимална висина сњежног покривача измјерена у фебруару 1984. год 97 цм).

Годишње је просјечно 127 облачних и 63 ведра дана. Просјечна количина падавина износи 908.6 л/м2, влажност зрака 79%, а атмосферски притисак 980,2 хПа.

Климатски фактори су повољни, јер их карактеризира претежна нормалност метеоролошких параметара, и мањи утицај температурних инверзија.

Становништво

Главни чланак: Становништво

1600. године 506 кућа
- Муслиманских 73,7%
- Кршћанских 26,3%

1879. године 5119
- Муслимани 3918 (76,54)
- Православци 947 (18,50)
- Католици 237 (4,63)
- Јевреји 17 (0,33%)

1885. године 7189 становника
- Муслимани
- Православци 1072 (14,91%)
- Католици 795 (11,06%)
- Јевреји 134 (1,86%)
- Остали 17 (0,24%)
- Кућа 1577
- Одраслих мушких становника који привређују 2094 (29,13%)

1895. године 10 227 становника
- Муслимани 5984 (58,51%)
- Православци 1447 (14,15%)
- Католици 2358 (23,06%)
- Јевреји 360 (3,52%)
- Остали 78 (0,76%)
- Странци 2425 (23,7%)
- Страни језици који су се могли чути у граду: њемачки, чешки, мађарски, пољски, словеначки, италијански, шпански, словачки, русински.

1910. године 12 065 становника
- Муслимани 5859 (48,57%)
- Православци 1976 (16,38%)
- Католици 3839 (31,82%)
- Јевреји 349 (2,89%)
- Остали 42 (0,34%)
- Странци 3049 (35,6%)
- Број грађана који су говорили страним језицима: 1234 њемачким, 415 чешким, 280 мађарским, 212 пољским, 180 словеначким, 180 италијанским, 44 словачким, 27 русинским, 80 шпанским тј. шпанско-јеврејским дијалектом.

1921. године 14 036 становника
- Муслимани 6566
- Православци 2800
- Католици 3954
- Гркокатолици 39
- Евангелисти 202
- Јевреји 470
- Остали 5
- Славенског поријекла 12 159 (86,62%)
- Мањине 1877 (13,38%)
- Чеха и Словака 355, Русина 14, Пољака 106, Руса 107, Мађара 96, Њемаца 675, Арнаута 76, Румуна 84, Италијана 116, осталих 248.

1931. године 16 708
- Домаћинстава 3401
- Кућа 2700

1953. године 60 081 становника

1961. године 82 439 становника
- Домаћинстава 20 989
- Насељеност 268,5 по км2
- Запослених 25 955

1971. године 107 293 становника
- Мушкараца 52 874
- Бошњаци 52 400
- Срби 20 261
- Хрвати 24 811
- Македонци 100
- Словенци 159
- Албанци 189
- Украјинци 8
- Домаћинстава 27 295
- Насељеност 349,5 по км2
- Запослених 32 163

1981. године 121 717 становника
- Мускараца 60 075
- Бошњаци 53 271
- Срби 21 089
- Хрвати 27 735
- Македонци 131
- Украјинци 13
- Словенци 247
- Албанци 138
- Домаћинстава 34 852
- Насељеност 396,5 по км2

1991. године 131 618 становника
- Бошњаци 62 669 (47,62%)
- Хрвати 20 398 (15,49%)
- Срби 20 271 (15,40%)
- Остали 28 280 (21,49%)
- Муслимани 57 878
- Католици 21 609
- Православци 17 541
- Остали 225
- Атеисти 22 688
- Неизјашњени 11 677
- Жена 66 804
- Мушкараца 64 814
- Домаћинстава 41 092
- Насељеност 434 по км2

Привреда

Карактеристике и стање привреде на подручју опћине Тузла

Град Тузла административно је сједиште те привредни, културни и образовни центар Тузланског кантона и економско-географске Регије сјевероисточна Босна.

Природни ресурси и богата налазишта енергетских и минералних сировина били су опредјељујући фактор за усмјеравање досадашњег привредног развоја овог подручја, а уједно су и важан ослонац будућег развоја.

