BOL U GRUDIMA

Nacinalni vodič kliničke prakse

PREPORUKE ZA PREVENTIVNI, DIJAGNOSTIČKI

I TERAPIJSKI PRISTUP BOLESNIKU SA BOLOM U
GRUDIMA

Sadržaj

I Uvod
II Uloga i značaj preporuka za preventivni, dijagnostički i terapeutski
pristup bolesniku sa bolom u grudima
III Definicija bola u grudima:
IV Epidemiologija bola u grudima
V Patofiziologija i dijagnostika bola u grudima
VI Princip "petoro vrata"
VII Zaključak

Autori:
Prof. dr Siniša Dimković
Ass. dr Maja Ercegovac Urednik: Prof. dr Miodrag Ostojić
dr Vojislav Giga Dopisni član SANU
Prof. dr Stevan Ilić
dr Mirjana Lapčević Kourednici:
Ass. dr Predrag Mitrović Prim., dr Mirjana Lapčević
Prof. dr Miodrag Ostojić dr Slavica Simeunović, Mr. sci
dr Slavica Simeunović, Mr. sci Ass. dr Vladan Vukčević
Ass. dr Vladan Vukčević

1
 2

PREDGOVOR

Evropska agencija za rekonstrukciju je imajući u vidu epidemiju ishemijske bolesti srca u Srbiji i
Crnoj Gori dala inicijativu i finasijska sredstva za formiranje Nacionalnog komiteta Srbije za donošenje
preporuka u medicini, što su podržali, i u sastav Upravnog odbora ušli i predstavnici ministarstva zdravlja
R. Srbije, predstavnici Fonda zdravstvene zastite R Srbije, Svetske zdravstvene organizacije.
Zamisao je bila da radna grupa za kardiovaskularnu medicinu bude tako formirana da su u njoj
predstavnici iz primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite, kao i farmaceut, i to iz svih regiona R
Srbije. U tu Radnu grupu su prema tim kriterijumima ukljuceni Prof. Dr Sinisa Dimković, Klinicko-
bolnicki centar Dr Dragiša Mišović, Beograd, Prof. Dr Miša Štajnic, Institut za kardiovaskularne bolesti,
Sremska kamenica (Predsednik Drustva lekara Vojvodine), Prof. Dr Petar Seferović, Institut za
kardiovaskularne bolesti, Klnički centar Srbije, Beograd (Predsednik Kardiološke sekcije SLD), Prof. Dr
Stevan Ilić (Institut za rehabilitaciju kardiovaskularnih bolesnika “Radon”, Niška Banja; Prodekan za
nauku, Medicinski fakultet u Nišu), Prof. Dr Momčilo Miloradović (Kliničko-bolnički centar u
Kragujevcu), Prim. Dr Mirjana Lapcević (Dom zdravlja Voždovac, Beograd, Predsednik Sekcije opšte
medicine SLD), Mr.Ph. Snezana Rajković (Apotekarska ustanova Beograd) i Prof. Dr Miodrag Ostojić,
Dopisni član SANU (Institut za kardiovaskularne bolesti, Klinički centar Srbije u Beogradu; Predsednik
Udruženja kardiologa Jugoslavije) kao rukovodilac grupe. Komisija je donela odluku da napise dva
dokumeta: 1. Preporuke o prevenciji ishemijske bolesti srca i 2. Preporuke o preventivnom, dijagnostičkom
i terapijskom pristupu bolesnicima sa bolom u grudima.
Instrukcije iz Upravnog odbora su bile da prepruke mogu da se rade u radno vreme te da autori za
njihovo pisanje nece biti honorisani.
Pošto je značajan broj članova Radne grupe imao već preuzete obaveze, te su mogli da učestvuju u
radu grupe u savetodavnim i recenzentskim poslovima, da bi se zadatak u pisanju preporuka obavio, a on je
uključivao i ediciju teksta (preliminarnu tehnicku obradu, lekturu i korekturu) na predlog rukovodioca
Radne grupe uključeni su u sastav Radne grupe još Prof. Dr Ivanka Gajić (Institut za zdravstvenu zastitu
Srbije “Batut”, Beograd), Prim. Dr Andjelka Vukičević(Institut za zdravstvenu zaštitu Srbije “Batut”,
Beograd), Prim Dr Petar Borović (Institut za zdravstvenu zastitu Srbije “Batut”, Beograd) Doc.Dr Ljilajna
Djordjević-Denić (Institut za epidemiologiju, Mediicnski fakultet u Beogradu), Prof. Dr Zorana Vasiljević
(Institut za kardiovaskularne bolesti, Klinički centar Srbije u Beogradu); Asistent Dr Vladan Vukčević
(Institut za kardiovaskularne bolesti, Klinički centar Srbije u Beogradu); Slavića Simeunović (Gradski
zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograd), VNS Dr Sci Mirjana Pavlović, (Gradski zavod za zaštitu
zdravlja, Subotica) i Dr Vojislav Giga (lekar na specijalizaciji Institut za kardiovaskularne bolesti, Klinički
centar Srbije u Beogradu). Proširenje Radne grupe je bitno doprinelo multidisciplinarnosti i efikasnosti
radne grupe.
Pisanje preporuka je olakšano posle posete rukovodica Radne grupe institucijama koje se bave tim
poslovima u Engleskoj i Skotskoj, a u organizaciji Evropske agencije za rekonstrukciju. Ta poseta je
omogućila da se sagleda sva kompleksnost jednog procesa koji predstavlja donošenje preporuka za neku
oblast. Radna grupa je pod rukovodstvom EPOS konsultantske grupe pokušala da primeni sve predvidjene
postupke u donošenju preporuka, sto je inače, prvi pokušaj ovakve vrste kod nas. Za razliku od institucija u
Engleskoj i Škotskoj, ova Radna grupa je svoj zadtak obavljala na principima volonterskog rada
motivisanog entuzijazmom da se Preporuke odštampaju u hiljadama primeraka i budu besplatno dostupne
širokoj lepezi naših medicinskih profesionalaca uz iskrenu nadu da će to podici nivo zdravstevene zaštite u
našoj zemlji.
Prva verzija teksta predata je 28. juna 2002. godine i poslata na reviziju i primedbe kod 100
medicinskih profesionalaca širom Srbije (profesoroma Univerziteta, lekarima u domovima zdravlja,
bolnicama, službama hitne pomoći, predstavnicima ministarstva, fondova, farmaceutima i biohemičarima,
itd). Nakon prikupljanja pismenih i usmenih primedbi održana je 16. jula 2002. godine Nacionalna
konferencija na kojoj su primedbe obrazložene i proširene. Takodje je preliminarna verzija stavljena na
uvid javnosti posle oglašavanja u dnevnom listu “Politika” 04. 09. 2002. Neke od datih primedbi i sugestija
su prihvaćene, druge odbijene uz obrazloženje. Naročito su značajni bili pisani doprinosi Prof. Dr Lazara
Lepšanovića, Prim. dr Časlava Stošića, kao i mnogobrojne druge usmene i pismene sugestije na
Nacionalnoj konferenciji. Takodje, imamo potrebu da se zahvalimo Prim. dr Dobrici Jankoviću,
predsedniku Sekcije urgentne medicine SLD-a i Prim. dr Miroslavu Djekiću koji su organizovali zajedno sa
Udruženjem kardiologa Jugoslavije jednodnevni simpozijum 07.maja 2002. godine u okviru V

2
 3

jugoslovenskog kongresa urgentne medicine o donošenju prednacrta preporuka posvećen pisanju

preporuka. Definitivna verzija teksta predata je za štemapanje 24. 09. 2002. godine.
U cilju davanja mišljenja u odnosu na jačinu – klasu preporuka, a i za nivo dokaza, vršena je
intenzivna razmena mišljenja medju autorima preporuka. Uz to, pregledano je sedamdesetak različitih već
napisanih preporuka Evropskog udruženja kardiologa, Američkog koledža kardiologa, Američke
asocijacije kardiologa, Škotske nacionalne organizacije za donošenje preporuka, Nacionalnog instituta za
kliničku perfekciju Engleske (NICE) i drugih. Zatim su odredjeni autori pojedinih delova preporuka sa
zadatkom da se drže zaključaka iz prethodnih konsultacija. Na ovaj način se želelo da se minimizira makar
i nehotično predubedjenje i subjektivnost pojedinaca.
U tekstu su navedeni autori pojedinih poglavlja, koji su i pored ograničenja zbog ujednačavanja
teksta datog od strane urednika imali delimično slobodu iznošenja svojih pogleda na savremena shvatanja
iz date oblasti.
Medjutim, treba istaći da je donošenje preporuka mnogo kompleksniji proces, nego onaj koji je
primenjen pri donošenju ovih, a on zahteva i više vremena i materijalnih sredstava kojim bi se izmedju
ostalog kompenzovalo utrošeno vreme i nagradio stručno-naučni i edukativni doprinos svakog učesnika u
tom procesu. Tada bi svakako princip zastupljenosti svih regiona bio još bolje zastupljen. Svaki početak je
težak, medjutim, postoji opravdana nada da će svake sledeće preporuke biti sve kvalitetnije baš zbog
unapredjenja procesa njihovog donošenja.

Rukovodilac Radne grupe i urednik Kourednici

Prof. Dr Miodrag Ostojić Dr Slavica Simeunović
Dopisni član SANU Prim dr Mirjana Lapčević
Ass. dr Vladan Vukčević
Beograd
24. 09. 2002.

I UVOD

Miodrag Ostojić

Iako je bol u grudima najčešće benignog porekla tj. nije glasnik teških, pa i po život opasnih
poremećaja zdravlja, s obzirom na njegovu prevalencu u populaciji apsolutni broj onih kojima je bol u
grudima predznak ozbiljnih, pa i po život ugrozvajucih stanja nije mali.
Skoro da se ni u jednoj oblasti medicine ne zahteva prilaženje zdravstevenog sistema, odnosno
čitave logistike bolesniku, a ne kao što je to uobičajeno dolazak bolesnika u zdravstvenu instituciju kao što
je to slučaj kod bolesnika sa bolom u grudima. Nigde se nesrazmera izmedju raspoložive tehnologije,
kadrova, kapaciteta (odnsno prolazne moći) zdravstvenih institucija i znanja medicinskih profesionalaca, pa
i opšte populacije, odnosno neadekvatne organizacije ne plaća skuplje, u izgubljenim ljudskim životima i
invaliditetu. Da bi se ta nesrazmera uočila u našim uslovima, barem što se tiče kapaciteta zdravstvenih
institucija dovoljan je i samo pogled na prenatrpana urgentna odeljenja i koronarne jedinice naših bolnica..
Medjutim, mora se priznati da je potrebno i više od pogleda za one koji pretenduju da budu ne samo lekari
praktičari, već i istrazivaci (naučnici) i edukatori, da bi se zaista uočila veličina problema koji predstavlaju
bolesnici sa bolom u grudima potrebna je minuciozno popunjavanje svih formulara i dokumeta na osnovu
kojih bi se napravila zdravstvena statistika što se tiče tog probelma na svim nivoima: u društvu uopste, u
primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kod dispečera zavoda za hitnu medicinsku pomoć ili terenskih sluzbi
domova zdravlja, ekipa hitne medicinske pomoći na terenu i prijemnih i urgentnih odeljenja klnickih
cenatra i bolnica. Čini se da to u eri kompjuterizacije, u poredjenju sa ranijim periodom, kada se za nešto
što se moralo registrovati, sakpljati i čuvati morao odvajati čitav tim ljudi i prostorija za rad i
“magacioniranje” podataka, svelo na minimum zahteva za “nekvalifikovanom radnom snagom i
magacinskim prostorijama” i nije tako težak zadatak. Medjutim, iako po našem važećem zakonu o
zdravstvenoj zaštiti (Službeni glasnik 17/92, 50/92, 52/93 i 25/96 u Članu 8 stoji da “Zdravstvena zaštita
kao opšti interes u oblasti zdravstvene zaštite obuhvata:….

3
 4

3. Razvoj informacionog sistema i prikupljanje, obrada i analiza zdravstveno-statističkih i drugih podataka

o: zdravstvenom stanju stanovništa, higijenskim prilikama, organizaciji, radu, kadrovima i poslovanju
zdravsvenih ustanova i dr.
4. Stručno metodološki i doktrinarni poslovi u vezi sa: praćenjem i proučavanjem …..”
na sastanku Upravnog odbora Nacionalnog komiteta za izradu vodiča od (mart 2002.) gde se medju
mnogim članovima nalaze i predstavnici Ministarstva i Fonda ZZ Republike Srbije zvanično je izjavljeno
da iz oblasti zdravstvene statistike što se tiče bola u grudima nema podataka koji bi se mogli dostaviti
Radnoj grupi za pisanje preporuka o preventivnom, dijagnostičkom i terapeutskom pristupu bolesniku sa
bolom u grudima.
Svaka izrada preporuka bez sagledavanja veličine problema i sredsatava za njegovo rešavanje je
bazirana na pretpostavkama, te ako one nisu validne može dovesti do davanja nerealnih saveta.
Medjutim, Radna grupa je ipak odlučila da koristeći svetska znanja i statistiku, kao i
retrospektivnu analizu rada Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu u periodu 1.1.-15.5.2002 g. i
Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Nišu u periodu 1.5. 2000-1.5.2001 izradi naše Preporuke uz
konstataciju da su one “relativno privremene dok se ne ostvari gore navedeno iz Zakona o zdravstvenoj
zaštiti Član 8 stav 3.”
U cilju što boljeg prikuplajna informacija za preporuke, suočeni sa činjenicom da se Član 8 zakona
ne sprovodi radna grupa je radi prikupljanja informacija organizovala u okviru Zajedničkog sastanka
Sekcije za urgentnu medicinu, Srpskog lekarskog društva i Udruženja kardiologa Jugoslavije 7.5.2002
jednodnevni sastanak o donošenju prednacrta preporuka o preventivnom, dijagnostičkom i terapijskom
pristupu bolesniku sa bolom u grudima, na kome su sem pojedinih članova radne grupe prisustovali i drugi
učesnici iz primarnih zdravstvenih centara, terenskih sluzbi, zavoda za hitnu medicinsku pomoć, zavoda za
zaštitu zdravlja, sekundarnih i tercijarnih centara sa ukupno 280 učesnika.
Istaknut je i ne malo važan mediko-legalni aspekt celog ovog problema za šta je kao uvod poslužilo i
iskustvo autora ovih preporuka. Naime kao sudski veštak, pozvan sam da veštačim o slučaju gde je
izgubljen jedan život zbog čega je gradski tužilac po službenoj dužnosti podigao optužnicu zbog
nesavesnog pruzanja zdravstvene zaštite protiv doktora M.M. iz jednog ZZHMP. Negde, 1993 g. u vreme
restrikcija struje i režima vožnje privatnih automobila po sistemu par-nepar jedan gradjanin je pozvao
ZZHMP sa žalbom da ima bol u grudima. Pošto je Dr M.M. primio poziv i razgovarao sa bolesnikom, on
mu je predložio da dodje sam u ZZHMP gde bi mu snimio EKG na šta je bolesnik pristao. Medjutim, zbog
restrikcije struje on se duže nego uobičajeno spremao, zatim trebalo je da nadje komšiju koji može tog dana
da vozi te je od poziva ZZHMP do kretanja od kuće prošlo oko 45 min. Na ulici pred ulazak u kola
bolesnik je kolabirao. Pozvani su MUP i SHP koji su konstatovali smrt. Optužba je glasila da bi bolesnik
verovatno bio spasen da je poslata ekipa ZZHMP u stan bolesnika, a ja sam na to hipotetično pitanje trebao
da odgovorim. Moj odgovor u sudnici, gde sam doveo radi edukacije i svoju studentsku grupu, je bio da bi
to zavisilo od mehanizma nastanka smrti kod tog bolesnika. Šansa za spas bi postojala ako je mehanizam
bio ventrkularna fibrilacija ili ventrikulana tahikardija, manja u slučaju kompletnog AV bloka, još manja u
slučaju rupture srca u perikard, a nikakva u slučaju elektromehanicke disocijacije i to sve u slučaju da je
došla ekipa sa najboljom opremom za reanimaciju. Ovo se nije “svidjalo” tuziocu, tako da je karikirao
moju tvrdnju da sam izjavio da je bolesnik umro što se duže spremao ili nije našao komsiju koji može da
vozi što je na mene ostavilo mučan utisak te sam nadalje i prestao da se odazivam na pozive da veštačim.
Jedan život je izgubljen Dr.MM je osudjen na kaznu zatvorom. Koliko života treba da se izgubi i
medicinskih profesionalaca da se optuži za nesavesno lečenje da bi se izvukle pouke i unapredio sistem
pristupa bolesniku sa bolom u grudima. Radna grupa misli da to treba poceti odmah, i zato daje prednacrt
Preporuka o preventivnom, dijagnostičkom i terapijskom pristupu bolesniku sa bolom u grudima.

II. ULOGA I ZNAČAJ PREPORUKA ZA PREVENTIVNI TERAPIJSKI I

DIJAGNOSTIČKI PRISTUP BOLESNIKU SA BOLOM U GRUDIMA

Miodrag Ostojić, Vladan Vukčević, Vojislav Giga

Postoje uglavnom tri vrste razloga zbog čega su i evropska i američka udruženja odlučila da
naprave preporuke za dijagnostiku i lečenje bolesti (1). To su:

4
 5

1. razvoj profesionalizma
2. odgovornost za učinjeno
3. traženje povećanja efikasnosti
Postoji više definicija vodiča, a čini se da najviše odgovara definicija nacionalne akademije USA
od 1992. godine (2). Po njoj, vodiči su sistematski razvijene tvrdnje koje treba da pomognu – kako
kliničaru tako i bolesniku – u donošenju odluke o odgovarajućoj zdravstvenoj zaštiti. Vodiči su postali
posebno važni sa brzim razvojem medicinske misli, manifestovano kroz objavljivanja rezultata velikih
kliničkih i eksperimentalnih studija. Bukvalno, bombardovanje sa sve novijim i novijim informacijama
zahtevalo je stvaranje novih institucija unutar društva ili profesionalnih udruženja koji bi razvijali ovakve
vodiče. Korist od vodiča je u najmanju ruku trostruka (3):
a) za bolesnika, da mu poboljša kvalitet pružene zdravstvene zaštite
b) za zdravstvenog profesionalca da relativno jednostavno izabere najbolju strategiju lečenja pojedinog
bolesnika
c) za zdravstveni sistem i društvo u celini, da lečenje učini racionalnim i da se za uložena materijalna
sredstva ostvare najoptimalniji rezultati.

