049 Odbrana

www.odbrana.mod.gov.
yu
Specijalni prilog
Godina I I I
Broj 49
1. oktobar 2007.
cena 100 dinara
1,20 evra
VOJNA UTRVR\EWA NA DUNAVU
Intervju
Aleksandar Radi}
vojni analiti~ar
MI KAO
MERA SVEGA
Poseta delegacije
Nacionalne garde Ohaja
GODINA USPE[NE SARADWE
NOVINSKI CENTAR
Bra}e Jugovi}a 19
preporu~uje
kapitalno izdawe
Veliku enciklopediju
MANASTIRI
SRBIJE
mr Slobodana Mileusni}a
{tampanu u suizdava{tvu sa
Pravoslavnom re~i
iz Novog Sada
Dvotomna, bogato ilustrovana enciklopedija pisana uporedo na srpskom i engleskom jeziku,
na 1040 strana, sa vi{e od hiqadu fotografija u boji , predstavqa 253 manastira podignutih
u prethodnom milenijumu na tlu Srbije.
Delo od izuzetnog zna~aja za kulturnu i duhovnu ba{tinu srpskog naroda.
NC ODBRANA, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,

telefaks: 011/3241-363; ìro-ra~un: 840-49849-58
NARUXBENICA
Naru~ujem ..................... primeraka kwige: MANASTIRI SRBIJE
po ukupnoj ceni od ................................. dinara.
Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)
2) na kredit u .................. mese~ne rate (najvi{e 10)
po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa
uve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqaju
administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC ODBRANA")
overenu u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.
Kwige moète nabaviti kod izdava~a,

Katani}eva 15, Beograd,
i u kwiàrama NC ODBRANA u Beogradu
(Vase ârapi}a 22-24).
Kwigu moète kupiti i na kredit,
na deset rata - ~ekovima sa odloènim
pla}awem ili re{ewem o
administrativnoj zabrani.
Kupac..........................................................................................................................
(ime, o~evo ime, prezime)
Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................
Ulica i broj ..............................................................................................................
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................
Datum .........................................
Potpis naru~ioca
Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................
(naziv VP ili preduze}a)
Ulica i broj .............................................................................................................
Cena: 14.580,00 dinara
telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP
Overa ovla{}enog lica
Ostavite svojima u nasle|e kapitalno delo

o kulturnom i duhovnom blagu srpskog naroda
35
Magazin Ministarstva odbrane Srbije
14
Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,

~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Snimio Darimir BANDA
Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,
Du{an Gli{i}, mr Sneàna \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo), Du{an Marinovi},
mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),
Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,
Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),
Sawa Savi} (internet)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},
Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},
dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},
Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-104; 3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078
Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576
Prelom 3240-019; 23-583
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-m
mail
[email protected]
[email protected]
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC Odbrana
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
SADR@AJ
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
INTERVJU
Aleksandar Radi}, vojni analiti~ar
MI KAO MERA SVEGA
Per aspera
SPOMENIK KULTURE
13
ODBRANA
Promovisani oficiri 127. i 128. klase Vojne akademije
POZDRAV SRBIJI
14
Prvi susret na~elnika general{tabova Srbije i Turske
JAÂWE REGIONALNE
STABILNOSTI
18
Poseta delegacije Nacionalne garde Ohaja
GODINA USPE[NE SARADWE
20
[tabna ratna ve`ba Zdruène operativne komande G[ VS
PLANIRAWE OPERACIJA
24
Takti~ka ve`ba 230. samohodnog raketnog diviziona PVO
PROVERA OPERATIVNE
SPOSOBNOSTI
26
Aeromiting u Brnu
ZAPA@EN NASTUP
SRPSKIH PILOTA
30
PRILOG
Vojna utvr|ewa na Dunavu
KAPIJE NA[IH SUDBINA
35
DRU[TVO
Islamizacija Kosova i Metohije
OBRISI ISLAMSKE DR@AVE
51
"Odbrana" je ~lan
Evropskog udruèwa vojnih novinara
1. oktobar 2007.
RE^ UREDNIKA
60
DRUGA GODINA
anas se navr{avaju ta~no dve godine od 1. oktobra 2005,
kada je iza{ao prvi broj Odbrane. Zatvorili smo, dakle, i drugi krug po redu letewa, koji smo najavili tom
prilikom.
Jedan od na{ih najva`nijih zadataka u proteklom vremenu
bio je da Odbrana postane referentan izvor informacija o
sistemu odbrane zemqe i Vojsci Srbije. Dakle, da postane novina kojoj se veruje, jer u javnost iznosi proverene, ta~ne i pouzdane informacije.
Potvrda da smo na dobrom putu jeste ~iwenica da se na{
list sve ~e{}e citira u medijima, a najdraà priznawa su upravo ona od kolega novinara koji prate sistem odbrane zemqe.
Wima je Odbrana postala nezaobilazno {tivo, a neretko i
izvori{te ideja za nove teme, analize i istraìvawa.
Na{ zadatak bio je i da profesionalnim pripadnicima
Vojske, ali i svim ostalim ~itaocima koji èle podrobnije da se
obaveste o svemu {to se doga|a u sistemu odbrane na{e zemqe,
iskustvima stranih armija i modernim dostignu}ima u razvoju
naoruàwa i vojne opreme omogu}imo da sve to na|u na jednom
mestu u moderno dizajniranom i kvalitetno opremqen listu.
Kako smo ga izvr{ili, oceni}ete sami.
Nije nam bilo lako, moram da priznam. Bilo je i dosta prepreka na tom putu. Bilo je i nerazumevawa, napada, ~ak i pretwi qudi kojima nije odgovaralo razotkrivawe brojnih afera iz
minulih vremena. Ali to je sastavni deo novinarskog poziva.
Datum obeleàvawa godi{wice rada Redakcije odloìli
smo za dve nedeqe, zbog dva razloga. Najpre zato {to 15. oktobra izlazi jubilarni 50. broj na{eg lista, a drugi je {to upravo tada objavqujemo i deseti specijalni prilog Arsenal, o savremenom naoruàwu i vojnoj opremi, koji je nai{ao na veliko
zanimawe {ire ~itala~ke publike.
Povodom na{e godi{wice javnosti }e biti predstavqeno
specijalno izdawe Odbrane na ukupno 240 strana, u kom }emo
objediniti svih deset Arsenala.
Taj svojevrsni almanah doma}eg i stranog naoruàwa i vojne opreme i savremenih vojnotehni~kih dostignu}a objavqujemo
na zahtev brojnih ~italaca Odbrane i posetilaca na{ih stranica na Internetu. Bi}e to, sigurni smo, nezaobilazno {tivo
svih onih koji sa posebnom pa`wom prate {ta se doga|a u toj
oblasti.
Prilika je, tako|e, da vam ponovo zahvalimo na poverewu
i podr{ci koju nam pruàte u ostvarewu na{e misije. Ona nam
je neophodna i na wu ra~unamo i ubudu}e. Posebnu zahvalnost
dugujemo na{im brojnim saradnicima i poslovnim partnerima.
Budite na{i gosti 15. oktobra u Centralnom domu Vojske
Srbije, da zajedno proslavimo drugu godi{wicu rada.
D
SVET
[panska protivteroristi~ka jedinica
POSLEDWA BRANA
OD TERORIZMA
Liberija
ZEMQA SLOBODNIH ROBOVA
54
56
TEHNIKA
Pet decenija osvajawa kosmosa
PRODOR U TAJNE SVEMIRA
60
War Rock
SAMO NA INTERNETU
64
KULTURA
Nova stalna postavka Narodnog muzeja u Vaqevu
TRE]A DIMENZIJA
PRO[LOSTI
66
FEQTON
Prvi balkanski rat (2)
ZATVARAWE KOSOVSKE RANE
70
TRADICIJE
Na listi svetske kulturne ba{tine Uneska
NA DRINI ]UPRIJA
74
SPORT
Pomo} padobranaca starijem

vodniku prve klase Goranu Todorovi}u
SVE ZA DRUGA
78
DOGA\AJI
SASTANAK NAÊLNIKA GENERAL[TABA

VS I NOVOG KOMANDANTA KFOR
Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik
Zdravko Pono{ sastao se 27. septembra u Ni{u sa novim komandantom KFOR-a general-potpukovnikom Ksavijerom de Marwakom.
To je prvi sastanak
na~elnika General{taba Vojske Srbije sa novopostavqenim komandantom KFOR-a.
Generali Pono{ i
Marwak razgovarali su
o daqoj saradwi i dogovorili da }e nastaviti
saradwu u ciqu bezbednosti u zonama odgovornosti Vojske Srbije i
KFOR-a.
DELEGACIJA PENTAGONA U BEOGRADU

Brigadni general Mark Remzi, zamenik direktora za politi~ko-vojne odnose za Evropu, Nato, Rusiju i Afriku J-5 Zdruènog
general{taba SAD, boravio je sredinom septembra u zvani~noj
poseti Beogradu.
General Remzi odvojeno se sastao sa ministrom odbrane
Draganom [utanovcem, pomo}nikom ministra odbrane za politiku odbrane Du{anom Spasojevi}em i na~elnikom General{taba
Vojske Srbije general-potpukovnikom Zdravkom Pono{em.
Susret i razgovori generala Remzija sa visokim zvani~nicima Ministarstva odbrane i General{taba Vojske Srbije jo{ su
jedan dokaz da Pentagon èli unapre|ewe saradwe sa na{om zemqom u oblasti odbrane, posebno u {kolovawu i prakti~noj obuci malih jedinica.
BRIFING ZA INOSTRANE
VOJNE PREDSTAVNIKE
U Domu garde na Top~ideru, 14. septembra, organizovan je
brifing za inostrane vojne predstavnike u na{oj zemqi, ~iji je
doma}in bila Uprava za me|unarodnu vojnu saradwu Ministarstva odbrane.
Tom prilikom, na~elnik Uprave Milorad Peri} i wegov zamenik pukovnik Mihajlo Mladenovi}, predstavili su vojnim ata-
V O J N I C I
S E P T E M B A R S K E
ODGOVORNOST P
ve~anosti polagawa zakletve mladih vojnika septembarske klase
odràne su 22. septembra u garnizonima Poàrevac, Sombor,
Pan~evo, Jakovo, Vaqevo, Zaje~ar, Kru{evac i Leskovac, uz prisustvo roditeqa, rodbine i prijateqa mladih vojnika, predstavnika
lokalne samouprave, policije, Srpske pravoslavne crkve i brojnih gra|ana.
Na sve~anosti u Centru za obuku Kopnene vojske u Poàrevcu mladim vojnicima ~estitao je zamenik na~elnika General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti}.
Va{e opredeqewe da sluìte vojni rok ~astan je i uzvi{en ~in
rekao je na po~etku svog obra}awa general Mileti}.
ÊSTITKA MINISTRA [UTANOVCA
{eima i wihovim pomo}nicima organizaciju Ministarstva odbrane, uz poseban osvrt na one delove koji se bave bilateralnim
i multilateralnim odnosima sa stranim armijama.
Predstavqen je i plan grupnih poseta i obilazaka kulturnih
i prirodnih dobara Srbije koje Uprava svake godine organizuje
za vojne diplomatske predstavnike.
Ministar odbrane Dragan [utanovac uputio je ~estitku vojnicima septembarske klase, koja je pro~itana u svim garnizonima Vojske
Srbije gde su najmla|i u stroju odbrane poloìli zakletvu da }e ~asno
i savesno sluìti svojoj otaxbini.
Mladi vojnici, ~estitam vam poloènu vojni~ku zakletvu i èlim vam da vojni~ki rok odsluìte u miru, da se vrhunski osposobite,
ali i da nikada ne budete u prilici da ta znawa proveravate u praksi.
Veoma me raduje ~iwenica da je u ovom roku odziv regruta najvi{i do sada, skoro 99 posto. Va{a odluka da redovno sluìte vojni
rok, najboqi je pokazateq da smo vratili poverewe u Vojsku Srbije.
Vojni~ki rok ne treba da shvatite samo kao obavezu, ve} i kao
priliku da steknete nove prijateqe, kao i znawa i ve{tine koje }e vam
koristiti i van Vojske poru~io je ministar [utanovac u ~estitki
mladim vojnicima povodom polagawa sve~ane zakletve.
1. oktobar 2007.
Snimio Goran STANKOVI]
IZ AKTIVNOSTI
MINISTRA ODBRANE
L A S E
P O L O @ I L I
Z A K L E T V U
RED BUDU]NO[]U
Sluèwe vojsci i narodu oduvek su predstavqali najvi{u qudsku
i patriotsku du`nost i obavezu. To je potvrda zrelosti i odgovornosti
za sopstvenu, ali i budu}nost novih generacija.
General Mileti} je istakao i podatak da je odziv za sluèwe vojske u septembarskom roku skoro 99 posto.
Stali ste u stroj pripadnika Vojske Srbije koji svoje zadatke, od
me|unarodne vojne saradwe do obaveza na jugu Srbije u Kopnenoj zoni
bezbednosti, izvr{avaju profesionalno i odgovorno rekao je general Mileti} i istakao da je organizacijskim promenama Vojske Srbije
uspe{no zavr{ena zna~ajna faza reforme. On je poèleo mladim vojnicima da {to pre izgrade ~vrste vojni~ke kolektive i obe}ao da }e du`nost Ministarstva odbrane i General{taba VS da ~uvaju ìvote i
zdravqe vojnika biti, uz pomo} roditeqa, uspe{no ispuwena.
Na sve~anosti u Poàrevcu mladim vojnicima ~estitali su i komandant Komande za obuku general-major Vladimir Stojiqkovi}, komandant Centra za obuku pukovnik Vinko Markovski i na~elnik Brani~evskog okruga Goran Petrovi}.
Na polagawu zakletve u Leskovcu mladim vojnicima ~estitali su
general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, komandant Kopnene vojske, i pukovnik Radivoj Vukobradovi}, na~elnik Uprave za telekomunikacije i
informatiku G[; u Kru{evcu general-major Dragan Katani}, komandant
ViPVO, i Rade \uri}, na~elnik Uprave za obave{tajno-izvi|a~ke poslove G[; u Jakovu general-major Petar Radoj~i}, na~elnik Uprave za
qudske resurse G[; u Somboru ~estitke je uputio general-major Dragan
Kolunxija, na~elnik Uprave za operativne poslove G[; u Zaje~aru pukovnik Qubomir Samarxi}, na~elnik Uprave za logistiku G[; u Pan~evu pukovnik Boìdar Forca, na~elnik Uprave za planirawe i razvoj
G[; u Vaqevu mladim vojnicima ~estitao je pukovnik Branko Deleti},
zamenik na~elnika Uprave za obuku i doktrinu G[.
A. ANTI]
SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA REZERVISTA Ministar

odbrane Dragan [utanovac razgovarao je 25. septembra u Beogradu sa predstavnicima rezervista koji su u~estvovali u ratu
1999. godine.
Na sastanku je dogovoreno da pravnici Ministarstva odbrane u Kur{umliji odrè sastanak sa advokatima rezervista, kako
bi razjasnili dileme oko iznosa dnevnica koje su ispla}ene.
Ministar [utanovac pokazao je rezervistima dokumentaciju kojom se potvr|uje da su im dnevnice ve} ispla}ene. Tako|e, data
su im na uvid i dokumenta na osnovu kojih se jasno vidi iznos dnevnica koji je trebalo da bude ispla}en. Odlukom ministra odbrane skinuta je tajnost sa tih dokumenata i ona su objavqena na Internet sajtu Ministarstva odbrane.
Na sastanku je iskazana spremnost Ministarstva odbrane
da se delegaciji rezervista omogu}i uvid u svu dokumentaciju sa
potpisima rezervista kojima se potvr|uje da su novac primili,
kako bi se {to pre utvrdilo da li ima onih koji dnevnice nisu dobili. Predstavnici rezervista nisu prihvatili taj predlog. Ministar je najavio da }e skinuti tajnost i sa tih spiskova i da }e
biti objavqene na sajtu Ministarstva.
[utanovac je tom prilikom uputio poziv svima koji dnevnice
nisu naplatili da se jave Ministarstvu odbrane, kako bi, nakon
provere u dokumentaciji, dobili novac.
SUSRET SA PORODICAMA POGINULIH RADNIKA RTS Ministar odbrane Dragan [utanovac sa saradnicima sastao se 24.
septembra sa predstavnicima porodica poginulih radnika RTS.
Tom prilikom, postignuta je saglasnost oko predloga ministra [utanovca da je za razre{ewe slu~aja najboqe pokrenuti obnavqawe
sudskog postupka.
Ministar je obe}ao da }e Ministarstvo u okviru svojih nadle`nosti pruìti svu neophodnu pomo}, posebno u skidawu tajnosti sa dokumenata koji u postupku budu potrebni i osloba|awu ~uvawa tajne lica koja budu pozvana kao svedoci.
POSETA TEHNI^KOM REMONTNOM ZAVODU U Â^KU Ministar odbrane Dragan [utanovac prisustvovao je, 26. septembra u
â~ku, skupu pod nazivom Razvoj Srbije, gde je sa ministrom za
Nacionalni investicioni plan Draganom \ilasom i ~elnicima
op{tina [umadijskog i Moravi~kog okruga razgovarano o kori{}ewu sredstava iz Nacionalnog investicionog plana.
Govore}i o finansirawu razvojnih programa u sektoru odbrane, ministar [utanovac je rekao da }e sva sredstva iz Nacionalnog investicionog plana predvi|ena za odbranu, biti iskori{}ena i nabrojao neke od prioriteta. Pomiwu}i vojne aerodrome na Batajnici i La|evcima, ministar [utanovac je naveo da
}e sredstva iz Investicionog plana biti iskori{}ena i za izgradwu objekata koji }e omogu}iti wihovo kori{}ewe i u civilne
svrhe.
Ministri [utanovac i \ilas obi{li su i Tehni~ki remontni
zavod, gde su sa direktorom pukovnikom dr Vojislavom Milinkovi}em i wegovim saradnicima razgovarali o perspektivama razvoja
i prioritetima Zavoda.
A L E K S A N D A R
R A D I ] ,
V O J N I
A N A L I T I ^ A R
MI KAO
M ERA SV E GA
Demarkaciona linija koja
odre|uje prostor nacionalnog
utemeqewa u integrativnim
procesima potpuno je jasna.
Ona je svedena na qude koji
ose}aju da su pripadnici
istog. Ta~ka ide do nivoa
prepoznavawa u prvom licu
mnoìne. Mi jeste definicija
kojom postavqamo razliku.
To Mi je va`no. Onda dolaze
Oni sa kojima uspostavqamo
kontakt, uvek imaju}i u vidu
{ta je to {to Mi èlimo i
moèmo da u~inimo.
e} sama ~iwenica da vojnih analiti~ara u na{oj sredini ima malo, koren

je pitawa {ta je to potrebno da se dogodi da neko izabere takav poziv.
Odgovor na ovo pitawe, ali i na mnoga druga o prirodi i spoznaji takvog
posla, o stvarnoj slici i prividu sveta u kome ìvimo, udarnim vestima i
onim ubojitim, ispod povr{ine svakog medijskog prostora, o~ekivanim, ali
i neo~ekivanim sudovima, ponudio nam je Aleksandar Radi}, ~itaju}i za
nas svet ispod pojavnih oblika.
Kada je general Kaster trebalo da izgubi godinu, jer je bio najlo{iji na
Vest Pointu, rekao je: Vojska je odabrala mene. Ja sam dete vojnog lica. Upravo
sudbina generacije kojoj pripadam pokazala je zbog ~ega je u mnogim razvijenim
zemqama sveta, sa stabilno popuwenom vojskom, ve}ina stare{ina od karijere
iz porodica vojnih lica. Oni ~ine i ve}inu qudi koji se kre}u oko bezbednosnog
sektora. U vojnoj porodici se sti~e poseban na~in razmi{qawa, koji od po~etka
do kraja na neki na~in vezuje za ideju vojske, oruàne sile. Ne samo ja, nego i ve}ina mojih prijateqa sa kojima sara|ujem, koji se bave vojnim temama ili ih zanima vojna istorija, jesu deca oficira. Ta zajedni~ka odlika se ne prepoznaje u
javnom kretawu, ali kada sednemo neformalno da razgovaramo, i kada se postavi pitawe ko su nam o~evi, moète ispisati ~itave liste po pukovima i brigadama, ili gradovima garnizonima u kojima smo ìveli.
Ro|en sam u Biha}u. Tamo je MiG 21 za nas bio jedina spoznaja ìvota.
Ako u ku}i imate vojnu enciklopediju, ako literaturu koja se donosi ~ine Krila armije, Narodna armija, Mornari~ki glasnik, pa ~ak i kada ne razumete
mnoge termine, po~iwete da merite vreme po dolasku te literature. Posle
1. oktobar 2007.
izvesnog vremena potpuno ste s tim sjediweni. Rezultat je prilago|avawe tom sistemu vrednosti, te vi{e ne razmi{qate da postoji i neki drugi.
Ono o ~emu treba dobro razmisliti kada treba izna}i re{ewe kako ubudu}e stvarati kvalitetan oficirski kor u Srba jeste fokusirawe ba{ na tu esnafsku komponentu. Ako se pogleda
krvna slika bilo koje zapadne vojske, kod qudi koji pre|u tridesetu godinu, dakle kad do|u do trenutka kada se izdvajaju oficiri od
karijere, najve}e {anse za uspeh imaju upravo deca vojnih lica. To
treba uvaìti kao ~iwenicu. Ako je potrebno prona}i obrazac
gde traìti qude koji }e biti temeq budu}e srpske vojske, onda su
to deca vojnih lica.
donosi odluke, ili ~iwenica da ste na televiziji, u emisiji koju

