1.

PLAN POZICIONIRANJA
1.1 REZIME PLANA Butik " Total sport" nalazice se u Trznom centru " Zvezdara 2", u Ulici Svetog Nikole bb, u opstini Zvezdara 2, u Beogradu i raspolagace velikim brojem modela sportske muske i zenske odece i obuce. Ovu lokaciju sam izabrala zbog dobre naseljenosti i velike prometnosti. Organizaciju posla obavljala bih sama, a prodajni deo posla obavljala bih uz pomoc svog brata. 1.2 POLOZAJ GRANE Butik "Total sport" nalazice se u opstini Zvezdara 2, pa ce biti i dostupan svim prolaznicima i mnogim potrosacima. Ova lokacija i pruza velike mogucnosti za ostvarivanje kontakta sa kupcima, a svu svoju volju i energiju usmericu na samostalno realizovanje ove ideje. Kako sve muskaraca i zena prati modne trendove u svetu, to je potrebno i stalno uskladjivanje odece i obuce. Promet je veliki, pa je samim tim i isplativ. Odnos nabavne i prodajne cene zavisice od uslova nabavke, a prvenstveno cu obratiti paznju na kvalitet i raznovrsnost, pa onda na cenu. Posto na ovoj relaciji ne postoji konkurencija, nema ni potrebeza velikim snizenjem prodajnih cena. 1.3 MISIJA PREDUZETNIKA I NJEGOVE FIRME Osnovna misija je drustvena korisnost koja ce se ogledati, pre svega, u ispunjenju zelja kupaca, kao i u pozitivnoj saradnji sa dobavljacima i ljudima iz mog okruzenja, sa kojima cu se truditi da ostvarim krektan odnos. Moja misija se zasniva ne samo na maksimiziranju profita, vec i na tome da kvalitetno obavljam posao u cilju ostvarenja svoje misije, i naravno, na zadovoljenju kupaca. 1.4 OPIS FIRME Butik "Total sport" nalazice se u Trznom centru " Zvezdara 2", u Ulici Svetog Nikole bb, u opstini Zvezdara 2, u Beogradu. Vlasnik: Nevena Jovanovic Svojinski model organizovanja moje firme je inokosno preduzece. Osnivac i vlasnik sam ja. Uz pomoc svoje porodice nabavila sam osnivacki kapital i sama sam u potpunosti odgovorna za poslovanje. Kupci kojima je namenjena roba iz mog butika su muskarci i zene koji tu uvek mogu naci svu sportsku opremu. Za dobavljace bih odabrala preduzeca koja nude odecu i obucu vrhunskog kvaliteta. ASORTIMAN ROBE: Zenska roba :* majice * trenerke * obuca * jakne * kacketi * torbe * haljine i suknje Muska roba: * majice * trenerke * obuca * jakne * kacketi * torbe

1.5 PLAN BIZNSA Osnovni biznis: prodaja zenske i muske sportske opreme Karika robnog prometa: maloprodaja 1.6 LOKACIJA Za skladistenje robe sluzice mi zajednicka prostorija u mojoj zgradi, koja se nalazi u blizini butika i iz nje mogu brzo i lako da donosim robu u butik. Prostorija je dovoljno velika da u nju mogu da stanu sve zalihe robe. Butik je snabdeven i elektricnom energijom, vodom, telefonom, klima uredjajem, racunarom za vodjenje evidencije i fiskalnom kasom. Velicina lokala je 40 kvm. sama lokacija butika je izuzetno dobra, jer je trzni centar veoma poseceno mesto. 1.7 OCENA SEBE Smatram da sam dovoljno iskusna za obavljanje ove delatnosti, jer imam radnog iskustva u maloprodaji kao trgovac- prodavac. Takodje sam upoznata sa nacinima funkcionisanja preduzeca. Komunikativna sam i ljubazna i umem sa ljudima.