Grafikon 1.1. – Ostvarivanje zdravstvene zaštite u opštem društvenom kontekstu: odnos medicinskih
znanja, društvenih sredstava i društvenih prioriteta

Medicinska
Materijalna
znanja
sredstva

Prioriteti
Preporuke

Postoji dosta nejasnoća, kako medju medicinskim profesionalcima, tako i medju onima koji
finansiraju zdravstvo kao javnu delatnost, šta u stvari preporuke predstavljaju: da li su one najbolje
praktikovana medicina, da li medicina adaptirana uslovima svakog pojedinačnog društva, ili nešto izmedju.
Na grafikonu 1.1 vidi se da se ostvarivanje zdravstvene zaštite nalazi u preseku tri Venova kruga, a to su:
klinički dokazi, materijalna sredstva, i prioriteti društvenih vrednosti. Jasno je da je uloga medicinskih
profesionalaca da totalno ovladaju površinom svoga kruga, i zato se u ovim preporukama nalaze i najnovija
dokazana znanja koja možda u ovom momentu ne mogu biti široko primenjena sa raspoloživim društvenim
materijalnim sredstvima. Medjutim, ima pojedinaca koji zahvaljujući svojim ličnim sredstvima, privatnim
osiguranjima, pomoći humanitarnih organizacija, ili drugim načinima, mogu sebi učiniti dostupnim i one
forme lečenja koje društvo nije u stanju da obezbedi. Dužnost je društva kao celine kao i onih koji su
izabrani da ga vode da sa svoje strane ovladaju površinom kruga za koji su oni odgovorni.
Odnos izmedju utrošenih materijalnih sredstava i efikasnosti lečenja podseća na krivu oksigenacije
hemoglobina (grafikon 1.2). Naime, vidi se da idealna praksa koja je zasnovana samo na dokazima i traži
najveći utrošak materijalnih sredstava je na horizontalnom delu te krive. Dobra praksa koja vodi računa ne
samo o dokazima već i o materijalnim sredstvima, nalazi se na završetku strmog dela krive. Naše
mogućnosti u ovom momentu su aproksimativno prikazane na početku strmog dela krive. Vidi se da
utrošak sredstava od tačke koja predstavlja našu mogućnost pa do dobre prakse je prporcionalno manji u
odnosu na skok efikasnosti lečenja u odnosu na sve druge pozicije na krivoj. Ovo nam daje za pravo da
imamo nadu da će i skromno ulaganje materijalnih sredstava u ostvarivanje zdravstvene zaštite značajno
povećati njenu efikasnost.

5
 6

Po preporukama koje su dali ACC i AHA (ACC- American College of Cardiology – Američki
kardiološki koledž; AHA – American Heart Assosiation – Udruženje kardiologa Amerike) indikacije
za dijagnostičke procedure i lečenje se mogu svrstati u tri kategorije:

Klasa I:
Stanja za koja postoje dokazi i/ili opšte slaganje da je odredjena procedura ili terapija upotrebljiva
i korisna
Klasa II:
Stanja za koja ne postoje dokazi i/ili opšte slaganje da je odredjena procedura ili terapija
upotrebljiva i korisna (različita mišljenja, kontradiktorni dokazi)
IIa-Procena stavova/dokaza je u korist upotrebljivosti/korisnosti
IIb-Primenljivost/efikasnost je manje dokumentovana na osnovu dokaza/stavova
Klasa III:
Stanja za koja postoje dokazi ili generalno slaganje da procedura/terapija nije primenljiva/korisna i
u nekim slučajevima može biti štetna.

Grafikon 1.2. Ostvarivanje zdravstvene zaštite u opštem društvenom kontekstu: odnos sredstava
prema efikasnosti lečenja (prevencije)

Efikasnost lečenja

Idealna praksa Dokazi

Dokazi
Dobra praksa
+ sredstva

Dokazi,
sredstva i
Naša mogućnost
prioriteti
Minimalni standard

Utrošak sredstava

Težina dokaza kojom se potkrepljuje tvrdnja za pojedinu indikaciju je različita, i zavisi od veličine
i pouzdanosti kliničke studije na osnovu koje je ona donesena. U tom pogledu na vrhu hijerarhijske lestvice
nalaze se randomizovane duplo slepe, placebo kontrolisane ili uporedne studije, a na dnu lestvice prikazi
slučajeva.

U ACC/AHA preporukama postoje tri nivoa težine dokaza:

NIVO DOKAZA A:
postoje brojne randomizovane kliničke studije
NIVO DOKAZA B:
postoji jedna randomizovana ili nerandomizovane klinčke studije
NIVO DOKAZA C:
postoji konsenzus eksperata

Važno je istaći da jačina preporuke (klasa I-III) ne mora uvek da koreliše sa nivoom dokaza. Tako,
na primer, iako ne postoji studija koja je uporedjivala primenu Lasixa i.v. sa placebom, u lečenju edema
pluća, preporuka za davanje ovog leka spada u klasu I, a nivo dokaza je C (konsenzus eksperata).

6
 7

U pisanju ovih preporuka držali smo se navedenih ACC/AHA klasifikacija.

Medjutim, REACT Survey studija, objavljen od strane udruženja kardiologa Švedske (4),
pokazuje da su preporuke o koronarnoj bolesti adekvatno primenjene u samo 18%. U 60% lekari smatraju
da su one delimično primenjene, 17% smatra da su vrlo slabo primenjene, a 1% da se one uopšte ne
primenjuju. Da ne zna odgovor na postavljeno pitanje odgovorilo je 4% lekara (grafikon 1.3). Kada je tim
istim lekarima u Švedskoj postavljeno pitanje o učestalosti upotrebe tablice faktora rizika za predikciju
nastanka koronarne bolesti u primarnoj prevenciji, samo 13% lekara je odgovorilo sa «uvek», sa «ponekad»
je odgovorilo 43%, 23% «retko koristi tablice», a 18% «nikada». Sa «ne znam» je odgovorilo 1% ispitanika
(grafikon 1.4). Kao najčešći razlog za ograničenje u primeni preporuka, 38% je navelo nedostatak vremena,
30% troškove preskripcije, 17% komplijansu bolesnika, 10% postojanje previše preporuka, 10%
nepoznavanje suštine preporuka, 8% nedostatak motivacije i 6% birokratska ograničenja (grafikon 1.5).
Podaci iz REACT Survey studije koji su vrlo sveži (iz 2000. godine) ukazuju da iako su preporuke
napisane, njihova primena nije adekvatna.

Grafikon 1. 3. Stepen primenljivost preporuka po mišljenju lekara

1 4
18
17

potpuno
srednje
slabo
ne
ne zna

60

Grafikon 1.4. Učestalost upotrebe tablica faktora rizika od strane lekara za predikciju nastanka
ishemijske bolesti srca
1
13
18

uvek
ponekad
retko
nikad
ne zna

25
43

Važno je naglasiti da i samo čitanje preporuka zahteva veoma veliku koncentraciju na svaku reč
koja je u njima napisana. Naime, ponekad je razlika izmedju pojedinih grupa preporuka samo u jednoj
jedinoj reči, koja odvaja grupu bolesnika svrstanu u npr. klasu I od onih koji su svrstani u klasu IIa. Uočiti
tu jednu reč čini suštinu odluke o tome da li po preporukama npr. jedan lek treba ili ne treba dati

7
 8

odgovarajućem bolesniku, ili da li treba ili ne treba pristupiti nekoj dijagnostičkoj proceduri. U pisanju
preporuka trudićemo se da tu jednu reč, ako postoji, podvučemo u štampi. Takav je npr. slučaj sa
preporukama za stresnu ehokardiografiju kod bolesnika sa stabilnom anginom pectoris koji mogu, u stanju
su, da se izlože stres EKG testu a imaju izmenjen EKG snimljen u miru (zbog WPW sindroma, bloka leve
grane i sl). Zavisno od toga kolika je njihova pretest verovatnoća za postojanje koronarne bolesti po
tablicama verovatnoće, indikacija da im se uradi streseho test će biti u klasi I (apsolutno treba) ukoliko je
pretest verovatnoća srednja, a u klasi IIb (ne postoji saglasnost izmedju studija da test treba raditi) ukoliko
je pretest verovatnoća mala ili velika .

Grafikon 1.5. Razlozi za ograničenu primenu preporuka za ishemijsku bolest srca

nedostatak vremena 38

troškovi preskripcije 30

komplijansa bolesnika 17

previše preporuka 10

nepoznavanje preporuka 10

nedostatak motivacije 8

birokratska ograničenja 6

0 5 10 15 20 25 30 35 40

Dalje, nabrajanje svih faktora i činioca koji svrstavaju bolesnika u odredjenu rizičnu grupu ume da
bude dosta detaljno i zbunjujuće. Zato grafički prikaz klasifikacije može ponekad da bude mnogo jasniji od
suvoparnog nabrajanja uslova. Tako na primer, slika 1.1. pokazuje ova dva pristupa u proceni rizika kod
bolesnika sa hipertenzijom, i kako ih lečiti, u zavisnosti od toga da li su prisutni drugi faktori rizika za IBS
(ishemijska bolest srca) i oštećenja perifernih organa.
Kao što se vidi iz REACT studije, jedan od razloga za neprimenjivanje vodiča je bilo i postojanje
previše preporuka. Naime, danas za lečenje hipertenzije na internacionalnom nivou, postoji 4-5 preporuka,
počevši od Svetske zdravstvene organizacije, preko Evropskog udruženja kardiologa, Internacionalnog
udruženja za hipertenziju, američkih preporuka (JNC) itd. Sigurno da bi se jedne zajedničke preporuke
daleko više koristile nego ovako razjedinjene, dosta slične, multiple preporuke. Razlog se možda nalazio i u
administrativnoj podeli budžeta tim organizacijama da naprave svoje preporuke. Osim toga, ako švedski
doktori navode nedostatak vremena kao razlog za ograničenu primenu preporuka, onda se može samo
pretpostaviti kakav bi bio odgovor naših doktora na isto pitanje.
Samo izvanredno jasne i od strane doktora za njih ocenjene kao korisne, naše sopstvene preporuke
mogu očekivati da naidju na bolji prijem.
Znači uprkos svemu, proponenti donošenja preporuka kao glavni razlog za njihovo postojanje
navode veću efikasnost, odnosno racionalnost (manji utrošak sredstava za isti efekat), povećanu preciznost
instrukcija u odnosu na slične u knjigama i monografijama, kao i povezanost instrukcija sa nivoima dokaza
zasnovanim na naučnim studijama. Prednost preporuka bi trebalo da bude i u tome što nju piše obično veći
tim eksperata, nego što je to slučaj u knjigama (udžbenicima), kao i postojanje obaveza da se preporuke
prema brzini razvoja medicinskih saznanja inoviraju.
Protivnici preporuka navode pet glavnih argumenata: 1. preporuke su počele da liče na zakonske
paragrafe koji se nekada razlikuju samo u jednoj reči, pa se teško čitaju; 2. instrukcije su bazirane na
studijama, a veliki broj bolesnika koji se sreću u svakodnevnoj praksi nije imao sve karakteristike bolesnika
uključenih u te studije; 3. da preporuke ograničavaju doktora u slobodnom izboru preventivnih,
dijagnostičkih i terapijskih mera; 4. da su nejasne pravne implikacije ev. nepoštovanja ili poštovanje
preporuka kod spornih slučajeva koji bi se mogli završiti i na sudu, i konačno 5. kao što pokazuje React
studija da se i iz gore navedenih razloga i kada postoje slabo primenjuju.
Verovatno iz tih razloga uglavnom sve preporuke sadrže i stav da one predstavljaju vodič, orjentir
zapravo pomoć, medicinskom profesionalcu u donošenju odluka, ali da one nisu obaveza i da se u svakom
individulanom slučaju vagajući sve faktore, donosi odluka. Takodje se ostavlja svakoj državi da odredi koje
su legalne implikacije postojanja preporuka. Uglavnom one nemaju snagu zakona, ili uredbi, više su kao
orjentir, ali ako se u kontroli kvaliteta rada pojedinačnog doktora ili zdravstvene institucije ustanovi da se u

8
 9

većini slučajeva odluke donose mimo, odnosno, protivno poreporukama to je signal da se izanalizira njihov
rad, jer je sumnjivo da tu nešto nije uredu. Izgleda, ipak da uprkos svim nedostacima, preporuke postaju
preovladjujuci način u pomoganju pri donošenju odluka, ne samo medicinskih profesionalaca, već i
finansijera zdravstvenih usluga (nadležnih ministrstava, fondova zdravstvenog osiguranja, osiguravajućih
društava itd) tako da sada i mnoge knjige-udžbenici uključuju skoro kompletne preporuke iz pojedinih
oblasti u svoj tekst (5).

Slika 1.1.

9
 10

Literatura:

1. Klazinga N. Compliance With Practice Guidelines: Clinical Autonomy Revisited. Health Policy 1994;
28: 51-66
2. Institute of Medicine. Guidelines for Clinical Practice. National Academy Press, Washington DC
1992.
3. Cucić V: Vodiči za praksu i kvalitet u zdravstvenoj zaštiti zasnovani na dokazima. U knjizi Cucić V:
Zdravstvena zaštita zasnovana na dokazima. Bel Arta, ISDN 86-7138-096-3. Beograd 2001, 49-62
4. REACT Survey. Referisano na Evropskom kongresu kardiologa 2001 u Stokholmu
5. Braunwald E, Zipes, Libby(Eds): Heart Disease, Textbook of Cardiovascular Medicine 6th ed. W.B.
Saunder Company, Philadelphia, 2001.

III. DEFINICIJA BOLA U GRUDIMA:

Slavica Simeunović

Skoro da se nigde i ne može naći definicija bola u grudima, to je kao nešto što je jasno samo po
sebi. Medjtim, pokazalo se da su najčešća zakašnjenja u pozivanju dispečera ili terenskih službi, odnosno
uopšte obraćanje doktoru shvatanje da je bol u grudima samo žestok bol u grudima, praćen opštom
slabošću, odnosno osećajem da je čovek zaista bolestan. Pokazalo se da težina bola u grudima ne koreliše
sa pato-anatomskim substratom, patofizioloskim sledom dogadjaja i najtežim komplikacijama. Tako i
relativno mali osećaj neprijatnosti u grudima, ili čak ne u grudima, već u epigastrijumu je moguć znak
akutnog koronarnog sindroma (nestabilna angina, Q i Non-Q infarkt). Relativno često je u upotrebi podela
anginoznog bola po klasifikaciji koju je dalo kanadsko Udruženje kardiologa (CCS- Canadian Cardiology
Society):
Klasa I – uobičajena fizička aktivnost ne izaziva bol (šetnja, penjanje uz stepenice)
Klasa II – mala fizička aktivnost dovodi do bola (šetnja po ravnom, penjanje uz stepenice)
Klasa III – lako ograničenje uobičajene aktivnosti dovodi do bola (šetnja ili penajnje uz stepenice,
hod uzbrdo, bol posle obroka na hladnoću, vetar, zbog emocionalnih stresova)
Klasa IV – nemogućnost da se izvrši bilo koja fizička aktivnost bez bola (bolovi mogu biti
prisutni i u miru)
Zato bi bol u grudima trebalo definisati kao bilo kakav bol ili osećaj nelagodnosti u grudima, pa i
u epigastričnoj zoni. Kada se misli na bol u grudima tu spada i bol medju plećkama, ali treba istaknuti da
postoje tzv. ekvivalenti bolu u grudima a to su bol u ramenima, i/ili nadlakticama, laktu, podlakticama,
vratu, donjoj vilici. Mnogi bolesnici, sa kasnije opasnim po život klničkim stanjima se žale na osećaj
gušenja, nedostataka vazduha, ili kao da hladan vazduh prolazi kroz pluća. Sve te manifestacije u širem
smislu treba da budu predmet interesovanja onih koji se bave problemom bola u grudima, jer pato-
anatomija i patofizilogija može da im bude zajednička što implicira i ozbiljan poremećaj zdravlja.