gleda stotine hiqada qudi izgovorili to isto. To je te{ko izbalansirati.
Koji su u ovom trenutku najva`niji politi~ki procesi u svetu odre|uju}i i za sudbinu i ulogu vojnog ~inioca?
U {irem krugu to je nesporno bitka za resurse. To je ina~e na~in na koji }e biti preoblikovan budu}i svet. Za nas je 1991. godina
kraj jedne ere, ali se bojim da smo propustili priliku da primetimo
da svet sve to posmatra druga~ije. Da su se dogodile i politi~ka i
tehnolo{ka revolucija, koje na neki na~in, i posle toliko godina,
jo{ ignori{emo. Na~in na koji svet posmatra taj problem usmeren je
na konstrukciju globalne mo}i. Samo Rusija je u fazi rekonstrukcije.
Svet je danas potpuno optere}en informacijama. One nas
U ovom trenutku oblikuju se novi odnosi koji }e do kraja na{eg
okruùju, a mi ih mawe ili vi{e ve{to ~itamo po povr{ini, veka odrediti prostor na kome ìvimo. Taj proces se naj~e{}e odviili usvajamo kao takve. Ispod te povr{ine svakog medijskog ja na ta~kama koje nisu glavne vesti u medijima. Upravo tamo gde je
prostora postoji ~itav svet kauzalnosti. [ta je u poslu voj- sada prizma stvarnog obave{tajnog interesa odvijaju se i glavni
nog analiti~ara najva`nije sagledati? Kakav je to pogled is- procesi. Govorim o sredwoj Aziji. To je ta~ka gde postoje rezerve
pod povr{ine?
energenata i ta~ka gde se sukobqavaju interesi sila: ameri~ke do Problem postoji ve} prilikom definisawa profesije ana- minacije sa ruskim nastojawem da rekonstrui{e svoju mo} unutar
liti~ara. Mi smo taj termin preuzeli sa Zapada. Dugo je skoro sva- granica imperijalne Rusije i nastojawe Kine, koja mora da napreduje ka resursima, jer je to pitawe opstanka
ko ko govori o nekoj temi potpisivan kao
nacije. Naravno, da bi se situacija dodatno
analiti~ar. To je izazvalo kontraefekat.
Ranije smo se gubili u magli veiskomplikovala, na jugu tog regiona su InPostavilo se pitawe: A ko su zapravo ti
likih brojeva, zvu~nih naziva jedidija i Pakistan, sa ogromnom populacijom i
qudi? Sa druge strane termin je dovoqno
nica, monstruozno {irokoj organisa nuklearnim potencijalom. Govorimo o
fleksibilan da bi opisao skup qudi koji
zacijsko-formacijskoj {emi. Sada
prostoru koji po~iwe na Kavkazu, zavr{ava
se na prostoru izme|u zvani~nih institucina kinesko-mongolskoj granici, u kome se
se ta~no zna kojim se resursima rasja, nevladinih organizacija i medija, bave
oslikava sve ono {to }e oblikovati svet bunekom uòm temom. Uz sve mane izraza, on
polaè. Osetqiva ta~ka ~itave te
du}nosti. Na{ balkanski izraz je malo druipak re{ava problem predstavqawa. Popri~e jeste da sledi ~itav niz potega~iji. U{li smo u sebi~nu fazu u kojoj ne
sao vojnog analiti~ara, kako ga ja shvatam,
za i mnogo posla kako bi se uticalo
spoznajemo na{u realnu ta~ku. Mi jo{ imapre svega jeste konzumirawe ogromne kolina promenu svesti qudi, kako bi se
mo qude koji misle da moèmo da se poigra~ine informacija. Kada je re~ o na~inu na
prona{la nova intelektualna snavamo sa vrednostima bipolarnog sveta, da
koji treba da funkcioni{e neko ko je u toj
ga. Vi{e nije dovoqno upotrebiti
postoji nekakva {ansa tre}eg puta. Ne uvioblasti, opis je najbliì neprestanom stufrazu: Mi èlimo kvalitetniju i
|amo koliko smo, zapravo, u svemu tome
dirawu. Stalno se hranite informacija,
marginalizovani.
efikasniju vojsku. Sada je moramo
izdvajaju}i ono {to je najva`nije i {to ima
Glavni tok zbivawa oti{ao je ka istoneku potencijalnu vrednost.
stvoriti.
ku. Balkan je bio ve{ta~ki stvoren kao kriSnaga analize je na utemeqenosti
za devedesetih. Zna~aj te krize, koja je biinformacijama. To je ujedno, naàlost, i
la na{a istinska, na globalnom nivou je
najslabija ta~ka na na{em prostoru, jer
Ako se pogleda krvna slika bibio preuveli~an zbog trenutnih potreba
ovde mnogi prave analize bez informalo
koje
zapadne vojske, me|u qudima
odre|enog dela ameri~ke administracije.
cija. Ako imate informacije, dolazite do
koji pre|u tridesetu godinu, dakle,
Tu su se prelamali neki drugi interesi, a
uzro~no-posledi~nih veza na osnovu kodo|u do trenutka kada se izdvajaju
mi smo pomislili da smo zaista va`ni. Sajih izvedete zakqu~ak. Koliko god on
oficiri od karijere, najve}e {anse
da imamo veliki problem kako da se sna|ebio, mo`da, i protivan li~nim emocijamo u sistemu vrednosti, ~ekamo na stav vema. Upravo je u protekli mesec-dva naza uspeh imaju upravo deca vojnih lilikih sila o nama, a zapravo su zbivawa
stao problem u komunikaciji izme|u dela
ca. To treba uvaìti kao ~iwenicu.
negde drugde. îwenica je da su svi ruski
politi~kog establi{menta Srbije i Navojnici oti{li sa na{ih terena, kao {to
toa. To je dobar primer za stawe u kome
morate da izvedete zakqu~ke i da ih javno saop{tite, a da pri je ~iwenica da ameri~ki vojnici nameravaju isto to u~ine. Sve to
tom znate da }ete kod mnogih izazvati negativne emocije. To je i nesporno pokazuje {ta se de{ava. Mi }emo na duì rok, kao podirektno suo~ewe sa problemom definisawa analize. Ta distan- tencijalni bezbednosni problem, biti u nadle`nosti neke nove
ca koju morate da stvorite u emocijama u odnosu na na~in kojim Evrope, novih ~lanica Natoa. Me|unarodne snage }e biti prisutstvari sagledavate uzimaju}i u obzir niz wihovih kauzalnosti i ne na Kosovu i Metohiji, kako god da se defini{e status, i to zeizvodite zakqu~ak. To je i su{tinska razlika izme|u korektno maqa koji }e tom misijom pokazati da su spremne da slede velike.
Ali tu vi{e velikih igra~a ne}e biti.
ura|ene analize i dnevnopoliti~kog nastupa.
Se}amo se perioda kada smo bili, ili naizgled bili, u foTa vrsta analize, kome je ona najpotrebnija? Kome se anakusu velikih sila. Tada su Va{e kolege, vojni analiti~ari,
liti~ar, u kojoj god oblasti se kretao obra}a?
govorili da }e sve biti boqe kada se taj reflektor izme Pri~a je previ{e {iroka, mada je opisuju dve ekstremne
sti ka nekom drugom podru~ju. Zar mi sada ne bi trebalo da
situacije. Sa jedne strane tekstovi koje pi{em nameweni su
budemo u boqoj poziciji?
uskom krugu referentnih korisnika u dràvnim institucijama {i Mi smo u svakom slu~aju u lo{ijoj poziciji, jer nismo uspeli
rom sveta, sa druge strane, kada se pojavim u medijima, onda tu
informaciju, pri punoj savesti, upu}ujem naj{irem krugu kori- da stanemo na svoje noge. To je na{ najve}i problem. Mi ne uspevasnika, javnom mwewu Srbije, preuzimaju}i odgovornost da im se mo da shvatimo kako funkcioni{e svet. Moramo da preuzmemo odmnoge stvari ne dopadnu. Ista informacija moè da se plasira govornost na sebe, ne moèmo da ~ekamo {ta }e se desiti negde naekspertu, i samo ne{to druga~ije sro~ena naj{irem krugu qudi. poqu, ili da nam drugi odrede kako to vaqa ~initi. Na{i problemi
Tu nastaje i ta~ka koja defini{e problem odgovornosti u ovom su prvenstveno na{i, a onda tek u drugom krugu traìmo na~in kako
poslu. Da li je va`niji eventualni uticaj koji imate na nekog ko }emo spoqa da prona|emo saveznike da bismo ih re{avali.
INTERVJU
Govorimo o?
Na{em najve}em problemu: odre|ivawu mesta Srbije u novopostavqenom globalnom sistemu vrednosti. Gde smo i za{to smo.
Dobar je primer Baza Orao u Tuzli. Donedavno nevi|en primer
razvijene i moderne vojne infrastrukture. Oslonac za veliku vojnu
operaciju. Sada vi{e nikog nema u toj bazi. Ona je potpuno iseqena, ostali su samo prazni objekti. To }e se desiti i sa Bondstilom. Jedno vreme je izgledalo kao da postoji osovina ameri~kog
vojnog prisustva, koja se za neke paranoi~ne, ksenofobne srpske teoreti~are svodila na trajnu mr`wu prema Srbima. Sve je izgledalo kao stvarawe kaveza, sa bazom Ta{ar na jugu Ma|arske, uz
Orao i Bondstil, zatvarawe osovine koja }e stalno da drì
Srbiju pod pritiskom. Sada smo ostali bez ~itave te konstrukcije.
Bez teorije zavere i velikog neprijateqa. A da li u toj konstelaciji postoje naznake ponovnog gra|ewa bipolarnog
sveta? Raketni {titovi su nalik na moderniju verziju trke
u naoruàwu, koja je nekada bila jedna od bitnih oznaka
bipolarnosti.
Rusija nastoji da za{titi svoj interes. Ona ima pravo na to,
veoma brzo napreduje, ali mislim da tu ne postoji potencijal koji
}e obnoviti onakav svet u kakvom smo nekada ìveli. Istorija se,
ipak, ne moè ponoviti u tako kratkim vremenskim razmacima. Budu}i svet }e biti mnogo sloèniji. îni}e ga nekoliko ozbiqnih sila, koje }e u skladu sa svojim interesima mewati saveze, a koje }e
morati da ponude izuzetno visok nivo me|usobnog razumevawa da
bi izbegle konflikt. Takav bi konflikt u ovakvim odnosima bio ubistveniji od scenarija bipolarnog sveta.
Koje je, uslovno re~eno, oru`je opstanka u takvom svetu?
U takvoj situaciji obave{tajni rad, informacije i analize
postaju sve dragoceniji resursi. Ako to ne shvatimo, ima}emo veliki problem. Duboko sam protiv ideje o integraciji Obave{tajne i
Bezbednosne agencije. Obave{tajni rad je sada zna~ajniji nego ikada. A sve to, naro~ito u situaciji malih zemaqa, kao {to je Srbija.
Mi nemamo druge resurse, mi moèmo da opstanemo samo uz
pomo} dobrih i blagovremenih informacija. Ne postoji
nijedna forma materijalnog resursa kojom Srbija moè
da za{titi svoj bezbednosni interes. Samo informacijom, samo spoznajom o realnim tokovima i poku{ajem da se
prona|e pravo re{ewe, prava kombinacija savezni{tva, usledi}e pravi niz politi~kih i diplomatskih
poteza koji }e nam u datom trenutku omogu}iti da
afirmi{emo svoj interes.
Mi smo ve} u toku integracije.
Da, i ona nam znatno pove}ava resurs.
Ali na{ problem je na{ problem. Mi smo ti
koji svesno zanemaruju neke va`ne komponente
na{eg odbrambenog sistema. Potpunom marginalizacijom obave{tajnog rada pona{amo se
emocionalno. Razumem da su dràva, vojska i politika ènskog roda. Ali to nije odre|ewe za volim ili ne volim Nato. Problem je samo u tome na
koji na~in }emo stvoriti dugoro~ni plan afirmacije na{ih nacionalnih interesa unutar toga. Sve
ostalo je postupawe po inerciji. Ako grubo podelimo srpski politi~ki ìvot na dva pravca: za
10
Nato i protiv wega, oni koji su za stvari doìvqavaju previ{e

linearno, ispuwavaju}i neke zadatosti. Mnogo je lak{e u vojsci napraviti organizacijske promene, usvojiti nove standarde, nego promeniti na~in razmi{qawa. Pitawa su vrlo jasna: Kako da shvatimo fleksibilnost mogu}nosti koje nam se nude i kako da preuzmemo
odgovornost da ih maksimalno koristimo? Nedostaje nam intelektualni potencijal za prave odgovore. Nedostaju nam preduslovi za to,
i to u bilo kom delu srpskog dru{tva koji se bavi odbranom.
Ministarstvo odbrane i General{tab, koji u tome funkcioni{u ipak linearno i, sa druge strane, postojawe otvorenih protivnika koji ne navode nijedan argument, osim: ne volimo Nato.
Oni ne nude alternativu, ne nude viziju druga~ijeg sveta, ne navode
drugu opciju. Neutralnost im je samo re~, a ne shvataju da takva kategorija nije mogu}a u svetu u kome ìvimo. Upravo zemqe na koje
se oni pozivaju u Evropi, a koje nisu ~lanice Natoa, jesu zemqe koje imaju kvalitetniju i konkretniju saradwu sa Severnoatlantskim
savezom nego neke ~lanice samog saveza. Sve se to na kraju svede
na prili~no emotivno odre|ewe pred srpskom javno{}u, sa kojom
se onda na ruàn na~in manipuli{e. Ona se stalno podse}a na
1999, na situaciju koja jeste sloèna, i jeste bolna, preko koje se
tek tako ne prelazi... Ali se uvek zaboravi da su skoro sve integracije bazirane na pomirewu zemaqa koje su ratovale tokom istorije, sa mnogo ve}im posledicama i gubicima. Taj nedostatak sposobnosti da se razume kako treba da funkcioni{e jedna politika
i kakav ambijent treba da stvori, zaista je poraàvaju}i.
Zavr{ena je prva faza reorganizacije Vojske. Kakvi su Va{i utisci o tom delu pre|enog puta, {ta o~ekujete od slede}e faze, i gde, uostalom, vodi taj put?
Dobra strana je to {to se kona~no podvukla crta ispod
nasle|a hladnog rata. Dugo vremena smo ìveli u inerciji modela pona{awa nasle|enog iz sveta koji je prevazi|en. Masovna
vojska, bazirana na razvoju jedinica na mobilizacijski poziv,
bila je na{a najslabija ta~ka. Od javnog mwewa, od kvaliteta
celokupnog funkcionisawa dràve, zavisio je i kvalitet vojske.
To se u srpskom slu~aju pokazalo kao veliki hendikep. Posebno
sada, mi ne moèmo da budemo sigurni da li dràva moè ekonomski da podrì ~ak i najmawu vojnu ambiciju. Recimo, u~e{}e sa niìm takti~kim sastavom u me|unarodnoj misiji stvara politi~ke, ekonomske i organizacijske probleme. Da ne
govorimo o ozbiqnijem scenariju.
Zato je bilo neophodno stvoriti vojsku koja je moderna
po na~inu organizovawa, stvarno profesionalnu instituciju, koja moè da pruì {to precizniju sliku svojih mogu}nosti u slu~aju potrebe. To ranije nije bilo mogu}e. Gubili smo se u magli velikih brojeva, zvu~nih naziva jedinica, monstruozno {irokoj organizacijsko-formacijskoj {emi. Sada se ta~no zna kojim se resursima
raspolaè.
Osetqiva ta~ka ~itave te pri~e jeste da sledi
niz poteza i mnogo posla kako bi se uticalo na promenu svesti qudi, kako bi se prona{la nova intelektualna snaga. Vi{e nije dovoqno upotrebiti
frazu: Mi èlimo kvalitetniju i efikasniju vojsku.
1. oktobar 2007.
Sada je moramo stvoriti. Naravno, problem je kako stvoriti preko no}i ne{to
{to smo zanemarili od 1991. godine. Imali smo ~itave generacije oficira i podoficira koji su odrastali u nevreme, bez
kontakata sa spoqnim svetom, bez mogu}nosti za pore|ewa. Ti qudi su ìveli u siroma{tvu intelektualnog ambijenta, bez literature, informacija. Problem tehni~ke
opremqenosti tako|e je nesporan. Ukoliko
bi se sada i na{la sredstva za najsavremenije ure|aje, problem bi bio kako savladati tehnolo{ki jaz. Iskustva zemaqa u
tranziciji pokazala su da to nije nimalo
naivno. Sada je glavna bitka, u stvari, na
nivou spoznaje da li organizacija koja je
stvorena i realno moè da se pretvori u
svrsishodnu i, kada su mogu}nosti u pitawu, predvidivu vojnu organizaciju.
U ovom trenutku oblikuju se novi odnosi, koji }e do kraja na{eg veka odrediti prostor na kome ìvimo. Taj
proces se naj~e{}e odvija na ta~kama koje nisu glavne vesti u medijima.
Na{ balkanski izraz je malo druga~iji. U{li smo u sebi~nu fazu u kojoj ne spoznajemo na{u realnu ta~ku. Mi jo{ imamo qude koji misle da
moèmo da se poigravamo sa vrednostima bipolarnog sveta, da postoji nekakva {ansa tre}eg puta. Ne
uvi|amo koliko smo, zapravo, u svemu tome marginalizovani.
dru{tva i vojske dobri su za analizu. Kada

gledate pres-kliping zapadnih oruànih sila, prvo {to uo~ite jeste da postoji masa
li~nih informacija, naizgled marginalnih,
kojih kod nas nema. To su pri~e o dva brata
koja su zajedno u jedinici, prestanku vojne
karijere, ~itavom redosledu qudi koji imaju ime i prezime. Izbacivawe nekih aviona
iz naoruàwa neke armije jeste povod da
se pozovu novinari. To je, u stvari, gomila
sitnih doga|aja iz ìvota vojske, kojima
svakog dana treba potvr|ivati vezu vojske i
dru{tva, preko medija. Tako se korak po korak stvara ambijent u kome vojska postoji
kao relativno zatvorena ustanova, ali
uvek ima i ime i prezime pred javno{}u.
Vojska mora da organizuje mnogo vi{e takozvanih otvorenih dana za posete kasarnama, aero-mitinge. Treba uputiti javni poziv nekim novim klincima, koji }e sutra voleti vojsku i da do|u u kasarne, da vide tenk
uìvo, helikoptere na aerodromu...
Koji je najva`niji potez u tom pravcu?

Obrazovawe, i {to vi{e kurseva.
Potpunom marginalizacijom obaveMora postojati veliki pritisak stalnog
{tajnog rada pona{amo se emociousavr{avawa, uobi~ajen u vojskama Zapanalno. Razumem da su dràva, vojska
Posle devalvacije mnogih vrednosti,
da. Pristup odnosu oficira i podoficira
i politika ènskog roda. Ali to ni{ta je to u {ta Vi uspevate da verujete?
tako|e je va`no pitawe. Podoficir je tu
je odre|ewe za volim ili ne volim
Verujem u profesionalizam. Ja sam
nosilac izvr{ne du`nosti, a oficir meNato. Problem je samo u tome na koKraji{nik. Kao Srbin koji je ìveo u jednaxer. To treba dobro prepoznati, posveji na~in }emo stvoriti dugoro~ni
nom hrvatskom gradu, bolno sam preìveo
titi pa`wu podoficirima i ne libiti se
sve {to se de{avalo, zakqu~no sa Oluplan afirmacije na{ih nacionalda kopiramo bilo koje re{ewe, ~ak se vrajom. Proveo sam mnogo vremena u Krajini
titi i nekim dobrim starim vrednostima
nih interesa unutar toga. Sve ostai Republici Srpskoj tokom rata, i kada sam
srpske vojske. Apsurdno, mi smo u ta neka
lo je postupawe po inerciji.
se pojavio u Beogradu posle svega toga,
davna vremena imali mnogo boqe profiimao sam veliki problem kako da sredim
lisanog podoficira nego danas. Vodnik voda je u staroj srpskoj vojsci bio autoritet, ~ovek koji je mladog ofi- emocije, bes koji je bio logi~na posledica preìvqenog. Kako da se
cira na po~etku karijere pripremao za ono {to ga ~eka. Polazna odredim. Odgovor na ta pitawa prona{ao sam u potpunoj posve}ebaza za to nije najboqa. Oslawamo se na kadar koji je stvoren u nosti profesiji, idejama u koje verujem. A bilo kada i bilo gde spreman sam da izvr{im svako nare|ewe kao vojni obveznik, {to mi
vreme krize, tako da }e selekcija biti zaista o{tra.
Zanimqivo je pogledati i kako je Vojska u ovo novije vreme najvi{e nedostaje kod drugih qudi ovde, koji samo deklarativno
razre{avala svoj odnos prema javnosti. Na ovom na{em ostaju u tom uverewu.
prostoru, istorijski gledano, vojska je bila va`na u vreme
[ta je to za {ta se danas vredi boriti? Ratovali smo za
ratova, zaboravqana u vreme mira, a ponekad optuìvana
kraqa, otaxbinu, veru, uverewa...
zarad ve~ite nesposobnosti politike da iskoristi neke
Veliko je isku{ewe stvoriti novi sistem vrednosti u komprovojni~ke pobede.
mitovanoj ideji patriotizma. Mislim da nas je sna{lo prokletstvo
Ta pri~a je veoma bolna. Jedna od najslabijih ta~aka srp- Veslija Klarka, koji je rekao da }emo, ako ovako nastavimo, zaboraskog dru{tva jeste upravo na~in na koji se oblikuje javno mwewe. viti vojnu profesiju. Mi smo devedesetih uspeli da u~inimo ono isto
Taj prostor je, sa jedne strane, prepu{ten politikantskoj manipu- {to i Italijani sa svojim silnim gra|anskim ratovima otupeli
laciji, sa druge strane je tako|e vidqiv vrlo snaàn pritisak ko- smo o{tricu, otupeli smo ideju patriotizma, stvarnu snagu morala.
mercijalnog i stihijnog. Neke informacije oblikuje ne vrednosno Pitawe je kako qude vratiti ka izvornoj snazi tih vrednosti, koje
uverewe medija, ve} potreba da se tog dana proda novina. Vojsci bar u skorije vreme ne}e biti onakve kakve smo znali. Sa 35 godina,
je veoma te{ko da sve to amortizuje. Mediji su pre za to da objave koliko imam, ~ak i ja imam istorijsko pam}ewe u kome vreme delim
stvari koje su najneprijatnije u vosci, kao {to su pogibije vojnika, na pre i posle. To je bitka koju je te{ko dobiti, profesionalizaciafere, doga|aji koji su je optere}ivali prethodnih godina. Veliki jom bar ne{to moèmo da nadoknadimo. Onda bi vojska kao esnaf
je problem kako se suo~iti sa unapred zadatim negativnim stavom stvarala sistem vrednosti, sama za sebe. Tako se stvara lojalnost
javnosti. Vojska je stalno koristila prou~avawa javnog mwewa ko- grupi, a to je lojalnost koja je mo}nija od svakog naivnog patriotija su ukazivala na to da narod ima poverewe u tu instituciju. Me- zma. Istorija vojnog organizovawa svedo~i da ste pre svega lojalni
|utim, Srbi su skloni preuveli~avawu afera, rado konzumiraju ~oveku pored sebe, sa kojim imate posebnu vezu pripadnosti istoj jetakve sadràje i to u kombinaciji sa mitomanijom. Primer gde je dinici, istom sistemu vrednosti. Zato vojska teì{te i treba da
sve to eksplodiralo jeste slu~aj Top~ider. U situaciji kada je prebaci na stvarawe kulta jedinica, odanosti organizaciji. To je
trebalo prepustiti sve profesionalcima, oblikovawe stava jav- ulagawe koje }e uvek da se vrati u najboqem mogu}em obliku.
nosti bilo je prepu{teno emocijama, koje su mediji svesno pothraKoliki je prostor za nacionalno utemeqewe u integrativwivali. Tako je zatvorena spirala koju vojska nije mogla da prenim procesima o kojima govorimo?
se~e, niti je to wen posao, ali je ta afera pokazala koliko javno
Demarkaciona linija je potpuno jasna. Ona je svedena na
mwewe moè da bude labilno prema vojsci i koliko }e vojska u
qude koji ose}aju da su pripadnici istog. Ta~ka ide do nivoa prebudu}nosti morati da promeni odnos prema medijima.
poznavawa u prvom licu mnoìne. Mi je definicija kojom postaU kom smislu?
vqamo razliku. To Mi je va`no. Onda dolaze Oni sa kojima uspo îwewem mnogih inteligentnih poteza u komunikaciji sa jav- stavqamo fluid, uvek imaju}i u vidu {ta je to {to Mi èlimo i mono{}u, gde jedan slu~aj nikako ne sme da detonira tu medijsku bombu èmo da u~inimo.
i sru{i sve u~iweno. Strani primeri integracije izme|u civilnog
Dragana MARKOVI]
11
DOGA\AJI
NOVE METODE RADA
DELEGACIJA VOJSKE SRBIJE U BUGARSKOJ
MUWE NA [ABLI
Oficiri Vazduhoplovstva i
protivvazduhoplovne odbrane Vojske
Srbije boravili su sredinom
septembra na poligonu [abla, gde su
posmatrali bojna ga|awa i sa
bugarskim kolegama razgovarali o
razvoju saradwe u toj oblasti
everoisto~no od grada Varne, na samoj
obali Crnog mora, sme{ten je poligon
[abla, veoma zna~ajan za borbenu gotovost jedinica PVO oruànih snaga
Bugarske. Namewen je pre svega za takti~ke
ve`be sa bojnim ga|awem jedinica PVO, eksperimentalna i bojna ga|awa lova~ke avijacije, te bojna ga|awa sa lakim prenosnim raketnim sistemima koja izvode sva tri vida
bugarske vojske.
Poligon [abla posetila je, od 11. do
14. septembra, radna grupa Vojske Srbije sa
pukovnikom Jovicom Dragani}em na ~elu, na~elnikom {taba Komande ViPVO. U delegaciji su bili i pukovnici Miodrag Gordi} i
Stanko Vasiqevi} i potpukovnik Rade Ran|elovi} iz Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, te potpukovnik Bo{ko Zori} iz Uprave za obuku i doktrinu (J-7) General{taba Vojske Srbije.
Doma}ini na{im oficirima bili su
zamenik komandanta bugarskih vazdu{nih
snaga, general-major Mladen Kazakov, pomo}nik na~elnika {taba komande vazdu{nih
snaga, brigadni general Boìna Gavrilov, te
komandant raketne brigade PVO, brigadni
general Bawo Slaven sa saradnicima. Pored uloge posmatra~a bojnog ga|awa, radna
grupa vodila je i ekspertske razgovore u vezi sa nastavkom saradwe na poqu protivvazduhoplovne odbrane i sagledavawa mogu}nosti zajedni~kog kori{}ewa poligona za ga|awa avijacijskih i raketnih jedinica PVO.
Na{a delegacija imala je priliku da,
lete}i helikopterom kuguar, obi|e sve vatrene poloàje na poligonu i sagleda wegove kapacitete i mogu}nosti. Nakon {to ih je
rukovodilac ga|awa, brigadni general Bo-
12
ìn Gavrilov informisao o programu ga|awa, obezbe|ewu poligona, komandnim mestom i na~inu komandovawa, radna grupa
prisustvovala je izvo|ewu ga|awa raketnim
sistemima S-125M neva i S-75M volhov, te
lakim prenosnim sistemima strela 2M. Ga|awe je provedeno na padobransku metu SP100 koja se izbacuje iz aviona, ali i na metu JASTREB-2M, bespilotnu letelicu koju je
Aviotehnika specijalno razvila za ovu namenu. Ova firma proizvodi i sve ostale vrste meta koje se koriste na poligonu, ali i
bespilotne letelice razli~itih namena za
potrebe bugarskih oruànih snaga.
Ova poseta je za nas izuzetno korisna, jer smo bili u prilici da sagledamo celokupnu organizaciju i provo|ewe jednog tako sloènog zadatka kao {to je bojno ga|awe
na poligonu, {to svakako predstavqa vrhunac obuke svih jedinica PVO. Pored toga,
uverili smo se da se ovom zadatku u Oruànim snagama Bugarske pridaje veliki zna~aj
ocewuje pukovnik Dragani}. Uverili smo
se u visoku osposobqenost jedinica PVO bugarske vojske, o ~emu najboqe svedo~e odli~ni i vrlo dobri rezultati postignuti tokom
vatrenih dejstava. Svakako da }e iskustva
koja smo stekli tokom posete na}i primenu u
osposobqavawu posluga i posada i u na{im
raketnim jedinicama PVO.
Tokom posete razgovarali su i o zajedni~kom kori{}ewu resursa poligona [abla, {to bi bila nova potvrda uspe{ne saradwe izme|u dve vojske.
Goran MILO[EVI]
Na osnovu godi{weg plana bilateralne vojne saradwe, delegacija Vojske Srbije