2. MENADZMENT PLAN
2.1 PLAN PROIZVODA I USLUGA Pored dobre lokacije potrebno je voditi racuna o tome da poslovanje koje budem vodila iziskuje minimalne troskove, kao i da robu nabavljam po najnizim cenama. To cu ostvariti kupovinom robe direktno od proizvodjaca, sto mi omogucava da snizim cenu u odnosu na moguce konkurente, a time ostvarujem i maksimalan profit. Takodje se moram truditi da ostvarujem sto veci obrt kapitala i da posedujem sto raznovrsniji asortiman robe visokog kvaliteta. 2.2 PLAN PRIPREMNIH AKTIVNOSTI Za otpocinjanje posla prvenstveno mi je potreban objekat u kome cu obavljati svoj posao. Za njihovo funkcionisanje potrebna mi je sledeca dokumentacija: 1. Zahtev za otvaranje lokala 2. Dozvola trzisne inspekcije 3. Dozvola inspekcije za zastitu na radu 4. Dozvola inspekcije za zastitu zivotne sredine 5. Dozvola za prikljucak struje 6. Dozvola komunalne delatnosti 7. Dozvola za rad Sve navedene dozvole nabavicu u opstini, podnosenjem zahteva. Za sve takse potrebno je izdvojiti oko 20.000 din, za struju oko 2.000 din, a zakup lokala mesecno iznosi oko 25.000 din. Uplatu dnevnog pazara obavljacu preko racuna koji je otvoren u banci, a preko njega cu isplacivati i obaveze prema dobavljacima, plate, zdravstveno i socijalno osiguranje, staz, struju, vodu, telefon i ostale troskove vezane za poslovanje.

2.3 TEHNOLOSKI PLAN Lokal se nalazi u samom trznom centru, tako da je u samom startu od vremenskihnepogoda, ali i mogucih provala i kradja. Ipak, ima sigurnosnu bravu.Treba voditi racuna i o izgledu samog lokala, da bude opremljen tako da privlaci paznju prolaznika. 2.4 PLAN KADROVA Ulogu prodavca u jednoj smeni bih obavljala sama, a u drugoj bih zaposlila svog brata. Tako cu imati obavezu da uplacujem svom bratu i sebi zdravstveno osiguranje kao i socijalno, a tako ce nam oboma teci radni staz. Kontakt sa dobavljacima bih obavljala sama, kao sto cu sama vrsiti i poslove oko isporuke robe sopstvenim vozilom.Kada se posao bude prosirio, angazovacu radnike za isporuku robe i svakom cu davati platu i uplacivati osiguranje i staz. Oni moraju biti kvalifikovani za posao kojim ce se baviti, a po potrebi mogu organizovati i obuku zaposlenih. 2.5 PLAN OBJEKATAI POSLOVNOG PROSTORA Objekti koji su mi potrebni za obavljanje posla su lokal, za koji cu placati zakup svakog meseca i zajednicka postorija u mojoj zgradi, koji sam dobila na slobodno koriscenje. U lokal su sprovedeni struja, voda i telefon, a u skladiste samo struja. Blizina skladista u odnosu na lokal predstavlja prednost, jer uvek mogu lako i brzo doci do zaliha. 2.6 PLAN OPREME, UREDJAJA I PRATECE INFRASTRUKTURE U lokalu posedujem veliki pult sa racunarom i fiskalnom kasom, kancelarijsku stolicu, veliki broj polica za odecu i obucu i kabinu za presvlacenje. Zidovi su obojeni u svetlo narandyastu boju. Na plafonu se nalaze cetiri halogene sijalice. Pored pulta se nalazi i muzicki uredjaj koji mi omogucava da pustam laganu muziku. U lokalu se nalaze i velika ogledala da bi kupci mogli da vide kako im stoji odeca i obuca. Lokal poseduje i klima uredjaj. 2.7 SWOT ANALIZA Kao i u svakom drugom poslu, i u mom je bitna organizacija. Posto cu poslove obavljati uglavnom sama, veoma je bitno da se poslovi raspodele i da ih obavljam uz maksimalan trud. Naravno, posao treba obavljati najekonomicnije, kako bi se izbegli nepotrebni troskovi, pa samim tim i uvecao prefit. Biznis za koji sam se opredelila zahteva dosta zalaganja i paznje koju cu posvetiti kupcima, kao i uredjenju prostora. Veoma je bitno da kvalitetno iskoristim vreme kojim budem raspolagala i da se dobro organizujem. Ne smem zapostaviti ni odnos sa mogucim konkurentima, kao ni sa ljudima iz mog okruzenja. Moram pratitisve novine koje ce se pojavljivati na trzistu, a bitne su za moj posao, prosirivati asortiman robe i nabavljati kvalitetnu robu po najpovoljnijim uslovima (niske cene, dostava robe, kvalitet, povoljni uslovi placanja...) 2.8 KRITICNE TACKE POSLOVNOG PODUHVATA Rizici postoje u svakom poslovanju, pa tako i u mom. Rizik moze biti trzisnog karaktera, ali prvenstveno zavisi d moje dobre ili lose organizacije posla. Moram se truditi da robu nabavljam blagovremeno, kao i da vodim racuna o uslovima nabavke, kako bih sebi olaksala poslovanje. Roba koju nabavljam mora biti kvalitetna, ali i pristupacnih cena, kako bih privukla i zadrzala musterije. Pored ovog rizika, postoji i rizik finansijskog karaktera, a mogu ga izbeci ako vodim racuna o prilivu i odlivu sredstava, blagovremenoj isplati svojih obaveza (dobavljaci, struja, voda, telefon, zakup...) Jedan od rizika je svakako i rizik od nedostatka ideja i inovacvija. Kako bi se posao sirio, sve vise bi se morao razvijati i stepen kreativnosti. Ako bi na ovaj nedostatak uticala moja nestrucnost ili nedostatak talenta, angazovala bih osobu kja bi obavljala te poslove umesto mene.Veoma je bitna