IV EPIDEMIOLOGIJA BOLA U GRUDIMA

Slavica Simeunović, Steva Ilić, Mirjana Lapčević, Vladan Vukčević, Miodrag Ostojić

Kod nas (Srbiji) ne postoje istraživanja koja daju podatke o prevalenci i incidenci bola u grudima
u široj populaciji.
Značajan globalni doprinos sagledavanju ovog problema u Evropi dat je nedavno (1).
U retrospektivnim anketnim ispitivanjima u 24 grada u Engleskoj, Velsu i Škotskoj u slučajno
izabranom uzorku od 7735 osoba muškog pola 40-59 godina starosti u 14% je bio prisutan bol sugestivan

10
 11

za stabilu anginu i u 24% tzv atipičan bol u grudima (2) (Tabela 1). Relativni rizik za nastanak neželjenih
kardiovaskularnih dogadjaja prema grupi koja nije imala bol u grudima je minimalno rastao od grupe sa
atipičnim bolom u grudima pa do RR od 4.5 (CI 3.57-5.66) kod onih koji su u upitniku imali odgovor o
postojanju tipičnog bola u grudima i mogućem ranije prelezanom infarktu miokarda. Ovaj podatak iz
Velike Britanije pokazuje da je bol u grudima relativno čest, nadjen je kod 38% ispitanika. Studija u
Gotenburgu pokazala je da 7 poziva dispečerskom centru (ZZHMP, terenske sluzbe, policija, vatrogasci) na
1000 stanovnika u toku godine se obavlja zbog bola u grudima. Akutni bol u grudima je bio zastupljen sa
25% od svih poziva (3)
Kod nas je beogradski Zavod za hitnu medicinsku pomoć u retrospektivnoj analizi našao da je u
periodu 1.1.2002-15.5.2002 bilo ukupno 40198 poziva, a od toga zbog bola u grudima 4432 i gušenja 2406
(4). I ako je bol u grudima u našoj statistici učestvovao sa 11%, a ako se sabere sa gušenjem u 17% svih
poziva u absolutnoim brojevima beogradski podaci su komparabilni sa podacima iz Gotenburga 7/1000
stanovnika na godinu dana. Po Gotenburgskoj projekciji ako se uzme da Beograd ima 2 miliona stanovnika
predvidjeni broj poziva zbog bola u gruduima bi trebalo da bude 14000 godišnje, a po beogradskom
ZZHMP projektovano sa 4.5 meseca na godišnji nivo u Beogradu bi trebalo da ima 11819 poziva zbog bola
u grudima, a ako se na to doda i gušenje onda je to 18234 poziva. Treba imati u vidu i podatak da se u
Beogradu mnogi bolesnici sa bolom u grudima javlaju i terenskim službama domova zdravlja, kao i da
direktno idu u urgentni centar i druga hitna prijemna odeljenja te je ovaj broj i veći. I možda najvažnije, u
ovoj statistici bola u grudima nalaze se brojevi samo za one bolesnike kojima je poslata ekipa hitne pomoći,
a svi oni pozivi gde su se bolesnici žalili na bol u grudima, a dispečer je procenio kao nevažne i nije poslao
ekipu nisu ni registrovani. Ovaj broj bolesnika bi u retrospektivnoj analizi mogao da se otkrije samo
preslušavanjem audio traka. Iz ove statistike izgleda da je relativno manje učešće bola u grudima u
Beogradu 11% (odnosno 17% ako se uzme i simptom gušenje) u odnosu na druge svetske centre gde je to
oko 25% ne zbog absolutno manjeg broja poziva bolesnika sa bolom u grudima, već i zbog višepoziva zbog
drugih razloga.
Tabela 1. Učestalost i značaj bola u grudima u populaciji
Grupa N Prevalenca Prosečna Učestalost Broj Rizik (Risk 95%
(%) starost (god) dogadjaja / dogadjaja Ratio) confidence
1000/ god uskladjen za limits
godine
Bez bola u 4787 61.9 50.1 7.5 485 1
grudima
Atipicni bol 1849 23.9 49.5 8.6 213 1,19 1.01 – 1.40
u grudima
Angina 391 5.1 52.4 17.2 82 2.03 1.61 – 2-57
pectoris
Anamneza 490 6.3 51.3 16.9 103 2.13 1.72 – 2.63
Mogućeg
AIM - nema
bola u
grudima
Angina i 216 2.8 52.9 39.0 86 4.50 3.57 – 5.66
anamneza
Mogućeg
AIM
Angina ili 1097 14.2 52.0 20.8 271 2.50 2.16 – 2.91
anamneza
Mogućeg
AIM
Ukupno 7733 50.2 9.5 969

Niški ZZHMP je u periodu 1.1.-1.7.2001. (5) g imao ukupno 17718 poziva, a od toga 2068 sa
bolom u grudima (10.5%). Ako se po sličnoj računici uzme da Niš ima 300 000 stanovnika on bi godišnje
trebalo da ima 2100 poziva zbog bola u grudima, a on toliko ima za 6 meseci, odnosno godišnja projekcija
bi bila 4136. Znači i u Nišu kao i u Beogradu ne radi se o absolutno manjem broju poziva nego u drugim

11
 12

evropskim gradovima, naprotiv taj broj poziva je i veći, a procentualno je samo manji, jer izgleda da se
radi o većem broju poziva ZZHMP zbog drugih razloga.
Dat je već prikaz u populaciji u studiji sprovedenoj u Velikoj Britaniji (Tabela 1).
Sto se tiče relativnih odnosa učešća različitih etiologija kod bolesnika sa bolom u grudima na sledeća 4
nivoa dat je uporedni prikaz kod doktora opšte medicine, u dispečerskom centru, kod ekipa hitne pomoći
na terenu i u uregentnim prijemnim odeljenima Tabela 2. (3,6,7,8,9,10)
Epidemioloski nalazi uzroka bola u grudima su razliciti u odnosu na nivoe ili vrata (koncept
petoro vrata –Slika 1)

Slika br. 1 – Koncept petoro vrata

KOMPLETNA
HITNA SLUŽBA BOLNICA DIJAGNOZA

HITNA POMOĆ

BRZA
LINIJA DOM ZDRAVLJA
DIJAGNOSTIČKE STEPENICE

TEL 94

KUĆA

Vidi se da je kod doktora opšte medicine najzastupljeniji kao uzrok bola u grudima mišicno-
skeletni bol, a nadalje u dispečerskom centru, ekipama na terenu i urgentnim prijemnim odeljenjima
kardijalni bol. U jednoj od tri serije koje su radjene na nivou doktora opšte medicine kod 396 bolesnika sa
bolom u grudima zabeleženo je 40 različitih radnih dijagnoza (3).
Tabela 2. Uzroci bola u grudima
E t io lo g ij a O p št a D is p e č e r T er en s k a H it n a s lu ž b a
p ra ks a cen t ar s lu ž b a

S rč an i 20 60 69 45
M iš i ć n o 43 6 5 14
sk eletn i

P lu ć n i 4 4 4 5
G a stro 5 6 3 6
in t e s t i n a ln i

P s ih ij a t 11 5 5 8
D ru g i 16 19 18 26

Vidi se da je i u te tri serije (Tabela 3) (6, 7, 8) bilo najviše muskulo-skeletnih uzroka za bol u
grudima (oko 45%), a kardijalni uzrok je bio prisutan u oko 20% slučajeva. U oko 10% slučajeva

12
 13

psihijatriski ili neurogeni faktor se označavao kao uzrok bola u grudima (panični ataci i drugo) Smatra se
da će za vreme radnog veka dokotor opšte medicine imati oko 25% svih pregleda zbog pacijenata sa
problemom bola u grudima (9,10). Kod nas nema statističkih podataka o epidemiologiji različitih etioloskih
faktora kod bolesnika sa bolom u grudima na nivou doktora opšte medicine.

Tablea 3. dijagnoze u ambulantama opšte prakse koje su se prezentovale kao bol u grudima

U zroci - K lin k m an (6 ) L a m b ert (7 ) S va va rs (8 )

S ta nja /b olesti
P sih ija trijsk i 8 11 5

S rčan i 16 22 2
18

M išicn o-sk eletn i 36 45 49

G astro-in testina ln i 19 2 4

R esp ira torn i/p lu ćn i 5 3 6

P lu ćn e em b olije 2

D rug i/ b ez dg 16 17 16

Što se tiče dispečerskih centara već je navedeno da je to u svetu oko 25-28% u odnosu na sve
pozive, a kod nas oko 11%, što bi moglo da zamagli realnu veličinu ovog problema kod nas. Naime kao što
je već navedeno u absolutnim brojevima bol u grudima je veliki, ako ne i veći problem kod nas nego u
navedenim serijama, ali je učešće bola u grudima u odnosu na ukupan broj poziva dispečerskom centru
manji zbog većeg broja ostalih poziva (koji nemaju veze sa bolom u grudima). U svetskim serijama od tih
25-28% bolesnika sa bolom u grudima u 40% je potvrdjena miokardna ishemija ili miokardni infarkt, a u
66% radna dijagnoza je bila moguća miokardna ishemija ili infarkt. Inače bez obzira na prisustvo ili ne bola
u grudima od svih upućenih poziva oko 15% je bilo zbog kardijalne ishemije (Sramek 1994)
U našoj gore navedenoj retroepktivnoj analizi u ZZHMP u Beogradu radnu dijagnozu ACS je od ekipa
SHP na terenu dobilo 672/4432 (15%) bolesnika sa bolom u grudima i 129/2406 (5.4%) bolesnika sa
gušenjem. Ukupno zanči radna dijagnoza ACS u 801 bolesnika što čini 2% od broja svih poziva (bol u
grduima i sve drugo). U 200 od tih 801 bolesnika uspelo je da se sazna završna dijagnoza; data u
stacionarnim ustanovama, nadjeno je da je potvrdjena dijagnoza ACS u 67 od tih 200 bolesnika (33.5%)(4).
U već spomenutoj analizi ZZHMP u Nišu kardijalni uzrok bola u grudima je bio u 1618 od 2068
bolesnika (78%), a ACS je bio prisutan u 88 od 2068 bolesnika (4.3%) sa bolom u grudima, a stabilna
angina u 676 od 2068 bolesnika (32,7%) sa bolom u grudima. ACS ili stabilnu anginu je imalo 854 od 2068
(41.3%) bolesnika sa bolom u grudima. To se slaže sa gore navedenom serijom Herliz J 1995 gde je
takodje nadjeno 40% ishemije kod onih sa bolom u grudima.

Tabela 4. Etiologija bola u grudima u seriji Herlitz-a i sar. i u ZZHMP Beograd

H e r litz 1 9 9 5 . n a la z i 2 5 % p o z i v a s a b o lo m u g r u d im a o d u k u p n o g
b r o ja p o z iv a . N a s š r e z u lta ti s u 1 1 ,0 2 %
S re m e k 1 9 9 4 28 %
S r e m e k 1 9 9 4 . n a l a z i 4 0 % A C S y o d u k u p n o g b r o ja p o z iv a s a
b o l o m u g r u d im a .
N a š i r e z u lta ti s u 1 5 , 1 6 % .
D is tr ib u c i ja p o z iv a s a b o lo m u g r u d im a p o e tio lo g iji
H e r litz i s a r 2 0 0 0 N a š i r e z u lta ti
S rč a n i 69 % 6 6 ,4 2 %
M u s k u lo s k e le t n i 5 % 8 ,3 0 %
P lu ć n i 4 % 6 ,1 1 %
G a s tr o in t e s t. 3 % 6 ,1 1 %
P s ih i ja tr ij s k i 5 % 4 ,3 3 %
D rug o 18 % 8 ,7 1 %

13
 14

Distribucija etioloskih faktora kod bolesnika sa bolom u grudima u Herliz, J seriji i seriji ZZHMP
u Beogradu je data u tabeli 4 (4). Slični podaci su dobijeni i u jedinici observacije u ZZHMP u Nišu u
periodu maj 2000 - maj 2001. godine Grafik 1 (5).
Grafikon 1. Uzroci bola u grudima u jedinici opservacije u ZZHMP Niš (period maj 2000 – maj
2001)

3% 4%
5%
3.%

85%

KV GI Pulmonalni Muskulo-skeltni Psihogeni

Treba napomenuti da u mnogim zapadnim zemljama dispečerski centri nisu striktno vezani sa
hitnom pomoći, već i sa tzv. paramedics – policijom i vatrogascima. Onda se oni i posebno analiziraju. Kod
nas su dispečeri uglavnom vezani za Zavode za hitnu medicinsku pomoć ili u domovima zdravlja za
terensku službu. Tako da se statstički podaci koji se kod nas daju za dispečerske centre, praktično se odnose
i na nalaze ekipe na terenu
Ekipe hitne medicinske pomoći na terenu u svetskim statistikama kada su poslate zbog bola u
grudima, znači posle filtriranja od strane dispečera manje suspektnih bolesnika, postavljaju kao radnu
dijagnozu potvrdjenu miokardnu ishemiju ili miokardni infarkt u 40%, a ako se dijagnostička sigurnost
spusti na moguća ishemija ili infarkt onda je 69% takvih bolesnika.(9). U Myocardial Infraction Triage and
Intervention Project 27% bolesnika koji su vidjeni od ekipa na terenu (uključuje i paramedics) zbog bola u
grudima imaju kliničke nalaze konzistentne sa mogućim akutnim infarktom miokarda, a 18% je razvilo
miokardni infarkt (11). Bolesnici sa akutnim miokardnim infarktom (AMI) su starijeg životnog doba, češće
žene i imaju veću prevelencu kardiovaskularnih bolesti kada se kompariraju sa onima koji ne zovu terenske
ekipe SHP (3). Ti pacijenti koji zovu terenske ekipe imaju teže simptome, razvijaju komplikacije i imaju
veći rizik srčanog zastoja (12)i smrti (13).
Urgentni centar, urgentna prijemna odeljenja, koronarne jedinice, jedinice za bol u grudima:
Nemamo naših podataka koliko se bolesnika prima u stacionarne ustanove i/ili koronarne jedinice od onih
koji dolaze sami ili dolaze transportom sa hitnom medicinskom pomoći ili sa terenskom sluzbom pri
domovima zdravlja.
Bazirano na Geteborskim (Svedska) podacima 1580 bolesnika na 100 000 stanovnika za godinu
dana se prima na urgentna odeljenja zbog akutnog bola u grudima, što predstavlja 20% svih prijema.
Od onih koji se na bilo koji način prezentuju na ova prijemna odeljenja 20% ima jasan miokardni infarkt ili
miokardnu ishemiju kao uzrok bola u grudima, a 45% ima moguć i/ili potvrdjen miokrdni infarkt (10). U
seriji iz Sjedinjenih americkih drzava, gde paramedics ima važnu ulogu na terenu, je od 10689 bolesnika
koji su se pojavili na urgentnim odeljenjima 17% imalo kriterijume za miokardnu ishemiju a 8% za
miokardni infarkt. Kod muškaraca se češće potvrdjuje dijagnoza akutnog infarkta miokarda, a kod žena
nestabilne angine pectoris. Oko 20-40% bolesnika sa ACS je imalo prethodni miokardni infarkt, 35-50%
anginu pectoris, 35-55% arterijsku hipertenziju, 10-20% Diabetes mellitus, 10-30% kongestivnu srčanu
insuficjenciju, 20-40% su pušači. Bolesnici koji su imli kardijalni uzrok za bol u grudima su značajno češće
imali pozitivnu anamnezu o drugim kardiovaskularnim bolestima i prisustvu faktora rizika nego bolesnici
kod kojih se pokazalo da bol u grudima nije kardijalnog porekla.

14
 15

V PATOFIZIOLOGIJA I DIJAGNOSTIKA BOLA U GRUDIMA

Miodrag Ostojić, Slavica Simeunović, Siniša Dimković, Vojislav Giga

Srce je bogato sa receptorima za bol, i nervi se nalaze ne samo oko kardiomiocita već i u
intersticijumu, oko aorte, a.pulmonalis, arterija, arteriola, kapilara, venula i vena. Ta nervna vlakna su
holinergična, adrenergična i peptidergična Postoje mehanoreceptori, hemoreceptori koji reaguju sa većim
ili manjim pragom nadražaja na mehanicke i hemijske stimuluse.
Medjutim, u predelu grudnog koša postoji obilje receptora za bol u koži, nešto manje u dubljim
tkivima, a još manje u visceralnim organima. Bolni nadražaji iz kutanih receptora se prenose preko
mijelisanih A-vlakna, a iz visceralnih organa preko nemijelisanih C-vlakana. Somatska i visceralna nervna
vlakna koja prenose bol ulaze u kičmenu moždinu zajedno. Ova vlakna se projektuju na dorzalne rogove
konvergentnih neurona koji takdoje dobijaju nervne impulse od somatskih i drugih visceralnih vlakana u
istom dermatomu. Konvergencija aferentnih nervnih impulsa iz visceralnih i somatskih senzornih vlakana u
isti dorzalni neuron u dorzalnim rogovima je najverovatnije objašnjenje za lolakizaciju somatske
komponete pri visceralnom bolu. Slaba mogućnost lokalizacije visceralnog bola se objasnjava vrlo malim
brojem nervnih vlakana u visceralnim strukturama. Osim toga visceralni bol se može preneti na susedni
segment kičmene moždine, dok somatski bolni stimulus ide samo na jedan nivo kičmene moždine.
Sa Kliničke tačke gledišta kutani bol je bolje lokalizovan i retko ima reffered bol. Može biti
pracen lokalnom osetljivošću i reaguje na različite provokacije. Somatski visceralni bol je slabo
lokalizovan, a referred bol je često prisutan. Tipičan primer visceralonog bola su bol kod miokardnog
infarkta, pulmonalne embolje, disekcije aorte i medijatinalnih bolesti.

Simptomi i klinički nalaz: Kod bolesnika sa bolom u grudima bitno je brzo indentifikovati one koji bi
mogli da imaju jedno od sledećih stanja: akutni koronarni sindrom, aortnu disekciju, plućnu emboliju,
akutni pneumotoraks. Ti bolesnici ne idu redom po konceptu petoro vrata već po mogućstvu najbržim
putem do sekundarnih i tercijarnih zdravstevenih ustanova koje imaju urgentna odeljenja specijalizovana za
savremeno lečenje ovih bolesnika. Potrebno je ponovo istaći da težina simtoma ne koreliše sa težinom
patofiziološkog procesa i krajnjim ishodom. Olakšavanje bola sa uzimanjem sublingvalnog nitroglicerina
govori u prilog kardijalne etiologije bola u grudima.
Kardijalni ishemijski bol: Javlja se kod tzv. akutnih koronarnih sindroma (ACS) koji čine nestabilna
angina, Non-Q i Q miokardni infarkt, ali u manje varijabilnoj i dramatičnoj formi i kod stabilne angine.
Kod ACS bol je obično iza grudne kosti, na široj površini, pokazuje sa celom šakom a ne sa jednim prstom,
siri se i u levo i u desno rame. Interesantno je da su oni kod kojih se bol širio u desno rame češće imali
akutni infarkt, nego oni kod kojih se širio u levo rame (14, 15). Kod žena sa akutnim infarktom miokarda
bol se češće širio u vrat, vilicu i medju plećke nego kod muškaraca.
Kardijalni neishemijski bol: Sreće se kod afekcije perikarda, miokrditisa, prolapsa mitralne valvule,
plućne hipertenzije ili miokardiopatija. Perikardni bol se tipicno menja sa respiracijama i promenom
položaja. Dodatna anamneza, fizički pregled i EKG, ehokardiogram i laboratorijske analize olakšavaju
diferencijalnu dijagnozu. Često se ekstrasistole, češće ventrikularne, osete kao kratak bol u grudima
Bol kod disekcije aorte: Bol se obično oseti kao iznenadan oštar, cepajući, razdirući, može da se širi u
ledja ili trbuh, već prema putu disekcije. Ako je zahvaćena ascendentna aorta može da se oseti i u vratu, a
ako je diskecijom zahvaćeno ušće koronarne arterije, češće desne, može da postoji i bol od disekcije i bol
kardijalnog ishemijksog porekla. Oko 20% bolesnika može da ima sinkopu. Bol kod akutnog infarkta
miokarda obično počinje postupnije, i tup je po karakteru
Bol pulmonalnog porekla: Najopasniji je onaj koji se javlja zbog plućne embolije, visceralnog je tipa i
obično je praćen dispnojom. Kod pneumotoraksa može biti iznenadan, oštar, na primer posle kašlja, praćen
dispnojom. Pleuritični bol se karkteriše vezom sa respiratornim ciklusom i položajem tela. Obično bolesnik
leži na strani gde se javlja bol, da bi imobilisao taj hemitoraks, ali nisu retki izuzeci da bolesnici tvrde da ne
mogu da legnu na tu stranu gde imaju bol. Pleurodinija je bol pleuralnog porekla, nejasne etiologije
Muskuloskeletni bol: Bolesnici sa ovim bolom obično imaju prethodnu istoriju sa slicnim bolom. Često
vratnu spondilozu. Bol je kutanog tipa, može se lokalizovati, osetljiv je na dodir a može se na primer

15
 16

olakšati masažom. Javlja se u sklopu Herpes zoster infekcije. Kostohondralne promene takodje mogu biti
uzrok bola u grudima.