u~estvovala je u {tabnoj ratnoj ve`bi
Trajna sloboda 2007, koja je izvedana u
Nacionalnom simulacionom centru âralica kod Sofije.
U delegaciji su bili pukovnik Dragan
Stoj~i}, potpukovnici Predrag Prli}, Stipan Zlatar i Zoran Petkovi}, majori Danilo Milovanovi} i Dejan Ivanti} i poru~nik Zoran Jovanovi}.
Tokom ve`be predstavqene su nove metode rada oficira i {tabova, odnosno wihova obuka kori{}ewem simulacionog sistema JCATS (Joint conflict and tactical system),
koji se koristi u procesu obu~avawa svih
nivoa komandovawa.
POSETA DELEGACIJE
B U G A R S K E A R M I J E
êtvoro~lana delegacija General{taba Bugarske armije, koju je predvodio brigadni general Jordan Jordanov, boravila
je u dvodnevnoj poseti Upravi za operativne poslove General{taba Vojske Srbije.
Stru~ni razgovori sa kolegama iz Bugarske vo|eni su u Centru za mirovne operacije, a u delegaciji Vojske Srbije, koju je
predvodio general-major Dragan Kolunxija, bili su predstavnici Zdruène operativne komande (ZOK), Uprave za operativne poslove i Uprave za obuku i doktrinu.
Kontrola i ocewivawe osposobqenosti, upravqawe obukom, mesto i uloga
ZOK u preventivnom planirawu i pripremi snaga za mirovne operacije, izrada
standardnih operativnih procedura, neke
su od tema o kojima su dve delegacije razmenile iskustva.
1. oktobar 2007.
P E R
Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]
[ta nam danas

zna~e unakaène
zgrade
General{taba?
Ve} u prvih
dvadeset godina
postojawa, wihova
mo}na estetika
stavila je u senku
realsocijalisti~u
ideju. I upravo
tada su gra|evine
zapo~ele svoje
neograni~eno
postojawe. Ali
onda, one
iznenada bivaju
kqu~no mesto
sukoba dve
kulture: zapadne,
koja 99. ubija i
razara bez
razloga, i
balkanske, srpske,
koja se tome opire
i uz pomo} temeqa
svoga neimarstva.
Na toj ta~ki
sudara sa
iracionalnim
varvarizmom,
zgrade na uglu
Nemawine i
Milo{eve postaju
spomenici
kulture.
A S P E R A
SPOMENIK KULTURE
rednik jednog stranog lista zamolio me je onomad da napi{em jedan tekst o spomenicima. Ta~nije, o sru{enim ili zaru{enim simbolima
kreativne tradicije Beograda. Jo{ ta~nije, tekst se
odnosio na unakaène zgrade General{taba i SSNO-a. A one su bile i jo{ su u Nemawinoj ulici prepoznatqive po zagasitocrvenom fasadnom mramoru
i terasama, koje ~ine simboli~ni kawon u prometnom
bulevaru srpske metropole.
Jo{ nisam saznao kako se ~oveku svideo moj osvrt na poziciju rawenih gra|evina. Ali tema je zaista krupna, i skoro da sam siguran kako joj nisam dorastao. Za weno apsolvirawe bio bi potreban ~itav jedan obavezno dosadni simpozijum, okrugli sto
ili seminar, svejedno. Na wemu bi u~eni qudi gwavili jedni druge o osnovnoj dilemi: da li su zaista one
krupne zgrade, koje su s vremenom izrasle u simbol
jednog va`nog dela Beograda, postale neotklowivi
deo kulturnog nasle|a? Ili su, jednostavno, one negovano ~edo realsocijalisti~kog gigantizma.
Postoje ina~e dve {kole mi{qewa o na~inu
dolaska u Beograd. Po jednoj, koja je ve} postala op{te tugaqivo mesto, u srpsku prestonicu ulazi se iskqu~ivo Balkanskom ulicom. Ono jest, mnogi znameniti qudi uspeli su se do Terazija, te{kih nogu i zadihani, sve hodaju}i uzbrdo pored hotela Prag, leskova~ke skare i Male Moskve. Da bi se kasnije
uspentrali jo{ vi{e, po{to je Singidunum pun breùqaka i brda. Balkanskom ulicom ne hodaju tako ~esto, ~ak ni ve} zaboravqenim nostalgi~nim korakom.
Suvi{e je naporno za wihove godine, previ{e kora~aja za daleke uspomene.
ni leèrniji, koji vi{e qube blage padine od
depresivnih uspona, nisu i{li Balkanskom na
Terazije, nego Nemawinom prema Slaviji. Ulazili su u Beograd na {iroku kapiju, mada ih je tristotinak metara od èlezni~ke stanice ~ekao onaj crveni tesnac, pomalo im prete}i, pomalo ih vesele}i,
~ine}i tako najpoznatiji gradski kawon na po~etku
[umadije.
Zgrade A i B ~uvale su u sebi mnoge vojne i
li~ne tajne. Svakoga dana oko pola osam vi{e stotina oficira dolazilo je na svoja radna mesta. Bio je
to masovni hepening u slavu odbrane dràve. Neki
civili su se ~udili kako u toj {umi qudi uop{te na|u
svoja radna mesta! U pola ~etiri isti uniformisani
slu`benici dràve vra}ali su se ku}ama.
înilo se da je sve to nepromewivo i nerazru{ivo. Qudi su dolazili, slu`bovali, napredovali
ili propadali, ~ekali boqu platnu grupu ili penziju,
slavili 22. decembar... Zgrade su stajale pune snage
i trajne poput ve~nosti.
One no}i kad su napadnute bombama, prvo je zacijukao o{tri, quti ven~a~ki ili vi{ki mermer koji
se odvajao od svojih zidova i kosio qude po Milo{evoj i Nemawinoj.
Bio je to ve} klasi~an odnos izme|u vandalskog

nasiqa i postojanosti gradwe. Obra~un koji je zavr{en zaustavqawem vremena. Dve mo}ne gra|evine,
koje su ~inile prozra~ni tesnac u najpoznatijoj kapiji Beograda, ipak su ostale na svojim mestima. Poru{ena su stepeni{ta, otpali liftovi, nestali do prizemqa i podruma ~itavi spratovi, ispali prozorski
okviri, rasprsla se stakla sve do ûbure.
Zaru{eni ulazi, zatrpana dvori{ta, pogo|ena
podzemna skloni{ta, pobijeni qudi unutra i na ulicama... Zgrade su dobile groteskni izgled te{kih rawenika, onih tvrdoglavih boraca koji po svaku cenu
èle da ostanu na svojim nogama.
Ve} vi{e od osam godina je tako. U jednom ~asu
se u~inilo kako je sve prolazno a samo je ru{ewe postojano, jer dolaznike u Beograd {irokom Nemawinom do~ekuje klisura oskrnavqena te{kim nasiqem
nad gradom i zgradama. I sad je pitawe: ho}emo li
sve to lepo zaustaviti tako kako je, konzervirati ru{ewe, ostaviti zjape}a vrata i prozore i pokazivati gostima Beograda: Evo, vidite pa sudite!
Ili }e zagasitocrvene zgrade biti pretvorene
u hotele visoke kategorije, kako se pri~a, bar sa po
jednom spomen-sobom koja bi bila svedok burnog qudskog posrtawa.
ovori se da bi na tom mestu mogle da niknu poslovne zgrade, ali da se temeqi ne ru{e, jer da
nisu bili dobri sve bi tamo jo{ one no}i bilo ravno kao tepsija.
Sva{ta bi jo{ u tesnacu Nemawine ulice moglo
da nikne i nastane, ~udni su putevi gospodwi i preduzima~ki. Na primer, potpuno obnovqena zgrada koju
bi po originalnim gra|evinskim nacrtima vratili u
stawe pre napada isti oni koji su je napali.
Ako takvih vi{e nema na radnim mestima, neka
to urade qudi sa kojima moèmo sara|ivati. Jedino
gore od onoga {to se dogodilo, jeste da odràvamo
atmosferu sva|e za vjeki vjekov.
No, {ta je sa zgradama i arhitekturom Beograda! [ta nam danas zna~e unakaène zgrade General{taba, koje su i te kako predmet trgovine i nadmetawa raznih komercijalnih ideja? One su sigurno nastale pod uticajem stila jednog vremena, uz elan graditeqa koji je visoko nadma{io {turu funkcionalnost. Mo`da je ve} u prvih dvadeset godina postojawa zgrada, wihova mo}na estetika stavila u senku
realsocijalisti~ku ideju. I upravo tada su gra|evine
zapo~ele svoje neograni~eno postojawe.
Ali onda, one iznenada bivaju kqu~no mesto sukoba dve kluture: zapadne, koja 99. ubija i razara
bez razloga, i balkanske, srpske, koja se tome opire
i uz pomo} temeqa svoga neimarstva.
Na toj ta~ki sudara sa iracionalnim varvarizmom, zgrade na uglu Nemawine i Milo{eve postaju
spomenici kulture.
Autor je komentator lista Politika
13
ODBRANA
P R O M O C I J A
O F I C I R A
1 2 7 .
1 2 8 .
K L A S E
POZDRAV SR
Na{a zemqa je opredeqena

za mir, a Vojska treba da bude
garant takve miroqubive politike
kojom stvaramo partnere i
saveznike i koja obezbe|uje razvoj
i stabilnost zemqe, rekao je
predsednik Srbije Boris Tadi}
na sve~anosti ispred Doma
Narodne skup{tine
14
ajmla|a generacija oficira Vojske Srbije promovisana je 15. septembra na sve~anosti ispred Doma Narodne skup{tine, kojoj su prisustvovali predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, predsednik
Skup{tine Oliver Duli}, ministar odbrane Dragan [utanovac, na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{, najodgovornije li~nosti iz Vojske Srbije i Ministarstva odbrane,
inostrani vojni predstavnici i mnogobrojne zvanice.
Ukazom predsednika Republike Srbije 192 potporu~nika primqena su
u profesionalnu vojnu slu`bu.
Predsednik Tadi} ~estitao je unapre|ewe mladim stare{inama, istakav{i da Srbija danas ima demokratske institucije i Vojsku koja je ~inilac stabilnosti u regionu.
Na{a zemqa je opredeqena za mir, a Vojska treba da bude garant takve miroqubive politike kojom stvaramo partnere i saveznike i koja obezbe|uje razvoj i stabilnost zemqe rekao je predsednik Tadi}, naglasiv{i da
1. oktobar 2007.
V O J N E
A K A D E M I J E
BIJI
VE[TINE RATOVAWA I PREGOVARAWA

U~ili smo ih i ve{tini ratovawa i ve{tini pregovarawa. Kada }e i koju ve{tinu upotrebiti zavisi}e od bezbednosnih izazova i vremena u kome budu ìveli i radili i, naravno, od odluke nadle`nih dràvnih organa rekao je na~elnik
Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi}.
PRIJATEQI I SAVEZNICI
Strate{ki ciq Srbije jeste da wena vojska bude aktivan u~esnik u evroatlantskim integracijama i Partnerstvu za
mir, da bude cewena i po{tovana me|u prijateqima i saveznicima rekao je predsednik Srbije Boris Tadi}.
Vojska mora da vrati ugled kakav je oduvek imala u na{em narodu.

Gra|ani èle modernu, opremqenu i efikasnu Vojsku ~asnih
oficira i vojnika, koji imaju re{ene egzistencijalne probleme.
Obaveza dràve je da stvori uslove da tako i bude. Strate{ki ciq
Srbije jeste da wena vojska bude aktivan u~esnik u evroatlantskim
integracijama i Partnerstvu za mir, da bude cewena i po{tovana
me|u prijateqima i saveznicima rekao je predsednik Srbije i istakao da Srbija u pregovorima o Kosovu i Metohiji brani svoj teritorijalni integritet i suverenitet politi~kim, pravnim i diplomatskim sredstvima. ^vrsto smo opredeqeni da svoje interese branimo mirnim putem, jer je to jedini na~in da ih i odbranimo. Rat na
Kosovu nikome dobra ne bi doneo, a bio bi katastrofalan i za Albance i za Srbe i za Evropu, Rusiju i Ameriku. Zbog svega toga mirotvorna politika Srbije nema alternativu rekao je Tadi}.
Na~elnik Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi},
predstavqaju}i 127. i 128. klasu, rekao je da su studenti odslu{a-
15
ODBRANA
UTISCI
Mladenka i Dragan @ivkovi}, roditeqi najboqeg studenta Mi{e
Kao roditeqi, trudili smo se da mu usadimo sve najboqe osobine. Sre}an sam i
presre}an {to je najboqi me|u najboqima. Nadam se da ne}e stati, da }e sa istim uspehom nastaviti daqe. Ovo je tek po~etak kaè Mi{in otac Dragan @ivkovi}.
Ja sam tako|e presre}na dodaje Mi{ina majka Mladenka. @elim da zahvalim wegovim profesorima i stare{inama koje su podjednako doprinele da bude jedan
od najboqih. Mi{a nije mogao ~esto da dolazi ku}i vikendom, jer je imao puno obaveza, ali sve vreme {kolovawa imao je na{u punu podr{ku.
Oliver Duli}, predsednik Narodne skup{tine Republike Srbije

Potrebno je da imamo vi{e ovakvih de{avawa, jer treba izgraditi identitet ovog
naroda i wegovih institucija, ne samo wegove vojske nego i svih ostalih institucija. Kult
po{tovawa vojske, zastave, grba i himne, to je ono {to nama treba u fazi izgradwe tog modernog identiteta na{eg naroda u kojoj se trenutno nalazimo.
General-major Gregori Vejt, komandant Nacionalne garde Ohaja

Ceremonija promocije najmla|ih oficira bila je prosto fantasti~na i omogu}ila
nam je da sagledamo sa koliko ponosa se srpski narod odnosi prema svojoj vojsci.
li ~etiri do pet hiqada nastavnih ~asova i poloìli od 38 do 50 ispita, u

zavisnosti od smera.
U~ili smo ih i ve{tini ratovawa i ve{tini pregovarawa. Kada }e i
koju ve{tinu upotrebiti zavisi}e od
bezbednosnih izazova i vremena u kome
budu ìveli i radili i, naravno, od odluke nadle`nih dràvnih organa. Obi{li su sve jedinice Vojske Srbije da bi
videli mesta gde }e slu`bovati, posetili su na{e kulturno-istorijske spomenike i znamenitosti. Nau~ili su gde su
im izvori i uzori, ko su im oci i podvi`nici rekao je general Kova~evi}. On
je dodao da svi potporu~nici govore najmawe jedan svetski jezik, poznaju odredbe me|unarodnog ratnog prava i pripremqeni su da izvr{avaju sve tri definisane misije Vojske.
Prvoj trojici studenata u rangu:
Mi{i @ivkovi}u, Milanu Mihajlovi}u
i Damiru Na|u, predsednik Tadi} uru~io je oficirske sabqe. Najuspe{nijem
je pripala pozla}ena, drugom u rangu
posrebrena, a tre}em oficirska sabqa.
Episkop hvostanski Atanasije (Rakita), izaslanik patrijarha srpskog Pavla

Impresioniran sam dana{wom sve~ano{}u, orado{}en i ohrabren, jer jedan
od stubova na{e otaxbine jeste upravo vojska, pored crkve i prosvete. Koristim
priliku da ~estitam mladim oficirima koji su upravo zavr{ili svoje {kolovawe i
wihovim profesorima. Nadam se da }e svoje ve{tine i znawa koja su stekli iskoristiti na dobro na{e otaxbine. Dodatno me ~ini radosnim ~iwenica da }e uskoro u
VS biti uvedeno vojno sve{tenstvo. U okviru osposobqavawa oficira stoji i wihovo duhovno obrazovawe. [to je ~ovek duhovno ja~i, to vi{e ima mogu}nosti da razvije sposobnosti i na ostalim poqima. Potrebno je da imamo vojnike kao celosne li~nosti, s jakim duhom i voqom i odli~nom fizi~kom uve`bano{}u. Uveren sam da }e im
i vojni sve{tenici pomo}i da sve to postignu.
Dr Bojan Dimitrijevi}, pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse

Sve je odli~no proteklo i smatram da su se pitomci i novopromovisani oficiri
tokom defilea prikazali u najlep{em svetlu, da je avijacija uveli~ala sve~anost i da su
gra|ani, na licu mesta i posredstvom televizije, mogli da do~araju ne{to {to u budu}nosti treba da bude slika srpske vojske u smislu imixa koji mladi oficiri sa sobom nose.
Brigadni general Janik Ase, {ef kancelarije Nato u Srbiji

Sve~anosti kakva je dana{wa spadaju u najva`nije u ìvotu jednog oficira. Posle
~etiri godine {kolovawa bio je to veoma zna~ajan trenutak za te mladi}e. Ceremonija je
izuzetno dobro organizovana, uz prisustvo naroda i dràvnih predstavnike, {to je sve
odavalo vrlo lepu sliku. @elim tim momcima mnogo sre}e u daqoj karijeri. I sam sam se
prisetio svoje promocije, kada sam posle mnogo uloènog napora poneo svoj prvi oficirski ~in.
General-major Dragan Kolunxija, na~elnik Uprave za operativne poslove

General{taba VS
Svaki vojni~ki korak pred narodom je korak od deset miqa za vojsku. Narod tako dobija priliku da neposredno vidi svoju vojsku i shvati {ta od we moè da o~ekuje. To je i
prilika da svi spoznaju i {ta je vojsci potrebno da bi ona bila jo{ boqa i sluìla na ponos dràvi i narodu.
Aleksandar Radi}, vojni analiti~ar

Srpska vojska mora da prona|e autenti~ni duh po{tovawa svoje tradicije. Dok ne{to od toga crpe iz pro{losti, mora da uvede i neke nove elemente, kao {to to rade i
druge zemqe. Kada prona|e pravi spoj starog i novog u imixu, mo}i }e kona~no da konsoliduje svoju sliku u javnosti i postane vojska, sa definicijom koja je nedostajala tokom godina krize iza nas, u periodu izme|u nestanka Jugoslavije i prelaznih oblika do kona~nog
stvarawa srpske dràve.
16
1. oktobar 2007.
Na osnovu odluke predsednika Vlade Republike Srbije Vojislava Ko{tunice, trojici studenata najboqih u vidovima: Mi{i
@ivkovi}u u bataqonu Kopnene vojske, Milanu Mihajlovi}u u bataqonu Logistike i Predragu Marijanovi}u u bataqonu ViPVO,
ministar odbrane Dragan [utanovac uru~io je ru~ne satove.
Najuspe{niji student u generaciji Mi{a @ivkovi}, u tradicionalnom obra}awu prvog u rangu rekao je:
Veliku zahvalnost dugujemo stare{inama i nastavnicima.
Oni su nas savetovali i usmeravali. Bili su nam uzor, pripremaju}i nas da sutra odgovorno izvr{avamo poverene zadatke. Zahvaquju}i wima, uz svesrdnu podr{ku roditeqa i uz na{ rad i napore
postali smo profesionalni oficiri Vojske Srbije. Ponosni smo
na to i ~inove koje smo danas dobili nosi}emo ~asno i odgovorno.
U 127. i 128. klasi Vojne akademije diplomiralo je sedam studenata iz Crne Gore i 13 iz Republike Srpske.
Na platou ispred Doma Narodne skup{tine okupili su se rodbina i prijateqi mladih oficira, ali i veliki broj gra|ana koji
su posmatrali sve~ani defile jedinica, pra}en preletima letelica na{eg vazduhoplovstva. Avioni MiG 21, galeb G4, i helikopteri
gazela pozdravili su sve~ani stroj jedinica Vojne akademije. Kada
je potpukovnik Milorad Risti} sa orlom preleteo iznad Terazija i
kada se preko razglasa ~uo wegov pozdrav mladim kolegama uz pokli~ @ivela Srbija!, potporu~ni~ke {apke poletele su uvis.
Aleksandar ANTI]
Aleksandar PETROVI]
Snimili: Radovan POPOVI], Goran STANKOVI],
Zvonko PERGE i Darimir BANDA
DODELA DIPLOMA
U kasarni Bawica, 15. septembra uru~ene su diplome studentima 127. i 128. klase Vojne akademije.
Tim ~inom oni su zvani~no postali diplomirani oficiri, a studenti bataqona logistike su, pored oficirskih, stekli i zvawe diplomiranog inèwera ili ekonomiste.
Vojska va{om promocijom dobija zna~ajno intelektualno osveèwe. U va{e indekse vi{e se ne}e upisivati ocene. Nova evaluacija po~iwe sa va{im stupawem pred stroj rekao je dekan Vojne akademije pukovnik prof. dr Joè Siva~ek, otvaraju}i sve~anost dodele diploma.
NAGRADA FONDA BORKO NIKITOVI]

