Documentation

Велики међународни пројекат изградње гасовода Турски ток је дуг 930 км са капацитетом од 31,5 милијарди кубних метара гаса годишње. Први његов крак пролази кроз Турску, а други иде ка Бугарској, Србији и Мађарској. Србија и Бугарска овај део гасовода називају и Балкански ток. Капацитет сваког крака је 15,75 милијарди кубних метара гаса. Изграђен је услед потребе да се обезбеди стабилно снабдевање гасом јужне – југоисточне Европе и Турске.
Србија је у току 2019. године изградила магистрални гасовод дужине 403 км од бугарске до мађарске границе, односно од Зајечара до Хоргоша. Градња је текла кроз четири деонице (https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3801702/sest-stvari-koje-treba-da-znate-o-gasovodu-turski-tok.html). Прва деоница била је од бугарске границе до Ћуприје, друга од Ћуприје до Дунава, трећа од Дунава до Зрењанина, док је четврта деоница гасовода била од Госпођинаца до Хоргоша. Први кубици гаса потекли су почетком 2020. године (https://www.aa.com.tr/ba/balkan/deo-gasovoda-turski-tok-kroz-srbiju-pu%C5%A1ten-u-rad/2095358).
Траса гасовода кроз Србију прелазила је кроз многобројна археолошка налазишта у свим деоницама, те је сходно Закону о културним добрима Републике Србије („Сл. гласник РС“ број 71/94) било потребно извршити и велики број заштитних археолошких ископавања. Инвеститор ових радова био је Infrastructure Development and Construction DOO Beograd – Novi Beograd (IDC DOO), Булевар Михајла Пупина 115 г, Нови Београд.
Траса магистралног гасовода (интерконектор) од границе Бугарске до границе са Мађарском, на делу деонице 4, обухватала је област од Госпођинаца до мађарске границе и
прелазила је преко општина Aда, Сента и Кањижа, над којима је као служба заштите непокретних културних добара територијално надлежан Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица. Део деонице 4, од Госпођинаца до Аде, био је у надлежности Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин.
На траси гасовода у општинама Кањижа, Сента и Ада налазило се девет претходно детектованих археолошких локалитета (Сл. 1). Четири налазишта била су угрожена изградњом гасовода на територији општине Кањижа (локалитети 19, 61, 122, 127 у KO Велебит, КО Трешњевац, КО Кањижа, КО Мартонош, КО Хоргош), два на територији општине Сента (Локалитет 42, Црквено брдо и локалитет 45 у КО Сента) и три на територији општине Ада (локалитети 2, 5, 6 у КО Мол, КО Ада). Већина ових налазишта откривена је и мапирана у оквиру пројекта Археолошка мапа северне Бачке, који од 2017. године реализује Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и локалних самоуправа. Неки од локалитета који су ископавани у оквиру заштитних радова на траси гасовода били су познати од раније у архивској и археолошкој документацији установа заштите северне Бачке. Такав је случај са локалитетима Црквено брдо (Локалитет 42) у Горњем Брегу, општинa Сента и Чонтпарт (Локалитет 127) у општини Кањижа.
Током октобра и новембра 2019. године, истражена је планирана траса гасовода кроз наведене општине на свих девет археолошких локалитета у дужини од око 1,5 км. Након земљаних радова на полагању цеви гасовода, археолошки радови су настављени на четири локалитета у оквиру радне зоне гасовода да би археолошки објекти и структуре, који су претходно делимично откривени у оквиру трасе, били проширени и истражени у целини.
Приликом ових ископавања детектовано је и ископано више стотина археолошких целина и прикупљено око 100 кутија покретног археолошког материјала.

У току истраживања узет је велики број узорака за различите врсте анализа: апсолутно датовање, палеоботаничке (250 узорака), антраколошке, геохемијске и друге. Анализе радиоактивног угљениковог изотопа ¹⁴С рађене су у Curt Engelhorn – Zentrum Archäometrie, у Манхајму у Немачкој. Резултати других специјалистичких анализа су у обради и биће презентовани у другом тому публикације.
Такође, за све ове локалитете који тренутно уживају статус претходне заштите, на основу резултата истраживања биће урађени елаборати за предлог утврђивања у непокретна културна добра, чиме би се појачала њихова правна заштита. Због великог потенцијала за употпуњавање археолошке слике ове области, надамо се да ће резултати заштитних истраживања на неким од локалитета пружити основ за даља систематска истраживања.