Предратну привредну структуру тузланског подручја карактерише развој базне индустрије и енергетике, као доминантних привредних грана, са обиљежјем екстензивности.

Индустрија опћине Тузла, до почетка рата, била је привредна грана са највећим учешћем у остваривању укупних привредних ефеката и то у запослености око 45%, а у друштвеном производу око 50%.

Према друштвеном производу п.ц. у предратном периоду Тузла је била медју најбоље позиционираним градовима у Босни и Херцеговини, док је према стопи запослености била најразвијенији регионални центар.

У околностима који ограничавају динамизирање привредних активности и достизање пријератних показатеља привредног развоја, као врло јак и незаобилазан правац развоја представља развој подузетничког сектора економије.

Развој мале привреде један је од облика преструктуирања постојећих и организовања нових привредних активности.

Све земље у нашем окружењу, које су прошле или пролазе фазу привредне и друштвене транзиције, укључиле су се у активности које обезбјеђују амбијент и подршку за развој подузетништва, оснивањем инкубационих центара, подузетничких центара, развојних агенција, локалних пословних удружења, што је уз одговарајућу финансијску подршку резултирало настанком великог броја нових субјеката, нових радних мјеста и новостворене вриједности.

Опћине, као јединице локалне самоуправе, имају веома значајну улогу у локалном економском развоју, у којем се низом мјера и активности, на локалном нивоу, стимулише подузетнички сектор и ствара повољан амбијент за оснивање и развој малих и средњих предузећа.

У складу са надлежностима и расположивим могућностима, опћина Тузла је у том смислу већ подузела низ активности, а у наредном периоду се може очекивати и већа експанзија активности и ефеката. Од до сада учињеног опћина Тузла истиче: скраћење времена и повећање ефикасности рјешавања захтјева за регистровање дјелатности, смањење опћинских такси и накнада за самосталне подузетнике и привредна друштва у поступку регистровања дјелатности,континуирани рад на обезбједјењу повољних локација и простора за оснивање и развој подузетника, подузимање активности на успостављању институционалне регионалне сарадње и укључивање у пројекте које финансира Европска унија у циљу размјене искустава и знања у подршци развоја малих и средњих предузећа.

Волим Тузлу

Главни чланак: Волим Тузлу

Тузла је најстарије или једно од најстаријих насеља у Еуропи, са континуитетом живљења. Археолози су откопали довољно археолошког материјала који је недвосмислено потврдио да је Тузла некада била велико и богато неолитско насеље на сојеницама. У великом броју разноликих керамичких предмета, посебно се истичу неолитске посуде за производњу соли из слане воде.

Тузлу је најстаријим или једним од најстаријих насеља у Европи учинила њена посебна геолошка прошлост. Наиме, велики дио Европа|Европе, у давној геолошкој прошлости, представљао је дно панонског мора. И последњи остаци овога мора повукли су се са садашње површине прије 10 милиона година. Само испод Тузле ово море оставило је траг у виду 350 милиона тона сланих стијена и слане воде. Слана вода избијала је на површину, људи су је прерађивали у со, У Тузли, чак у неолиту. Послије су оформили бунаре, који су постајали све савременији, а слана вода је временом постала основом хемијске индустрије у савременој Тузли.

Осамнаестог јула 2003. године, локалне власти су одлучили да велику количину слане воде извуку на површину, у претходно припремљено дно, тако је Тузла данас једини град у Европи, који има слано језеро и једини град на свијету, чије је слано језеро, истовремено и купалиште и плажа у најужем, хисторијском, језгру града. Вода сланог панонског језера је љековита, па је већ овога љета дошло до спектакуларних изљечења великог броја људи.

Тузла има велику индустријску традицију, засновану на богатим налазиштима соли и угља.

Тузла је град велике традиције мултикултуралности. Стољећима његовани склад међу разликама у Тузли, положио је сваку хисторијску провјеру и сва хисторијска искушења. Тузланска толеранција нарочито је испољавана у 2. Свјетском рату и недавно минулом рату у Бившој Југославији и Босни и Херцеговини.

Данас је Тузла град нове енергије, последњих година доживљава велику експанзију градње, наглог и брзог развоја.