Nagrada fonda Borko Nikitovi} pripala je potporu~niku Mi{i @ivkovi}u, najboqem studentu bataqona
Kopnene vojske, a ujedno i najuspe{nijem u generaciji.
Potporu~nik Borko Nikitovi}, koji je 1991. godine
zavr{io Vojnu akademiju prvi u rangu, iste jeseni izgubio je ìvot na vukovarskom rati{tu. Wegova majka Zora vi{e od deset godina dodequje nov~anu nagradu prvom
u rangu na Odseku Kopnene vojske Vojne akademije.
17
DOGA\AJI
P R V I S U S R E T N A ^ E L N I K A G E N E R A L [ TA B O VA S R B I J E I T U R S K E
JAÂWE REGIONALNE
STABILNOSTI
Na~elnik General{taba
Vojske Srbije general
-potpukovnik Zdravko
Pono{ boravio je nedavno u
poseti Oruànim snagama
Turske, na poziv na~elnika
General{taba generala
Ja{ara Bujukanita. Bio je
to prvi zvani~ni
bilateralni susret
na~elnika general{tabova
dve armije.
18
ko se ima u vidu ustavna pozicija i uticaj koji vojska ima u Turskoj, a posebno
na~in na koji je poseta organizovana u protokolarnom i su{tinskom smislu,
sti~e se potpun utisak o zna~aju koji su doma}ini dali boravku i razgovorima sa na~elnikom General{taba Vojske Srbije i ~lanovima na{e delegacije.
Poseta zato nema samo zna~aj za razvijawe vojno-vojne saradwe ve} i za ja~awe ukupnih odnosa dve dràve. Dosada{wa ekonomska razmena ne beleì ve}e
rezultate, ali treba uzeti u obzir da Turska ima velike investicije u zemqama u
okruèwu. Pro{irewe vojne saradwe moè dati dodatne impulse unapre|ewu
ekonomskih odnosa Srbije i Turske.
EFEKTI POSETE
Inicijativa za ja~awe saradwe dve armije potekla je proletos, na sastanku
na~elnika general{tabova balkanskih zemaqa u Solunu, i to je istorijski susret,
jer je deset na~elnika general{tabova iz tog regiona prvi put sedelo zajedno i
razgovaralo o unapre|ewu saradwe u oblasti odbrane i bezbednosti. Tada{wi
razgovori generala Pono{a i Bujukanita ubrzali su spremnost obe strane da do|e do takvog susreta, jer je evidentno da regionalna saradwa u ovim dràvama
ima visok prioritet. Turska je veoma zainteresovana za stawe bezbednosti u regionu i zbog toga {to ima oko 700 vojnika u kontigentu Kfora na Kosovu i Metohiji. Srbija je sada u Partnerstvu za mir, tako da je i to uticalo na opredeqewe da
turska strana uputi poziv za posetu, {to je sa zadovoqstvom prihva}eno. Re~ je
zna~ajnoj vojnoj sili koja, posle SAD, ima najbrojniju vojsku u Natou.
General Pono{ isti~e da konkretni efekti posete, prezentovani tako|e u
zvani~noj turskoj politici i medijima, pokazuju da ovo nije ostalo samo otvarawe
vrata za saradwu, ve} su obe strane iskoristile priliku i napravile korak daqe, dogovaraju}i se {ta sve mogu daqe u~initi u okviru bilateralnih odnosa.
1. oktobar 2007.
Predstavqene su oblasti od interesa i za jednu i za drugu

stranu, a boqem sagledavawu mogu}nosti doprinele su posete jedinicama i ustanovama koje imaju visok ugled u turskoj vojsci, kao
{to su specijalne snage, centri za mirovne operacije i Partnerstvo za mir. Ekspertski razgovori vo|eni su u Operativnoj upravi
(J 3). Dogovoren je nastavak ekspertskih razgovora, gde }e detaqnije biti precizirane oblasti saradwe i plan realizacije.
General Bujukanit je prihvatio poziv generala Pono{a da poseti Srbiju idu}e godine, ~ime je potvr|eno da ova poseta nema
jednokratni zna~aj, ve} wome zapo~iwe {iri proces saradwe. Zakqu~eno je da ve} postoje ugovori o saradwi u vi{e oblasti, kao
{to su vojnotehni~ka i nau~na, a to i jeste formalni preduslov za
saradwu.
Ocewuju}i zna~aj posete, general Pono{ napomiwe da su na{i oficiri i do sada i{li na kurseve u tursku armiju, ali ne i na
{kolovawe. A poznato je da Turska ima izvanredne akademije i
centre za obuku i svakako da smo zainteresovani za pristup wihovim obrazovnim institucijama, nagla{ava general. I za to postoji
spremnost turske strane i zainteresovanost za na{e resurse koji
imaju ugled, a to su Vojnomedicinska akademija, odnosno vojno
zdravstvo, Centar ABHO, vojna industrija, nau~noistraìva~ki
rad i razvojni kapaciteti. U oblasti vojnotehni~ke saradwe ve}
ima konkretnih razgovora i planova.
REGIONALNA SARADWA
Unapre|ewe vojnih odnosa sa Turskom deo je procesa ja~awa
regionalne saradwe na Balkanu i jugoisto~noj Evropi. Srbija je
me|u susednim i ostalim zemqama regiona prepoznata kao faktor
stabilnosti i op{ta klima je veoma dobra, ocewuje general Pono{. Ne postoji surevwivost u drugim zemqama ako biletaralni
odnosi izme|u pojedinih zemaqa ja~aju, ve} se na to gleda kao na
doprinos ukupnim pozitivnim procesima na ja~awu bezbednosti.
^lanstvo tih zemaqa u pojedinim integracionim okvirima, kao {to
su Evropska unija, Nato ili Partnerstvo za mir, dodatni su razlog
za ja~awe poverewa i saradwe.
Regionalna saradwa i obave{tenost o kapacitetima drugih
armija zna~ajni su i za na{ proces reforme Vojske i sektora bezbednosti. Ne{to od onoga {to vidimo, svakako, moèmo primeniti
kod nas, neke stvari jednostavno nama ne odgovaraju, ali razmena
iskustva dobro do|e da ne pravimo gre{ke koje su ~inile druge armije u reformskom procesu, kaè general Pono{. U pore|ewu sa
drugima vidimo da neke stvari radimo mnogo brè i efikasnije,
{to zbog izbegavawa uo~enih gre{aka kod wih, {to zbog na{eg nasle|a koje je druga~ije, slobodoumnije, samostalnije od ve}ine zemaqa koje su 1994. u{le u Partnerstvo za mir i to nam sada pomaè da se brè prilagodimo standardima. Zanatski tu nema mnogo
{ta drasti~no da se mewa. Mi treba da postanemo interoperabilni da bi se boqe razumeli, ali ohrabruje da nema ne~ega sa
~im ne moèmo da uhvatimo korak.
Na{a upravo sprovedena reorganizacija izaziva op{tu pa`wu i pozitivne reakcije, podse}a general Pono{, jer smo to uradili vrlo brzo, znamo kuda idemo i {ta su nam prioriteti. Pri
tom je to vrlo realisti~no. Nemamo iluzije, ve} znamo na{e probleme, ali znamo i kako da ih re{avamo.
Ostvarivawem reformskih ciqeva mi ho}emo da postignemo
interoperabilnost, a drugi razlog jeste dostizawe visokih profesionalnih standarda. Postoje stvari gde idemo veoma brzo, kao
{to je usvajawe operativnih procedura i {tabnog rada prema Nato standardima. General Pono{ je zadovoqan napredovawem i
podse}a da mi nismo imali izrazitu stru~nu podr{ku sa strane,
kao {to su imale neke druge zemqe, ve} smo u to krenuli relativno
sami. Uspeh je ve}i tamo gde to zavisi od subjektivnog faktora
profesionalne spremnosti qudi, dok se tamo gde to zavisi od materijalnih sredstava, mora ~ekati na boqe mogu}nosti za nabavke
nove tehnike, opreme, tehnologija... Dobro napreduje i u~ewe engleskog jezika, a novi program Uprave za obuku i doktrinu omogu}i}e u~ewe engleskog jezika u svim garnizonima na{e vojske.
R. MUTAVXI]
JAVNA RASPRAVA U MEDIJA CENTRU

O NACRTIMA ZAKONA O ODBRANI I VOJSCI
U organizaciji Centra za civilno-vojne odnose u beogradskom Medija centru odràna je javna rasprava o nacrtima Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije, kao deo jednogodi{weg
projekta Centra Pove}awe u~e{}a gra|ana u bezbednosnoj politici.
Na poziv organizatora, ispred Ministarstva odbrane kao

predlaga~a, zakone je predstavio dràvni sekretar Igor Jovi~i},
posebno ukazuju}i na re{ewa u oblasti demokratske civilne kontrole sektora bezbednosti i mesta i uloge civilnih organa i organizacija u sistemu i poslovima odbrane. On je najavio da }e
zakoni o odbrani i Vojsci uskoro biti dostavqeni Vladi Srbije
i da bi za mesec dana mogli da budu u skup{tinskoj proceduri.
U javnoj raspravi u Medija centru u~estvovali su i predstavnik Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skup{tine Ivica
Da~i}, prof. dr Miroslav Haxi}, profesor Fakulteta politi~kih
nauka i mr \or|e Popovi}, istraìva~ Beogradske {kole za stuS. S.
dije bezbednosti.
OBJAVQENI NACRTI ZAKONA O ODBRANI

I VOJSCI POSLE JAVNE RASPRAVE
Ministarstvo odbrane objavilo je na svom internet sajtu
dopuwene tekstove Nacrta zakona o odbrani i Nacrta zakona o
Vojsci Srbije, nakon sprovedene javne rasprave o wima, koja je
trajala od 1. do 31. avgusta 2007. U te tekstove integrisane su
prihva}ene sugestije, predlozi i mi{qewa za koje je oceweno da
doprinose poboq{awu nacrta navedenih zakona.
Od ukupno pristiglih predloga, sugestija i mi{qewa, oko 75
posto je prihva}eno i ugra|eno u tekstove Nacrta zakona o odbrani i Nacrta zakona o Vojsci Srbije.
Ministarstvo odbrane zahvaquje svim posetiocima sajta
Ministarstva odbrane, a posebno podnosiocima predloga, sugestija i mi{qewa, koji su znatno doprineli poboq{awu teksta
predloènih zakona.
DELEGACIJA MINISTARSTVA ODBRANE

NA LONDONSKOM SAJMU NAORU@AWA
Delegacija Ministarstva odbrane, Jugoimporta SDPR i Beogradskog sajma, koju je predvodio pomo}nik ministra odbrane za
materijalne resurse Ilija Pilipovi}, bila je na Sajmu naoruàwa
DSEi 2007 u Londonu, koji je odràn od 10. do 15. septembra.
Na sajmu je u~estvovalo oko 1.200 izlaga~a iz celog sveta,
me|u kojima i na{a vojna industrija.
Na {tandu JugoimportaSDPR predstavqene su mogu}nosti
srpske odbrambene industrije i odràno je vi{e sastanaka sa
predstavnicima svetskih proizvo|a~a naoruàwa i vojne opreme.
Predstavnici Beogradskog sajma su inostrane izlaga~e
obavestili o doma}em sajmu naoruàwa Partner 2009, koji }e
biti odràn u Beogradu pod pokroviteqstvom Ministarstva odM. LUKI]
brane.
19
SARADWA
P O S E TA D E L E G A C I J E
NACIONANE GARDE OHAJA
GODINA
USPE[NE
SARADWE
Najnovija poseta zaokruùje
jednogodi{wu intenzivnu
aktivnost i nastavqa proces
osposobqavawa Vojske Srbije
za zajedni~ki rad, ve`be i
mirovne misije sa drugim
armijama sveta
20
ripadnici Nacionalne garde Ohaja, 39 oficira, podoficira

i civilnih lica, boravili su od 15. do 22. septembra u poseti
na{im oruànim snagama. Delegaciju, koja je bila podeqena u
{est timova: vazduhoplovstvo, Zdruène namenske snage, specijalne snage, odnosi sa javno{}u, medicinska ekipa i podoficiri, predvodio je komandant general-major Gregori Vejt. Prema planu
posete timovi su u na{im jedinicama i ustanovama razvijali konkretne oblike obu~avawa, na ~emu }e se sve vi{e insistirati tokom
budu}e saradwe.
Poseta delegacije Nacionalne garde Ohaja realizovana je u
okviru Programa dràvnog partnerstva Srbije i SAD, uspostavqenog na osnovu sporazuma SOFA, koji su 7. septembra pro{le godine
potpisali predsednik Boris Tadi} i dràvni sekretar Kondoliza
Rajs. Ovom posetom obeleèna je godina dana uspe{ne saradwe u
okviru koje je realizovana 21 aktivnost, kako u Srbiji tako i u Ohaju. Posebna potvrda uvaàvawa Vojske Srbije predstavqalo je u~e{}e na{ih oficira i podoficira u zajedni~koj ve`bi u junu ove godine u Ohaju, kada je na{ tim bio ukqu~en u {tabni proces pripreme i provere odre|enih jedinica za izvr{ewe namenskih zadataka,
odnosno misija.
Najnovija aktivnost, do sada najobimnija i sa najvi{e sadràja, nastavak je zapo~etog procesa edukacije i treninga, radi utvr|ivawa i realizacije novih koncepata operativnog planirawa i upotrebe jedinica. U tome }e pomo} ameri~ke strane i sagledavawe na~ina i metoda wihovog rada biti od velike koristi u osposobqavawu na{e vojske za zajedni~ki rad, ve`bovne aktivnosti i mirovne
misije sa drugim armijama sveta.
Tokom protekle posete Nacionalne garde Ohaja na{im oruànim snagama, obe strane formirale su timove za zajedni~ku obuku.
Vazduhoplovci su radili na aerodromima u Batajnici i La|evcima,
tim Zdruènih namenskih snaga (JTF) u Zdruènoj operativnoj komandi General{taba VS, a specijalci u 63. padobranskom bataqonu. Predstavnicima Slu`be za odnose sa javno{}u Glavnog {taba
Nacionalne garde Ohaja doma}in je bila Uprava za odnose sa jav-
1. oktobar 2007.
no{}u, medicinski tim posetio je Vojnomedicinsku akademiju i

vojne bolnice u Novom Sadu i Ni{u, a tim ameri~kih podoficira preneo je svoja iskustva u organizovawu i radu podoficirskog kora, na ~emu se upravo radi u na{oj vojsci.
Delegacija ameri~kih vazduhoplovaca, koju je predvodio
potpukovnik Greg [nulo, posetila je Komandu Vazduhoplovstva i
PVO, 204. i 98. avijacijsku bazu i aerodrome u Batajnici i La|evcima. Posebne teme u razgovorima bile su odràvawe aviona, organizacija i obezbe|ewe rada u avio-bazama, planirawe
i izvo|ewa leta~ke obuke, zatim funkcionisawe veze, protivpoàrne za{tite i drugih bitnih funkcija za bezbedan rad. Gosti
su obi{li hangare, stajanke sa avionima, a na aerodromu u La|evcima i simulator letewa i padobransku sekciju.
U ameri~koj delegaciji bio je i tim Zdruènih namenskih
snaga (JTF 73), koji je predvodio brigadni general Xek Li. Gosti
su u Zdruènoj operativnoj komandi General{taba VS predstavili predstavnicima na{e vojske i Ministarstva odbrane
na~ine wihovog rada i konkretne oblike angaòvawu u podr{ci civilnim vlastima na sanirawu posledica uragana Kata-
PRIJEM KOD MINISTRA ODBRANE

Ministar odbrane Dragan [utanovac primio je 15. septembra delegaciju Nacionalne garde Ohaja koju je predvodio
komandant general-major Gregori Vejt. Sastanku je prisustvovao i ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter.
[utanovac i Vejt razgovarali su o bilateralnoj vojnoj saradwi Srbije i SAD i saglasili se da prioritetni budu {kolovawe i usavr{avawe srpskih oficira u SAD.
Obostrano je konstatovano da dobra saradwa izme|u
oruànih snaga Srbije i SAD doprinosi unapre|ewu sveukupnih odnosa izme|u dve dràve.
rina. Predo~en je pristup problemu, predstavqen model celokupnog proseca dono{ewa odluka i analiziran tok aktivnosti
Zdruènih namenskih snaga, sa teì{tem na ulozi i zadacima
{tabnih oficira. Posebno je ukazano na mesto i ulogu podoficira tog sastava Nacionalne garde.
Predavawa su imala ciq da prikaù na~in funkcionisawa
tih snaga za brzo reagovawe u podr{ci civilnim vlastima u slu~aju elementarnih nepogoda, katastrofa i raznih akcidenata.
Ameri~ki tim se upoznao sa organizacijom Zdruène operativne komande G[ VS, wenim funkcijama i zadacima, a prisustvovao je i realizaciji sadràja {tabne ratne ve`be, koja je
planirana i izvedena u duhu novog uputstva za operativno planirawe.
SARADWA
General Li sa svojim saradnicima posetio je Komandu Kopnenih snaga, Tre}u brigadu i Centar za mirovne operacije.
Tim specijalnih snaga Nacionalne garde predvodio je major
Leri Henri. U 63. padobranskom bataqonu zajedni~ki su realizovani sadràji iz padobranske i vatrene obuke, samostalne ishrane u prirodi, a izvedeno je uve`bavawe tima Slu`be tragawa i spasavawa. Uo~ene su specifi~nosti u metodama i sadràjima obuke, korisne i primewive i za jednu i za drugu stranu.
Prikaz zajedni~ke obuke specijalaca, izveden 20. septembra na aerodromu u Ni{u, bio je zavr{ni ~in septembarske
posete delegacije Nacionalne garde Ohaja, kome su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadi}, ministar odbrane Dragan
[utanovac, na~elnik General{taba VS general-potpukovnik
Zdravko Pono{ sa saradnicima, ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter i general-major Gregori Vejt sa svim ~lanovima
ameri~ke delegacije.
POSETA GENERAL[TABU
VOJSKE SRBIJE
Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ sastao se 17.
septembra sa komandantom Nacionalne garde
Ohaja general-majorom Gregori Vejtom.
Generali Pono{ i Vejt razgovarali su o zajedni~koj obuci specijalnih jedinica, u okviru
Programa dràvnog partnerstva Srbije i Ohaja.
Dvojica generala saglasili su se da je dosada{wa jednogodi{wa saradwa Vojske Srbije i
Nacionalne garde Ohaja bila izuzetno korisna
za obe strane i da je postignut visok nivo poverewa.
Generali Pono{ i Vejt izrazili su uverewe
da }e budu}a saradwa biti u ve}em obimu usmerena na prakti~ne oblike.
Direktor Slu`be za odnose sa javno{}u Glavnog {taba Nacionalne garde Ohaja dr Mark Vejda i wegovi saradnici posetili su Upravu za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane.
Nakon {to su gosti stekli uvid u organizaciju i na~in rada
Uprave, razmatrane su mogu}nosti unapre|ewa saradwe konkretnim projektima ~ija bi realizacija bila u funkciji boqe
informisanosti javnosti o toku, planovima i mogu}nostima
Programa dràvnog partnerstva.
Istaknuta je potreba intenzivnije razmene informacija i
video i foto materijala o sprovedenim aktivnostima. Bilo je
re~i i o me|usobnom ukqu~ivawu u radne timove za realizaciju
pojedinih aktivnosti iz oblasti odnosa sa javno{}u, korisnih
za boqe informisawe i obu~avawe pripadnika dve slu`be.
Doktor Mark Vejda sa saradnicima obi{ao je i Novinski
centar Odbrana i Zastava film, gde su tako|e razgovarali
o potrebi razmene informacija na web-sajtovima, novinama i
drugim sredstvima javnog informisawa.
R. MUTAVXI]
Na ni{kom aerodromu, 20. septembra, odràn je prikaz

zajedni~kih ve`bovnih aktivnosti pripadnika 63. padobranskog
bataqona Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja. Obuku specijalaca na padobranskom poligonu i u hangaru, sadràje u vezi
sa ishranom u prirodi i postupke slu`be za tragawe i spasavawe, pratili su i predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, ministar odbrane Dragan [utanovac, ambasador SAD u Srbiji
Kameron Manter, na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Zdravko Pono{, komandant Nacionalne garde Ohaja general-major Gregori Vejt i drugi gosti.
U obra}awu novinarima nakon zavr{etka ve`be na~elnik
G[ VS general-potpukovnik Zdravko Pono{ najavio je nastavak
aktivnosti i u narednoj godini.
Snimio Z. PERGE
Obuka u preìvqavawu u prirodi: na meniju je i meso korwa~e
Snimio S. \OR\EVI]
Zajedni~ka ve`ba specijalaca

UÎMO JEDNI OD DRUGIH
Program dràvnog partnerstva izme|u Srbije i Ohaja

zapo~et je pre godinu dana, a do sada su Vojska Srbije i Nacionalna garda realizovale 21 zajedni~ku aktivnost u oblastima
razmene malih jedinica, razvoja podoficirskog kora i organizaciji rezervnog sastava rekao je general Pono{. On je podsetio da je prva ve`ba realizovana u Ohaju, juna ove godine, i
da je na woj u~estvovalo 16 pripadnika Vojske Srbije.
General Pono{ je podsetio da izme|u Srbije i SAD postoji jo{ jedan sporazum u okviru IMET programa, koji obuhvata obuku i obrazovawe, te da smo prethodnih meseci imali dvadesetak
pripadnika na{e vojske na obuci i {kolovawu u SAD.
U okviru programa dràvnog partnerstva sa Ohajom imamo ideju da nastavimo sa razmenom malih jedinica idu}e godine
i to povezivawem srodnih sastava poput ABHO i sli~nih jedinica istakao je general Pono{. Ove godine uradili smo mnogo
vi{e nego neke druge zemqe u okviru sli~nih programa.
Komandant Nacionalne garde Ohaja general-major Gregori
Vejt zahvalio se na gostoprimstvu tokom boravka pripadnika
Nacionalne garde Ohaja u Srbiji i podvukao:
Kada smo po~eli sa realizacijom programa general Pono{ i ja postavili smo ciq da ovo partnerstvo bude najboqe od
svih 56 partnerstava koje SAD imaju sa drugim dràvama. Sada
moèmo da kaèmo da nijedna druga dràva nije imala takve aktivnosti kao {to smo to uradili izme|u Srbije i Ohaja. Na ni{kom aerodromu nalaze se pripadnici specijalnih snaga Nacionalne garde Ohaja koji su zajedno sa pripadnicima 63. padobranskog bataqona razmenili iskustva i u~ili jedni od drugih.
To je ono {to smo radili ove godine u~ili jedni od drugih. Tokom ove posete poveo sam 38 saradnika koji su razmenili znawa i iskustva u oblastima zdravstva, odnosa sa javno{}u i rada zdruène operativne grupe, a planirali smo i program za
slede}u godinu.
Za Nacionalnu gardu Ohaja ovo predstavqa istorijski doga|aj i ja se ponosim onim {to je u~iweno ove godine u razmeni
jedinica i celokupnom programu dràvnog partnerstva. U protekloj godini sklopqeno je dosta prijateqstva koja }e trajati
~itav ìvot, ba{ kao {to smo general Pono{ i ja postali bliski prijateqi.
Zajedni~ka obuka izvo|ena je u Ni{u od 16. do 19. septembra i na woj je u~estvovalo 34 pripadnika 63. padobranskog
bataqona i 17 pripadnika Nacionalne garde Ohaja. Tokom obu~avawa ni{ki padobranci objasnili su kolegama iz Ohaja metodologiju osposobqavawa u rukovawu li~nim naoruàwem. Nakon toga, zajedno su izveli ga|awa iz automatske pu{ke i pi{toqa. Realizovana je i padobranska obuka tokom koje je izveden
zajedni~ki padobranski skok, a razmewena su iskustva iz obuke
u preìvqavawu i slu`be tragawa i spasavawa.
Pripadnici Nacionalne garde Ohajo ocenili su da se rad
i obuka u 63. padobranskom bataqonu odvija na visokom profesionalnom i vojni~kom nivou.
Z. MILADINOVI]
23
OBUKA
[ TA B N A R AT N A V E @ B A
Z D R U @ E N E O P E R AT I V N E
KOMANDE G[ VS
PLANIRAWE
OPERACIJA
Na ve`bi je prikazano planirawe
na~ina upotrebe na{ih vojnih snaga za
odgovor na razli~ite vrste mogu}ih
dejstava neprijateqa. Kada uskoro budu
doneti dokumenti kojima se faze tog
procesa precizno defini{u, VS }e se
pridruìti grupi armija koje su na
savremen na~in uredile fundamentalnu
oblast u funkcionisawu svake vojske, a
to je planirawe wenih operacija.
lava zemqa nalazi se u procesu demokratizacije politi~kog

ìvota, liberalizuje ekonomiju i smawuje oruàne snage uz
wihovu modernizaciju. îni se da nezadrìvo napreduje na
svim poqima i stvara sve boqe uslove za ìvot i rad svojih
gra|ana. Me|utim, sve to biva naglo ugroèno razvojem nestabilnosti u susednoj crvenoj zemqi. Posle ekonomske i politi~ke krize, tamo na vlast dolazi ekstremno rukovodstvo koje vodi
agresivnu politiku prema susedima. Javqa se realna opasnost da
armija crvene zemqe napadne deo teritorije plave zemqe, provinciju Bravo, pod izgovorom da brani prava tamo{we crvene
nacionalne mawine. Sukob samo {to nije izbio...
Pro~itali ste po~etak scenarija za izvo|ewe {tabne ratne
ve`be Zdruène operativne komande (ZOK) u pro{irenom sastavu.
Tema trodnevne ve`be pod nazivom Pomak 2007, odràne od 19.
do 21. septembra u prostorijama General{taba VS u Beogradu, bilo je planirawe operacija. Oficiri iz ZOK i vi{e organizacionih celina G[ tokom ve`be studiozno su radili na izradi planskih dokumenata za izvo|ewe operacije odbrane zemqe.
Prema scenariju Pomaka 2007, Vojska Srbije upotrebila
je deo svojih snaga za odbranu dràve od agresije. Zami{qeno je
da se snage fiktivnih zemaqa sukobqavaju u provinciji Bravo.
Zadatak odbrane od napada spoqa izabran je zato {to wime mogu
biti prora|ene sve faze operativnog planirawa.
KAKO DOBITI RAT