reklama i prezentacija poslovanja i mogucnosti koje nudim. Rizik od provala i kradja je na minimumu, jer trzni centar ima nocne cuvare. Takodje moram paziti i na pronevere, ukoliko bih zaposlila nekog oko knjigovodstva, nabavke i sl. Smatram da je veoma dobro uvesti probni marketing, da bi bilo moguce da prvo testiram novi proizvod i otkrijem kako kupci reaguju na nju. 2.9 PRIKAZ MENADZMENTA Kao sto sam vec navela, u pocetku bih sve poslove obavljala sama, ali kada dodje do sirenja zaposlicu strucno osoblje za odredjene vrste poslova, a verovatno cu se i preseliti na neku bolju lokaciju. Svi zaposleni bi dobijali plate. 2.10 STRATEGIJA RAZVOJA Opredelila bih se za strategiju visoog rasta putem koncentricne diverzifikacije. To podrazumeva dopunu postojeceg asortimana robe novim, kvalitetnim i pristupacnim asortimanom robe. Ovu strategiju cu primeniti cim se stvore potrebni uslovi: materijalni, kadrovski, finansijski, organizacioni, prostorni i psiholoski. Sto se marketing strategije tice, primenicu strategiju segmentacije, koja je usmerena ka kupcima. Odabala sam da to budu mladji muskaci i zene koji prate trendove. Kvalitetna segmentacija kupaca osnov je za kreiranje uspesnog biznisa. 2.11 PLAN ZASTITE BIZNISA Planiram da se brzo usmerim i usavrsim u ovom poslu, uz pomoc svoje pijateljice, koja takodje ima svoj butik. Njen poslovni napredak dokazuje mi da je njen put pravi i da ce mi omoguciti uspeh. U pocetku cu se raspitivati kod njenih dobavljaca i slusati sve savete. Cim se osamostalim, imacu dovoljno znanja i iskustva da sama istrazujem trziste i sklapam dobre poslove. 2.12 OSTALA ODREDJENJA MENADZMENT PLANA Moja menadzment strategija bice rezultat mojih sposobnosti, sredstava i usluga. Zbog povoljne lokacije, koja je veoma prometna, niskih cena, kvalitetne robe, kao i prednosti u odnosu na moguce konkurente.