Slika 2. Klasifikacija disekcije aorte po DeBakey i Stanfordska klasifikacija

Gastrointestinalni bol: Poremećaji ezofagusa, motaliteta, ezofagitis, gastritis, ulkus želudca i duodenuma,
hiatus hernija sa refluksnim ezofagitom može nekada dati bol u epigastrijumu koji se širi po grudima.
Bolovi takvog tipa mogu se videti i kod miokrdnog infarkta dijafragmalne lokalizacije te je tu
diferencijalna dijagnostika važna. Nekada bol porekla sa žucne kesice, jetre ili pankreasa može da imitira
bol u grudima. Ovo je pogotovo važno što se kod nekih bolesnika u momentu bola jave i promene u T
talasu što jos više može da zavara u smislu kardijalne ishemijske etiologije.
Psihijatriski poremećaji: Bol u grudima kod psiijatrijskih poremćaja obično se javlja u epizodama tzv.
paničnih napada, ali mogu se javiti i kod depresivnih ili anksioznih stanja. Obično postoji pozitivna istorija
za psihoijatrijsko oboljenje.
U tabeli 5 su date tipične kliničke karakteristike bola u grudima uzrokovanim različitim etioloskim
faktorima kao i diferencijalna dijagnostika i terapijski postupak kod bolesnika sa bolom u grudima, a na
grafikonu 2 i 3 dijagnostički i terapijski algoritam kod bolesnika sa bolom u grudima

Propratni simptomi – nauzeja, povraćanje, hladno preznojavanje – obično označavaju etiološke

faktore sa težim mogućim posledicama, pre nego trivijalne uzroke kao muskulo-skeletni bol kod
spondiloze.
Dijagnostika bola u grudima kao što se može videti iz navedenih etioloskih faktora koji do njega
dovode zadire u višedisciplina: od doktora opšte medicine preko interniste–kardiologa, pulmologa,
gastroenetrologa pa do infektologa, neurologa i psihijtra.
Medjtim, pošto bol u grudima može nagovestiti urgentno stanje bitno je u prvom momentu, bez
velikih detaljisanja i pozivanja na konsultacije izdvojiti grupu bolesnika kod kojih može biti ugrožen život
ili da pretrpe tesko oštećenje zdravlja sa posledicnim invaliditetom koje treba odmah transportovati u
sekundarne i tercijrne centre koji su osposobljeni za dijagnostiku i lečenje tih za život opasnih urgentnih
stanja. Brzo, i bez zakašnjenja sa prvih na peta vrata. Tu bol u grudima, ili gušenje ili ekvivalenti bola u
grudima uz propratne pojave samo kvalifikuje te bolesnike za dodatne dijagnostičke testove.

16
 17

Tabela 5. Tipične kliničke karakteristike bola u grudima zavisno od etiološkog faktora

urgentno
umereno
hitno
benigno

Dijagnoza Bol EKG RTG Drugo

AKS retrosternalna lokalizacija, ST elevacija, ili ST Značajan samo u slučaju CK-MB
širi se u ramena, ruke, vrat, depresija, veća ili = 1mm, srčane insuficijencije troponin T
vIliću, epigastrijum, ne ili novi BLG, ili visok R u troponin I
menja se sa pokretima, V1 , V2, ili inverzni T
disanjem, na pritisak ili talasi ili nespecifične
uzimanjem hrane, promene, kao i normalan
različitog kvaliteta ali ne EKG
oštar, obicno faktori rizika
Disectio aortae iznenadni, cepajući, nespecifične promene, sem proširen medijastinum (u EHO: intimalni flap
dekreščendo, migrirajući u ako hematom zahvati slučaju vitalne ugroženosti
zavisnosti od mesta koronarne arterije kada se preskače se RTG
disekcije, obicno vide znaci infarkta dijagnostika i ide se na
hipertenzija transezofagealni EHO
Embolio pleuritični (probadajući, nespecifičan ili znaci normalan ili trouglasta senka hemodinamske
pojačava se sa udahom), a opterećenja desnog srca, infarkta promene su u
pulmonum kod masivne embolije je moze da lici na disproporciji sa
češće dispneja nego bol, dijafragmalni infarkt, EKG. Scintigrafija
obicno posle operacije, S1Q3T3. pluća je
Udružena sa dijagnostička.
tromboflebitisom
Pneumothorax jak lokalizovan bol na nespecifičan kompresija medijastinuma na u anamnezi hronične
početku, kasnije dispneja suprotnu stranu, znaci bolesti pluća ili
atelektaze trauma
Perikarditis pleuritični, menja se sa difuzna konkavna ST proširena srčana senka, može da se javi u
promenom položaja elevacija perikardni izliv sklopu infarkta
miokarda (Dressler)
Spazam jako liči na anginozni bol, nespecifičan nespecifičan
povezan sa uzimanjem
ezofagusa hrane
Herpes zoster lokalizovan uz parestezije nespecifičan nespecifičan raš, vezikule,
distribucija po
dermatomima
Muskulo- oštar, lokalizovan, menja nespecifičan pozitivan samo u slučaju
se sa pokretima traume
skeletni

17
 18

Grafikon 2. Dijagnostički algoritam kod bolesnika sa bolom u grudima

bol u grudima

kutani bol visceralni bol

srčani nesrčani

Mišići
Skelet ishemični neishemični Pluća (pneumotoraks,
Koža zapaljenska oboljenja)
Aortna disekcija
Pulmonalna embolija
Akutni kornarni Miokarditis Gastrointestinalni
sindromi (AKS) Kardiomiopatija Mediastinum
Aortna stenoza Perikarditis Psihijatrijski
Prolaps v.
mitralis

Grafikon 2. Dijagnostički algoritam kod bolesnika sa bolom u grudima po nivoima

Zbrinjavanje pacijenta sa bolom u grudima

po nivoima II nivo III nivo

I nivo – pacijent sa bolom u grudima : poziv za pomoć

nakon 5 min od pojave bola
II nivo – lekar opšte prakse: savet, tretman i /ili angažovanje I nivo
nivoa IV preko nivoa III bolesnika
III nivo – dispečer hitne pomoći : trijaža i odgovor po V nivo
stepenima prioriteta: prioritet I hitan odgovor, slanje
ekipe sa defibrilatorom uz odgovarajuće savete
IV nivo – ekipa hitne pomoći : korekcija vitalnih funkcija, Transport
stabilizacija stanja pacijenta, sprečavanje komplikacija IV nivo
(na licu mesta i u toku transporta) i rapidan transport
prema indikacijama do nivoa V Poziv
V nivo – hitan prijem bolnice : definitivno zbrinjavanje i
lečenje

18
 19

Postupak kod bola u grudima

- procena stanja svesti

- procena kardiorespiratornih funkcija

pacijent sveštan, teško diše,

blede, hladne i vlažne kože
pacijent bez: pacijent sveštan ne
svesti odaje utisak teškog
disanja bolesnika
pulsa - strogo mirovanje
- dati O2 5 l/min
- obezbediti venski put
KPR♣
ANAMNEZA:
- tegoba u grudima (intenzitet, trajanje,propagacija,lokalizacija,uticaj polozaja,pokreta,unosa hrane,NTG )
- porodicna anamneza (dijabet, mozdani udar, srcani udar, HTA, AP )
- faktori rizika i podaci o povredi donjih ekstremiteta, intervenciji u abdomenu ili karlici
-licna anamneza ( dijabet, mozdani udar, srcani udar, HTA, AP, HOBP, duboke venske tromboze )

FIZIKALNI NALAZ:
- broj respiracija, vene vrata , auskultacija pluca, auskultacija srca, tenzija, puls, perkusija grudnog koša,
pulsus paradoxus
- vene donjih ekstremiteta

sumnja na AKS
ne da
morfijum sulfat 4–6 mg i.v. (može se ponavljati na 10 – 15 min do max 2 – 3 mg/kg;
kiseonik
;aspirin 150 – 300 mg ili ticlopidin ili clopidogrel
NTG ling. ili sprej *

EKG
EKG

nedijagnosticki za dijagnosticki za ST elevacija ST depresija nespecifičan,

AKS, AKS (vidi A,B)
A B normalan C

pneumotoraks ? ♥
kontinuirani
monitoring
NTG * lgv ili spray (2 – 3 EKG
disekcija aorte ? ♦ puta) ili 10 – 20 µg/min
transezofagusni Nirmina u mikrobolusima
fibrinoliza ili primarna - razmotriti primenu biohemijski
PTCA ili Heparin + β β blokatora (Metoprolol markeri:
plucna embolija ? ♠ blokatori + NTG 3 puta po 5mg i.v.) CK –MB ili
d – dimer troponin T
RTG 2 X na 6-12h
scintigrafija +
* NTG moze da se primeni ako je TA>90 mmHg, ako je p>50/min i ukoliko pacijent 24 h
pre toga nije uzimao Sildenafil-vijagru ( obavezno pitati )
♥ u hitnim slučajevima (subkutani emfizem, distenzija vena vrata, šokno stanje) izvršiti
Heparin
II b / III a
- kući samo
hemodinam
dekompresiju plasiranjem široke igle (16G) u drugi međurebarni prostor u
inhibitori sa ski
medijoklavikularnoj liniji do definitivnog zbrinjavanja torakalnom drenažom.
♦ u hitnim slučajevima (pacijent u šoku zbog hipovolemije) nadoknada volumena ili u slučaju
PTCA stabilni
hipertenzije održavati tenziju i hitan transport do nivoa V
♠ u hitnim slučajevima (masivna plućna embolija sa akutnim plućnim srcem) ako nema
kontraindikacija primena fibrinolitičke terapije. - EHO srca
U svim slučajevima Heparin i druga treapija po potrebi. - druge imiging tehnike
»brza traka« direktan transport bolesnika sa bolom u grudima od strane ekipe HP do
nivoa gde se moze sprovesti potrebna dijagnostika i terapija
♣ u toku KPCR kod pacijenta se radi fizikalni nalaz, uzima heteroanamneza i na monitoru prati
EKG da bi se nasao potencijalno reverzibilni uzrok cardiac arrest-a
i primenjuje odgovarajuci reanimacioni protokol. 19 Copyright by M.Ostojić & Associates
AKS – akutni koronarni sindrom
 20

Elektrokardiogram (16)

Ma koliko bio nesavršen standardni EKG sa 12 odvoda predstavlja još uvek najznačajniju metodu
u postavljanju dijagnoze, prognoze i stratifikacije bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom. Uzimanje
EKG-a u toku epizode bola ima još značajniju ulogu nego uzimanje EKG-a u miru.
Treba istaći neophodnost serijskog praćenja EKG nalaza kod bolesnika sa akutnim koronarnim
sindromom.
Pod karakterističnim promenama na EKG-u se podrazumevaju ST denivelacije [elevacija ili
depresija horizontalnog ili nishodnog tipa ST segmenta ≥0.1mV (1mm) i to u najmanje 2 odvoda koji
direktno slikaju regiju zahvaćene koronarne arterije]. Ovakve pacijente treba smatrati kandidatima za
reperfuzionu terapiju bilo tromboliticima kod ST elevacije ili perkutanim koronarnim intervencijama kod
ST depresije. Odluka o tome se donosi na osnovu Kliničkog i nalaza biohemijskih markera miokardne
nekroze povećanih (kod IM) ili normalnih vrednosti (nestabilna angina) biohemijskih kardijalnih markera.
Tranzitorni, negativni i simetrični T-talasi čija dubina je ≥0.2mV(2mm) smatraju se takodje karaterističnim
za ishemiju. Ako je inverzan i simetričan T-talas + ili >3mm onda se radi o akutnoj ishemiji i kod
pacijenata sa visokim rizikom. Nespecifičnim promenama za ishemiju na EKG-u smatraju se denivelacija
ST segmenta koja je ≤0.05mV (0.5mm) ili inverzija T talasa ≤0.2mV (2mm).
Dijagnostički i prognostički značaj elektrokardiografije u akutnom infarktu miokarda je veći nego
kod nestabilne angine pectoris. Promene na EKG-u u akutnom infarktu miokarda mogu da ukažu na:
lokalizaciju infarktne zone, veličinu infarktne zone, postojanje transmuralnog ili subendokardnog infarkta,
smetnje u provodjenju.
Osnovne EKG promene kod AIM koje se smatraju patološkim su:
o elevacija ST segmenta ≥1mm u najmanje 2 bliska odvoda;
o depresija segmenta ST ≥1mm u najmanje 2 bliska odvoda
o visok talas T (perakutna faza)
o negativni simetrični ishemijski T talasi sa dubinom većom od 2mm
o smanjenje voltaže zupca R u odvodima zahavaćene koronarne arterije
o formiranje patološkog zupca Q
o recipročne promene u odvodima koji su suprotni infarktnoj zoni
Preporuke za korišćenje EKG-a u miru kod bolesnika sa sumnjom na akutni koronarni sindrom:
Klasa I:
1. svim bolesnicima sa bolom u grudima koji imponuje kao anginozni bol u akutnom
koronarnom sindromu, mora se uzeti EKG najduže u roku od 10 minuta po prijemu kod
lekara i interpretirati se (Nivo dokaza C)
2. ukoliko je EKG nalaz normalan, treba ponoviti snimanje na 6h i 12h (savetuje se
ponavljanje na 4-6h što se odnosi i na biohemijske markere) od dolaska u bolnici u
periodu opservacije bolesnika (Nivo dokaza B)
3. ukoliko je EKG nalaz pozitivan u smislu AKS (uz kliničke i biohemijske markere)
neophodna je hospitalizacija bolesnika (Nivo dokaza C)
4. kod bolesnika sa verifikovanom ST-elevacijom na EKG-u i sa definitivno potvrdjenom
dijagnozom AKS-a, treba odmah razmotriti reperfuzionu terapiju (Nivo dokaza A)
Za postavljanje dijagnoze akutnog koronarnog sidnroma treba se pridržavati kriterijuma koje
je dala SZO:
• Postojanje bola u grudima
• Evolutivne promene na serijski uzimanim EKG-ima
• Evolutvne promene serumskih kardijalnih markera.
Dijagnoza se postavlja sa velikom verovatnoćom ako su prisutna 2 od 3 navedena kriterijuma.

Medjutim treba istaći da normalan EKG ne iskljucuje infarkt miokarda. Nadjeno je da je čak i u
skorije vreme 2000 g. 2-4% bolesnika sa razvijajućim miokardim infarktom otpusšteno sa urgentnih
prijemnih odeljenja zbog normalnog EKG-a (17). Takodje je pokazano da samo 40-50% bolesnika sa

20
 21

akutnim bolom u grudima koji razvijaju akutni infarkt miokarda ima ST elevaciju na urgentnom
prijemnom odeljenju (18). Ima i nalaza koji sugeriraju da se to redje dešava kod muškaraca, nego kod žena.
(19).
ST depresija označava miokardnu ishemiju ali je pozitivna prediktivna vrednost da indentifikuje
razvijajući miokardni infarkt mala (oko 50%) (20).
Negativan T talas (pogotovu ako je ranije bio pozitivan) je nespičifican nalaz koji može da ukaže
na miokardnu ishemiju, miokarditis ili plućnu emboliju. Oko jedna trećina bolesnika sa bolom u grudima i
inverzijom T talasa razvija akutni infarkt miokrda (20). Prema drugim statistikama samo 20% bolesnika sa
bolom u grudima i ST depresijom ili negativnim T će razviti infarkt miokarda (21)
Novo razvijeni Q talas na urgentnom prijemnom odeljenju sa akutnim bolom u grudima je
dijagnostički za akutni infrkt miokarda sa pozitivnom prediktivnom vrednošću od 90% (20)

Patološki i nepatološki EKG na prijemu

Oko 40-50% bolesnika sa akutnim bolom u grudima imaju patološki EKG na prijemu uključujući
blokove grana, pacemaker ritam, kao i raniji infarkt miokarda (20). Oko 15% ovih bolesnika ima novi
razvijajući infarkt miokarda. Naročito su u riziku oni kod kojih se pojavio novi blok leve grane Hisovog
snopa. U većem riziku su i oni bolesnici sa izraženim aritmijama (klasa IV i V po Lawn-u)

Tabela 6. Lown-ova skala kriterijuma ventrikularnih ekstrasistola

Stepen Karakteristike VES
Stepen I Pojedinačne VES (<1 VES/min)
Stepen II Učestale monofokalne VES >1 VES/min
> 30 VES/h
Stepen III Multifokalne VES
Stepen IV Parovi VES
Tripleti ili salve VES
Stepen V R/T fenomen, PI<0.85

Oko jedna trećina bolesnika sa bolom u grudima primljena u KJ ili urgentna odeljenja imaju no-
rmalan EKG. Ipak u 5-40% ima razvijajuci infarkt miokrda (20, 22, 23, 24). Medjutim novije ispitivanje
ukazuje da će samo 4 % bolesnika sa bolom u grduima i normalnim EKG-om uz pozitivnu istoriju za
koronarnu bolest razviti infarkt miokarda, a to se prepolovljuje na 2% ako je odsutna istorija o koronarnoj
bolesti (21) .Varijabilnost rezultata u različitim studijama može se objasniti različitim stepenom sumnje u
različitim studijama da neko ima akutni infark miokrda. Normalan EKG na prijemu ipak je dobar znak što
se tiče srednjoročne i dugoročne prognoze bolesnika u odnosu na mortalitet i komplikacije (20, 22, 23, 24,).
Što se tiče kratkoročne prognoze, ranog mortaliteta on je bio najveći kod bolesnika sa ST elevacijom,
srednji kod bolesnika sa ST depresijom i najniži kod bolesnika sa inverziojom T talasa. Medjutim ovo se ne
odnosi i na dugoročnu prognozu.