Zna~aj {tabne ratna ve`be, kao najzna~ajnijeg oblika prakti~ne obuke u Vojsci Srbije, pre svega je u konkretizovawu razmi{qawa o na~inu upotrebe snaga. Po scenariju, ZOK odlu~uje o
upotrebi vojnih efektiva kako bi VS odgovorila na spoqnu agresiju. Oficiri koji su za potrebe ve`be u{li u sastav ZOK planirali su akcije na zdruènom nivou, jer je tokom operacije odbrane
zemqe neophodno koordinirati upotrebu vojnih snaga pojedinih
vidova isti~e zamenik komandanta ZOK i rukovodilac ve`be general-major Qubi{a Dikovi}.
Scenarijom ve`be, kako nagla{ava general Dikovi}, predvi|eno je planirawe na~ina upotrebe na{ih snaga za razli~ite vrste mogu}ih dejstava neprijateqa, {to se po terminologiji dokumenata VS koja su u procesu izrade, naziva kursevima akcije. Fakti~ki, prema savremenim vojnim standardima, planirawe opera-
24
1. oktobar 2007.
Forum o energetskoj bezbednosti
KAKO UTOLITI GLAD

ZA ENERGIJOM
U organizaciji udruèwa diplomaca Centra
Xorx K. Mar{al u Srbiji, 24. septembra, u
Centru Sava, odràn je osmi po redu Forum
bezbednost i dru{tvo. Tema foruma je bila
energetska bezbednost, jedno od pitawa koja u
savremenom svetu imaju veliku va`nost.
cije treba da pruì odgovor na pitawe kako da se dobije rat, odnosno vojni sukob. Uloga vojske u operaciji jeste da u~ini sve da bi
se postiglo tzv. krajwe èqeno stawe, onako kako ga defini{e dràvno rukovodstvo.
Sprovo|ewem svojih aktivnosti kroz vi{e faza, vojska postiè jedan po jedan zacrtani ciq. Oruàne snage uti~u na neprijateqev centar mo}i i dostiù pomenuto krajwe èqeno stawe. Time
se operacija zavr{ava.
Prema re~ima pukovnika Bratislava Martinovi}a, koji je tokom ve`be obavqao du`nost pomo}nika komandanta ZOK za operacije, prevashodni ciq izvo|ewa prakti~nih oblika obuke, kakav je
{tabna ve`ba Pomak 2007, jeste uve`bavawe pojedinaca, ali i
organizacionih celina G[ da se radom {tabova na planirawu
operacija po savremenim procedurama osposobe za kvalitetan
{tabni rad pri ispuwewu misija koje vojska ima.
OBUKA [TABOVA
Pomak 2007 prva je ve`ba tog tipa koju izvodi ZOK. Do sada su se sli~nim aktivnostima bavili pojedini na{i oficiri tokom svog {kolovawa u inostranstvu i slu{aoci [kole nacionalne
odbrane ([NO). Upravo izvedenom ve`bom planirawa operacija
zapo~eo je period u kom }e se srpski oficiri intenzivnije obu~avati za aktivnosti koje je potrebno sprovesti u procesu planirawa upotrebe snaga VS. Kada uskoro budu doneti dokumenti kojima
se faze tog procesa precizno defini{u, VS }e se pridruìti grupi armija koje su na savremen na~in uredile fundamentalnu oblast
u funkcionisawu svake vojske, a to je planirawe wenih operacija.
Pomo}nik za podr{ku u ZOK, pukovnik Ivan Panovi}, kaè
da je planirawe operacija vrlo kompleksno po svim sadràjima.
Izme|u ostalog, veliku va`nost za weno izvo|ewe imaju i pitawa
koja spadaju u domen podr{ke. Civilne `rtve u sukobu i civilno
vojni odnosi uop{te, mogu}nost ometawa logisti~ke podr{ke dve
zara}ene strane, kvalitet informati~ke podr{ke trupa na terenu
i {tabova koji rukovode akcijom, saradwa vojske sa ostalim segmentima sistema odbrane, samo su neka od sloènih pitawa koja
zna~ajno uti~u na uspeh operacije. Zato se i ona moraju ozbiqno
razmotriti tokom planirawa.
Na po~etku skupa u~esnike je pozdravio dràvni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti}. Uvodno obra}awe Dejvida K. Lita, ameri~kog ambasadora iz Evropskog
centra za studije bezbednosti Xorx K. Mar{al iz Garmi{-Partenkirhena u Nema~koj, odnosilo se na povezanost
diplomatije i energetske bezbednosti. Prema wegovim re~ima, diplomatija je instrument kojim se usagla{avaju najkompleksniji interesi svih koji u~estvuju u proizvodwi, distribuciji, trgovini i potro{wi energije. Postizawe povoqnih sporazuma o snabdevawu energentima postalo je
znak vrhunske ve{tine jednog karijernog diplomate.
Na prvom panelu skupa u Centru Sava, koji je bio posve}en globalnim aspektima energetske bezbednosti, govorio je dr Roxer Kangas, profesor u Mar{al centru, ekspert za me|unarodne odnose, koji se ve} duè vremena zanima za energetsku bezbednost. Pomo}u wegovog izlagawa na
temu obezbe|ewa energije, izvori{ta, snabdeva~a i geopolitike, u~esnici skupa mogli su da sagledaju kako se primenom dugoro~nih geopoliti~kih strategija obezbe|uje trajna
stabilnost u snabdevawu energijom i odrìvi ekonomski
rast razvijenih zemaqa sveta. Odnos qudi kao korisnika
energije i planete koja je wen glavni izvor, istakao je dr
Kangas, sve je sloèniji. Zemqa je i radna i ìvotna sredina koja zbog qudske aktivnosti trpi ogromne promene, pri
~emu se javqa opasnost da se trajno o{teti potencijal planete za odràvawe ìvog sveta na woj.
Drugi panel foruma za temu imao je nacionalni aspekt
energetske bezbednosti. O energetskoj bezbednosti Srbije
govorio je Aleksandar Kova~evi}, analiti~ar energetskoekonomskog razvoja. Kao ekonomski istraìva~ i konsultant
za oblast energetike, on je svoje izlagawe orijentisao na
razja{wewe nekoliko najva`nijih ~iwenica o energetskom
sistemu u Srbiji. Na{a zemqa se, smatra gospodin Kova~evi}, na duè staze suo~ava sa energetskom krizom zbog slabog kvaliteta i dostupnosti svojih energetskih izvora, ali i
zbog neracionalne potro{we energije za potrebe doma}instava i u industriji. Izlaz iz nezavidne energetske situacije u kojoj se Srbija nalazi, Kova~evi} vidi u brojnim merama racionalizovawa sistema upravqawa energetskim resursima, i pre svega u punom kori{}ewu transportnih kapaciteta Dunava kojim se energija lako moè dopremiti iz ~itavog sveta.
A. ANTI]
Aleksandar ANTI]
25
POLIGON
TAKTI^KA VE@BA 230. SAMOHODNOG RAKETNOG DIVIZIONA PVO
PROVERA
O P E R AT I V N E
SPOSOBNOSTI
Tokom ve`be proveren je
prethodni rad i zalagawe u
procesu obuke, odràvawu
tehnike i stvarawu jedinstvenog
tima raketa{a, koji je sposoban
da izvodi ga|awa u svim
zemqi{nim i vremenskim
okolnostima
26
zvo|ewe takti~ke ve`be sa integrisanim kontrolno-trena`nim ga|awem predstavqalo je veliki izazov za pripadnike raketne jedinice iz Ni{a, utoliko vi{e {to
sli~ne ve`be nisu realizovane ve} nekoliko godina. Pa`wu privla~i i podatak da je ve`ba organizovana posle
zavr{etka procesa re-formi i koncentrisawa celokupnih
potencijala PVO Vojske Srbije u 250. raketnu brigadu PVO
kojom komanduje pukovnik Miodrag Gordi}.
Treme i neizvesnosti kod u~esnika ve`be nije bilo i pored pomenutih okolnosti, zato {to su jezgra osnovnih jedinica, pa i ni{kog raketnog diviziona, ostala ista ili sa vrlo
malim promenama. Usled toga komandant 230. samohodnog ra-
Stariji vodnici Dejan Pe{i} i Igor Arsi},

na radarskoj stanici za osmatrawe i navo|ewe
ketnog diviziona PVO potpukovnik Sava Milenkovi} nije

imao razloga za zabrinutost po{to su stare{ine i vojnici
tog sastava nebrojeno puta dokazali osposobqenost za izvr{avawe namenskih zadataka u protivvazduhoplovnoj odbrani
i, pogotovo, za dejstva po ciqevima u vazdu{nom prostoru.
Komanda 250. raketne brigade PVO pripremila je za ni{ke raketa{e zadatak koji je obuhvatio spre~avawe preleta
teroristi~kih letelica u zoni dejstava diviziona, protivvazduhoplovnu odbranu grada Ni{a i jedinica Vojske Srbije u
ni{ko-leskova~kom poqu.
Ve`ba je prava prilika kaè potpukovnik Sava Milenkovi} da se u potpunosti okrenemo struci, namenskim zadacima i borbenoj izgradwi. U procesu dono{ewa odluke
pripadnici komande diviziona pokazali su zavidnu osposobqenost i maksimalnu primenu
sredstava informati~ke podr{ke, dok su se u ve`bovnim aktivnostima jasno ukazivale i prednosti profesionalizacije vojske.
Profesionalne stare{ine i vojnici efikasno su obavqali sve
zadatke, vr{ili uvezivawe sistema, ve{to prevodili sredstva raketne tehnike u borbeni poloàj
i izvodili borbena dejstva.
Po re~ima potpukovnika Milenkovi}a ve`bu su na svojim ple}ima iznele iskusne stare{ine, a
mla|i oficiri i podoficiri skupqali su dragocena iskustva za
Potpukovnik
svoj budu}i rad. Tokom takti~ke ve`be najboqe rezultate ostvarila je Sava Milenkovi}, komandant
230. samohodnog raketnog
raketna baterija predvo|ena kape-
diviziona PVO
Raketni sistem kub
tanom prve klase Igorom Golubovi}em.

Pri izvo|ewu kontrolnotrena`nog ga|awa raketa{i
obavqaju sve radwe kao i kad
bi ga|ali u stvarnoj situaciji, osim, naravno, samog lansirawa. Na osnovu poznavawa mogu}nosti sistema KUB i
karakteristika ciqa u vazduhu mogu}e je sa velikom verovatno}om doneti zakqu~ak o
uspe{nosti ga|awa. Zato i
takti~ka ve`ba sa kontrolnotrena`nim ga|awem predstavqa vrhunac i najva`niju proveru jednogodi{weg obu~avawa u raketnoj jedinici.
Tokom ve`be tvrdi komandir 3. samohodne raketne
baterije poru~nik Radmilo
Mitrovi} vidi se sav uloèni trud, rad i zalagawe u
procesu obuke, odràvawu
tehnike i stvarawu jedinstvenog tima koji je sposoban da
izvodi ga|awa u svim zemqi{nim i vremenskim okolnostima.
Za uspe{no dejstvo po ciqevima u vazdu{nom prostoru, potrebno je da vi{e karika u lancu uspe{no obavi svo-
27
POLIGON
Stariji vodnik Sr|an Koci}, operator sprave za navo|ewe radara
INOVACIJE
Pripadnici raketnog diviziona iz Ni{a postigli su
zapaène rezultate u inventivnom radu poput izrade sprave za vizuelno navo|ewe ni{anskog radara i stenda za ispitivawe specijalnih elektronskih cevi i poboq{awa unutra{wih veza u samohodnim raketnim baterijama PVO. U~iwen je i zna~ajan pomak u sistemu obezbe|ewa qudstva i
objekata primenom tehni~kih sredstava za{tite.
Nosioci inventivnog rada su zastavnik Bojan Markovi}, civilno lice Branislav Markovi} i major Sa{a Perovi}. Posebno je zna~ajna sprava za vizuelno navo|ewe ni{anskog radara koja pove}ava mogu}nost otkrivawa ciqeva
u mrtvoj kupi i omogu}ava zahvat ciqeva bez zra~ewa,
{to, naravno, smawuje opasnost od otkrivawa radara.
Po re~ima operatora sprave za navo|ewe radara starijeg vodnika Sr|ana Koci}a vrhunski osposobqena posluga moè da smawi vreme zra~ewa radarom pre lansirawa
za dvadesetak sekundi, {to je dragoceno vreme kada se zna
da kod raketa{a sekunde odlu~uju o ìvotima.
Inovatori iz ni{kog raketnog diviziona o~ekuju da budu ukqu~eni u proces modernizacije sistema KUB, koji bi
podrazumevao pove}awe otpornosti na elektronska dejstva
i ukupne pouzdanosti sistema.
je zadatke, kako bi krajwi rezultat bio dobar. Veoma va`nu

ulogu imaju ~lanovi posluge radarske stanice za osmatrawe i
navo|ewe, koji po re~ima starijih vodnika Dejana Pe{i}a i
Igora Arsi}a osmatraju vazdu{ni prostor, vr{e zahvat ciqa
28
ni{anskim radarom
i predaju podatke o
ciqu na samohodno
lansirno oru|e. Deluje komplikovano,
ali wih dvojica sedam godina strpqivo u~e i ve`baju da
efikasno obave potrebne radwe kada
to bude najpotrebnije. Svaka ve`ba
za wih je prilika za
sticawe prakti~nih
iskustava, ba{ kao
i za komandira samohodnog lansirnog
oru|a starijeg vodPoru~nik Radmilo Mitrovi},
nika Slavi{u Stanu radarskoj stanici za osmatrawe
kovi}a i vojnika
i navo|ewe
Marka Dini}a, koji
su ve`bu iskoristili za uigravawe posluge i otklawawe gre{aka uo~enih tokom obuke i periodi~nih pregleda.
Ovo je prva takti~ka ve`ba u novoorganizovanoj brigadi
govori zamenik komandanta 250. raketne brigade i rukovodioc ekipe za kontrolu takti~ke ve`be pukovnik Jonel Lazar
i ona predstavqa pravi pokazateq borbene vrednosti raketne jedinice iz Ni{a. Utvrdili smo da je divizion uspe{no izvr{io sve zadatke. Pohvalio bih ovaj vojni kolektiv i za uspe{nu implementaciju izkustava iz dosada{wih borbenih dejstava i primenu inovacija.
Zoran MILADINOVI]
1. oktobar 2007.
UKRATKO
OBELE@EN DAN
REZERVNIH VOJNIH
STARE[INA SRBIJE
Sve~anom sednicom Skup{tine Saveza rezervnih vojnih stare{ina Srbije u

Uìcu obeleèn je 15. septembar dan te
organizacije. U~esnike sednice pozdravili su predsednik uì~ke op{tine Tihomir
Petkovi} i predsednik Op{tinske organizacije SRVS Slobodan Penezi}.
Govore}i o radu organizacije, wenom
istorijatu i budu}oj ulozi u sistemu odbrane, predsednik SRVS Srbije dr Milo-
rad Drobac izrazio je o~ekivawe da }e

novom zakonskom regulativom biti definisani mesto i uloga organizacije. Mi
samo nastojimo da izgradimo istinski
ravnopravan partnerski odnos, gde }emo
voditi ra~una o op{tem dru{tvenom interesu, rekao je dr Drobac.
Na sve~anosti su jednom broju organizacija i pojedinaca uru~ena priznawa i
zahvalnice za doprinos u radu Saveza.
R. M.
S A R A D WA V O J N I H S A N I T E TA S R B I J E I H R VAT S K E
Delegacija oruànih snaga Hrvatske,
koju predvodi na~elnik Sanitetske uprave
Glavnog stoèra OS RH brigadir Marijan
Zlatar, posetila je 27. septembra Vojnomedicinsku akademiju.
Nakon prijema kod na~elnika VMA general-majora Miodraga Jevti}a, delegacija
Sanitetske uprave RH obi{la je Kliniku za
anesteziologiju i intenzivnu terapiju, Ope-
racioni blok i Centar hitne pomo}i VMA i

detaqno razgledala opremu lake poqske
bolnice (drugog nivoa).
U razgovoru predstavnika VMA i gostiju iz Hrvatske razmatrane su mogu}nosti
stru~ne saradwe dveju sanitetskih slu`bi
sa posebnim naglasakom na mogu}nosti pripremawa i edukacije medicinskog kadra za
upu}ivawe u mirovne operacije.
PRIPREME ZA ZAJEDNI^KU VE@BU IN@IWERACA MA\ARSKE

Na osnovu Plana bilateralne vojne
saradwe izme|u Vojske Srbije i Ma|arske
armije, u novembru je planirano izvo|ewe
zajedni~ke ve`be Rad komandi i inìwerijskih bataqona na uklawawu posledica
od prirodnih katastrofa.
Tim povodom je u Prvoj brigadi KoV u
Novom Sadu, 18. i 19. septembra, odràn
sastanak kome su sa ma|arske strane prisustvovali pukovnik Joèf Wer{, komandant
37. inìwerijskog bataqona, potpukovnik
Laslo [vab, predstavnik Zdruène operativne komande i major Gabor Bor~uk, a iz
Vojske Srbije pukovnik Dragan Ne{i}, na~elnik Odeqewa za obuku u Komandi KoV i
pukovnik Sreten Egeri}, na~elnik {taba
Prve brigade KoV sa saradnicima.
Na sastanku je odre|en sastav zajedni~ke komande, koju }e ~initi {est oficira

Ma|arske armije i osam oficira Vojske
Srbije.
Po re~ima pukovnika Dragana Ne{i}a, ve`ba se priprema u skladu sa Nato
uputstvom, a komunikacija u okviru zajedni~ke komande odvija}e se na engleskom jeziku.
Zajedni~ka ve`ba traja}e pet dana i odvija}e se u Centru za mirovne operacije u
Beogradu i na lokaciji Stari Grad u [apcu.
Pored 110. pontonirskog bataqona iz
sastava Prve brigade KoV u ve`bi }e u~estvovati i predstavnici Uprave za obaveze odbrane Republike Srbije i drugih struktura
obuhva}enih sadràjem zajedni~ke ve`be.
B. M. P.
SASTANAK POVERILA^KOG FONDA NATOA Sastanak u~esnika projekta Poverila~ki fond Natoa za pomo} vi{ku vojnog kadra odràn je 26. septembra u Domu Vojske
Srbije u Beogradu. Projekat je osmi{qen
kao specifi~an vid pomo}i zemaqa Natoa
sistemu odbrane Srbije i realizuje se kao
jedna od aktivnosti Programa Partnerstvo
za mir.
Pomo}nik ministra odbrane za qudske
resurse dr Bojan Dimitrijevi} rekao je da
}e se posle o~ekivanih smawewa broja zaposlenih u sistemu odbrane u najteòj situaciji na}i izvestan broj civilnih lica ka
kojima treba usmeriti pomo} za reintegraciju u civilnu sferu ìvota.
On je naglasio i opredeqenost vojnog
rukovodstva za nastavak bezbednosnih integracionih procesa, koja je veoma va`na za
uspeh projekata kakav je Poverila~ki fond
Natoa za pomo} vi{ku vojnog kadra. A. A.
NAU^NO-STRU^NI SKUP O ODBRAMBENIM TEHNOLOGIJAMA Od 3. do 5. oktobra
u Vojnotehni~kom institutu se, pod pokroviteqstvom Ministarstva odbrane, odràva
Drugi nau~no-stru~ni skup OTEH 2007, posve}en odbrambenim tehnologijama.
Bi}e izloèno 179 radova, a autori
su iz jedinica i ustanova Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, instituta, fakulteta,
namenske industrije i ostalih firmi. Radovi su razvrstani u 10 sekcija.
Na plenarnoj sednici bi}e saop{tena
dva rada: Uticaj tehnologije na odrìvi
razvoj pukovnika dr Danka Jovanovi}a i
Vizija razvoja sistema odbrane, kao ~inilac strategije razvoja odbrambenih tehnologija, pukovnika prof. dr Mitra Kova~a.
Planirano je i odràvawe okruglog
stola o temi Odbrambene tehnologije Srbije u procesu tranzicije.
Uvodno izlagawe podne}e direktor
Vojnotehni~kog instituta pukovnik prof. dr
M. [.
Mladen Panti}.
POMO] SLEPIMA SRBIJE Nevladina
organizacija Milosrdni fond Svetlost,
osnovana u maju 2004, zapo~ela je nacionalnu kampawu za pomo} slepima Srbije sa
ciqem da se poprave uslovi za ìvot i rad
slepih i slabovidih.
Pripadnici Vojske Srbije odazvali su
se i na ovu kampawu, u nameri da svojim
prilogom doprinesu realizaciji projekta
Milosrdnog fonda Svetlost.
Akcijom, koju je pokrenula Uprava za
qudske resurse Genera{taba Vojske Srbije
(J-1), prikupiqeno je, na nivou Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ukupno
382.487,00 dinara. Na~elnik Uprave za
qudske resurse, general-major Petar Radoj~i} uru~io je nov~ana sredstva predsedniku
Milosrdnog fonda Svetlost, gospodinu
Stevanu Simi}u.
29
SA LICA MESTA
AEROMITING U BRNU
ZAPA@EN NASTUP
SRPSKIH PILOTA
Me|unarodni aeromiting u ~e{kom gradu