3. MARKETING PLAN
3.1 MARKETING INFORMACIONI SISTEM Posto zelim da budem dobar preduzetnik, moje glavno oruzje bice informacija. One moraju biti pravovremene, sveze i dobro iskoriscene. Informacije koje moram posedovati i stalno ih pribavljati su u okruzenju, dobavljacima, kupcima i mogucoj konkurenciji. Njihova analiza ce mi pomoci u donosenju pravih odluka i poslovnih poteza. Kao nabavljac, moram znati da povoljno kupim robu, a kao prodavac, kako da tu robu prezentujem kupcima, da je ucinim dopadljivom i pozeljnom. 3.2 FUNKCIONISANJE BIZNISA NA TRZISTU Moj biznis na trzistu bi imao funkciju zadovoljenja potreba gradjana robom sa kojom poslujem. To je ujedno i drustvena korisnost moje delatnosti. Uvodjenje marketinga u moju organiuaciju mze samo da doprinese poboljsanju mog polozaja, zadrzavanju postojecih kupaca i privlacenju novih, stvaranju boljih poslovnih veza u kanalima distribucije, kao i dobrim odnosima sa dobavljacima. 3.3 DRUSTVENO I EKONOMSKO UREDJENJE

1) Trzisni uslovi poslovanja Trzisni uslovi bice veomapovoljni, s obzirom na to da cu robu nabavljati iz prve ruke. To ce usloviti niske nabavne cene, sto ce odgovarati meni kao kupcu te robe, kao i niske prodajne cene, sto ce odgovarati mojim kupcima. time cu zadovoljiti i sebe i svoje kupce. 2) Finansijski uslovi poslovanja Posto se nacionalana ekonomija stabilizuje, smatram da ce finansijski uslovi biti veoma povoljni. U prilog tome govori i cinjenica da je dinar medjunarodno konvertibilan, sto svim preduzetnicima olaksava poslovanje. U pocetku cu se truditi da odrzim prostu reprodukciju, tj da poslujem na pozitivnoj nuli. kasnije, kada budem ostvarivala prosirenu reprodukciju, visak sredstava cu, pored ulaganja u unapredjivanje svog biznisa, polagati i u banku na stednju. 3) Institucionalni uslovi poslovanja Posto institucionalni uslovi obuhvataju razne zakone, propise, dozvole i zabrane, smatram da me kvalitetno poslovanje sa velikom dozom opreza nece ometati u obavljanju biznisa. 3.4 CILJNO TRZISTE Smatram da je finansijska situacija veoma bitna i cesto odlucujuca pri kupovini odredjene robe, ali ja zelim da u svom butiku imam raznovrsnu ponudu robe po razlicitim cenama, koje ce biti pristupacne svima. Svoju robu planiram da plasiram na lokalnom trzistu, dok ne dodje do sirenja posla. Prikupljam sve potrebne informacije o traznji trzistu, jer ce mi biti od velike pomoci. 3.5 DIMENZIJE I MORFOLOGIJA TRZISTA Opstina Zvezdara ima oko 20 000 stanovnika i cinilo bi trziste na koje ja racunam. Posto sada nemam konkurenciju, sama bih pokrivala celo trziste. U ovoj opstini zive uglavnom mladjiljudi, koji predstavljaju moje potencijalne kupce. 3.6 SPECIFICNOST TRZISTA Specificnost ovog trzista ogleda se u veoma dobroj lokaciji i felikoj frekvenciji ljudi. U istom trznom centru nalazi se i "Maxi diskont", kao i veliki parking, koji predstavlja prednost za one koji dolaze iz nekog drugog dela grada. 3.7 KRITICNI FAKTORI USPEHA Da bih privukla kupce, moram ih zainteresovati raznovrsnoscu asortimana robe i niskim cenama. Takodje moram voditi racuna i o traznji odredjene vrste robe, da bih prema njoj formirao ponudu. To cu najbolje izvesti u konsultaciji sa ostalim preduzetnicima iz iste grane ili istrazivanjem trzista putem upitnika i anketa. 3.8 MARKETING MIKS Sva cetiri elementa marketing miksa zahtevaju talenat i posebna znanja. Moji planovi su do detalja razradjeni, pa smatram da ce vrhunska roba, uz povoljne cene i na prometnom mestu biti pun pogodak. Nadam se da cuinovativnom dizajniranjem ponudjenog asortimana robe ostvariti stabilan rast, uz zadovoljstvo kupaca i moje kroz siguran profit. Miksiranje cena, kao marketing strategija, koristi se u cilju povecanja plasmana. U praksi se najcesce odobrava rabat, odnosno popust na prodajnu cenu. To daje mogucnost kupcima da kupuju po povoljnim cenama. Isto tako moram obezbediti i da moja roba stigne na pravo mesto, u pravoj kolicini, na pravi nacin i u pravo vreme. Za sve to je potrebna dobra organizacija. Za poslovne poruke odredjenom auditorijumu, sa odgovarajucim ciljem, koristicu medije i razne oblike promocije, u kojima mogu na najbolji nacin prezentovati robu.