Preporuke za snimanje EKG-a kod bolesnika sa stabilnom anginom pectoris (16).

Preporučuje se da se EKG u miru (sa 12 odvoda) uradi kod svih bolesnika koji imaju bol u
grudima koji kod lekara bude sumnju da se radi o anginoznom bolu na osnovi anamnestičkih
podataka
EKG u miru (12 kanala) treba da se radi kod lekara opšte medicine, na nivou primarne
zdravstvene zaštite (dom zdravlja).

Preporuke za snimanje EKG-a

Klasa I:
1. EKG u miru svim onim bolesnicima sa bolom u grudima kod kojih postoji makar i mala sumnja
na srčano poreklo bola (Nivo dokaza A)
2. EKG u miru za vreme epizode bola u grudima (Nivo dokaza A)
Klasa IIa: niko

21
 22

Biohemijski markeri

Srčani mišić ima enzime i proteine koji se mogu detektovati prilikom nekroze kardiomiocita.
Osim ranijih CPK, CPK MB enzima, danas se sve više koriste Troponin T i I, kao i mioglobin (grafik 3).
Njihova koncentracija u funkciji vremena od započinjanja miokradne nekroze je data na grafiku 3. Smatra
se da je za rano isljučivanje miokardnog infarkta mioglobin bolji od drugih navedenih. Izmedju 3 i 6 h
njegova negativna prediktivna vrednost je samo 89%. Znači čak i normalan mioglobin u prvih 6 h ne
isključuje infarkt miokarda (De Winter RJ 1995). Posle 6 h CPK-MB je senzitivniji i specifičniji od CPK.

Grafik 3. Kriva kretanja kardiospecifičnih markera u akutnom infarktu miokarda

50x cTn

8x CK AST

6x
CK-MB

4x HBDH
mgb

2x LDH

normalna
granica

4 8 1 2 3 4 5 6
sati dani

Troponin T a naročito Troponin I su unutar 6 h od nastanka infarkta miokarda imali veliku pozitivnu
prediktivnu vrednost. Medjtim negativna prediktivna vrednost nije idealna, pa se kod onih sa negativnim
Troponinom T ili I predlaže ponovno merenje posle 6 h od prvog merenja. Smatra se da je njegova
dijagnostička vrednost veća od CPK-MB. Posle 7 h od nastanka infarkta miokarda veća je dijagnostička
vrednost Troponina nego Mioglobina. Troponin se pokazao odličnim i za stratifikaciju bolesnika sa
sumnjom na nestabilnu anginu i non-Q infarkt (pa i Q infarkt). (Grafik 4) (26, 27, 28, 29, 30).

Preporuke za praćenje biohemijskih markera nekroze miokarda u akutnom koronarnom

sindromu (25)
Klasa I: U prvih 6h od nastanka tegoba uzeti CK-Mbmass ili troponin, i odrediti ponovo ove
markere nakon 6-12 sati (Nivo dokaza C)
Klasa IIa: Odrediti mioglobin u prvih 6h, ili CK-MB izoforme ((Nivo dokaza C)
Klasa IIb: odredjivanje C reaktivnog proteina i drugih markera inflamacije (Nivo dokaza B)
Klasa III:
1. praćenje totalnog CK (Nivo dokaza C)
2. CK-MB i mioglobina posle 48h od nastanka AIM (Nivo dokaza C)

22
 23

Grafikon 4. Uticaj vrednosti troponina na pojavu neželjenih dogadjaja kod bolesnika sa akutnim
koronarnim sindromom (25a)

Odmah po prijemu bolesnika moguće je, na osnovu Kliničkih podataka, EKG-a i biohemijskih markera
nekroze, moguće je proceniti rizik bolesnika neposredno po prijemu.

23
 24

Tabela 7. Kratkoročna procena rizika smtrnog ishoda ili nefatlanog IM kod pacijenata sa
nestabilnon anginom neposredno po prijemu
Visok rizik Umereni rizik Mali rizik
Najmanje jedna od sledećih Bez karakteristika visokog Bez karakteristika visokog ili
karaktersitika mora biti rizika, ali mora imati jednu od umerenog rizika ali sa jednom
prisutna sledećih karakterstika od sledećih karakteristika
Anamneza Ubrzan tempo ishemijskih Prethodni IM, periferna
simptoma u proteklih 48h vaskularna ili cerebrovaskularna
bolest, CABG, prethodna
upotreba aspirina
Karakter Dugotrajan bol ( >20 min.) u Dugotrajan bol ( >20 min.) u Angina de novo klase III ili IV
bola miru koji i dalje traje miru koji je prestao, ali uz Kanadskog udruženja kardiologa
umerenu ili veliku verovatnoću u poslednje 2 nedelje bez
postojanja IBS. dugotrajnog bola
Angina u miru ( < 20 min ) ili ( > 20 min ) u miru, ali uz
angina koja je prošla u odmoru umerenu ili veliku verovatnoću
ili na NTG postojanja IBS.
Fizikalni Edem pluća najverovatnije kao Stariji od 70 god.
nalaz posledica ishemije
Novi ili pogoršanje postojećeg
šuma MR
S3 ili novi ili pogoršanje
postojećih pukota na plućima
Hipotenzija, bradikardija,
tahikardija
Stariji od 75 god.
EKG Angina u miru sa prolaznim Inverzija T talasa >0.2 mV Normalan ili nepromenjen EKG
promenama ST segmenta > Patološki Q zubci tokom epizode bola u grudima
0.05 mV
Novi ili verovatno novi blok
grane Hisovog snopa
Trajna sustained VT
Biohemijski Značajno povećani ( npr. TnT Blago povećani ( npr. TnT Normalni
markeri ili TnI > 0.1 ng /mL >0.01, ali < 0.1 ng/mL )

Procena kratkoročnog rizika smrtnog ishoda i nefatalnih ishemijskih dogadjaja kod nestabilne
angine je kompleksan, multivarijabilan problem koji se ne može u potpunosti objasniti u jednoj ovakvoj
tabeli, čiji je cilj da ponudi generalne preporuke, a ne rigidan algoritam.

Rentgen grudnog koša (31, 53)

Rentgen grudnog kosa je realtivno jeftina i dostupna tehnika. Medjutim, danas se na primer smatra
da je kod vitalno ugrozenih bolesnika ona gubitak vremena i da treba ići odmah na bolju tehniku. Tako na
primer kod disekcije aorte sa znacima vitalne ugroženosti smatra se da je bolje odmah uraditi
transezofagealnu ehokardiografiju i odmah ici na operaciju, nego gubiti jos vreme na rentgen grudnog kosa.
Medjutim, u našim uslovima gde čak sam vrh zdravstve piramide, kako je to postavljeno i u Zakonu o
zdravstvenoj zaštiti, nema mogućnosti za transezofagealnu ehokardiografiju u Urgentnom centru, moguće
je da će se ići na rentgen dijagnostiku.

PreporukePreporuke za rentgen
za rentgen kod akutnog
kod akutnog koronarnog
koronarnog sindroma
sindroma (ACS)
(ACS)
Klasa IIa: u diferencijalnoj dijagnozi pneumonije kod stabilnih bolesnika
Klasa IIa: u diferencijalnoj dijagnozi pneumonije kod stabilnih bolesnika

Preporuke za rentgen grudnog koša kod disekcije aorte

Klasa III: kod bolesnika sa disekcijom aorte koji su vitalno ugroženi smatra se da je količina
informacija koja može da se dobije ovom metodom suviše mala u odnosu na gubitak vremena

24
 25

Preporuke za rentgen kod plućne embolije (32)

Klasa I: radi se rutinski da bi se procenila težina kliničke sumnje na plućnu emboliju

Preporuke za rentgen grudnog koša kod pneumotoraksa

Klasa I: Svi bolesnici sa sumnjom na pneumotoraks

Preporuke za rentgen grudnog koša kod pneumonija i pleuritisa

Klasa I: svi bolesnici sa sumnjom na pneumoniju

Preporuke za snimanje grundog koša kod pleurodinije

Klasa IIa: ako bol ne prodje spontano ili uz lečenje

Preporuke za Rtg grudnog kosa kod sumnje na perikarditis

Klasa IIa: Svim bolesnicima sa sumnjom na perikarditis

Ehokardiogram u miru

Ehokardiogram pošto posmatra direktnu posledicu miokardne ishemije, tj. regionalno smanjenje
kontraktilnosti ima veliki značaj kod bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom Taj značaj postiji čak i
kada prestane bol u grudima, jer se kontraktilnost još nije normalizovala (ošamućen ili hibernisani miokard
(33, 34)

Preporuke za ehokardiogram u miru u ACS (25)

Klasa I:
1. ako dijagnoza ili sumnja na akutnu ishemiju nije postavljena standaradnim metodama
(anamneza, EKG, serumski markeri);
2. ako želimo da procenimo bazalnu funkcionalnu sposobnost kod bolesnika sa već
postavljenom dijagnoznom akutnog koronarnog sindroma
3. kod bolesnika sa dijafragmalnom lokalizacijom infarkta uz sumnju na postojanje infarkta
desne komore;
4. kod postojanje sumnje na mehaničke komlikacije (ruptura zida, septuma, papilarnih mišića)
ili nastanka intrakardijalnog tromba (poželjnija TEE).
Klasa IIa: kod bolesnika sa stalnim znacima ishemije kod kojih želimo da izvršimo identifikaciju
lokalalizije ili ozbiljnosti ishemije
Klasa IIb: niko
Klasa III: u ranoj fazi, ako je dijagnoza akutnog infrakta miokarda već postavljena standarnim
dijagnostičkim metodama.

Stres-ehokardiogram sa testom fizickim opterecenjem ili farmakoloski kod bolesnika sa ACS (25)

Interesantno je da se nekim bolesnicima sa sumnjom na ACs i nedijagnostičkim EKG-om i no-

rmalnim enzimima u dva ponovljena merenja može uraditi i test opterecenja elektrokardiografski ili/i uz
ehokardiografski monitoring (stres eho).
Na ovaj način su koronarne jedinice ili jedinice za tretiranje bolesnika sa bolom u grudima u svoj
asortiman uvrstile oba kraja spektra: primarna dilatacija ili stent u akutnom koronarnom sindromu na
jednom kraju i stres ehokardiografski test na drugom kraju spektra. Naravno važno je da je bolesnik
relativno stabilan u toku prethodnih 12-24h

Preporuke za stress ehokardiogram kod akutnog koronarnog sindroma

Klasa IIa: nivo dokaza B

25
 26

Ehokardiogram u miru, a pogotovu transezofagealni ehokardiogram pruza dragocene informacije

kod disekcije aorte.

Preporuke za ehokardiogram u miru kod disekcije aorte (31)

Klasa I: (nivo dokaza C)

Preporuke za ehokadiogram u miru kod plućne embolije (32)

Klasa IIa: nivo dokaza B

Talijum 201 ili sestamibi scintigrafija

Može biti od koristi u detekciji “hladnih polja” kod ACS. Glavni nedostatak je potreba za dva
snimanja, što može da stvara logističke probleme. Ova metoda se praktično zbog zastarele opreme i
nedostataka radioizotopa ne radi kod nas.

U budućnosti će metoda kontrasne ehokardiografije moći da procenjuje perfuziju miokrada kod

bolesnika sa sumnjom na ACS. Medjutim, ova metoda je još u naučno-istrazivačkoj fazi i nije za rutinsku
primenu. Prognostička vrednost perfuzione scintigrafije je pokazana nedavno (35, 36, 37, 38) Rezultati tih
studija pokazuju da je normalna perfuziona scinigrafija u ACS udružena sa dobrom prognozom.

VI POSTAVLJANJE DIJAGNOZE PO NIVOIMA – PRINCIP "PETORO VRATA"

Miodrag Ostojić, Vladan Vukčević, Predrag Mitrović, Slavica Simeunović, Stevan Ilić

Iako su dati klinički algoritmi sa matematičkim regresijama za postavljanje dijagnoze kod

bolesnika sa bolom u grudima (slika 1, grafik 2), naročito sa akutnim koronarnim sindromom ustanovljeno
je da to nije bolje od dobre kliničke procene i razmišlajnja. Osim toga, svaki klinicki algoritam baziran na
statističkim analizama i regresijama zahteva i proveru u sopstvenim uslovima kod sopstevnih bolesnika sa
sopstvenim kadrovima. Obzirom da kod nas ne postoje ni najobičniji registri, kao na primer koliko
bolesnika je direktno došlo u Urgentni centar, a ne preko HP u našim uslovima pravilna klinička procena i
dalje ostaje stub u postavljnju dijagnoze. Smatra se da kombinacija 4 varijable kod bolesnika sa bolom u
grudima identifikuje pacijente sa vrlo malim rizikom za nastanak nestabilne angine ili infarkta miokarda
(39). To su oštar ili probadajući bol, bez angine i ranijeg infarkta u anamnezi, bol sa pleuralnim ili
pozicionim karakteristikama i bol koji se može reprodukovati palpacijom grudnog koša.

U postavljanju dijagnoze važno je da dobro i sinhrono funkcionišu svih 5 nivoa (vrata).(Slika 1, tabela 6 i
grafici 2 i 3)
Kod ACS vreme je kritični faktor, tj vreme je miokard. Najviše se miokarda reperfuzionom terapijom može
spasti u tzv. prvom zlatnom satu. Ustanovljeno je da na svakom nivou može doći do poboljšanja u odnosu
na dosadašnju praksu i skraćivanje vremena od dobijanja bola do uspostavljanja dijagnoze i početka
optimalne terapije.

Prvi nivo – prva vrata: bolesnik

Miodrag Ostojić, Vojislav Giga

Kod prvog nivoa, bolesnika, postoji jedna protivrečnost. Naime poželjno je da se bolesnik što pre
kada oseti bol u grudima, ako se oseća bolesnim, javi dispečeru radi dobijanja saveta i eventualno terenske
ekipe, a sa druge strane, ako to urade svi koji imaju bol u grudima, telefoni dispečerskih centrala, a potom i
terenske ekipe ce biti pretrpani pozivima tako da neće moći svima da obezbde pomoć. Ovo se posebno
odnosi na naše uslove gde je procenjeno da tehnološka opremljenost (vozila sa EKG i defibrilatorom)
ZZHMP i terenskih ekipa DZ u Srbiji je insuficjentna. Jedna doduše zajednička procena (Kopaonik 2002)

26
 27

daje podatak da ona zadovoljava samo 10%, odnosno da bi bilo potrebno dopuniti i investirati jos 90%.
Bolesnik u gradskim uslovima ipak je u prednosti u odnosu na bolesnike u ruralnim uslovima.
Smatra se da je faktor bolesnik jedan od najvažnijih faktora u zakasnelom početku lečenja
bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom. Neverica i poricanje simtoma su jedna od karakteristika
većine bolesnika. Jedna britanska studija je pokazala da kada bolesnici dobiju bol u grudima kod kuće
duplo duže čekaju pre nego što pozovu SHP (medijana 60 min.) nego ako bol dobiju na poslu ili javnom
mestu (medijana 30 min)(40). Bolesnici koji su pregledani kod kuce od strane doktora opšte medicine ili
porodičnog lekara čekaju duže (medijana 70 min). Bolesnici koji su zvali doktora opšte medicine su čekali
duže (medijana 4 h) da zatraze tu pomoć nego ako su direktno zvali dispečera SHP. Stanovnci ruralnih
delova češće zovu doktore opšte medicine i u principu kasnije traže pomoć. Prethodna istorija miokardnog
infarkta nije bila povezana sa ranijim traženjem pomoći (41). Još nekoliko drugih faktora je imalo uticaja
na kasnije traženje pomoći a to su starija životna dob, osobe ženskog pola, etnicke manjine, siromaštvo.
Jačina bola u grudima takodje može uticati na brzinu traženja pomoći, s tim što manje izraženi simptomi
utčcu na odlaganje traženja pomoći. Prisustvo člana familije, naročito žene obično utiče na odlaganje
poziva za pomoć (42).
Iako su u mnogim zapadnim zemljama javni mas mediji pokušali da odigraju ulogu edukatora
opšte populacije da se u slučaju nastanka bola u grudima brzo pozove za pomoć, to nije rezultiralo
uspehom. Smatra se da je jedan od razloga način kako je definisan opasan bol. Pokazalo se da se mit o
drami za vreme srčanog udara raspršio jer mnogo je bolova u grudima ili nelagodnosti koji su rezultirali sa
infarktom miokarda, a nisu se uklopili u taj mit. Potrebna je ponovo kampanja mas medija za objasnjavanje
prirode bolesti koje se manifestuju sa bolom u grduima (43). Pa verovatno navesti i sve ekvivalente bola u
grudima, kao i osećaj nedostatka vazduha.