Brnu jo{ jedan je u nizu tradicionalnih
evropskih avio-smotri koje se odràvaju
svake godine. Ovogodi{wi skup
karakteri{e velika disproporcija
kvaliteta leta~kog programa i stati~kog
dela manifestacije. I dok je vazdu{na
demonstracija letnih sposobnosti bila
skromna, stati~ki deo bio je bogat i
vredan pa`we. Me|u onim koji su
branili ~ast leta~kog programa, pored
doma}ina, bili su i srpski
vazduhoplovci. Nastupili su sa
avionima G-4 i orao.
30
miqena turisti~ka destinacija Brno je, po~etkom septembra svake godine, doma}in jednoj specifi~noj kategoriji
gostiju u~esnicima i posetiocima renomiranog me|unarodnog aeromitinga poznatog pod skra}enicom CIAF (Czech
Inter-national Air Fest). Za razliku od nekih sli~nih manifestacija, CIAF se odràva svake godine, prevashodno iz komercijalnih razloga. Premda ima izrazito vojni karakter, nosilac organizacije aeromitinga nije, kao {to je uobi~ajeno, vojska ili ministarstvo odbrane, ve} specijalizovana civilna
agencija, koja u svom poslu tesno sara|uje sa ~e{kim vojnim i
politi~kim strukturama.
To nije i jedina specifi~nost CIAF-a. Naime, kompletan doga|aj se odigrava na civilnom aerodromu, iako ogromna ve}ina
u~esnika aeromitinga dolazi iz redova vojnih vazduhoplovstava.
Tako|e, tokom odvijawa leta~kog dela programa na aerodromu
Brno-Turawi ne prekida se putni~ki saobra}aj.
Programska {ema koju su osmislili organizatori ovogodi{weg CIAF-a nije se bitnije razlikovala u odnosu na ono {to
je ve} vi|eno na prethodnim aeromitinzima u tom gradu. Koncepcija programa nije odstupila od nekih nezvani~nih pravila
vaè}ih na ve}ini evropskih aeromitinga koji imaju nacionalni karakter. U praksi, to zna~i da je prvi deo leta~kog dana posve}en doma}em vazduhoplovstvu, a kasnije sledi me|unarodni blok.
Orao i supergaleb G-4 u dru{tvu akrogrupe Brajtling tim
Premda ~e{ka vojska, a naro~ito vazduhoplovstvo, nisu

u~estvovali kao direktni organizatori, wihova logisti~ka podr{ka bila je od vitalnog zna~aja. Zauzvrat, ~e{ke oruàne
snage iskoristile su priliku da promovi{u oba vida oruànih
snaga, a naro~ito vazduhoplovstvo.
PREPOROD Ê[KIH
VAZDUHOPLOVACA
ê{ko ratno vazduhoplovstvo, ina~e, slovi kao dobar primer za uspe{nu transformaciju iz glomazne hladnoratovske formacije u mawu, funkcionalniju i kvalitetniju celinu. Statisti~ki
izraèno, brojno stawe vazduhoplova ~e{kog vazduhoplovstva je
od raspada êhoslova~ke 1993. godine pa do danas redukovano
sa 450 na 150. Me|utim, ova posledwa brojka samo mawim delom podrazumeva letelice iz perioda Var{avskog ugovora i êhoslova~ke. Ve}i deo su potpuno novi vazduhoplovi nabavqeni
tokom prethodnih nekoliko godina. U pitawu su helikopteri Mi17 i Mi-35, zatim borbeni avioni L-159 i JAS-39 C/D gripen, te
A319 namewen VIP prevozu. êsi, me|utim, vole da istaknu kako
kvalitet nije ostvaren samo novim letelicama. Prema re~ima
komandanta ~e{kog vazduhoplovstva, general-majora Ladislava
Minarika, godi{wi nalet ~itavog vazduhoplovstva iznosi oko
20.000 sati. Daleko impresivniji podatak je da tokom protekle
~etiri godine nije zabeleèn nijedan udes!
Nuklearni bombarder B-1B doleteo je

direktno iz ameri~ke baze Elsvort u
Ju`noj Dakoti
Visok nivo osposobqenosti ~e{ki vazduhoplovci demonstrirali su tokom oba dana odràvawa aeromitinga. Posebno zanimqiv bio je nalet para aviona L-159 koji su tokom desetominutnog programa prikazali taktiku dejstva po ciqevima na zemqi sa upotrebom razli~itih vo|enih i nevo|enih ubojnih sredstava. Tokom naleta neprekidno su upotrebqavani IC mamci
dok su efekti dejstva na zemqi simulirani upotrebom pirotehni~kih sredstava postavqenih du` piste. O{trim i ve{tim manevrisawem, te odli~nom sinhronizacijom para, ~e{ki piloti
ostavili su utisak da veoma dobro vladaju avionom L-159 u wegovoj osnovnoj nameni.
31
SA LICA MESTA
Strategijski transportni
avion C-17 demonstrirao je
impresivnu pokretqivost i
veoma kratku stazu sletawa
Svoja znawa i ume{nost u proteklom periodu ovi piloti

pokazali su i na vi{e velikih me|unarodnih vojnih ve`bi gde su
ravnopravno leteli sa partnerima iz drugih zemaqa Natoa u zadacima bliske vazduhoplovne podr{ke. Pored L-159, zapaèn
nastup imao je i ~e{ki gripen, uveden u naoruàwe pre dve godine. Poseban deo doma}eg dela programa zauzeli su helikopteri:
W-3A sokol i Mi-24/35 iz sastava vazduhoplovstva i policijski
Bel-412. Teì{te nastupa helikoptera stavqeno je na prikaz akcija tragawa i spasavawa, te ga{ewa poàra protivpoàrnim
vedrom. Time je doma}im posetiocima jasno stavqeno do znawa
da avijacija nije mrtva svojina ve} kapitalno dobro od zna~aja
za {iru dru{tvenu zajednicu. Moderni policijski helikopteri
(Bo-105, EC-135 i Bel-412) ina~e su sastavni deo integrisanog
sistema spasavawa na nacionalnom nivou.
manevar je, bez obzira na

jak ~eoni vetar i prazan teretni prostor aviona, ostavio izuzetno snaàn utisak
na sve prisutne. Retki sre}nici koji su imali prilike
da vide unutra{wost aviona i pilotsku kabinu bili su
iznena|eni ~iwenicom da
umesto poluvolana C-17
ima upravqa~ku palicu
sli~nu onoj na borbenim
avionima. Tako|e, sve kqu~ne parametre piloti o~itavaju na gorwem prikaziva~u
(HUD) koji su, uglavnom, deo
opreme borbenih letelica.
ê{ki piloti su prikazali

upotrebu helikoptera u svrhe
spasavawa i protivpoàrne
za{tite
AMERI^KE ZVEZDE
Zvezde ovogodi{weg CIAF-a bili su, bez sumwe, Amerikanci.
Iako vaè za retke posetioce isto~noevropskih aeromitinga, za
ovu priliku vazdu{ni put iz SAD u Brno preleteli su ni mawe ni
vi{e nego strategijskim nuklearnim bombarderom B-1B i strategijskim transportnim avionom C-17! Ameri~ki deta{man bio je upotpuwen i sa parom lovaca bombardera F-15E, stalno lociranih u
bazi Lejkenhit u Velikoj Britaniji. U leta~kom programu aeromitinga u~estvovao je transportni avion C-17 (baza Mar~, Kalifornija)
koji je demonstrirao zapawuju}u pokretqivost na malim brzinama.
Publici je naro~ito upe~atqiva bila demonstracija sletawa
kakvo se u praksi primewuje u Iraku i Avganistanu nakon strmog
prilaza na sletawe i dodira piste, avion teàk oko 160 tona zaustavio se, uz pomo} tzv. riversa, nakon bukvalno 300 metara! Taj
AERODROM U NOVOM IZDAWU

Posetioci koji su CIAF pose}ivali i prethodnih godina
mogli su da konstatuju da je aerodrom Brno-Turawi u me|uvremenu renoviran, a izgra|ena je i potpuno nova pristani{na
zgrada. Obim vazdu{nog saobra}aja u ju`nomoravskom regionu
je o~igledno pove}an {to je vidqivo iz velikog broja sletawa
i poletawa civilnih vazduhoplova koji mahom pripadaju poznatim lou-kost kompanijama. Jedina veza sa vojskom i asocijacija na pro{la vremena su oronula armirano-betonska
skloni{ta za avione koja su preostala iz perioda boravka sovjetske avijacije.
32
Bombarder B-1B bio je, sa razlogom,

naj~uvaniji, ali i najslikaniji deo stati~kog dela izlo`be. Doti~ni primerak je za
ovu priliku direktno doleteo iz baze Elsvort u Ju`noj Dakoti. Na trupu tog aviona posetioci su mogli da uo~e veoma interesantan crte`. Motiv ovog crteà inspirisan je pesmom Simfonija destrukcije poznate hevi-metal grupe Megadet. Kratak pogled na ovaj crte` dovoqan je i laicima da na slikovit na~in shvate namenu
ovog aviona.
Ovakvu ekskluzivnu posetu pojedini
vojni analiti~ari doveli su u vezu sa ameri~kom podr{kom onim ~e{kim strukturama koje podràvaju postavqawe instalacija famoznog antiraketnog {tita.
LET SRPSKIH
ORLOVA I GALEBA
Srpske vazduhoplovne snage su se i
ovoga puta, kao i na brojnim aeromitinzima do sada, predstavile sa avionima
1. oktobar 2007.
orao i G-4 supergaleb iz sastava Sektora za letna ispitivawa Tehni~kog opitnog centra. U wihovoj pratwi nalazio se transportni
avion AN-26 iz sastava ViPVO.
Uspe{an nastup na{e ekipe krunisan je drugom nagradom koju je u kategoriji nastupa pojedina~nim avionom osvojio major
Miodrag Risti}, pilot orla. Koliko je let orla bio interesantan za publiku i organizatore govori i podatak da je tokom drugog dana aeromitinga plan letewa izmewen, a displej orla uba~en u najboqi termin.
Srbiju je u Brnu predstavqala i akro-grupa Zvezde novosadskog aerokluba G-4 koja se pojavila sa ~etiri oldtajmera galeb G2. Zajedno sa Brajtling timom, koji je u Brnu nastupio sa {est aviona tipa L-39, Zvezde su jedina evropska akro-grupa koja leti na
mlaznim avionima, a ne nalazi se u sastavu vojnog vazduhoplovstva.
Me|utim, grupno akrobatsko letewe i u takvim slu~ajevima je specijalnost vojnih pilota. Tako su, na primer, od {est pilota Brajtling
tima petorica biv{i vojni piloti lovci. Me|u wima se nalazi i
gospodin Fransoa Ponso, koji je na{oj publici ostao u pam}ewu
kao pilot francuskog miraà 2000 koji je bio nesumwiva zvezda
aeromitinga Batajnica 97.
VELIKI NA PISTI
Generalno posmatrano, CIAF 2007 je i ove godine okupio
veliki broj posetilaca, premda je za ulaznicu od 300 kruna (900
dinara) publika realno o~ekivala boqi program. Osim doma}ih vazduhoplovaca i zapaènih nastupa srpskih vazduhoplovaca, ~ast leta~kog programa spasavali su i Slovaci izuzetnim nastupima na avionima L-39 i MiG-29, te ve} pomenute
akro-grupe. Vredan pomena bio je nastup belgijskog F-16 koji je u
najboqem maniru reprezentovao ogromno iskustvo koje su Belgijanci stekli tokom vi{edecenijske eksploatacije ovog aviona.
Me|utim, za CIAF 2007 je karakteristi~na i velika disproporcija kvaliteta leta~kog programa i stati~kog dela manifestacije koja je zaista bila bogata i vredna pa`we. Publika je tako na stati~koj izlo`bi mogla da vidi {est britanskih tornada,
nema~ki F-4, poqski F-16 C blok 52+, francuske miraè F-1,
gripen, L-159, gr~ki T-6A, ma|arski MiG-29 i austrijski PC-6
uz ve} pomenute ameri~ke specijalitete.
Centralno mesto na stajanci zauzimao je Nato AWACS E-3A,
lete}e komandno mesto i stanica za rano radarsko upozorewe,
PREDSTAVQAWE SREDSTAVA
KOPNENE VOJSKE
Svoje efektive predstavilo je i ~e{ka kopnena vojska
koja je za ovu priliku prikazala standardan, dobro poznati
asortiman: tenk T-72 modernizovan u ~e{koj reìji, zatim
borbeno vozilo BMP, PVO sistem SA-8, KUB, kao i samohodnu haubicu Dana ~ehoslova~ke proizvodwe. Od novijih
sredstava prikazan je prenosni sistem PVO tipa RBS-70 nabavqen u [vedskoj.
Pilot orla major Miodrag Risti}

osvojio je drugo mesto u kategoriji
nastupa pojedina~nim avionom
Awacs je bio otvoren za posetioce oba dana aero-mitinga
kroz koji su posetioci slobodno mogli da pro{etaju. Duga~ka kolona zainteresovane publike nije se smawivala do zatvarawa
kapija aeromitinga.
Na drugoj strani aerodroma, naspram VIP loè bio je
parkiran i zagra|en takti~ki transportni avion C-27J, italijanske proizvodwe. êste pres konferencije i zatvoren krug
posetilaca visokog nivoa asociraju na ve} vi|eni scenario
po kojem }e ê{ka postati jo{ jedan u nizu kupaca ovog aviona. Da je potpisivawe sporazuma na vidiku govori i aran`man
kroz koji je doma}a vazduhoplovna industrija angaòvana na
izradi delova strukture aviona C-27J.
Kupovina transportnog aviona }e za ~e{ko vazduhoplovstvo verovatno ozna~iti svojevrstan kraj jedne va`ne etape
restrukturisawa i opremawa novim vazduhoplovima. Sa druge
strane, za organizatore CIAF-a ovo zna~i gubitak jo{ jednog
sponzora koji po zakqu~enom poslu hrli ka novim trì{tima.
Ipak, nesmaweni interes publike koja je za ulazak na aeromiting spremna da plati ozbiqnu sumu novca daje osnove za zakqu~ak da }emo i narednih godina biti u prilici da gledamo
ovu manifestaciju.
Mr Slavi{a VLAÎ]
33
DOGA\AJI
O T V O R E N I
Novom akcijom
omogu}en je po
mnogo ~emu
druga~iji vid
komunikacije vojske
i gra|ana, jer tako
mladi Vrawanci
ali i oni stariji
imaju priliku
da se ~itav dan
druè sa vojnicima,
podoficirima
i oficirima,
da vide kako oni
ìve i rade
34
V R A W U
DRU@EWE GRA\ANA
I VOJNIKA
U akciji Otvoreni dan kapije kasarne Prvi pe{adijski

puk kwaza Milo{a Velikog otvorene su od ranog jutra, a reka de~aka, devoj~ica i wihovih roditeqa krenula je prema
punktovima gde su vojnici i stare{ine êtvrte brigade KoV
VS demon-strirali svoja znawa, ve{tine i sposobnosti. Te{ko je
re}i {ta je mali{ane najvi{e privuklo, ali najve}a gu`va bila je
na tenkovima, pe{adijskim preprekama, poligonu borila~kih ve{tina i pored slu`benih pasa.
Deca nisu propustila priliku da obuku pancire, probaju dvoglede, rukuju pu{kom, sede za komandama borbenih oru|a, popiju ~aj
ili degustiraju ~uveni vojni~ki pasuq. Vojnicima i gra|anima druèwe su ulep{ali i ~lanovi kulturno-umetni~kog dru{tva Aska.
Akcija je uspela ve} samim dolaskom u vojnu sredinu vi{e od
1.500 osnovaca, sredwo{kolaca i gra|ana Vrawa i wihovim jednodnevnim druèwem sa pripadnicima vojske. Ne treba zaboraviti i pozitivne signale u pravcu popularisawa vojnog poziva,
{to se posebno videlo u interesovawu de~aka i devoj~ica za prijem u vojne {kole i akademije i status profesionalnog vojnika.
Gosti kasarne mogli su na svakom koraku da se uvere u gostoprimqivost vrawskih pe{adinaca, ali i u wihovu spremnost za odbranu otaxbine.
Besprekoran pokret kolona tenkova i borbenih vozila pe{adije, postavqawe nosa~a mosta za prelaz tenkova, prikaz obuke izvi|a~a i diverzanata i drugi sadràji osposobqavawa nisu
se mogli uve`bati preko no}i, tako da su gra|ani mogli da vide da
u kasarni vlada savr{en red, rad i organizovanost.
Na kraju akcije osmesi na licima vojnika i gra|ana govorili
su vi{e od bilo kakvih re~i. Komandant garnizona Vrawe pukovnik Milosav Simovi} izrazio je zadovoqstvo odzivom gra|ana i
wihove dece, dok je na~elnik vrawske kancelarije za civilno-vojnu saradwu potpukovnik Goran Stankovi} naglasio da }e se sli~ne aktivnosti organizovati i ubudu}e.
Akcija Otvoreni dan organizova}e se i u drugim garnizonima Vojske Srbije i preko we }e gra|ani ostvariti nepo-
D A N
PLAN AKTIVNOSTI
U programu akcije Vojske Srbije Otvoreni dan precizirano je da }e se aktivnosti realizovati oktobra i novembra 2007.
i to u Beogradu (6. oktobra), Kraqevu (13. oktobra), Ni{u (14. oktobra), Vrawu (20. oktobra), Novom Sadu, Ba~koj Topoli i Sremskoj Mitrovici (27. oktobra) i Pan~evu (10. novembra).
sredni kontakt sa pripadnicima vojske i na~inom wihovog ìvota i rada.
Atraktivnost programa akcije garantuju planirani prikazi ve{tina u rukovawu naoruàwem i osposobqenosti za izvr{avawe dela namenskih zadataka kaè referent za odnose sa javno{}u u kabinetu na~elnika G[ VS potpukovnik Robert Sre}kovi}.
Tako }e u Beogradu pripadnici Garde prikazati borila~ke ve{tine specijalnog tima Kobre, eskort motornih vozila i rad po~asne jedinice pri do~eku stranih predstavnika. Zanimqivo }e biti i u
Pan~evu, gde pripadnici Specijalne brigade, izme|u ostalog, pripremaju prikaz ga|awa, dok }e pripadnici Prve brigade iz Novog Sada
demonstrirati obuku u verawu specijalnih jedinica. Podjednako interesantan program o~ekuje posetioce i u garnizonima Kraqevo, Ba~ka
Topola, Sremska Mitrovica i Vrawe, gde }e svoje ve{tine pokazati
posade tenka M-84, odeqewa BVP M80 i posluge samohodnih haubi~kih artiqerijskih diviziona. Gra|ani }e imati priliku da vide i uslove za sme{taj vojnika, vojni~ke klubove, spomen-sobe sa prikazom
istorijata jedinica i video prezentacije. Uz besplatnu podelu promotivnog materijala posetiocima }e biti ponu|eni suveniri Vojske Srbije i fotografisawe u avionima, helikopterima, na tenkovima i
drugim sredstvima ratne tehnike.
Druèwe vojnika i gra|ana bi}e upotpuweno sportskim susretima, a pripadnici Vojske gostima }e ponuditi i ~uveni pasuq iz vojni~kog kazana.
Zoran MILADINOVI]
1. oktobar 2007.
SPECIJALNI PRILOG 25
V
KAPIJE
NA[IH
SUDBINA
Svojim monumentalnim arhitekturama, kompleksnim fortifikacijama i
vojnim strate{kim poloàjima, tvr|ave na Dunavu vekovima dominiraju
nepredvidivim prostorom civilizacijskog razme|a evropske istorije.
One su statusne kapije raznolikih granica: civilizacije i varvara,
hri{}anstva i islama, Balkana i Evrope, ali i neminovne raskrsnice
glavnih puteva. Odre|uju}i na taj na~in sudbine svojih savremenika,
one su s vremenom postajale i kapije na{ih sudbina.
Dunav
REKA
KOJA
SPAJA
U zbivawima ispuwenim nemirima,

seobama, bojevima, Dunav je na razne
na~ine ulazio u evropsku istoriju.
Suvi{e sporo je sazrevala misao da
krvave stranice pro{losti koja se
zbivala na Dunavu i ulogu da sluì
kao granica narodima, treba
zameniti smislom reke koja spaja.
36
isao o Dunavu kao reci koja spaja izre~ena je u Savetu Evrope 1956. godine, kada je sastavqena wena Programska karta voda (Wassercharte). Tamo je objavqeno i na~elo: Voda ne
poznaje dràvne granice. Ona zahteva me|unarodnu saradwu, zajedni~ki napor da se sa~uva wen ugroèn ìvot.
Za ispuwene tako obrazloènog na~ela nema va`nijeg zadatka od onog koji ujediwenu Evropu obavezuje na zajedni~ku brigu o o~uvawu wene najva`nije reke. Nije sporno da li Dunav pripada Evropi, ve} da li Evropa pripada Dunavu. Doìvqena zloupotreba Dunava, koja ga je pretvarala u magistralu evropske
pro{losti, protuma~ene tako da u wenom jezgru ostanu netaknute mogu}nosti izazivawa budu}ih sukoba, ne sme se ponavqati.
Takvu budu}nost Dunav ne zasluùje!
To je isuvi{e stara, po{tovawa dostojna reka. To su spomenici koji ublaàvaju mra~ne stranice qudskih padova, svih onih
nemira koji su na wenim obalama u~vr{}ivali nespokojstvo i
gasili utopije o boqem svetu. Postoji i arheologija Dunava koja
ne}e tragati samo za materijalnim ostacima, kao potvrdama qudskog postojawa. Treba se
zaloìti za druge zadatke ove
nauke, koja je okrenuta duhovnim vrednostima, ~iji dokazi
svedo~e o uzajamnom primawu i
davawu, bez kojeg nema ìvotnog opstanka.
Ovakvo shvatawe daje Dunavu vi{i smisao i dopuwava verovawa da ta reka izvire iz
raja. Onaj ko je to prvi napisao, hteo je da svet upozori na
veli~inu darova koji mogu da
poteknu kao znamewe nebeske
milosti i dare`qivosti. Istovremeno, bila je to opomena
qudima da svojom lakomo{}u ne
proigraju vrednost onoga {to
im je priroda podarila i da
svojoj reci prilaze kao bri`ni
~uvari. Povest zbivawa na Dunavu stvara mogu}nost da se
ideja proticawa shvati kao
znak za odstupawe od te`wi koje u sebi nose trajno i{~ezavawe. Novi smisao koji treba otkriti i dati, probudi}e u toj reci nove ìvonosne tokove, koji daju novu snagu.
Sudbinu Dunava naj~e{}e su krojili osvaja~i. U uverewu da
je pro{lo vreme wihovih monopola, ujediwenoj Evropi predstoji napor da {to pre prihvati simboli~ku vrednost koju su otkrivali i neki stari narodi, dive}i se svetim rekama. Za Evropu,
Dunav je jedna takva reka, koja te~e kroz weno sredi{te. Duhovni mostovi koje Dunav stvara me|u narodima mogu da budu trajniji od onih koje je ~ovek sazidao s namerom da spoji obale, da
savlada prepreke koje su ograni~avale spajawe qudi. Dunav treba voleti kao sudbonosnu reku evropskog jedinstva. Samo zajedni~ka briga o wegovom o~uvawu moè nas li{iti bahate samovoqe i bezobzirnog pqa~kawa wegove snage. U takvom bezumqu
nepovratno bi nestao ~itav jedan prirodni svet, taj ~in bio bi
dobrovoqno pristajawe na sopstveno uni{tewe.
Treba se boriti da i dana{wi nara{taji doprinesu neumawenom sjaju Dunava, ~ija pro{lost otkriva i nudi razloge za
nove stvarala~ke napore. Jer svi ti kulturni slojevi nanizani
uz obale Dunava slivaju se u veli~anstveno evropsko pletivo,
~ije su pojedina~ne {are deli}i koji pripadaju celini i tek tako
otkrivaju svoj pravi smisao.
Dejan MEDAKOVI]
1. oktobar 2007.
S
KRAQI CA
Petrovaradinska tvr|ava
BAROKA
Petrovaradinska tvr|ava,
kao Gibraltar na Dunavu, svojom
vojim sudbinski odre|enim poloàjem grani~nog utvr|ewa,

ona je statusna kapija raznolikih granica: civilizacije i varvara, carstava i imperija, hri{}anstva i islama, Balkana i
Evrope, Ba~ke i Srema, ali i neminovna raskrsnica glavnih
puteva: suvozemnih drumova i re~nih saobra}ajnica, ukr{tenih u
kovitlacu istorijskih zbivawa, nekad osvaja~kih, nekad trgova~kih.
Petrovaradinska tvr|ava je krunisana kraqica baroknih
tvr|ava. Herojska i sa svojih 112 hektara povr{ine grandiozna, od
svetaca uzvi{ena i zato~enika prokleta, u te{kim ratovima i opsadama okrvavqena, ali i pored svih poku{aja, nikada vojni~ki
osvojena. Pobediv{i sva isku{ewa, i ono najgore, da nestane sa
lica zemqe do danas je ve}im delom sa~uvana. Mewaju}i u svojoj
istoriji samo vojske i komandante, nametnula se kao ìva legenda
svetskih razmera, koja kao stena, na kojoj leì i ~iju snagu i u imenu nosi, postojano okolinom i sudbinom na{om gospodari.
Danas je, i pored visokog stepena zapu{tenosti koji je uslovio nastale devastacije, najboqe o~uvana tvr|ava vojnog baroknog
nasle|a u Evropi, remek-delo Vobanove ekskluzivne {kole fortifikacije. Kompleksna i za svoje vreme savremena, po svim zahtevima onovremene taktike ratovawa, u strate{kim je konstelacijama
monumentalnom arhitekturom,
Dowa tvr|ava
kompleksnom fortifikacijom i
vojnostrategijskim poloàjem,
vekovima dominira nepredvidivim
prostorom civilizacijskog razme|a
evropske istorije. Izgra|ena je na
desnoj obali velike reke, na
Petrovaradinskoj steni isturenom
severoisto~nom obronku planinskog
venca Fru{ke gore.
VODENI GRAD
Vaser{tat Vodeni grad, Suburbium ili Unutra{wi grad,
uobli~en u fortifikacionu formu Dowe tvr|ave, nizijski je
deo kompleksa Petrovaradinske tvr|ave. Veliki gra|evinski
projekat utvr|ivawa Petrovaradinske stene, izgradwom mo}nog vojnooperativnog grani~arskog utvr|ewa sa masivnim fortifikacijama izrazito odbrambenog karaktera, podrazumevao
je brojan multirodovski garnizon i funkcionalan vojnoadministrativni centar.
Tokom prve polovine 18. veka ceo kompleks Dowe tvr|ave
uobli~uje se u urbanisti~ki projektovani vojnostambeni arondisman, sa brojnim reprezentativnim zgradama, monumentalnim samostanima, ure|enim ulicama i trgovima, ali i masivnim petougaonim utvr|ewem sa mo}nim bastionima, za{titnim
ravelinima, impresivnim kapijama, i ogromnim troslojnim zidanim opkopima vodenim {an~evima sa o{trougaonom formom. Dok Gorwa tvr|ava koristi uzvi{ewe kao takti~ku prednost, a Hornverk velike rovove i razvijen minski sistem, Dowa
tvr|ava svoj poloàj komandnog i komorskog centra {titi grandioznim odbrambenim sistemom Vaser{tata, koji u svoje borbeno postrojewe utvr|enih objekata, bedema i {an~eva uvla~i
vodenu masu, stvaraju}i pri tome sistem prirodnih prepreka,
smi{qeno ukqu~enih u jedinstveni odbrambeni mehanizam Petrovaradinske fortifikacije.
37
instalirana. Savr{eno vojno odbrambeno postrojewe istureno