3.9 PROIZVODI I USLUGE KAO ROBA NA TRZISTU Kao sto sam vec navela, moja roba ce posedovati takve karakteristike, da ce joj biti zagarantovano prvo mesto na trzistu. Usluga ce biti na najvisem mogucem nivou, da bih svoje kupce zadrzala i da bi mi zadovoljni kupci bili najbola reklama. 3.10 ANALIZA VREDNOSTI Uz nize nabavne cene, moja roba ce imati i niske prodajne cene, a trudicu se i da ih snizim, koliko je tomoguce. Nadam se da ce mi svi napori i troskovi koje sam ulozila u ovaj posao visestruko isplatiti. Detaljniju analizu vrednosti sastavicu kada budem bila u mogucnosti da prosirim posao ili posle odredjenog perioda njegovog odvijanja. 3.11 KONKURENCIJA Kao sto sam vec navela u opstini Zvezdara 2 nemam konkurenciju, pa mi ona nece predstavljati nikakvu brigu. Ukoliko se konkurencija ipak bude pojavila, ulozicu sav napor da se sto vise istaknem u odnosu na nju, pocevski od uredjenja, pa do nabavljanja robe po sto povoljnijim uslovima. 3.12 KOMPARATIVNE PREDNOSTI Praticu sva desavanja na trzistu, pocevsi od projektovanja, dizajna, nabavke i prodaje robe, da bih obezbedila da se kupci bas kod mene snabdevaju odecom i obucom. Moram stvoriti dobar ugled, kroz dobre odnose sa kupcima i javnoscu. 3.13 KARIKE ROBNOG PROMETA U pocetku cu se baviti maloprodajom, a tezicu prosirenju svojih poslova, odnosno da jednog dana pocnem i da uvozim robu iz inostranstva kao i da pocnem da nudim robu maloprodajnim preduzecima. 3.14 OPSEG TRZISNOG POKRIVANJA Zbog nepostojanja konkurencije u opstini Zvezdara 2, opseg trzisnog pokrivanja iznosio bi 100%. U perspektivi bih razmisljala o prosirenju na ostala trzista. 3.15 IZVORI SNABDEVANJA Sedista dobavljaca odece i obuce uglavnom se nalaze u Beogradu. Nastojacu da se prvo dobro informisem o svakom dobavljacu ponaosob, njegovom asortimanu i uslovima placanja, kao i o istinitosti tvrdnji i obecanja koje daje. Posetila bih njegov poslovni prostor, kako bih se licno uverila u izgled i kvalitet robe. Cesto prelistavam razne prospekte, kataloge i gledam reklame, kako bih se informisala o ponudama razlicitih dobavljaca i tako dosla do sto povoljnijih uslova. 3.16 PLAN NABAVKE U pocetku bih se oslonila na dobavljace na koje me je uputila prijateljica, dok bih kasnije kada malo bolje upoznam trziste i ponudu na njemu, odabrala dobavljace koji mi nude najbolje uslove, cene i robu koja se trazi. Gledacu da, kada se opredelim za dobavljaca, sa njim uspostavim duzu saradnju. U pocetku cu nabavljati robu za koju sam sigurna da ce se prodati i koja je po povoljnoj ceni, a kasnije cu uvoditi i novije i savremenije proizvode. 3.17 PLAN LOGISTIKE Zalihe robe ce se nalaziti u skladistu koje se nalazi u zajednickoj prostoriji u mojoj zgradi. Odatle cu

