1558
Изглед
- Ово је чланак о години 1558.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 15. вијек – 16. вијек – 17. вијек |
Деценија: | 1520-е 1530-е 1540-е – 1550-е – 1560-е 1570-е 1580-е |
Године: | 1555 1556 1557 – 1558 – 1559 1560 1561 |
Грегоријански | 1558. (MDLVIII) |
Аб урбе цондита | 2311. |
Исламски | 965–966. |
Ирански | 936–937. |
Хебрејски | 5318–5319. |
Бизантски | 7066–7067. |
Коптски | 1274–1275. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1613–1614. |
• Схака Самват | 1480–1481. |
• Кали Yуга | 4659–4660. |
Кинески | |
• Континуално | 4194–4195. |
• 60 година | Yанг Земља Коњ (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11558. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1558 (MDLVIII) била је редовна година која почиње у суботу (1. јан./сиј. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 7. 1. - Франçоис де Гуисе освојио од Енглеза Цалаис, њихов последњи посед у континенталној Француској (од 1347).
- 22. 1. - Руским упадом у Ливонску конфедерацију (→ Терра Мариана) почиње Ливонски рат (до 1583) - сукоб Русије са осталим балтичким државама.
- 2. 2. - Основан Универзитет у Јени.
- 8. 2. - Градишка капетанија је прва која се помиње у Босни - на челу јој је Џафер-бег[1].
- вељача - Борбе са Турцима код Блиње (овај и још неки градови на љето срушени да не би пали Турцима у руке)[2].
- 14. 3. - Царска дијета прихватила абдикацију Карла V. из 1556. и долазак његовог брата Фердинанда[3].
- 4. 4. - Цар Иван IV Грозни дао Аникеју Строганову поседе на рекама Ками и Чусоваји - експанзија Русије на Урал и у Сибиру.
- травањ - Турци одбијени од Храстовице[2].
- 24. 4. - Марија I, краљица Шкота се удала за француског престолонаследника Франçоис.
- 11. 5. - Руси заузели Нарву
- 27. 5. (или 27. 3.?) - У Кичевском манастиру од Турака страдали Свети Евнувиј, Пајсиј и Аверикиј (МПЦ их прогласила за свеце 2012).
- 13. 7. - Битка код Гравелинеса: Шпанци одлучујуће поразили Французе код Калеа.
- 18. 7. - Руси заузели Дорпат/Тарту у Естонији.
- 28. 7. - Тристо коњаника Хусеин-бега Малкочбеговића под Отоком[2].
- 1. 9. - У Загребу се састао хрватско-славонски сабор (од ове године хрватски и славонски сабор засједају заједно).
- 5. 9. - Никола Зрински се жали што су му градови Зрињ и Прековршки пребачени под краљевску власт (предати Власима на чување)[4].
- 29. 9. - Малкоч-бег босански прешао Уну код Костајнице, затим хара хрватске земље[4] (Топуско, Стеничњак...).
- 1. 11. - Малкоч-бег "лумбардама разасуо" Лишницу (Љешницу), два дана касније спалио Отоку са вароши и великим фрањевачким манастиром, као и Бушевић[5]; у ово време наредио обнављање Новиграда.
- 17. 11. - Елизабета I. постаје краљица Енглеске и Ирске након смрти њене полусестре ("Блоодy") Марy - влада до 1603, период је означен као Елизабетанско доба, "златно доба" Енглеске.
- студени, друга половица - Иван Ленковић повратио Бушевић на Уни.
- 29. 11. - Турска чета у поноћ запалила предграђе Копривнице, затим пресретнути и разбијени код Ђурђевца.
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Завршена градња тврђаве Нехај изнад Сења.
- Изграђена Карађозбегова џамија у Мостару.
- Богати Никола Пепић из Кратова обновио манастир Лесново[6].
- Никола Зрински Сигетски добио прву праву грофовску грбовницу.
- Тордански едикт проглашава верску толеранцију у Ердељу.
Рођења
[уреди | уреди извор]- Михај Храбри, владар Влашке, Ердеља и Молдавије († 1601)
- Доминко Златарић, пјесник и преводитељ († 1613)
- Тома Ердőдy, хрватски бан († 1624)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 15. 4. - Рокселана, султанија Сулејмана Величанственог (* 1500-06)
- 21. 9. - Карло V., цар Светог Римског Царства (* 1500)
- 18. 10. - Марија Аустријска (1505–1558), краљица Лудовика II. (* 1505)
- 17. 11. - Марy I од Енглеске, краљица (* 1516)
- 17. 11. - Региналд Поле, последњи католички кентерберијски надбискуп (* 1500)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Капетаније у Босни и Херцеговини Архивирано 2016-03-05 на Wаyбацк Мацхине-у, цамо.цх (приступ 25.4.2013.)
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Клаић, 219
- ↑ Клаић
- ↑ 4,0 4,1 Клаић, 220
- ↑ Клаић, 223
- ↑ Владимир Ћоровић, Преокрет у држању Срба, растко.рс (приступ 24.4.2013.)
- Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)