na grani~nom poloàju, od presudnog je zna~aja za sudbinu carstva
koje je {titilo.
Ona je posledwa u nizu petrovaradinskih fortifikacija, posledica milenijumskog utvr|ivawa pomenute Petrovaradinske stene, postavqena kao kruna nad svim utvr|ewima podizanim na prostoru tog uzdignutog, stenovitog platoa, s instiktivnom qudskom namerom da svoj ìvotni prostor za{titi sna`nim utvr|ewem.
U temeqima Petrovaradinske tvr|ave, zahvataju}i prostor
Gorweg grada, arheolo{kim istraìvawima potvr|ene su qudske
naseobine jo{ od sredweg paleolita, zatim neolita, i posebno
zna~ajnog eneolita bakarnog i bronzanog doba (oko 2.500 godina
pre nove ere), perioda iz koga poti~e otkriveno zemqano utvr|ewe sa drvenim palisadama.
Kelti, kao prva organizovana vojna sila na ovom podnebqu
(oko 100 godina pre nove ere), prepoznaju}i superiorni poloàj
utvrde, obnavqaju zemqani bedem na Petrovaradinskoj steni. Za
Prva linija odbrane
HORNVERK
Hornverk je jedan od kapitalnih delova Petrovaradinske

tvr|ave koji sa Gorwim i Dowim gradom ~ini kompleksni sistem utvr|ewa, fortifikaciono uskla|enih u neodvojivi sistem odbrambenih postrojewa. Kao najistureniji deo Tvr|ave
ima poziciju ~eonog, ali i najja~eg bastionskog fronta, koji
prvi prima udar neprijateqevih jedinica.
Najve}a opasnost Petrovaradinu pretila je iz pravca juga,
od strane grani~nih utvr|ewa turskog carstva. Shodno tome, prvi graditeqi Petrovaradinske tvr|ave i fakti~ki utemeqiva~i
tog isturenog tvr|avskog kompleksa, s po~etka 18. veka izvode taj
veliki fortifikacioni projekat vojni poligon u obliku testerastih makaza, tj. dvostrukih rogova (horn rog, verk delo).
Spajaju}i se, u arhitektonskom smislu, sa podno`jem Gorwe
tvr|ave, Hornverk se lepezasto {iri u veliki tvr|avski prostor
ogra|en mo}nim pobo~nim bedemima levim i desnim krilom,
koji se produùju u bastion Sv. Karla i bastion Sv. Elizabete,
te oformquje Dvoro`ni bastion Hornverk. Bastion je troredno
opasan naj{irim i najdubqim suvozemnim rovovima na Tvr|avi
i za{ti}en masivnim bedemima: ravelinima Sv. Eugenije i Sv.
Katarine, redutima, kontragardima, lunetama, Carskim {ancem
i najkompleksnijim podzemnim vojnim galerijama, sa minskim sistemom i mreòm slu{nih kanala. Hornverk je kao sastavni deo
tvr|avskog ansambla fortifikaciono neodvojiv, ali u funkcionalnom smislu je kompaktan, i sa svojim odbrambenim postrojewima, kasarnama, magacinima, kapijama i podzemnim i nadzemnim komunikacijama borbeno je bio samostalan.
38
wima, formiraju}i podunavski Limes, novi gospodari Rimqani,

po~etkom nove ere, podiù utvr|ewe sa brojnim objektima na istom prostoru, nazivaju}i ga Kuzum. Taj se istorijski proces nastavqa usponom Ugarske dràve na prostoru Srema i Ba~ke tokom 13.
veka, kada se podiè veoma jak utvr|eni samostan, kao sredi{te
opatije Belafons. To velelepno utvr|ewe krasilo je Petrovaradinsku stenu sve do dolaska Turaka, koji je u svom pohodu na Be~
osvajaju 1526. godine. Vi{e od 160 godina Osmanlije gospodare
Tvr|avom na Petrovaradinskoj steni, sve do Velikog be~kog rata i
1691. godine, kada ona, posle uporne borbe, definitivno prelazi
u ruke austrijske carevine.
Stalna opasnost od kontraudara turske vojske uslovila je
efikasnu reakciju Dvorskog ratnog saveta u Be~u, u vidu trajnijeg
re{ewa u odbrani novograni~nih oblasti. Nametala se potreba
izgradwe potpuno nove fortifikacije, projektovane tako da svojim tvr|avskim postrojewima slomi eventualni prodor turske
armade. Tako je 1692. godine poloèn kamen temeqac savreme-
Posledwa linija odbrane

GORWA TVR\AVA
nom i mo}nom fortifikacionom kompleksu dana{woj Petrovaradinskoj tvr|avi. Izgradwa je tekla po projektima najpoznatijih
autoriteta austrijske vojne arhitekture (Kajzersfeld, Marsili,
Vamberg...), koji su u masovnim, ali temeqnim radovima podizali
najsavr{enije utvr|ewe Habzbur{ke monarhije.
Impresivno utvr|ewe sistematski je gra|eno na tri povezana nivoa: Gorwa tvr|ava na vrhu Petrovaradinske stene, u podno`ju Dowa tvr|ava Vaser{tat sa podgra|em, i na ju`noj strani istureno utvr|ewe dvoro`ni bastion Hornverk. Radi borbenog sadejstva podignuta su i izdvojena utvr|ewa: na levoj obali
Dunava, trouglasti mostobran Bruk{anac i ostrvsko ~etvorougaono utvr|ewe Inzel{anac. Prema Dunavu, ispred Hornverka,
bio je nazidan za{titni pojas Kronverk. Kao najatraktivnije arhitektonsko delo, izgra|ene su podzemne vojne galerije, komplikovan komunikacioni i minski sistem duìne od 16 km, raspore|en u ~etiri nivoa pod zemqom. Ceo projekat podrazumevao je
Prvoizgra|eni deo Petrovaradinske tvr|ave Gorwa tvr|ava, zaokruèn i utvr|en kompleks bastiona, bedema, kapija i
objekata postavqena je na najvi{i nivo Petrovaradinske stene. Ona je konceptualno, u vojnooperativnom smislu posledwa
linija odbrane, kona~no upori{te branilaca u strukturalnom
sistemu odbrambenog fortificirawa. Sa sve~anim salonima u
oficirskom paviqonu i utvr|enim bedemom Kavalirom predstavqa elitni prostor Petrovaradinske tvr|ave.
Prostor Gorwe tvr|ave zauzima povr{inu od blizu sedam hektara, nalazi se na 50 m iznad nivoa Dunava, fortificiran je po~etkom 18. veka sa pet bastiona (Leopoldovim, Ino}entijevim, Josifa I, Ludvigovim i Marije Terezije), pet kapija
(Leopoldovom, Dvorskom, Ludvigovom, Molinarijevom i Karla
VI), te sa masivnim bedemima i ozidanim suvim {an~evima tretiranim podzemnim minskim sistemom, savr{eno postavqenom
unakrsnom topovskom vatrom i nizom pu{karnica za plotunsku
paqbu. Sa~uvani su objekti: Topovwa~a, Duga kasarna, Jednostavna kasarna, Oficirski paviqon, Leopoldova barutana,
Magazin za hranu, Kavalir i Veliki ratni bunar, izgra|eni
tokom 18. veka. Demilitarizacijom Gorwe tvr|ave, sredinom
20. veka, poru{eni su objekti: Artiqerijska, Inèwerijska, i
Transportna kasarna, Glavna straàra i dva aneksa, gra|evine naslowene na Dugu kasarnu. Gorwa tvr|ava je kao kulturnoistorijska celina, bogata baroknom arhitekturom, uz postoje}e ustanove kulture, slikarske ateqee koji podse}aju na pariski Monmartr, zelenilo, ugostiteqske objekte i Paradni plac,
najlep{i i najpose}eniji prostor Petrovaradinske tvr|ave.
Podzemne vojne galerije jesu najkompleksniji fortifikacioni projekat, koji predstavqa najve}u turisti~ku i arhitektonsku atrakciju Petrovaradinske tvr|ave. Taj podzemni komunikacioni sistem je mo}an odbrambeni mehanizam, predvi|en
za sme{taj velikog broja vojnika, oru`ja i opreme. Od 1765.
do 1783. godine taj splet podzemnih prostorija izgra|en je u
vidu: koridora, tunela, barikada, borbenih linija sa pu{karnicama, pomo}nih saobra}ajnica, magazina, ventilacionih
otvora, liftova, kuhiwa sa kaminima i soba za odmor. Posebno mesto u odbrambenom sistemu fortifikacije zauzimaju
razorno-efikasna podzemna minska poqa, koja su zajedno sa
12.000 pu{karnica i velikim brojem topovskih {arì ~inili
Petrovaradinsku tvr|avu neosvojivom. Pored Antverpena, ova
tvr|ava je imala najve}i minski sistem na svetu, ukopan ispod
{an~eva i projektovan da regulisanim eksplozijama masovno
uni{tava vojnike neprijateqa.
takti~ko sadejstvo brdovitog uzvi{ewa, stepenastih padina i vodene mase Dunava, u jedinstveni fortifikacioni sistem Tvr|avske kompozicije.
Posle dugotrajne gradwe sa prekidima, uz mnogo qudskih
`rtava, Petrovaradinska tvr|ava zvani~no je zavr{ena 1780.
godine.
Podignuta kao prvorazredna operativno-odbrambena fortifikacija, sa velikim garnizonom od 4.000 vojnika i brojnom
artiqerijom, postaje u svojoj kasnijoj istoriji vojni administrativni centar sa generalnom komandom i brojnim ~inovni~kim
aparatom. Posle Prvog svetskog rata u sastavu je Jugoslovenske
dràve.
Kao izvanredna urbanisti~ko-arhitektonska i kulturnoistorijska vrednost, Petrovaradinska tvr|ava se sredinom 20.
veka demilitarizuje i progla{ava za spomenik kulture. Zanimqivim kulturolo{kim i turisti~ko-rekreativnim potencijalom, ta unikatna vrednost predstavqa izuzetno zna~ajnu nacionalnu ba{tinu.
Sini{a JOKI]
39
Beogradska tvr|ava
SVEDOK
ISTORIJ E
GRADA
Malo je gradova u svetu koji se mogu
porediti sa Beogradom kada govorimo
o wegovom nastajawu, postojawu i
opstanku. Malo je gradova koji imaju
tako burnu istoriju. Grad na razme|u
civilizacija, na u{}u Save i Dunava,
reka koje dominiraju prostorom
panonske ravnice i razdvajaju ju`ni,
brdoviti predeo od severnog
ravni~arskog, oduvek je smatran
posebnim gradom, sa posebnim
vojni~kim poloàjem.
rvo naseqe na prostoru dana{we kalemegdanske tvr|ave nastalo je pre nekih 5.000 godina. Sme{teno na bregovima, na
u{}u dveju reka, zbog svog poloàja vekovima je bilo na meti
osvaja~a, ali isto tako i polazna osnova za daqa osvajawa.
Krajem prvog veka pre nove ere Rimqani upravo tu podiù
nadaleko poznati Singidunum. Rimska dràva se, osvajawem tog
strate{kog poloàja u borbama sa keltskim starosedeocima,
u~vrstila na Balkanskom poluostrvu u dowem toku reke Dunav.
Poloàj dana{weg Beograda je nesumwivo imao izuzetan vojni
zna~aj. Odbrambeni sistem na dunavskoj granici, a u okviru wega
i Singidunum, bivao je ~esto izloèn varvarskim napadima,
osvajan i razaran, naj~e{}e pod naletima Avara i Huna. Sa dolaskom vizantijske vojske u {estom veku u grad i tvr|avu, ponovo
se pokre}e proces obnove, ali sa upadom prvo Avara, a potom, u
sedmom veku, i Slovena ponovo biva razaran. Dana{we ime
Beograd (Beli Grad) pojavquje se tek u devetom veku (878. godine
u pismu pape Jovana VIII).
U SREDI[TU RATNIH ZBIVAWA

Beograd se nalazio u sredi{tu ratnih zbivawa na vizantijsko-ugarskoj granici, tako da u 9. veku prelazi iz ruke u ruku. Sa
povla~ewem Vizantije ka jugu i nastajawem jake srpske dràve
sve ja~e se sukobqavaju interesi tih dveju dràva. U 13. veku Beograd se dugo nalazio u pozadini ju`ne ugarske granice i imao je
ulogu pozadinskog utvr|ewa bez posebnog strate{kog zna~aja.
Prema odluci ugarskog kraqa, 1284. godine mirnim putem je predat na upravu Srbima pod kraqem Stefanom Dragutinom. Nakon
Dragutinove smrti Ugarska preuzima kontrolu nad Beogradom, da
bi tek 1403. godine postao prestonica srpske dràve pod despotom Stefanom Lazarevi}em. Turci opsedaju grad 1456, a zauzima ga Sulejman Veli~anstveni 1521. godine. Tek 1688. osvaja ga
Maksimilijan Bavarski, da bi ga Turci povratili 1690. godine.
Stalne osmanlijske najezde sa juga teraju Austriju u pohod radi
odbijawa pretwe od svojih ju`nih granica, pa Beograd, grad i
tvr|avu, Evgenije Savojski oduzima od Turaka 1717. godine. Kada
su Austrija i Turska sklopile mir 1739. godine, grad je ponovo
pripao Turcima. Osloba|aju ga Kara|or|evi ustanici 1806. godine u toku Prvog srpskog ustanka, ali ga ve} 1813. Turci ponovo
40
1. oktobar 2007.
zauzimaju, i stavqaju pod svoju kontrolu. Od 1821. godine, za

vreme prve vlade Milo{a Obrenovi}a, Beograd postaje prestonica Kneèvine Srbije. Zbog sukoba na ûkur ~esmi, Turci ga
bombarduju 1862. godine, a 1867. turski komandant Beograda
predaje kqu~eve grada knezu Mihailu. Od tada se na tvr|avi, pored turske zastave, vijorila i srpska trobojnica.
Sam prostor Beogradske tvr|ave nakon preuzimawa od Turaka
bio je uglavnom kasarna za sme{taj vojske i vojnih institucija. U
Prvom svetskom ratu, grad Beograd i Tvr|ava, sa vojnim objektima i
vojnim muzejom, bivaju vi{e puta bombardovani, a objekti na tvr|avi poru{eni (izme|u ostalih te{ko je stradao i Vojni muzej). Osvajaju ih Austrougarska, potom i Nema~ka (1914. i 1915. godine).
I Drugi svetski rat doneo je razarawa grada, ali je delimi~no po{te|en prostor Kalemegdana. Upravo preko wega su vodili putevi oslobodioca Beograda 1944. godine, tako da se na
platou kod Pobednika, a ispred jedne od zgrada Vojnog muzeja nalazila i osmatra~nica komandanta sovjetske avijacije u operaciji za oslobo|ewe Beograda (17. sovjetska vazduhoplovna armija).
Nakon Drugog svetskog rata prostor Kalemegdanske tvr|ave
sve vi{e postaje narodni park, a sama tvr|ava gubi vojnoodbrambeni zna~aj i postaje turisti~ka destinacija za mnoge zaqubqenike u istoriju i prirodu. Na prostoru Kalemegdana nalazi se
mno{tvo kulturno-istorijskih spomenika i institucija koje oboga}uju turisti~ku ponudu ne samo Beograda ve} i Srbije.
ARH ITEKTURA KOJU J E ODREDILA SVRHA

Tvr|ave su u raznim epohama imale i razli~itu namenu. Kalemegdanska tvr|ava, u epohi hladnog oru`ja, zbog samog ograni~enog dometa naoruàwa i postepenog oja~avawa ratne opsadne
tehnike, razvijala se u skladu sa strategijskim zahtevima poloàja grada i opsadnim mogu}nostima potencijalnog napada~a. Prvu ja~u utvrdu u okviru odbrambenih poloàja na Dunavu stvaraju
Rimqani. Rimski Singidunum razvija se i evoluira od legijskog
logora kao sredi{ta dru{tvenog ìvota, do grada sa lokalnom
samoupravom, garnizonom, vojskom.
Dele}i sudbinu rimske imperije, od 4. veka po~iwe stagnirawe u razvoju grada. Vekovima je poloàj Beograda, i tvr|ave na
u{}u dveju reka, diktirao i arhitekturu samog utvr|ewa. Oslawa-
ju}i se na rimske zidine, naslawaju}i se na Savu i Dunav, grad i

utvr|ewe se tokom sredweg veka, prelaze}i pod upravu razli~itih
dràva, razvijaju sa osetnim uticajem vojne arhitekture. îwenica da su u to vreme protiv neprijateqa koji opseda tvr|avu najboqi odbrambeni mehanizmi bili jake i visoke zidine sa oja~anim
kulama, sa kojih se branilo strelama, kamewem i uàrenim (vrelim) uqem, te da se teìlo da distanca sa neprijateqem bude {to
ve}a, te su iskopavani duboki rovovi ispred zidina, umnogome je
odredila arhitekturu same tvr|ave. Oru`ja napada~a za opsadu i
osvajawe gradova uglavnom su bile sprave za bacawe te{kog kamewa, kojima su se probijali zidovi, kapije i ru{ile odbrambene
kule, a zidovi su potkopavani i dovla~ene lestvica za pewawe.
Sa pojavom vatrenog oru`ja i topova ve}ih kalibara mewala
se i arhitektura tvr|ava. U prvo vreme su gra|ene visoke kule, da
bi se boqe osmotrio napada~, ali se kasnije, zbog rizika ru{ewa,
upadqivosti i izloènosti, ponovo vratilo niìm utvrdama, sa
mnogobrojnim otvorima za odbrambene topove. Kako je rasla vatrena mo} topova, tako su i tvr|ave modifikovane, smawivani su
wihovi gabariti, a zidovi oja~avani zemqanim nasipima.
SREDI[TE VOJNE ISTORIJE

Kalemegdan je, dakle, prelaze}i iz ruke u ruku, tokom niza
vekova mewao svoj spoqni izgled u skladu sa razvojem naoruàwa i tradicijom vojnih arhitekata. Naime, u vreme srpske i turske kontrole razvijao se kao klasi~ni zapadnoevropski tip tvr|ave sa pravougaonim oblikom, oslowen na dve reke. Naravno
da je vidqiv bio i uticaj turskog na~ina gradwe tvr|ave. Sa sve
ve}im rivalitetom Turske i Ugarske, a kasnije i Austrije, pod di-
rektnim uticajem tih dràva, preplitali su se i wihovi stilovi u

izgledu Beogradske tvr|ave. Danas je najprepoznatqiviji turski
uticaj na arhitekturu Tvr|ave, jer su od svih osvaja~a Turci zapravo i najduè wome vladali. Ne moè se zanemariti ni austrijski uticaj, jer je u periodu vladavine Beogradom, u 18. veku,
nastavqen proces obnove i rekonstrukcije tvr|ave po austrijskim vojnim arhitektonskim re{ewima (Kornarov projekat).
U vojni~kom pogledu Beogradska tvr|ava je imala i za Turke
i za Austrijance, u zavisnosti od toga ko je drào pod svojom kontrolom, veoma veliki zna~aj. U prvom odbrambenom redu osnovni
zadatak posade tvr|ave bio je da izdrì opsadu do dolaska glavnih snaga u pomo} iz dubine teritorije. U 19. veku gubi se takav
zna~aj tvr|ave, a wena posledwa opsada bila je 1806. godine,
kada je i osvojen Kalemegdan pod naletom Kara|or|evih ustanika, ali je ubrzo, sa slomom ustanka 1813, vra}ena pod tursku
kontrolu. U periodu od 1813. godine do zavr{etka Drugog svetskog rata, Kalemegdanska tvr|ava je samo simboli~no tvr|ava, a
prakti~no kasarna, do 1867. godine turska, a nakon toga srpska.
U periodu posle Drugog svetskog rata Tvr|ava je, naro~ito
posle preseqewa kasarne, izgubila odlike vojnog objekta. O vojni~koj tradiciji i slavi koju je na svojim ple}ima nosila svedo~e
brojni spomenici podignuti u ~ast vojnika i vojskovo|a (Karlova
kapija, Kara|or|eva kapija, Spomenik zahvalnosti Francuskoj,
Spomen-obele`je predaje kqu~eva Tvr|ave, i dr.). Na prostoru
Kalemegdana, od samog osnivawa nalazi se i Vojni muzej, koji arhitektonski podse}a na sredwovekovne dvorce, a u svojim zbirkama i stalnoj postavci ~uva tragove srpske vojne istorije u kojoj
je nezaobilazan sastojak i Kalemegdanska tvr|ava.
Ivan MIJATOVI]
S
JERI NIN
Smederevska tvr|ava
GRAD
U svom zavr{nom izdawu to je bio grad

oblika nepravilnog trougla, po ugledu
na Carigrad, sa 25 kula, a prostirao
se na povr{ini ne{to ve}oj od deset
hektara. Zbog veli~ine prostora na
kojem se nalazi, Smederevska tvr|ava
se smatra jednim od najve}ih
sredwovekovnih utvr|ewa ravni~arskog
tipa, ne samo kod nas ve} i u
celoj Evropi.
mederevski grad, kao svoju prestonicu, podigao je srpski despot \ura|, sin Vuka Brankovi}a. Nakon smrti despota Stefana Lazarevi}a 1427. godine, wegov sestri} \ura| Brankovi} preuzeo je vlast u Despotovini. Kad je novi despot po~eo da vlada Srbijom, nije imao prestonicu, jer su Ugri poseli
Beograd, dotada{wu prestonicu despota Stefana. Mesto zidawa
grada odre|ivao je tada{wi poloàj srpske sredwovekovne dràve, koji se, zbog naleta Turaka, preme{tao na sever. Kao povoqno mesto za zidawe grada odabrano je u{}e reke Jezave u Dunav, na samom severu Despotovine.
Zidawe grada po~elo je 1428. godine i, uz kra}e prekide u izgradwi, okon~ano je turskim fortifikacionim radovima oko
1480. godine. Nema nikakve sumwe da je planom graditeqa predvi|eno zidawe celog gra|evinskog objekta, kakvog ga mi danas vidimo, ali prvo je zidan mawi deo dana{we tvr|ave, poznatiji kao
Mali grad, odnosno despotov zamak. Od daqe izgradwe se moglo
odustati samo u slu~aju nevoqe, pre svega rata. Zato je Mali grad
predvi|en kao posebna celina, koja se mogla braniti i u slu~aju da
bude zauzet Veliki grad. Me|utim, u isto vreme, Mali grad je bio
deo Velikog, i zajedno su ~inili jedan gra|evinski kompleks.
DESPOTOVA KULA
Najzna~ajniji dokument o zidawu grada nalazi se na jednoj od
kula Malog grada, ta~nije na Despotovoj (Krstatoj) kuli, i to je ktitorski natpis graditeqa tog monumentalnog zdawa, izveden crvenom opekom, a prema kome je zavr{etak zidawa Malog grada datiran u 1430. godini. îm je zavr{ena izgradwa, Smederevski grad
je postao upravno, vojno, privredno, kulturno i crkveno sedi{te
srpske despotovine za vladavine despota \ur|a Brankovi}a i wegovih naslednika.
U Malom gradu su se nalazile prostorije za stanovawe despotove porodice i posluge, a reprezentativni deo despotovog zamka bila je Velika sala za prijeme, koja se u mleta~kim izvorima
pomiwe kao sala magna audientiae. Taj deo grada je naro~ito ukra{en sa tri goti~ke i jednom romani~kom biforom, sa kojih se pruà pogled na Dunav.
Mali grad je imao {est kula, od kojih je ona najtvr|a, Donòn, bila namewena posledwoj odbrani. Prema kopnu je prokopan
43
vodeni rov, podignuta eskarpa, a glavni ulaz u Mali grad imao je