svakodnevno autom dovoziti robu u butik. Bilo bi dobro da, kada se upoznam sa dobavljacima i njihovim radom, ugovorim sa njima da oni dostavljaju robu na moju adresu, kako bih ustedela vreme. Samo bih pri prvim susretima odlazila licno. U mom skladistu roba je smestena i upakovana tako da cuva njihovu vrednost. 3.18 PLAN KOMUNICIRANJA Ostvaricu redovan kontakt sa dobavljacima i kupcima, sto ce mi pomagati u realizaciji vec osmisljenih ideja i konstrukciji novih nabavnih plasmana. Izradicu vizit kartice sa imenom, adresom i brojem telefona svoje firme, koje cu deliti kupcima i prolaznicima, tako da me uvek mogu kontaktirati, jer bih volela da jednog dana omogucim i kucnu dostavu za porucenu vecu kolicinu robe. U svom lokalu imala bih kese sa nazivom firme, razne postere i kataloge, da mogu svi da vide cega ima u mom ponudjenom asortimanu robe. Smatram da je moja najbolja reklama u zadovoljstvu mojih kupaca i nastojacu da mi to bude jedan od najbitnijih ciljeva. 3.19 PLAN PROMOCIJE Nastojacu da svoju robu izlozim tako da uvek upada u oci prolaznicima i tako privuce paznju, jer ni ja sama ne volim kada moram da preturam po prenatrpanom butiku da bih pronasla ono sto me zanima. Vazno je da prolaznike privuce na prvi pogled. Mozda bih u pocetku davala i neke popuste na odredjenu kupljenu stvar ili bih uz svaki kupljeni artikal poklonila i po neku sitnicu. Mislim da ce to biti dovoljno da privucem paznju, ali je moram i odrzavati stalnim inovacijama u poslovanju. 3.20 PLAN CENA Cene moraju biti sto pristupacnije potrosacima i prilagodjene svacijoj kupovnoj moci. Veoma je vazno stvoriti vrednost u ocima kupaca koju ta roba ima, da bi oni bili spremni da izdvoje jedan deo svojih prihoda za kupovinu. Moci cu, ako dodjem do povoljnijih uslova nabavke, a snizim svoje prodajne cene, sto ce odmah privuci paznju kupaca koji su okruzeni visokim cenama. Naravno, roba mora biti i visokog kvaliteta, jer mi bez toga niske cene nece omoguciti da imam stalne kupce koji ce hvaliti moj rad. 3.21 PLAN PRODAJE Moj plan prodaje bio bi direktna prodaja u butiku, koju bih obavljala licno, uz jednog radnika- svog brata. Prvo bih morala ispitati trziste i videti da li ima dovoljno motivisanih i platezno sposobnih kupaca koji su zainteresovani za moju robu, i njima prilagodjavati prodaju. Ukoliko bi neko zeleo da preko mene kupi robu na veliko, izasla bih mu u susret, a ukoliko bi imalo mogucnosti za dopremu vecih kolicina robe u svoj stan, ja bih to organizovala. Tezila bih da robu plasiram na sto sirem trzisnom podrucju. Pratila bih i podatke privredne komore, udruzenja preduzetnika i uprave prihoda, koji prate odredjene prodaje na odredjenim podrucjima. 3.22 MARKETING STRATEGIJA Strategija segmentacije usmerena je ka kupcima. Posto sam predhodno izvrsila odabir medju raspolozivim kupcima i odredila ciljni segment kupaca, usmerila sam svoju ponudu na mladje muskarce I zene koji prate savremene modne trendove. Potrudicu se da u svom asortimanu uvek imam nesto novo, kako bih privukla, a zatim I zadrzala svoje musterije. Ova grupa kupaca je lako dostizna I mislim da cu, uz pravu reklamu i kvalitetnu robu, uspesno poslovati. Strategija diferenciranja usmerena je ka asortimanu robe koja se nudi kupcima. Jedna od mojih prednosti je ta sto kod mene kupci mogu da nadju sve sto im je potrbno od sportske garderobe I obuce.Moj marketing strategija bila bi strategija pozicioniranja. Na osnovu strategije pozicioniranja izvrsila bih spoj strategije segmentacije kupaca I strategije diferenciranja ponudjenog asortimana robe. To znaci da bih tacno odredila svoju grupu kupaca I prema njihovim zeljama I potrebama svoj asortiman robe. Dakle, strategija pozicioniranja namenjena je zadovoljenju sofisticiranih potreba odredjenih kupaca.