Sem toga potrebna je edukacija visoko-rizičnih bolesnika. Skoro polovina miokardnih infarkta i
oko 70% srčane smrti se odigra kod bolesnika sa ranijom istorijom o kardiovaskularnom oboljenju (44).
Ipak, kao što je već navedeno ti bolesnici se ne obraćaju ranije za pomoć nego oni koji nisu imli ranije
kardiovaskulana oboljenja. Potrebna je sinhronizovana akcija edukacije tih bolesnika počevši već od
primarne zdravstvene zaštite.

Potrebna je takodje i edukacija šire populacije koja može biti svedok nastanka ACS kod bolesnika.
Pravi savet da se odmah potraži pomoć, kao i eventualno oživljavanje bolesnika u slučaju srčanog zastoja
su efikasni samo ako se odmah i to relativno stručno primene. Tabela 7 prikazuje rezulate oživljavanja kod
pacijenata sa srčanim zastojem ako su mere osnovne zivotne potpore primenjene najkasnije za 5 min od
momenta srčanog zastoja i u vremenu dužem od 5 min nakon srčanog zastoja osoba. Prezivljavanje nakon
srčanog zastoja je 37 % ukoliko se mere osnovne životne potpore primene u vremenu kraćem od 5 min od
momenta srčanog zastoja, a defibrilacija uz prethodni uslov primeni u vremenu kraćem od 10 min od
zastoja. Ukoliko se defibrilacija primeni u vremenu koje je < 10 min, a mere osnovne životne potpore u
vremenu duzem od 5 min nakon zastoja preživljavanje je 20%. Preživljavanja nema ukoliko se defibrilacija
sprovede u vremenu koje je duže od 10 min nakon zastoja, a mere osnovne životne potpore u vremenu koje
je duže od 5 min.

Tabela 7.
Prehospitalni menadžment
VF – najveći prioritet pri zbrinjavanju
“oživljavanje preko telefona”

Colaps defibrilacija Lanac preživljavanja

Colaps 1. Rano aktiviranje sistema
Cpr <10 min >10 min 2. Rana CPR
< 5 min 37% 7% 3. Rana defibrilacija
> 5 min 20% 0% 4. Rana ACSL

Edukacija gradjana i medicinskog personala!

27
 28

Edukaciona kampanja: Preporuka B, Nivo dokaza B

Drugi nivo-vrata: doktor opšte medicine (ili porodični lekar)

Mirjana Lapčević, Miodrag Ostojić

Mogućnosti doktora opšte medicine zavise i od toga da li u instituciji gde radi ima na raspolaganju
EKG, rentgen laboratoriju. Većina domova zdravlja kod nas u sadašnjoj organizaciji ima EKG na
raspolaganju, kao i dostupnost rutinskim laboratorijskim analizama (ne i biohmijskim markerima nekroze
miokarda). Glavna dijagnostička sredstva kojima doktor opšte medicine raspolaže su pažljivo uzimanje
anamneze i fizički pregled. Na osnovu stečenih znanja i iskustva doktor opšte prakse bi trebalo da izdvoji
grupu bolesnika koji su u povećanom riziku i zatraži brz transport u specijalizovanu stacionarnu ustanovu.
On zna da je intenzitet simptoma slab prediktor rizika bolesnika za ozbiljne komplikacije, te se u anamnezi
informiše o tipu nelagodnosti u grudima, načinu iradijacije bola kao i pratećim simptomima (kao nauzeja,
hladno preznojavanje, bledilo). Takodje zna da hipotenzija i aritmije mogu predstavljati uvod u šokno
stanje pa zato brzo preduzima korektivne mere (i.v tecnost, atropin, i.v analgetici) i organizuje transport u
specijalizovanu zdravstvenu ustanovu.Ukoliko je na osnovu anamneze, fizickog pregleda i EKG-a postavio
sumnju o ACS daje bolesniku da sažvace aspirin a neophodno je i da zajedno sa bolesnikom sačeka dolazak
ekipe SHP, da bi u slučaju eventualnog srčanog zastoja odmah preduzeo kardiopulmonalno oživljavanje. U
prvom satu ACS srčani zastoj je i najčešći. Ukoliko je doktor opšte medicine u terenskoj službi doma
zdravlja on bi već na osnovu telefonskog razgovora sa bolesnikom trebalo da ustanovi da li da on (bez
defibilatora) ide u posetu bolesniku ili da pozove ekipu SHP da pruži pomoć. U slučaju dostupnosti EKG-a
doktor opšte medicine bi trebalo da zna da ga interpretira. Na osnovu dostupnih podataka doktor opšte
medicine bi trebalo da pošto je zbrinuo grupu bolesnika u povecanom riziku (ACS, disekcija aorte, plućne
embolije) da preuzme brigu o bolesnicima sa stabilnom anginom, ili bolom u grudima nekardijalnog
porekla (muskuloskeletni, panični napadi, pleurodinija i drugo). Uloga doktora opšte medicine je naročito
velika u ruralnim sredinama. Kod nas predstojeća reforma zdravstvenog sistema stavlja doktora opšte
medicine pred još nedefinisane zadatke. U nekim zemljama je pokušano uvodjenje prehospitalne
trombolize od strane terenskih lekara iz centara primarne zdravstevene zašitite, kao i od ekipa SHP. Postoji
potencijal smanjivanja mortaliteta od akutnog infarkta miokarda ako se primeni prehospitalna tromboliza
za oko 17% (46, 47, 48), pogotovu ako je transport duži od 90 min. Medjutim to nije potvrdila DANAMI II
studija (49) gde su manji mortalitet imali bolesnici sa akutnim infarktom miokarda ako su lečeni direktnom
balon dilatacijom ili stentovima pa makar transport trajao i 180 min. nego ako je primenjivana
tromboliticka terapija.

Treći nivo-dispečerski centar (treća vrata)

Slavica Simeunović, Miodrag Ostojić

U mnogim zapadnim zemljama to je relativno samostalna služba koja koordiniše rad mediicinske
hitne službe, kao i paramedicinske hitne službe policije i vatrogasaca.

Kod nas je dispečerski centar i fizički i organizaciono vezan za ZZHMP. U zapadnim, narocito
SAD, zemljama s obzirom da je doktor skupa radna snaga često su dispečeri trenirane osobe nemedicinske
struke, ili medicinske sestre. Kod nas su to doktori koji su imali iskustva u pružanju hitne medicinske
pomoći i na terenu. Bitno je da brojevi telefona dispečera budu slobodni tako da se u slučaju potrebe mogu
dobiti za manje od jednog minuta. Važno je da imaju dvostruku komunikaciju telefonsku ili radiovezom
tako da dok komuniciraju sa bolesnikom mogu da kontakriraju i najbližu terensku službu hitne medicinske
pomoći. Ukoliko to nije slučaj već oni podatke o bolesniku, adresu i drugo šalju vazdušnom poštom dolazi
do zakašnjavanja u slanju terenske ekipe za desetak minuta. U beogradskom ZZHMP se sada radi na
uvodjenju direktne komunikacije i napuštanju sistema vazdušne pošte. Dispečer zna osnovne uzroke bola u
grudima, ali u razgovoru sa bolesnikom njemu nije cilj da dodje do verovatne dijagnoze već da brzo
uspostavi prioritete i uputi terensku ekipu na lice mesta. Ukoliko postoje prisutni sledeći faktori to
favorizuje urgentan transport u urgentni centar: dob preko 30 godina oba pola, osećaj u grudima prethodno
poznat kao angina ili raniji srcani infarkt, bol koji se siri u ramena narocito desno i intermitentno gubljenje
svesti.

28
 29

Dispečer ima zadatak da indentifikuje problem a ne da uspostavi dijagnozu, da odredi prioritet i

nivo ekipe koja ce biti poslata na teren, kao i da da instrukcije bolesniku ili familiji za odredjene mere dok
ne stigne ekipa. Beogradski ZZHMP primenjuje The Ne rwegian Index to emergency medical assistence
(Norwegian medical association, 2nd edition 1999,(50) Asmund Slaerdal, The Laerdal foundation for acute
medicine 1999 ISBN 82-91823-30-8). Dispečer identifikuje probleme u I, II i III stepenu prioriteta i prema
tome preduzima akcije i odmah daje savete o merama koje treba da preduzmu bolesnik i njegova okolina.

Tabela 8a

Saveti pozivaocu za bol u grudima

1. Postavite osobu u podesan položj (da leži, ili sedi)
2. Dajte 1 - 4 nitroglicerin tableta ili sprej (ukoliko pacijent
nije bled sa hladnom vlažnom kožom I ukoliko u poslednja
24 h nije koristio Sildenafil-vijagru.
3. Dajte pacijentu aspirin da sazvaće i popije
4. Pronadjite lekove koje pacijent uzima, pronadjite ranije
EKG trake I medicinsku dokumentaciju da biste pokazali
doktoru
5. Ne ostavljajte pacijenta samog, odmah obavestite o
pogorsanju
6. Instrukcije za pacijenta bez svesti (susp. Cardiac arest)

Tabela 8b

Skor ulazne informacije

Skor 3 (prioritet
(prioritet I) Savet
Dodatna pitanja slede
Bol u grudima i nesvestica 1,3,4,5 Za identifikaciju ish. bola
ODGOVOR
Uzmi tel. i adresu,drži
Bol u grudima i otežano disanje 1,2,3,4,5
liniju
- prosledi dispečeru
Snažan bol u sredogrudju koji traje 5 min 1,2,3,4,5 - daj savet ili instrukcije
- uzmi druge podatke
Iznenadna malaksalost, vrtoglavica,
1,2,3,4,5 - stavljanje ekipe u
nauzeja, bleda, hladna, i vlazna koža pripravnost
- obaveštava o nivou
Nelagodnost u grudima 1,2,3,4,5 URG.
- adresa opština, najbolji
Nagli bol u ramenu,ruci,vratu,vilici 1,2,3,4,5 put
- dalji podaci (ime,pol,
Nagli gubitak snage u rukama 1,2,3,4,5 god.)
- zaštiti ekipu od
opasnosti
Posebno ozbiljno stanje u vezi sa srcem 1,2,3,4,5 - START !

29
 30

Tabela 8c

Skor ulazne informacije

Skor 2 (prioritet
(prioritet II) Savet
Srednja nelagodnost, inače dobro 1,2,3,4,5 Uzmi podatke
Daj instrukcije, savete,
NTG.pomaže ali samo na neko vreme 1,3,5, zamoli da sačeka ekipu
ili da dodje do
Bol sa bočne strane grudnog koša 1,5 ambulante, a da se
obavezno javi ako ima
Iznenada pozlilo, nejasne tegobe 1,5
pogoršanja
Skor 1 (prioritet
(prioritet III)
Bol sa dubokim disanjem ili sa pokretima 1,5 Uputi na Dom
Osećaj neregularnog ritma 1,5 zdravlja ili ambulantu
Iznenadni početak palpit. Ostalo u redu 1,5 Daj savet da se
Kratak oštar bol u grudima. obavezno javi ako
Strah od srčane bolesti 5 ima pogoršanja

Četvrti nivo-terenska ekipa SHP (četvrta vrata)

Miodrag Ostojić, Slavica Simeunović, Stevan Ilić

Terenska ekipa ima zadatak da koriguje ako su poremećene vitalne funckije, da stabilizuje stanje,
započne dijagnostički proces i počne terapiju radi olakšavanja simtoma ali da prevenira komplikacije i
oštečenje organa. Terenska ekipa je od dispečera dobila najvaznije informacije sta je očekuje na terenu i
prema tome anticipira svoju akciju. Ako postoji sumnja na ACS terenska ekipa ima EKG i defibrilator. U
nekim zemljama postoje i prehospitalni tromboliticki protokoli, a kod nas u Novom Sadu i Nišu. U svakom
slučaju terenska ekipa ako sumnja na ACS daje aspirin, nitroglicerin sublingvalno, uspostvlja intravnsku
liniju i u slučaju potrebe daje Morphin, Atropin, beta blokatore, diuretike u slučaju pretećeg plućnog edema
(grafik 3).

Peti nivo-prijemno odeljenje urgentnog centra (peta vrata)

Siniša Dimković, Vladan Vukčević, Predrag Mitrović

Odeljenja urgentnog centra ili urgentnih prijemnih odeljenja imaju zadatak da u slučaju potrebe
odmah koriguju vitalne funkcije, stabilizuju stanje bolesnika, olaksaju simptome i preveniraju permanentna
oštećenja, kao i da počnu dijagnostički proces i što pre prema dijagnostičkom nalazu započnu adekvatnu
terapiju. Smatra se da u slučaju sumnje na ACS je nuzno snimiti i interpretirati standardni 12 odvodni, a po
potrebi i specijalne odvode u roku od 5-10 min od pojave bolesnika u zdravstvenu ustanovu (25). Peti nivo
(prijemno odeljenje UC) mora imati dovoljno EKG aparata, ehokardiografski aparat na raspolaganju, kao i
brzo odredjivanje biohemjskih markera miokardne nekroze (grafik 3).

Pneumotoraks
Maja Ercegovac

Pneumotoraks predstavlja prisustvo vazduha u pleuralnom prostoru. Do prolaska vazduha u

pleuralni kavum dolazi usled oštećenja visceralne, medijastinalne ili parijetalne pleure. Prema etiološkim
faktorima odnosno mehanizmu nastanka pneumotoraksi se dele na :
1. Spontane
• primarne (bez klinički i radiografski jasno uočljivih plućnih lezija koje bi mogle biti uzrok)
• sekundarne (udružene sa opstruktivnom bolešću, intersticijumskim oboljenjima, tuberkulozom,
primarnim ili sekunardnim malignim tumorima u plućima)
2. Traumatske
• usled tupe ili penetrantne povrede grudnog koša

30
 31

• jatrogene (usled dijagnostičkih ili terapijskih procedura, mehaničke ventilacije, plasiranja

centralnog vernskog katetera itd).
Primarni sponatni pneumotoraks se obično javlja kod mladih, zdravih osoba, češće muškog pola i to
usled rupture subpleuralnih bula ("blebs") lokalizovanih u vrhovima pluća. U kliničkoj slici dominira naglo
nastali bol, pleuralnog karaktera, obično lokalizovan u jednoj strani grudnog koša. Bol može biti vrlo jakog
intenziteta a postepeno se smanjuje tokom prva 24 sata od nastanka pneumotoraksa. Bol je najčešće praćen
otežanim disanjem i suvim nadražajnim kašljem, mada kod oko 30 % bolesnika pneumotoraks može biti i
asimptomatski. Stepen izraženosti simptoma je u korelaciji sa stepenom pneumotoraksa. Dijagnoza se
postavlja na osnovu:
1. kliničke slike i anamnestičkoh podataka o eventualnim prethodnim epizodama sličnih tegoba
odnosno verifikovanog i lečenog pneumotoraksa
2. fizikalnog nalaza (smanjeni disajni pokreti na zahvaćenoj strani, perkutorno hipersonoran ili
timpaničan zvuk, oslabljeno do nečujnog disanja)
3. radiografskog nalaza vazduha u pleuralnom prostoru uz jasnu tanku liniju visceralne pleure koja
ograničava kolabirano pluće.
Ukoliko postoji sumnja na pneumotoraks na osnovu kliničke slike i fizikalnog nalaza obavezna je
radiografska potvrda. Izuzetak može da predstavlja tenzioni pneumotoraks kod kojeg usled progresivnog
nakupljanja vazduha u pleuralnom prostoru dolazi do izraženih poremećaja disanja i cirkulacije te je zbog
vitalne ugroženosti bolesnika neophodno hitno zbrinjavanje (dekompresija plasiranjem široke igle kroz II
icp mediklavikularno čime se tenzioni prevodi u otvoreni pneumotoraks do definitivnog zbrinjavanja
torakalnom drenažom).
Lečenje pneumotoraksa zavisi od više činilaca:
1. veličine pneumotoraksa
2. etiološkog faktora ( primarni ili sekundarni )
3. težine kliničke slike
4. da li se radi o prvoj epizodi ili recidivu
5. prisustva komplikacija ( izliv, hemotoraks, produženi gubitak vazdiha).
Metode lečenja obuhvataju:
1. mirovanje bolesnika do spontane reekspanzije (kod nekomplikovanih asimptomatskih minimalnih
pneumotoraksa)
2. eksuflaciju
3. torakalnu drenažu
4. hirurško lečenje ( resekcija obolelog segmenta pluća, pleurodeza primenom mehaničke abrazije
parijetalne pleure ili parcijalne pleurektomije).

Preporuke za dijagnostikovanje ACS, plućne embolije, disekciju aorte

Vladan Vukčević, Miodrag Ostojić, Siniša Dimković

Preporuke za dijagnostikovanje ACS, plućne embolije, disekciju aorte

Klasa I:
1. biohemijski markeri moraju biti dostupni na V nivou (nivo dokaza C)
2. ehokardiogram mora biti dostupan na V nivou (nivo dokaza C)
3. D-dimer mora biti dostupan na V nivou (Nivo dokaza B)

Preporuke za koronarnu angiografiju u ACS

Klasa I:
1. Visok ili srednji rizik za nepovoljni ishod kod bolesnika sa nestabilnom anginom refraktornom
na inicijalnu adekvatnu medikamentnu terapiju, ili ponavljanje simptoma posle inicijalne
stabilizacije. Preporučena je hitna kateterizacija srca. (nivo dokaza: B)
2. Visok rizik za nepovoljan ishod kod bolesnika sa nestabilnom anginom. Preporučena je
urgentna katetrizacija srca. (nivo dokaza: B)
3. Nestabilna angina visokog ili srednjeg rizika koja se stabilizovala posle inicijalnog lečenja.
(stepen ubedljivost: A)

31
 32

4. Nestabilna angina inicijalno kratkoročno niskog rizika koja je kasnije pri neinvazivnom
testiranju procenjena kao visokorizična. (Nivo dokaza: B)
5. Sumnja na Prinzmetal varijantnu anginu. (nivo dokaza: VI)
Klasa IIa: Niko.
Klasa IIb: Nestabilna angina kratkoročno niskog rizika, bez visokorizičnih kriterijuma pri kasnijem
neinvazivnom testiranju. (nivo dokaza: VI)
Klasa III:
1. Ponavljana nelagodnost u grudima koja ukazuje na nestabilnu anginu, ali bez objektivnih
znakova ishemije i sa normalnim koronarnim angiogramom u toku prethodnih pet godina.
(nivo dokaza: VI)
2. Nestabilna angina kod bolesnika koji nisu kandidati za koronarnu revaskularizaciju ili kod
bolesnika u kojih koronarna revaskularizacija ne bi unapredila kvalitet ili dužinu života.
(nivo dokaza: VI)

Preporuke za koronarnu angiografiju tokom inicijalnog lečenja akutnog IM (sumnja na IM sa

elevacijom segmenta ST ili prisutan blok grane)

Koronarna angiografija sa namerom da se izvede primarna PTCA

Klasa I:
1. Kao alternativa trombolitičkoj terapiji u bolesnika u kojih se može raditi angioplastika za
infarkt odgovorne arterije unutar 12 sati od početka simptoma ili posle 12 sati ako
ishemični simptomi perzistiraju, ako je izvodi unutar 90 min osoba obučena za proceduru
(>75 PTCA godišnje) uz pomoć iskusnog osoblja u adekvatnoj kateterizacionoj laboratoriji
(>200 procedura godišnje uz prisustvo kardiohirurgije). (Nivo dokaza A)
2. U bolesnika unutar 36 sati od akutne ST elevacije/Q zupca ili IM sa novim blokom leve grane
koji razviju kardiogeni šok, mladji su od 75 godina i revaskularizacija se može izvesti
unutar 18 sati od početka šoka.