Recent research in the southern Central Balkans has resulted in the discovery of the first Middle Paleolithic sites in this region. Systematic excavations of Velika and Mala Balanica, and Pešturina (southern Serbia) revealed assemblages of Middle Paleolithic artifacts associated with hominin fossils and animal bones. This paper focuses on Pešturina Layer 4, radiometrically and biostratigraphically dated to Marine Isotope Stage (MIS) 5, which yielded traces of temporary hunting camps. The remains of large ungulate prey are associated with predominantly Quina-type artifacts made of quartz. Artifacts from Pešturina Cave have no parallels at Mousterian sites in the Balkans but are rather similar to the Central European Charentian, which demonstrates that this cultural unit was widespread during MIS 5, not only in the southern Pannonian Basin but also in the Central Balkans. The position of the site – on the outskirts of the known spread of the Quina model of techno-economic behavior during MIS 5 – raises several questions related to population movements, residential mobility, and technological variability in the early Middle Paleolithic of Central and Southeast Europe.

Neolithic and Eneolithic sites in Serbia generally occupy extensive areas on old terraces of the rivers Danube, Velika, Zapadna and Južna Morava or in the lowlands of the central part of the country. Systematic excavations of these settlements have made possible the study of many assemblages of stone artefacts. In the middle of the 20 th century the methodologi-cal approach to the study of such finds was based exclusively on typological analysis of the main tool types. In the next phase investigations expanded to technological questions until the 1980s when studies of stone artefacts started to include the raw material aspect of the problem. Many hypotheses have been suggested about the provenance of stone raw materials and the method of their procurement. These were well-presented stories without firm indications concerning the facts in the field. In order to demonstrate the necessity of the petroarchaeological approach we present the past development of these investigations and th...

Major changes in the technological, economic, and social behavior of Middle Pleistocene hominins occurred at the onset of the Middle Paleolithic, 400–200 ka. However, until recently it was not possible to establish when, where, and how certain forms of Middle Paleolithic behavior appeared and spread into Southeastern Europe, mainly owing to gaps in the Paleolithic record. Here we report new results of dating, material culture, and the archaeological context of finds from the Balanica Cave Complex in Sićevo (Serbia). Two methods—thermoluminescence and electron spin resonance—were used to date the sequence. The geoarchaeological context was examined through sedimentology, micromorphology, and spatial analysis. Microfaunal remains were used to constrain the dates within an ecological zone, whereas macrofauna was analyzed for taxonomy and taphonomy to examine the source of accumulation and hominin behavior. Technological and typological features of the lithic assemblage were used to characterize lithic production at the site. Materials recovered from Layer 3 in Velika Balanica and from Layer 2 in Mala Balanica, both dated to MIS 9–7, include a distinctive set of archaeological assemblages which resemble contemporaneous Yabrudian assemblages from the Levant in important ways, and which are unlike contemporary material from the surrounding regions. In Velika Balanica, the lithic assemblages are associated with a large fireplace containing evidence of human activities similar to those from Qesem Cave (Israel). Dental remains uncovered in the same layer are consistent with Neanderthals. These findings suggest that the end of the Middle Pleistocene (before 300–240 ka) saw population movement and/or cultural transmission between Southwest Asia and the Balkans, which led eventually to a transfer of technology between Middle Eastern and European hominin populations and contributed to the shaping of Neanderthal behaviors throughout the eastern and northern Mediterranean.

Prvi broj istorijsko-umetničkog časopisa ARTUM objavljen je u julu 2015. godine. U njemu se nalaze brojni radovi studenata i profesora Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji se bave imperijalnim panelima u crkvi San Vitale, simbolizmom u delu Gabrijela fon Maksa, arhitekturom Muzeja kralja Petra I, izložbom izopačene umetnosti, javnim identitetom sefardske jevrejske zajednice u Sarajevu, arhitekturom Brašovana i Zlokovića, itd. Pored toga, u ovom broju ARTUMA objavljeni su i razgovori o projektu ''Beograd na vodi'' i o izložbi ''Beograd Jovana Bjelića'', kao i još par vesti i prikaza.

Predstavljamo Vam četvrti broj istorijsko-umetničkog časopisa ''Artum'' u kome možete čitati o delima Paje Jovanovića, o kulturnoj aproprijaciji unutar savremene modne industrije, o video igri kao virtuelnom muzeju, sinesteziji u umetnosti kao vidu nasleđa, itd.