3.23 TIP MARKETINGA Posto bih sama finansirala svoje poslovanje, moj tip marketinga bio bi individualni marketing, kako bih sama i ubirala plodove svog rada I bila odgovorna za svoje poslovanje. Osvrnula bih se I na vertikalni marketing, sto znaci da bih sa svojim dobavljacima udruzila neke funkcije, novac I napore, u cilju postizanja sto boljeg plasmana robe. Time bih stekla sigurne dobavljace sa kojima bih uspostavila dobru poslovnu komunikaciju. Takodje bih sa njima podelila I napore oko istrazivanja trzista, pronalazenja novih proizvoda I organizovanja reklamnih kampanja.

4. FINANSIJSKI PLAN
4.1 PRETPOSTAVKE FINANSIJSKOG PLANA Karakteristike biznisa: Prodaja muske i zenske sportske opreme, koja ce se vrsiti u zakupljenom lokalu. Robu cu nabavljati od proizvodjaca, sto ce mi omoguciti da snizim prodajne cene. Kapitalne mogucnosti kojima raspolazem: Sopstveni capital. Potreba za poslovnim prostorom, opremom, namestajem I instalacijama: Poslovni proctor ce biti zakupljen, mesecno cu za njega izdvajati 25.000 din. Police za izlaganje robe moracu da kupim, kao I pult I stolicu u iznosu od 40.000 din. Racunar cu doneti od kuce. Zak lima uredjaj cu morati da izdvojim oko 36.000 din. Potreba za cirkulirajucim kapitalom: Jednom nedeljno cu morati da izdvojim oko 50.000 din za potrebe nabavke robe. Potreba za finansijskim sredstvima za plate zaposlenih: Posto planiram da u pocetku zaposlim samo jednog radnika, a da sve ostalo obavljam sama, moracu da izdvajam samo jednu platu oko 15.000 din mesecno. Prosecni planirani promet: Nedeljni promet iznosio bi oko 100.000 din, a mesecni oko 300.000 din. Bruto razlika u ceni: Nedeljni obracun- 50.000 din, a mesecni- 130.000 din. Bruto I neto dobit: Nedeljna dobit- 12.000 din, a mesecna- 26.000 din.

4.2 ALTERNATIVE FINANSIRANJA Sopstvena sredstva: Prvo cu se opredeliti za finansiranje biznisa iz sopstvenih izvora, ukoliko budem bila u mogucnosti da sama pokrijem troskove. Krediti: Ukoliko ne budem bila u mogucnosti da sama pokrijem sve troskove, zatrazicu kredit od banke, verovatno kratkorocni obezbedjeni kredit, koji cu vracati iz prihoda koji budem ostvarila. Ukoliko banka ne bude mogla da mi da kredit, trazicu ga od dobavljaca ili cu robu placati u ratama. 4.3 PLAN IZVORA SREDSTAVA Plan izvora sredstava predstavlja projekciju obezbedjenja, odnosno nabavke fizickih I novcanih sredstava koja su mi potrebna za pocetak rada I obavljanja biznisa, a takodje I projekciju izvora sredstava iz kojih se obezbedjuje potreban novcani capital za nabavku sredstava. U sledecoj tabeli prikazan je moj pocetni plan izvora sredstava. AKTIVA Gotovina Zaliha robe CENA 150.000 150.000 PASIVA Licna stednja Licna stednja

Oprema za butik Racunar Kola za dostavu Zakup lokala

40.000 30.000 300.000 25.000

Licna stednja i kupovina na rate Vec u posedu Vec u posedu Licna stednja

4.4 POCETNI BILANS STANJA Na osnovu pocetnog stanja u mogucnosti sam da projektujem polazno finansijsko stanje sa kojim ulazim u biznis. Pocetni bilans stanja pravim unapred, da bih unapred prikazala potrebnu aktivu ( sredstava) i pasivu ( izvore sredstava), koje moram formirati da bih biznis mogla uspesno obavljati. U sledecoj tabeli prikazan je moj pocetni bilans stanja. Bilans stanja za butik Total sport na dan 01. 05. 2009. AKTIVA 1. OBRTNA SREDSTVA - Gotovina - Zaliha robe - Zakup lokala Ukupna obrtna sredstva 2. OSNOVNA SREDSTVA - Oprema za butik - Racunar - Kola za dostavu Ukupna osnovna sredstva UKUPNA AKTIVA PASIVA 3. KRATKOROCNE OBAVEZE - Dobavljaci Ukupne kratkorocne obaveze 4. KAPITAL - Kapital vlasnika Ukupan capital UKUPNA PASIVA USKLADJIVANJE KAPITALA Kapital na pocetku godine + Neto prihod posle poreza + Dodatni ulozeni capital - Ukupni odbici UKUPNO USKLADJIVANJE IZNOS 50.000 50.000 645.000 645.000 695.000 IZNOS 645.000 50.000 100.000 68.000 727.000 IZNOS 150.000 150.000 25.000 325.000 40.000 30.000 300.000 370.000 695.000