Klasa IIa: Kao reperfuziona strategija u bolesnika koji su kandidati za reperfuziju ali koji imaju
kontraindikacije za fibrinolitičku terapiju, ako se angioplastika može izvesti kao što je prethodno
navedeno u klasi I. (Nivo dokaza C)

Klasa III:

1. U bolesnika koji se javljaju posle 12 sati od početka simptoma i koji nemaju dokaz
miokardne ishemije. (Nivo dokaza B)
2. U bolesnika koji su kandidati za trombolitičku terapiju i u kojih primarnu PTCA izvodi
neobučen operator u laboratoriji koja nema kardiohiruršku podršku. (Nivo dokaza B)

Preporuke za ranu koronarnu angiografiju u bolesnika sa sumnjom na IM (elevacija

segmenta ST ili prisutan blok grane) u kojih nije planirana primarna PTCA
Klasa I: Niko
Klasa IIa: Kardiogeni šok ili perzistentna hemodinamska nestabilnost. (Nivo dokazaIII)
Klasa IIb:

32
 33

1. Evoluirajuci veliki ili anteriorni infarkt posle trombolize kada se pretpostavlja da nije došlo
do reperfuzije i planira se spasavajuća PTCA. (Nivo dokazaIII)
2. Marginalni hemodinamski status ali ne aktuelni kardiogeni šok kada standardno lečenje (na
pr. Optimizacija pritisaka punjenja) ne dovodi do poboljšanja. (Nivo dokaza C)

Klasa III:

1. U bolesnika koji su primili trombolitičku terapiju i nemaju simptome ishemije. (Nivo

dokaza A)
2. Rutinska upotreba koronarografije i sledstvene PTCA unutar 24 sata nakon primene
trombolitika. (Nivo dokaza A)

Preporuke za ranu koronarnu angiografiju u akutnom IM (sumnja na IM ali bez elevacije segmenta
ST)
Klasa I:

1. Trajne ili ponavljane epizode simptomatske ishemije, spontane ili izazvane, sa ili bez
pridruženih EKG promena (Nivo dokaza A)
2. Postojanje šoka, teške plućne kongestije ili kontinuirane hipotenzije (Nivo dokaza A)

Klasa IIa:: Niko

Klasa III: Niko

Preporuke za koronarnu angiografiju tokom hospitalne faze lečenja (Bolesnik sa Q i Ne nQ IM)

Klasa I:
1. Spontana miokardna ishemija ili miokardna ishemija provocirana minimalnim naporom,tokom
oporavka od infarkta. (Nivo dokaza: VI)
2. Pre definitivne terapije mehaničkih komplikacija infarkta kao što su akutna mitralna
regurgitacija, ventrikularni septalni defekt, pseudoaneurizma ili aneurizma leve komore (nivo
dokaza: VI)
3. Perzistirajuca hemodinamska nestabilnost (nivo dokaza: II)
Klasa IIa:
1. Kada postoji sumnja na IM izazvanim drugim mehanizmima, a ne trombotičkom okluzijom na
aterosklerotičnom plaku (npr. koronarna embolija, arteritis, trauma, metaboličke i hematološke
bolesti ili koronarni spazam). (Nivo dokaza: VI)
2. Bolesnici koji su preživeli akutni IM sa EF leve komore <40%, kongestivnom srčanom
insuficijencijom, neuspešnom revaskularizacijom ili malignim ventrikularnim aritimijama. (nivo
dokaza: VI)
3. Klinčka srčana insuficijencija tokom akutne epizode, ali sa očuvanom funkcijom leve komore
(EF leve komore EF>0. 40) (Nivo dokaza: VI)
Klasa IIb:
1. Koronarna angiografija sa nalazom perzistentno okludirane infarktne arterije u pokušaju da se
revaskularizuje ta arterija (hipoteza otvorene arterije). (Nivo dokaza: VI)
2. Koronarna angiografija izvedena bez drugih stratifikacionih rizika da identifikuju prisustvo
promena na glavnom stablu ili trosudovnu bolest. (Nivo dokaza : VI)

33
 34

3. Svi bolesnici posle Ne nQ IM (Nivo dokaza: VI)

4. Povratna komorska tahikardija i/ili komorska fibrilacija, i pored lečenja sa antiaritmicima, bez
dokaza trajne miokardne ishemije (Nivo dokaza: VI)
Klasa III:
Bolesnici koji nisu kandidati ili odbijaju koronarnu revaskularizaciju. (Nivo dokaza: VI)

Preporuke za koronarnu angiografiju tokom faze procene rizika (Bolesnici sa svim tipovima IM)
Klasa A: Ishemija izazvana na niskom nivou opterećenja sa EKG promenama (≥1 mm depresija
segmenta ST ili drugi prediktori lošeg ishoda) i/ili abnormalnosti izazvane opterećenjem na stres-ehu
ili radionuklidnim metodama (Nivo dokaza B)
Klasa B
1. Klinički značajna kongestivna srčana insuficijencija tokom hospitalizacije (Nivo dokaza C)
2. Nemogućnost da se izvede test opterećenjem sa EF<0. 45 (Nivo dokaza C)
Klasa C
1. Ishemija nastala na većim nivoima opterećenja (Nivo dokaza C)
2. Ne n Q IM kod bolesnika koji se smatra pogodnimi kandidatom za revaskularizacione procedure
(Nivo dokaza C)
3. Kada je potrebno da se bolesnik vrati na neuobičajeno aktivan posao (Nivo dokaza C)
4. Ranija istorija IM i bez postojanja kongestivne srčane insuficijencije tokom ove hospitalizacije i
bez indukovane ishemije (Nivo dokaza C)
5. Povratna ventrikularna tahikardija, fibrilacija, ili obe, i pored pune antiaritmične terapije, i bez
postojanja miokardne ishemije (Nivo dokaza C)
Klasa D
Bolesnici koji nisu kandidati ili odbijaju koronarnu revaskularizaciju (Nivo dokaza C)

Preporuke za tromboliticku terapiju kod ACS

Klasa I:
1. ST elevacija (> 0.1 mV u ≥ 2 susedna odvoda),* u periodu do 12 h,** starost <75 godina (Nivo
dokaza A)
2. Blok leve grane (koji onemogućuje analizu ST segmenta) uz anamnezu koja ukazuje na AIM.
(Nivo dokaza A)
Komentar: Kod ove grupe bolesnika dokazana je korist od primene trombolitičke terapije nezavisno od
pola, postojanja dijabetesa, krvnog pritiska (pod usloviom da je sistolni pritisak < 180 mmHg), srčane
frekvencije ili prethodnog infarkta miokarda. Korist je veća ako se radi o infarktu prednjeg zida,
postojanju dijabetesa, hipotenzije( <100 mmHg sistolni pritisak ) ili tahikardije (>100/min) pri prijemu.
Ukoliko se primeni ranije, ishod je bolji, a najveća korist je ukoliko se primeni u prva 3 h; dokazano je da
povoljno deluje ako se primeni do 12 h od početka simptoma. Manji je efekat trombolitičke terapije kod
infarkta donjeg zida, osim kada je udružen sa infarktom desne komore( elevacija ST u V4R) ili kada je
prisutna depresija ST segmenta u anteriornim odvodima koja ukazuje na mogući posteriorni infarkt koji
često nastaje zbog okluzije velike cirkumfleksne koronarne arterije.
Klasa IIa:
1.ST elevacija,* starost ≥ 75 godina
Komentar: Kod osoba ≥ 75 godina rizik od smrtnog ishoda zbog infarkta je veliki sa ili bez terapije. Mada
je proporcionalno smanjenje smrtnosti manje nego kod osoba < 75 godina, apsolutno smanjenje smrtnosti
iznosi 10 spasenih na 1000 lečenih bolesnika starijih od 75 godina. Relativno smanjenje smrtnosti je
manje. (27)

Klasa IIb:

1.Elevacija ST, * vreme do terapije >12 h do 24 h od početka bola**

2. Krvni pritisak pri prijemu >180 mmHg sistolni i/ili >110 mmHg dijastolni kod bolesnika sa
visokorizičnim IM.

34
 35

Komentar: Postoji samo mala korist od primene terapije kod bolesnika koji dodju posle 12 do 24 h, ali se
trombolitička terapija može primeni kod onih sa perzistentnim anginoznim bolom i izraženom ST
elevacijom. Rizik od intrakranijalne hemoragije (IKH) je veći kada je pritisak >180/110 mmHg, i u tim
slučajevma treba pažljivo proceniti korist od primene terapije naspram rizika od moždane hemoragije. Po
jednoj ranijoj meta analizi (90), izgledalo je da se rizik od rupture srca povećava sa dužim zakašnjenjem u
primeni terapije, ali u novijoj, većoj studiji ova zavisnost nije dokazana.(91) Bolesnici koji su dolazili
posle >12 h od početka simptoma isključivani su iz nekih , ali ne svih studija. Pokušaj da se krvni pritisak
najpre snizi (nitratima, beta blokatorima i dr.) preporučuje se, ali nije dokazano da se time smanjuje rizik
od IKH. Ukoliko je tehnički izvodljiva preporučuje se primarna PTCA ili hirurška revaskularizacija.
Klasa III:

1. ST elevacija,* vreme do primene terapije >24 h, ** odsustvo anginoznog bola

2. Samo ST depresija*
Komentar: U odsustvu elevacije ST segmenta nema dokaza o koristi trombolitičke terapije kod bolesnika sa
normalnim EKG-om ili nespecifičnim promenama, čak postoje dokazi o štetnosti (uključujući povećan rizik
od krvarenja) kod bolesnika samo sa depresijom ST segmenta (27,92). Kada značajna ST depresija
postoji samo u odvodima V1-V4 verovatno da se radi o leziji posteriornog zida izazvanoj okluzijom
cirkumfleksne arterije. U tom slučaju treba primeniti trombolitičku terapiju. Retrospektivna analiza LATE
studije (93,94) takodje iznosi izvesnu sumnju u opravdanost neprimenjivanja trombolitičke terapije kod ove
heterogene grupe bolesnika.

*Preporučuje se ponavljano snimanje EKG-a za vreme opservacije ukoliko prvi EKG ne pokazuje
postojanje ST elevacije.
** Vreme početka simptoma/bola se definiše kao početak kontinuirane, perzistentne nelagodnosti/bola
koja dovodi bolesnika u bolnicu.

Meta analiza 9 velikih studija u AIM u kojima je trombolitička terapija randomizovana u odnosu na
kontrolnu grupu (Fibrinolytic Trialist Group) pokazuje veoma značajno (p<0.00001) 18% smanjenje
smrtnosti posle 35 dana (9.6% u fibrinolitičkoj prema 11.5% u kontrolnoj grupi, što odgovara
spasavanju 18 na 1000 lečenih bolesnika Kod bolesnika sa elevacijom ST segmenta proporcionalno
smanjenje smrtnosti iznosi 21%. Sada se zna da se ovaj efekat održava i tokom dugotrajnog praćenja (6
meseci do ≥ 4 godine) (27,95).

ACC/AHA preporuke za PTCA kod ACS (2001) (52)

Klasa I
1. Bolesnici sa jednom ili više stenoza na jednoj ili više koronarnih arterija koje su anatomski
pogodne za PTCA proceduru (sa velikom verovatnoćom za primarni uspeh i malim smrtnim
rizikom i rizikom od drugih komplikacija)
2. Krvni sud koji se dilatira trebalo bi da snabdeva krvlju veliku količinu živog miokarda

Klasa IIa
1. Bolesnici sa fokalnim stenozama na venskim graftovima ili brojnim stenozama na koronarnim
arterijama a čiji je rizik na hirurškoj revaskularizaciji veliki
2. Klasa IIb: Bolesnici kojima se dilatira jedna ili više stenoza čije su anatomske karakteristike takve
da ukazuju na manje šanse na primarni uspeh
3. Bolesnici sa stenozama na krvnim sudovima koji imaju zonu živog miokarda koja je manja od
umerene
4. Bolkesnici sa 2 i 3 sudovnom bolešću i značajnom stenozom proksimalne LAD, koji se leče od
dijabetesa i imaju lošiju funkciju leve komore
Klasa III
1. Bolesnici koji nemaju dokazanu ishemiju na testovima i kod kojih nije pokušana medikamentna
terapija, a imaju

35
 36

a.samo malu zonu ugroženog živog miokarda

b. sve lezije, ili najugrožavajućija lezija imaju morfologiju kakva ne daje velike šanse na
primarni uspeh
c. imaju veliki rizik na proceduri od smrtnog ishoda ili drugih komplikacija
2. Bolesnici koji nemaju značajnu koronarnu bolest
3. Bolesnici koji imaju bolest glavnog stabla leve koronarne arterije i dobri su kandidati za hiruršku
revaskularizaciju

ACC/AHA Preporuke za primarnu PTCA kod bolesnika sa akutnim infarktom miokarda (2001)
Klasa I:
1. Kao alternativa trombolitičkoj terapiji kod bolesnika sa AIM i elevacijom ST segmenta ili
novim ili verovatno novim BLG koji mogu da se podvrgnu angioplastici infarktne arterije u
prvih 12 h od početka simptoma ili > 12 h ako anginozni bolovi perzistiraju, pod uslovom
da se može izvesti u predvidjenom vremenu* od strane lekara obučenih za ovu metodu** i
iskusnog medicinskog osoblja u odgovarajućoj kateterizacionoj laboratoriji***
2. Kod bolesnika unutar 36 h od početka infarkta sa akutnom elevacijom ST/Q infarkta ili
infarkta sa novonastalim BLG kod kojih se razvije kardiogeni šok, a koji su <75 godina, i
kod kojih se revaskularizacija može obaviti unutar 18 h od početka šoka.

Klasa IIa:

1. Kao reperfuziona terapija kod bolesnika koji su kandidati za reperfuziju a kod kojih postoji
kontraindikacija za primenu trombolitičke terapije (Tabela 3).
Klasa IIb:

2. Kod bolesnika sa AIM koji pri prijemu nemaju elevaciju ST segmenta ali koji imaju manji (
<TIMI 2 [Thrombolysis in Myocardial Infarction] protok kroz infarktnu arteriju i kada se
angioplastika može uraditi u prvih 12 h od početka simptoma.
Klasa III odnosi se na bolesnike sa AIM :
1. Koji se podvrgavaju elektivnoj angioplastici neinfarktne arterije za vreme AIM
2. Kod kojih je prošlo >12 h od početka simptoma i nemaju dokaze za miokardnu ishemiju
3. Koji su dobili trombolitičku terapiju i nemaju simptome miokardne ishemije
4. Koji su pogodni za trombolitičku terapiju a podvrgavaju se primarnoj angioplastici od
strane lekara koji su uradili mali broj takvih procedura u laboratoriji koja nema
mogućnosti za hiruršku intervenciju
Komentar: Dugo je postojala ozbiljna zabrinutost da će rutinska primena PTCA kod bolesnika sa AIM
dovesti do neprihvatljivog zakašnjenja u postizanju reperfuzije kod značajnog broja bolesnika i do slabijih
rezultata od optimalnih ukoliko se izvodi od strane manje iskusnih operatera. Obavezno je držati se
striktnih kriterijuma za izvodjenje primarne PTCA tako da ne dodje do zakašnjenje u revaskularizaciji ili
izvodjenja PTCA od strane neiskusnih operatera/laboratorija. Iinterventni kardiolozi i laboratorije moraju
da rade pod specifičnim zadatim uslovima ( »corridor of outcomes«) koji obuhvataju 1) dilatacija
balonom u toku 90 (± 30) minuta od prijema bolesnika i dijagnostikovanja AIM; 2) da imaju dokumentovan
klinički uspeh u postizanju TIMI-2 do TIMI-3 protoka kod >90% bolesnika bez hitnog bajpasa, moždanog
udara ili smrtnog ishoda; 3) da je hitan aortokoronarni bajpas neophodan kod <5% svih bolesnika koji se
podvrgavaju ovoj proceduri; 4) aktuelno izvodjenje angioplastike u visokom procentu bolesnika (85%) koji
dodju u laboratoriju; i 5) da je smrtnost <10%. Drugim rečima, cilj lečenja je što ranija primena
trombolitičke terapije. DANAMI II studija čiji su rezultati objavljeni ove godine, pokazuje
medjutim,značajno manji mortalitet i bolju prognozu bolesnika lečenih sa primarnom PTCA u poredjenju
sa onima koji su primili trombolitičku terapiju čak i kad ase za transport bolesnika do kateterizacione
laboratorije potroši i do 3h vremena

36
 37

* Standard u izvodjenu procedure: naduvavanje balona unutar 90 (±30) minuta od

prijema.
** Lekar koji izvede >75 PTCA procedura godišnje (110).
*** Laboratorija koja izvede > 200 PTCA prosedura godišnje i ima mogućnost za
hirurško zbrinjavanje bolesnika (110).