4.5 PROBNI BILANS USPEHA Probni bilans uspeha sluzi mi da na osnovu njega izlozim projekciju finansijskih efekata ( rezultata) planiranog biznisa. Na osnovu njega vrsim analizu I ocenu isplativosti poslovnog poduhvata, da bih lako sagledala finansijsku osnovanost planiranog biznisa.

U sledecoj tabeli prikazan je moj probni bilans uspeha. Bilans uspeha za butik Total sport OPIS Prihodi ( prodaja) 1.UKUPAN PRIHOD ( PRODAJA) Troskovi prodaje 2. UKUPNI TROSKOVI PRODAJE 3. BRUTO RAZLIKA U CENI Rashodi: - Plate osoblja - Izdaci osoblja - Spoljne usluge - Nabavka opreme za butik - Reklama - Kola, dostava I putovanje - Zakup lokala - Telefon I komunalije - Osiguranje - Porezi 4. UKUPNI RASHODI 5. NETO DOBIT 4.6 PROJEKCIJA TOKA GOTOVINE Projekcijom toka gotovine predvidjam fluktuacije gotovine u mom poslovnom poduhvatu, odnosno po pojedinim periodima u kojima se moj poslovni poduhvat ostvaruje. Da bih dobro uradila projekciju toka gotovine potrebno je da pratim I analiziram sve prihode I troskove koji nastaju u mom poslovanju. U sledecoj tabeli prikazana je moja projekcija toka gotovine. OPIS 1. RASPOLOZIV NOVAC a) Ziro racun b) Gotovina 2.PREDVIDJENI PRIHODI 3. UKUPNA GOTOVINA I PRILIV GOTOVINE (1+2) 4. MESECNE ISPLATE (IZDACI) a) Plate b)Telefon I komunalije v) Izdaci g) Osiguranje d) Zakup 5. STANJE GOTOVINE NA KRAJU MESECA (3-4) MAJ 200.000 50.000 150.000 300.000 500.000 45.000 15.000 2.500 2.000 500 25.000 455.000 15.000 2.500 2.000 500 25.000 555.000 50.000 200.000 350.000 600.000 45.000 15.000 2.500 2.000 500 25.000 655.000 JUN 250.000 50.000 250.000 400.000 700.000 45.000 JUL 300.000 IZNOS 300.000 300.000 170.000 170.000 130.000 15.000 2.000 1.000 40.000 10.000 5.000 25.000 2.500 500 10.000 104.000 26.000

10

5. IZVODLJIVOST I KONTROLA BIZNIS PLANA

Po zavrsetku biznis plana potrebno je plan ponovo pregledati po svim elementima i ispraviti eventualne greske. Ukoliko je potrebno, treba ponovo proveriti bilans stanja, bilans uspeha i tok gotovine. Posebna paznja treba biti usmerena na planirane troskove, jer se tu prave najvece greske. Kontrola sprovodjenja mora se sprovoditi u dve ravni: 1) strateska kontrola- provera koncepcije plana 2) Operativna kontrola- proverava izvrsne postupke kojima se planirana koncepcija ostvaruje. Za adekvatno pracenje operativnog ostvarivanja biznis plana potrebne su kvalitetne informacije, koje moraju biti pribavljene blagovremeno i koje moraju biti tacne. Izvestaj o prihodima i rashodima na kraju godine treba da pokaze da li je preduzece ostvarilo profit ili gubitak u prethodnom peridu. Plan bi trebalo cesce kontrolisati, na kraju svakog meseca ili tromesecja, da bi se na vreme uocili gubici. Sistem kontrole treba da pruzi informacije o svim stanjima i procesima koji se ticu opredeljenog posla, narocito nabavke, prodaje, zaliha, navcanih primanja i isplata.

11