ESC Preporuke za hirurško lečenje aortne disekcije tip A i B (2001) (53)

Tip disekcije Klasa Nivo

I predlog terapije I IIa IIb III dokaza
Tip A disekcije
Hitna operacija da bi se izbegla rupture aorte • C
Operacija radi čuvanja integriteta valvule (tubularni graft)
ukoliko je koren aorte norm. veličine i nema promena na • C
kuspisima zalistka
Zamena aorte i aortne valvule (kompozit graft) ukoliko je
• C
proksimalni deo aorte proširen i narušen integritet valvule
Hirurgija poštede valvule sa remodelovanjem aorte za
• C
abnormalne valvule
Prezervacija valvule i remodelovanje korena aorte kod
• C
Marfanovog sindroma
Tip B disekcije
Medikamentna terapija • C
Hirurška zamena aorte ukoliko perzistira ili se ponavlja bol,
• C
ima perifernih ishemijskih komplikacija ili rupture
Hirurška i endovaskularna fenestracija i stentiranje kod
perzistirajuće ishemije creva, bubrega, ekstremiteta, ili • C
neuroloških poremećaja

Lečenje plućne embolije (54) trombolitičkom terapijom (ESC 2000):

Trombolitička terapija je indiklovana kod bolesnika sa masivnom embolijom pluća, koja se klinički prezentuje
znacima kardiogenog šoka i/ili hipotenzije
1. Većina kontraindikacija za trombolitičku terapiju u masivnoj emboliji pluća je relativna
2. Odluka o primeni trombolitičke terapije treba da se bazira na dokazima dobijenim iz objektivnih
testova.
3. Primena trobmolitičke terapije kod bolesnika sa submasivnom embolijom (hipokinezija desne komore)
je kontroverzna
4. Trombolitička terapija nije indukovana kod bolesnika bez znakova opterećenja desne komore.

Hirurško lečenje PE embolektomijom (54)

Efekat akutne trombektomije je ipak limitiran kod bolesnika sa masivnom, životno ugrožavajućom embolijom
pluća
Ukoliko dijagnoza masivne centralne embolije pluća može sa sigurnošću da se postavi pomoću ehokardiografije
(poželjno transezofagusne) ili sCT-a, pulmonalna angiografija nije neophodna

Antikoagulantna terapija u lečenju plućne emboilije (54)

1. Bolesnici sa plućnom embolijom treba da se leče sa visokomolekularnim heparinom u dozi koja
održava aPTT izmedju 1,5 i 2 u odnosu na kontrolu
2. Niskomolekularni Heparin se takodje može koristiti kod bolesnika sa simpomatskom nemasivnom
embolijom pluća.

37
 38

3. Oralnu antikoagulantnu terapiju treba započeti tokom prva tri dana , a preklapanje sa heparinom treba
da traje 4-5 dana. Heparin se može ukinuti kad vrednosti INR-a dostignu željenju terapijsku granicu
tokom 2 konsekutivna dana (INR izmedju 2,0 i 3,0).
4. Bolesnici sa prvom epizodom embolije pluća treba da se leče oralnom antikoagulantnom terapijom 3
meseca ukoliko su imali reverzibilan uzrok za pojavu bolesti, ili 6 meseci ukoliko su imali idiopatsku
vensku trombozu
5. Oralana antikoagulantna terapija se daje doživotno bolesnicima koji imaju rekurentne venske
tromboembolije ili koji imaju stalno prisutne uzročne faktore za trombozu kao što je kancer

Kava filteri u prevenciji plućne embolije (54)

1. Kava filteri su indikovani za prevenciju plućne embolije kod bolesnika koji imaju apsolutne
kontraindikacije za oralnu antikoagulantnu terapiju ili imaju rekurentne embolije uprkos adekvatnoj i
dobro doziranoj antikoagulantnoj terapiji.
2. Kava filteri su verovatno indikovani i nakon hirurške embolektomije

Posle stabilizovanja stanja i olakšanja simptoma, po snimanju EKG, a nekada u slučaju

nenormalnog EKG po dobijanja biohmeijskih markera miokardne nekroze započinje se terapija koja ima
zadatak da dovede do reperfuzije kod ACS, do zaustavlajnja procesa disekcije kod onih sa sumnjom na
disekciju aorte, do korigovanja funkcije plućne cirkulacije kod onih sumnjivih na plućnu emboliju. Kod
ovih poslednjih bitno je imati mogućnost da se uradi i D-dimer, a nekada i perfuziono/ventilaciona
scintigrafija pluća.
U nekim zemljama obzirom na velicinu problema koji ima i zdravstvene i socio-ekeonomske
implikacije organizuju se specijlne jedinice za prijem bolesnika sa bolom u grudima. Te jedinice su
ospobljene za brzo korigovanje vitalnih funkcija, stabilizaciju stanja i brzu dijagnostiku, da bi se
reperfuziona terapija u slučaju ACS započela unutar zlatnog sata. Te jedinice su osposobljene za čitav
spektar zadataka od izvodjenja dilatacije i plasiranja stentova u akutnom infarktu miokarda do izvodjenja
testova opterećenja i stresne ehokardiografije kod bolesnika sa manjim rizikom i nesigurnom dijagnozom.
Cilj je postizanje ne samo brzu i efikasnu terapiju već i stizanje do finalne dijagnoze.

VII ZAKLJUČAK

Miodrag Ostojić

Posle preliminarnog uvida u epidemiolosku situaciju što se tiče problema bolesnika sa bolom u
grudima stiče se utisak da on predstavlja značajan i kvantitativno i kvalitativno problem u našem društvu
pogotovu što je u toku epidemija ishemijske bolesti srca. Medjutim, ovaj problem se može uspešno rešavati
sinhronim naporom celokupnog drustva koji bi počeo od edukacije celokupne populacije preko javnih
medija kao i ciljano posebnih rizičnih grupa, pa sve do osnivanja specijalnih jedinica za ovakve bolesnike,
tzv “chest pain unit” koije postoje svuda u svetu. One bi obezbedile brzu stratifikaciju rizika i efikasnu
terapiju zasnovanu na savremenim tehnologijama.

Literatura

1. Erhardt L, Herlitz J, Bossaert L. Task force on the management of chest pain. European Heart
Journal 2002; 23:1153–1176
2. Schaper AG, Cook DG, Walker M, Macfarlane PW. Prevalence of ischaemic heart disease in middle-
aged British men. Br Heart J 1984;51: 595-605.
3. Herlitz J, Bång A, Isaksson L, Karlsson T. Outcome for patients who call for an ambulance for chest
bol in relation to dispatcher´s initial suspicion of acute myocardial infarction. Eur J of Emerg Med
1995a;2: 75-82.
4. Simeunović S, Djekić M, Janković D, i sar. neobjavljeni podaci referisani Kopaonik 2002

38
 39

5. Vuković M, Janaćković V, Andjelković V i sar: neobjavljeni podaci referisani Kopaonik 2002

6. Klinkman MS, Stevens D, Gorenflo DW. Episodes of care for chest bol. J Fam Pract 1994;38: 345-
352.
7. Lamberts H, Brouwer H, Mohrs J. Reason for encounter and episode oriented standard output form
the transition project. Department of General Practice/ Family medicine, University of Amsterdam,
Amsterdam 1991.
8. Svavarsdóttir AE, Jónasson MR, Gudmundsson GH, Fjeldsted K. Chest bol in family practice.
Diagnosis and long-term outcome in a community setting. Can Fam Physician 1996;42: 1122-1128.
9. Herlitz J, Karlson BW, Bång A, Lindqvist J. Characteristics and outcome for pa-tients with acute
chest bol in relation to whether they were transported with ambulance or Ne t. Eur J Emerg Med
2000;7: 195-200.
10. Karlson BW, Herlitz J, Hartford M, Hjalmarson Å. Prognosis in men and women coming to
emergency room with chest bol or other symptoms suggestive of acute myocardial infarction. Cor
Artery Dis 1993;4: 761-767.
11. Weaver WD, Eisenberg MS, Martin JS, Litwin PE, Shaeffer SM, Ho MT, Kudenchuk P, Hallstrom
AP, Cerqueira MD, Copass MK, Kennedy JW, Cobb LA, Ritchie JL. Myocardial Infarction Triage
and Intervention Project - Phase 1. Pa-tient characteristics and feasibility of prehospital initiation of
thrombolytic therapy. JACC 1990;15: 925-931.
12. Becker L, Larsen MP, Eisenberg MS, Incidence of cardiac arrest during self-transport for chest bol.
Ann Emerg Med 1996;28: 612-616.
13. Herlitz J, Hjalmarson Å, Holmberg S, Richter A, Wennerblom B. Mortality and morbidity in
suspected acute myocardial infarction in relation to ambulance transport. Eur Heart J 1987;8: 503-
509.
14. Berger JP, Buclin T, Haller E, Van Melle G, Yersin B. Right arm involvement and bol extension can
help to differentiate coronary disease from chest pain of other origin: a prospective emergency ward
study of 278 consecutive patients admitted for chest pain. J Intern Med 1990;227: 165-172
15. Everts B, Karlson BW, Währborg P, Hedner T, Herlitz J. Localization of pain in suspected acute
myocardial infarction in relation to final diagnosis, age and sex, and site and type of infarction. Heart
& Lung 1996;25: 430-437.
16. ACC/AHA/ACP-ASIM Guidelines for the Management of Patients With Chronic Stable Angina A
Report of the American College of Cardiology/ American Heart Association Task Force on Practice
Guidelines (Committee on Management of Patients With Chronic Stable Angina). J Am Coll Cardiol
Vol. 33, Ne . 7, 1999:2092–197
17. Pope JH, Aufderheide TP, Ruthazer R, Woolard RH, Feldman JA, Beshansky JR, Griffith JL, Selker
HP. Missed diagnoses of acute cardiac ischemia in the emer-gency department. N Engl J Med
2000;342: 1163-1170.
18. Herlitz J, Karlson BW, Lindqvist J, Sjölin M. Predictors and mode of death over 5 years amongst
patients admitted to the emergency department with acute chest bol or other symptoms raising
suspicion of acute myocardial infarction. J Intern Med 1998b;243: 41-48.
19. Dellborg M, Eriksson P, Riha M et al. Declining hospital mortality in acute myocardial infarction. Eur
Heart J 1994a;15: 5-9.
20. Karlson BW, Herlitz J, Wiklund O, Richter A, Hjalmarson Å. Early prediction of acute myocardial
infarction from clinical history, examination and electrocardio-gram in the emergency room. Am J
Cardiol 1991b;68: 171-175.
21. Goldman L, Cook EF, Brand DA, Lee TH, Rouan GW, Weisberg L, Acampora D, Stasiulewicz C,
Walshon J, Terranova G, Gottlieb L, Kobernick M, Goldstein-Wayne B, Copen D, Daley K, Brandt
AA, Jones D, Mellors J, Jakubowski R. A computer protocol to predict myocardial infarction in
emergency department patients with chest bol. N Engl J Med 1988;318: 797-803.
22. Yusuf S, Pearson M, Sterry H, Parish S, Ramsdale D, Rossi P, Sleight P. The entry ECG in the early
diagnosis and prognostic stratification of patients with suspected acute myocardial infarction. Eur
Heart J 1984;5: 690-696.
23. Brush JE, Brand DA, Acampora D, Chalmer B, Wackers FJ. Use of the initial electrocardiogram to
predict in-hospital complications of acute myocardial in-farction. New Engl J Med 1985;312: 1137-
1141

39
 40

24. Slater DK, Hlatky MA, Mark DB, Harrell FE, Pryor DB, Califf RM. Outcome in suspected acute
myocardial infarction with Ne rmal or minimally abnormal ad-mission electrocardiographic findings.
Am J Cardiol 1987;60: 766-770.
25. ACC/AHA Guidelines for the Management of Patients With Unstable Angina and Ne n–ST-
Segment Elevation Myocardial Infarction A Report of the American College of Cardiology/
American Heart Association Task Force on Practice Guidelines (Committee on the Management
of Patients With Unstable Angina)
25a. Hamm CW, Goldman B, Heeshen C et al. Emergency room triage of patients with acute chest
pain by means of raopid testing for cardiac troponin-T or troponin-I. N Eng J med 1997; 337: 1648.
26. Ravkilde J, Nissen H, Hörder M, Thygesen K. Independent prognostic value of serum creatine
kinase isoenzyme MB mass, cardiac troponin T and myosin light chain levels in suspected acute
myocardial infarction. Analysis of 28 months of follow-up in 196 patients. J Am Coll Cardiol
1995;25: 574-581.
27. Stubbs P, Cllinson P, Moseley D, Greenwood T, Ne ble M. Prospective study of the role of
cardiac troponin T in patients admitted with unstable angina. BMJ 1996;313: 262-264.
28. Lindahl B, Venge P, Wallentin L for the Fragmin in Unstable Coronary Artery Disease (FRISCE
II) study group. Troponin T identifies patients with unstable coronary artery disease who benefit
from long-term antithrombotic protection. JACC 1997;29: 43–48
29. Solymoss BC, Bourassa MG, Wesolowska E, Dryda I, Théroux P, Mondor L, Perrault D, Gilfix
BM. The role of cardiac Troponin T and other new biochemical markers in evaluation and risk
stratification of patients with acute chest bol syndromes. Clin Cardiol 1997;20: 934-942.
30. Galvani M, Ottani F, Ferrini D, Ladenson JH, Destro A, Baccos D et al. Prognostic influence of
elevated values of cardiac troponin I in patients with unstable angina. Circulation 1997;95(8):
2053-2059.
31. Diagnosis and management of aortic dissection Recommendations of the Task Force on Aortic
Dissection, European Society of Cardiology European Heart Journal (2001) 22, 1642–1681
32. Task Force Report Guidelines on diagnosis and management of acute pulmonary embolism. Eur
Heart J 2000; 21, 1301–1336
33. deZwaan C, Cheriex EC, Braat SH, et al. Improvement of systolic and diastolic left ventricular
wall motion by serial echocardiograms in selected patients treated for unstable angina. Am Heart J
1991;121: 789-797.
34. Jeroudi MO, Cherif J, Habib G, et al. Prolonged wall motion abnormalities after chest bol at rest in
patients with unstable angina: a possible manifestation of myocardial stunning. Am Heart J
1994;127:1241-50
35. Hilton TC, Thompson RC, Williams HJ, et al. Technetium-99m sestamibi myo-cardial perfusion
imaging in the emergency room evaluation of chest bol. J Am Coll Cardiol 1994;23:1016-22.
36. Hilton TC, Fulmer H, Abuan T, Thompson RC, Stowers SA. Ninety-day follow-up of patients in
the emergency department with chest bol who undergo initial single-photon emission computed
tomographic perfusion scintigraphy with technetium 99m-labeled sestamibi. J Nucl Card
1996;3:308-311.
37. Kontos MC, Jesse RL, Schmidt KL, Ornato JP, Tatum JL. Value of acute rest sestamibi perfusion
imaging for evaluation of patients admitted to the emergency department with chest bol. J Am
Coll Cardiol 1997;30:976-982.
38. Wackers FJ. The role of emergency radionuclide imaging in the evaluation of patients with acute
chest bol syndromes. Q J Nucl Med 1997;41 (Suppl.1): 39-43Birkhead 1992
39. Lee TH, Cook EF, Weisberg MG, Sargent RC, Wilson C, Goldman L. Acute chest bol in the
emergency room: identification of low-risk patients. Arch Intern Med 1985;145:65-66.
40. Birkhead JS Time delays in the provision of thrombolytic treatment in six district hospitals. Brit
Med J 1992;305:445-448.
41. Gurwitz JH, McLaughlin TJ, Willison DJ, Guadagnoli E, Hauptman PJ, Gao X et al Delayed
hospital presentation in patients who have had acute myocardial infarction. Ann Intern Med
1997;126: 593-599.
42. Alonzo AA The impact of the family and lay others on care-seeking during life threatening
episodes of suspected coronary artery disease. Soc Sci Med 1986; 22:1297-1311

40
 41

43. Herlitz J, Karlson BW, Richter A, Liljeqvist J-Å, Strömbom U, Holmberg S. Early identification
of acute myocardial infarction and prognosis in relation to mode of transport. Am J Emerg Med
1992;10(5); 406-412.
44. Kuller L, Perper J, Cooper M Demographic characteristics and trends in athe-rosclerotic heart
disease mortality: sudden death and myocardial infarction. Circulation 1975;52(suppl) III:1-15
45. Circulation, 2000;102 (Suppl I): I -172 - I – 203 2000 American Heart Association, Inc.European
Myocardial Infarction Project Group 1993.
47. Rawles J. Guidelines for General Practitioners administering Thrombolysis. Drugs1995;50: 615-
625.
48. Morrison LJ, Verbeek PR, McDonald AC, Sawadsky BV. Cook DJ. Mortality and prehospital
thrombolysis for acute myocardial infarction. JAMA 2000;283: 2686-2692.
49. DANAMI II sa interneta
50. The No rwegian Index to emergency medical assistence (Norwegian medical association, 2nd edition
1999, Asmund Slaerdal, The Laerdal foundation for acute medicine 1999 ISBN 82-91823-30-8
51. ACC/AHA Guidelines for Coronary Angiography A Report of the American College of
Cardiology/American Heart Association Task Force on Practice Guidelines (Committee on Coronary
Angiography) J Am Coll Cardiol 1999;. 33: 1756–1824
52. ACC/AHA Guidelines for the Management of Patients With Acute Myocardial Infarction. 1999
Updated ACC/AHA AMI Guideline (Web Version)
53. R. Erbel: Diagnosis and management of aortic dissection Recommendations of the Task Force on
Aortic Dissection, European Society of Cardiology. Eur Heart J, 2001 22, 1642–1681
54. Torbicki A: Task Force Report Guidelines on diagnosis and management of acute pulmonary
embolism Eur Heart J 2000; 21, 1301–1336

41