dvostruku kapiju. Unutra{wa se nalazila na glavnom platnu tvr|ave, dok je na spoqnoj kapiji postojao pokretni deo mosta koji se podizao lancima. Kapija je brawena kulom, poznatijom pod nazivom
Jerinina kula. Prostor Malog grada arheolo{ki je istraèn i restaurisan.
Veliki grad Smederevske tvr|ave zavr{en je oko 1439. godine. [to zna~i da je dozidano jo{ 19 kula. Neke su bile vi{e od
20 metara, sa bedemima {irine i do ~etiri metra, a sa kopnene
strane prokopan je vodeni rov koji je spajao reke Dunav i Jezavu.
Za odbrambeni sistem Smederevskog grada svojstven je za{titni
pojas u vidu nièg spoqnog zida eskarpa, zid uz unutra{wu ivicu
vodenih rovova i kontreskarpa, zid uz spoqnu ivicu rovova. Kontreskarpa je podignuta uz rovove, dok je prema rekama postojala
samo eskarpa.
RU[UILA^KI I STVARALA^KI
PORIVI
Izgradwa je iziskivala velike napore graditeqa, jer se zidalo veoma brzo. Radovi su zahtevali velike koli~ine gra|evinskog
materijala, koga na licu mesta nije bilo, pa je gotov kamen za zidawe uglavnom dono{en i iz starih rimskih gradova u blizini Smedereva iz Viminacijuma, Marguma, Mons Aureusa i Vinceje. Pored
gra|evinskog materijala obezbe|enog iz anti~kih utvr|ewa, kori{}eni su brojni anti~ki i sredwovekovni nadgrobni spomenici. O
tome nam svedo~e spomenici uzidani u kule i bedeme Tvr|ave, a koji se i danas mogu videti. Ta ~iwenica izazvala je u narodu verovawe da je za sve kriva strankiwa na dvoru despotina Irena Brankovi}, narod je prozvao Jerina, ro|ena Kantakuzina, {to se vidi i iz
na~ina na koji se pomiwe u literaturi prokleta Jerina.
U svom kona~nom izdawu to je bio grad oblika nepravilnog
trougla, sa 25 kula, i prostirao se na povr{ini ve}oj od 10 hektara. Zbog veli~ine prostora na kojem se prostire, Smederevska
tvr|ava se smatra jednom od najve}ih sredwovekovnih tvr|ava
ravni~arskog tipa, ne samo kod nas ve} u celoj Evropi.
U okviru Velikog grada, u jugozapadnom uglu Tvr|ave, nalazio
se sakralni objekat, ~iji se ostaci i danas mogu videti. Na osnovu
dosada{wih otkri}a i saznawa ne moè se ta~no utvrditi da li je
ta crkva bila pridvorna ili dvorska, ili su to ostaci saborne
crkve Blagove{tewa, koja je bila sedi{te mitropolita i mesto
gde su se jedno vreme ~uvale mo{ti jevan|eliste Sv. Luke, i danas
za{titnika Smedereva. Veruje se da je u Velikom gradu postojala
jo{ jedna crkva ve}ih dimenzija i da bi ona mogla biti crkva Blagove{tewa. Nakon pada grada u ruke osmanskih zavojeva~a, te crkve su poru{ene, a fragmenti crkava su prona|eni uzidani u tursko kupatilo hamam, kao i u jednu od poligonalnih kula, poznatiju pod nazivom Vodena, koju su Turci podigli na u{}u Jezave u Dunav, u~vr{}uju}i odbranu grada.
SUDBINA NEZAVISNE SRPSKE

SREDWOVEKOVNE DR@AVE
Do pada pod tursku vlast Turci su Smederevo nekoliko puta
opsedali. Prva opsada zabeleèna je ve} 1439. godine, kada je sultan Murat II, posle tri meseca opsade, zauzeo grad. Tek posle nekoliko godina ratovawa i pregovora sa Turcima, 1444. godine, sklopqen je sporazum izme|u despota \ur|a i Turaka. Tim mirovnim sporazumom, potpisanim u Segedinu, u Ugarskoj, despotu su vra}ene teritorije sa 20 gradova i najzna~ajnijim me|u wima Smederevom.
Period mira nije dugo potrajao. Sa dolaskom novog sultana
na presto, èqnog osvajawa, Smederevo postaje popri{te te{kih
borbi sa Turcima. Mehmed II, poznatiji kao Osvaja~, 1453. godine
preduzima napad na grad, ali tom prilikom {est hiqada Srba
uspeva da odbrani prestonicu. Ponovni napad je usledio ve} 1456.
godine i bio je, tako|e, neuspe{an po Turke. Me|utim, tek u tre}em
pohodu sultana Mehmeda II, po{to je prethodno cela teritorija De1. oktobar 2007.
spotovine ve} bila pokorena, Smederevo pada u ruke osmanskih

zavojeva~a 20. juna 1459. godine. Grad je pao bez borbe, kao posledica unutra{wih razdora na srpskom dvoru posle smrti despota \ur|a 1456. godine. Ujedno, pad grada 1459. godine ozna~ava i
prestanak postojawa nezavisne srpske sredwovekovne dràve.
KQUÊVI GRADA
Nakon 1459. godine Smederevo je dugo bilo pograni~na turska tvr|ava prema Ugarskoj, iz koje su pokretani brojni vojni pohodi na sever. Stoga Smederevski grad nije bio poru{en. Naprotiv, dodatno utvr|ivan, naro~ito nakon upada koji je izveo Vuk Grgurevi}, poznatiji kao Zmaj Ogweni Vuk, 1476. godine. Tom je prilikom grad dodatno opasan niìm pojasom zida, sa topovskim
otvorima i poligonalnim kulama na uglovima Tvr|ave i jednom
kod glavne kapije. Kule su bile prilago|ene odbrani vatrenim
oru`jem, a na onoj uz Jezavu uzidana je mermerna plo~a sa turskim
natpisom i svedo~i o vremenu kada su ti radovi izvo|eni. Ujedno
su to bili i posledwi ve}i radovi na utvr|ivawu Smedereva.
Posle pada Beograda u ruke Turaka 1521. godine, Smederevski grad gubi na zna~aju. Tokom austrijsko-turskih ratova u 17. i
18. veku, u vi{e navrata Smederevo su posedali Austrijanci, a za
vreme Prvog srpskog ustanka 1805. godine grad osloba|a Kara|or|e Petrovi}. Ali ve} posle 1813. godine grad je ponovo u turskim rukama, sve do kona~ne predaje Tvr|ave srpskom knezu Mihailu Obrenovi}u. Kqu~evi grada predati su ispred glavne kapije
prema varo{i, 12. aprila 1867. godine.
Sve do kraja XIX veka Smederevski grad je bio najo~uvanija
sredwovekovna tvr|ava kod nas. Do prvih promena na Tvr|avi do{lo je zbog neminovnog uticaja vremena, ali i ~oveka. Prilikom
izgradwe èlezni~ke pruge, posle 1880. godine, poru{ena su
spoqna utvr|ewa sa strane prema varo{i, gde je bio glavni ulaz
u Tvr|avu, a vodeni rov je zasut. Teà o{te}ewa nastala su u vreme svetskih ratova. U Prvom svetskom ratu Smederevo je 1915.
godine ga|ano artiqerijskim naoruàwem sa dunavske strane. U

Drugom svetskom ratu Tvr|avu su nema~ke okupacione vlasti pretvorili u depo za skladi{tewe municije i eksploziva. Godine
1941, 5. juna, ~ula se veoma jaka eksplozija, koja je nanela velike
{tete i Tvr|avi i celom gradu. Tada su paotpuno uni{teni delovi
zida kod glavnog ulaza sa kulom, jer su se na{li u sredi{tu eksplozije. Posledwi put Tvr|ava je stradala tokom savezni~kog bombardovawa 1944. godine.
Trag vremena je ostavio svoj beleg na zidnim platnima i kulama Tvr|ave, svedo~e}i nam o nepredvidivosti istorije. Smederevska tvr|ava kao vojni objekat vi{e nije od zna~aja. Ipak, ona
je kulturno nasle|e od neprocewive vrednosti. Weni bedemi su
simbol po`rtvovawa neimara, graditeqske ume{nosti i umetni~ke lepote. Danas je ona mnogo vi{e od vojnog utvr|ewa spomenik
kulture koji nastavqa da ìvi i nadahwuje nove generacije.
Miroslav LAZI]
45
Tvr|ava u Ramu
HRAM
VELI KOG
SULTANA
Izgradwa tvr|ave moè se pripisati
sultanu Bajazitu II. Turski putopisac
Evlija êlebi, koji je tokom druge
polovine 17. stole}a putovao tim
krajevima, zabeleìo je narodno
predawe o imenu i gradwi tvr|ave.
On kaè da je sultan Bajazit Sveti
do{ao na to mesto, seo na prostira~
(ihram) i rekao: Na mestu ovog
ihrama podignite mi jednu tvr|avu.
Svojom ~asnom rukom on je na rubove
postavio kamewe pa su zato toj
tvr|avi dali ime Ihram (Hram).
vr|ava se nalazi u istoimenom selu, sme{tenom na obali

Dunava, izme|u Kostolca i Velikog Gradi{ta, nedaleko od
anti~kog utvr|ewa Lederata.
Tvr|avu Ram su sagradili Turci 1483. godine da bi osnaìli odbranu granice izme|u Smedereva i Golupca od ugarskih upada. Strate{ku va`nost utvr|ewe je imalo samo do 1521. godine,
kada su se pro{irile granice turske imperije na sever, pa je
ono izgubilo svoj zna~aj kao pograni~na prepreka. Tokom 18. veka, u austro-ugarskim ratovima, ono je ponovo bilo strate{ki
zna~ajno upori{te, a zatim je ìvot u wemu lagano zamirao, sve
do prve polovine 19. veka, kada su ga Turci napustili.
Kao izrazito vojni~ka gra|evina, Ram je sazidan u vreme
pune primene vatrenog oru`ja i nosi odlike artiqerijske tvr|ave. I pored toga, u wemu se prepoznaju oblici starijih fortifikacija.
Tvr|ava je nepravilne petostrane osnove, sa kulama na
uglovima. Kule su razli~itog oblika, ali su istovetne po ukupnom odbrambenom i arhitektonskom re{ewu. Imaju prizemqe,
dva sprata i platformu oivi~enu zupcima. Na svakom spratu nalaze se po tri zasvedene topovske ni{e i jedno zidano loì{te.
Po svojoj veli~ini i izgledu izdvaja se ulazna kula, koja ima tri
sprata i dve platforme sa zupcima.
Kule povezuju bedemi u kojima se nalazi po jedan topovski
otvor. Na bedeme se izlazilo zidanim stepeni{tem, odakle se
moglo u}i u kule. Oko tvr|ave je postojao i niì spoqni bedem
sa skrivenim putem, ali i rov, preko koga se mostom stupalo do
kapije.
Tvr|ava u Ramu jeste jedan od prvih primera ranoartiqerijskih utvr|ewa u Srbiji. Po na~inu gradwe ona se ne razlikuje bitno od starijih ostvarewa vojne arhitekture, a spoqnom
obradom zidova odslikava vizantijske tradicije. Glavnu inovaciju predstavqaju oblici bedema i kula, koji ukazuju na aktivnu
primenu artiqerije u sistemu odbrane.
U razdobqu turske vlasti oko tvr|ave se razvilo civilno
naseqe, o ~emu danas svedo~e ostaci jednog amama i karavansaraja. Iako je relativno dobro o~uvana, tvr|ava u Ramu je izloèna tihom propadawu u o~ekivawu otpo~iwawa konzervatorskih radova.
Gordana SIMI]
Tvr|ava u Ba~u
VODEN I
GRAD
Tvr|ava u Ba~u je najboqe o~uvani
sredwovekovni fortifikacioni
kompleks u Vojvodini, koji pripada
tipu vodenog grada, namewenog
odbrani u mo~varnim,
ravnim terenima
a~ je veoma vaàn vi{eslojni lokalitet i istorijsko mesto,

koje pripada podunavskom pojasu. Tvr|ava sa podgra|em sme{tena je na o{trom i dubokom biv{em re~nom meandru Mostonge (pritoke Dunava), na izdignutom terenu koji je nekada
bio okruèn vodom, u neposrednoj blizini drevnog Ba~a, po kojem
je cela Ba~ka dobila ime.
Na prostoru pod temeqima vidqivih zidova postojalo je naseqe iz perioda mla|eg neolita pre {est hiqada godina, koje je ìvelo i u bronzanom, starijem gvozdenom dobu i latenu, a postoje indicije da je ìvelo i u periodu kasne antike tokom 3. i 4. veka. Prva
faza izgradwe sada{weg utvr|enog zamka vezuje se za vreme vladavine ugarskog kraqa Karla Roberta, za period od 1338. do 1342.
godine. Dogra|ivawe i oja~avawa trajalo je dva veka. Obimni radovi preduzeti su u drugoj polovini 15. i po~etkom 16. veka, posebno
za vreme arhiepiskopa Petera Varadija (14901495) i Pavla Tomorija, kada je oja~avan sistem odbrane od turskih napada. Tvr|ava nije pretrpela ve}a razarawa ni prilikom turskih osvajawa 1529. godine, ni prilikom oslobo|ewa 1687. godine, {to jasno potvr|uje
predstava tvr|ave na graviri iz 1698. godine, ali fatalnih razarawa dogodila su se 1704. godine, tokom pobune Rakocijevih kuruka
protiv carske ku}e, nakon ~ega tvr|ava nikad nije obnavqana.
Osnovu tvr|ave ~ini nepravilni petougaonik sa ~etiri isturene kule na uglovima, gra|ene opekom, koje su me|usobno bile povezane obimnim zidom. Tri ugaone kule imaju kru`nu osnovu, od kojih se izdvaja ona sa goti~kom kapelom na spratu, dok severozapadna ima ~etvorougaonu osnovu. Jedini slobodnostoje}i i obnovqeni
objekat unutar tvr|ave jeste kula Brani~ (ili Donòn, {to je francuski naziv za kulu), kvadratne osnove, sme{tena u isto~nom delu
tvr|ave. Sa ju`ne strane nalaze se ostaci izdvojene odbrambene
kule Barbakane. Tokom arheolo{kih iskopavawa 2004 2006.
godine istraèn je objekat prislowen uz severoisto~ni bedem, definisan kao palata, ali i cisterna kru`ne osnove na prostoru izme|u Donòna i jugoisto~nog bedema.
Na tvr|avi su u vi{e navrata obavqani istraìva~ki i konzervatorsko-restauratorski radovi, a sada se obavqaju u okviru
razvojnog projekta integrativne za{tite nasle|a op{tine Ba~ Vekovi Ba~a. Obavqaju se sistematska arheolo{ka iskopavawa, nau~na istraìvawa u oblasti istorijskih materijala, etnolo{ka i
arhitektonska istraìvawa podgra|a, gde se planira osnivawe
centra za negovawe tradicionalnih vrednosti, a obavqaju se i
konzervatorski radovi sa ciqem stati~ke sanacije i revitalizacije kula. Planira se povratak vode u rovove oko tvr|ave, ~ime bi
se rehabilitovao kulturni pejza` i uveli potrebni sadràji za
boravak posetilaca i razvoj kulturnog turizma. Projekat je oslowen na lokalnu zajednicu i nizom aktivnosti, kao {to su manifestacije, radionice, volonterski kampovi, poku{ava se ista}i da
nasle|e predstavqa razvojni faktor te op{tine sa jedinstvenim
kulturnim dobrima, sme{tenim u podunavskom pojasu.
Slavica VUJOVI]
47
Goluba~ka tvr|ava
GOVOR
KAMENA
Sredwovekovno utvr|ewe u Golupcu
podignuto je po~etkom 14. veka kao
va`no upori{te za odbranu granice
i pograni~nih oblasti. Poloàj na
ulazu u \erdapsku klisuru, na strmim
liticama Ridana, bio je za to
najpodesniji.
ajvi{im delovima utvr|ewa u Golupcu gotovo da i nije mogu}e

pri}i, a stenoviti teren je onemogu}avao potkopavawe bedema i kula. Jedini pristup tvr|avi je sa zapada, pa su svi elementi odbrane istureni ka toj strani.
Tvr|ava je prvobitno gra|ena za odbranu hladnim oru`jem,
{to se ogleda u visokim ~etvorougaonim kulama i masivnim bedemima sa zupcima i strelnicama. Pronalazak baruta i razvoj ratne tehnike uslovili su naknadno utvr|ivawe Golupca, obzi|ivawe
~etvorougaonih kula i izgradwu topovske kule na obali Dunava.
U planu utvr|ewa jasno se uo~avaju dve celine unutra{we i
spoqno utvr|ewe, ~ije se kule i bedemi lepezasto spu{taju od najvi{e ta~ke na kojoj je Donòn, sve do obale Dunava. Ispred najnièg dela utvr|ewa je vodeni rov, preko koga se mostom stizalo do
kapije. Kapija je, naàlost, uni{tena probijawem bedema i izgradwom savremenog puta kroz tvr|avu.
Gorwi prostor unutra{weg utvr|ewa sa Donònom i tri kule
predstavqa zasebnu fortifikacionu celinu. U wemu su o~uvani
ostaci ve}e stambene gra|evine uz glavnu kulu Donòn, zatim
ìtnice i, verovatno, cisterne. U dowoj ~etvorouganoj kuli, na prvoj etaì, nalazila se kapela. Pretpostavqa se da je ovaj utvr|eni
kompleks najstariji deo goluba~kih fortifikacija.
Drugu fazu razvoja utvr|ewa predstavqa priobalni prostor
u kome je izgra|ena monumentalna palata. Gra|evina je imala podrum, gde su bile ostave, i prizemqe koje je, verovatno, sluìlo
kao stan zapovednika tvr|ave. Tavanski prostor je kori{}en za odbranu palate. Uz gra|evinu je podignuta ~etvorougaona zatvorena
{estospratna kula, koja je pored osnovne funkcije odbrane sluìla i za stanovawe.
Spoqno, ili predwe utvr|ewe izdvaja se svojom veli~inom i
ono je bilo tako|e podeqeno na dve celine. U priobalnom prostoru nalazilo se pristani{te. Tu je bilo vi{e gra|evina, o ~emu danas svedo~e preostali, ali nedovoqno istraèni tragovi. U posledwoj etapi radi za{tite pristani{ta bila je izgra|ena poligonalna topovska kula.
Ispred tvr|ave se s vremenom razvilo civilno naseqe, o kome ima najvi{e podataka iz vremena kada se Golubac nalazio u turskom posedu. Pomiwe se da su u predgra|u tada postojale tri mahale, zatim Haxi-Alijina xamija, dva mesxida, medresa, dervi{ka tekija i amam pa{e Koxa-Mahmuda, ~iji se ostaci i danas vide.
Vreme nastanka i etape razvoja tvr|ave nije mogu}e precizno
odrediti, jer sistematska istraìvawa nisu nikada preduzeta.
Istorijski izvori pomiwu Golubac kao izgra|enu tvr|avu 1335.
godine, {to se verovatno odnosi samo na gorwi prostor unutra{weg utvr|ewa. Priobalni deo sagra|en je, pretpostavqa se, krajem 14 ili po~etkom 15. veka.
Izgradwa spoqweg utvr|ewa svakako je usledila u prvim decenijama 15. veka, a posledwu etapu, kao {to je ve} istaknuto,
predstavqa turska topovska kula, ~ija se izgradwa moè vezati za
osmu deceniju tog istog veka. Tada su, najverovatnije, obzidane ~etvorougaone kule spoqnog utvr|ewa, kako bi se oja~ale i prilagodile za{titi od razornog dejstva opsadne artiqerije.
Gordana SIMI]
1. oktobar 2007.
Put imperatora Trajana
NA OBALI
DUNAVA
Na teritoriji desne obale Dunava,
koja je obuhva}ena op{tinom Kladovo,
koncentrisana je danas najzanimqivija
jedinstvena prirodna i kulturna
ba{tina ~itave regije, koja je, zbog
svoje posebnosti, potencijalno na
listi Uneska kao deo svetske kulturne
ba{tine: Trajanova tabla,
Trajanov most i tvr|ave Pontes i
Dijana Zanes, deo ~uvenog
Trajanovog puta.
Od izvora u Nema~koj do u{}a u Crno more, na krajwem odse~ku svog sredweg toka, u duìni od oko 120 km, Dunav se probija kroz stenovite masive rumunskih Karpata (srpskog Miro~a), stvaraju}i na granici izme|u dana{we Srbije i Rumunije
klisuru Gvozdena vrata ili \erdap, jednu od najve}ih i svakako najlep{ih re~nih klisura Evrope.
Na tim prostorima izrastale su kulture. Iz wih je, u brojnim
simbiozama, nastala i evropska civilizacija. Istros, Danuvius
ili Danubius jesu nazivi anti~kog Dunava, o kome je rimski pisac
Plinije Mla|i u panegiriku rimskom imperatoru Trajanu zabeleìo: Magnum est stare in Danubii ripae ili, u slobodnom prevodu, Veli~anstveno je stajati na obali Dunava. ûdesnu prirodu, impresionirani vidqivim tragovima slavne pro{losti, opisivali su i
mnogi kasniji pisci i istraìva~i od kraja 17. do 20. veka, ostavqaju}i dragocene skice, slike i bele{ke koje imaju vrednost izvora (L. F. Marsigli, Felix Kaniz, i dr.).
POD UTICAJEM RIMA

Posle sredwovekovnog Goluba~kog grada tvr|ave, podignutog
na samom ulazu u Gorwu Klisuru \erdapa, i ~uvenog praistorijskog
lokaliteta Lepenski vir kod Doweg Milanovca, na teritoriji desne obale Dunava, koja je obuhva}ena op{tinom Kladovo, koncentrisana je danas najzanimqivija jedinstvena prirodna i kulturna
ba{tina ~itave regije, koja je, zbog svoje posebnosti, potencijalno
na listi Uneska kao deo svetske kulturne ba{tine (World Heritage
Site): Trajanova tabla, Trajanov most i tvr|ave Pontes i Dijana
Zanes. Ta reprezentativna celina, podignuta na desnoj obali rimskog dunavskog limesa pre ta~no devetnaest vekova, dobro je istraèna i za{ti}ena od potapawa merama za{tite i radovima u okviru programa velikog Projekta \erdap, koji su se odvijali tokom
posledwih decenija 20. veka, uporedo sa izgradwom akumulacija
za potrebe Hidroelektrane \erdap.
Izuzetno zanimqiva spomeni~ka celina stvorena u jedinstvenom predelu Dunava, pored najmla|e institucije za za{titu ba{tine, Arheolo{kog muzeja \erdapa u Kladovu, u kome se danas ~uvaju
i artefakti arheolo{ke Zbirke \erdap, koji poti~u sa prethodno
istraènih, danas potopqenih i nestalih obalskih naseqa, starih
i vi{e od deset milenija, zatim, iz poznate sredwovekovne Kladovske tvr|ave Fetislam, uz Hidroelektranu \erdap I, graditeqskog ~uda 20. veka, svedo~e zajedno o milenijumskom kontinuitetu
qudskog stvarala{tva, nastalog u okviru jedinstvenog geostrate{kog predela u fascinantno lepom i milionima godina nepromen-
qivom prirodnom okruèwu reke Dunav, u klisurama regije Gvozdenih vrata.

Reka Dunav, u prvih {est vekova nove ere, bila je granica izme|u Rimske imperije i Varvara, koji su nastawivali predele severno
i isto~no od Dunava. Jo{ u ranom prvom veku, odmah nakon osvajawa,
radi za{tite strate{kih interesa, na obalama se postavqaju mawi
ili ve}i vojni polaàji i tehni~ke instalacije, putevi, pristani{ta.
Zahvaquju}i poloàju u vojnostrate{kom smislu, ali i prirodnim resursima, ~itavo Podunavqe doìvqava brz uspon koji dovodi do nagle urbanizacije, romanizacije i nastanka velikih gradova, a ~itav
predeo se ure|uje prema rimskom modelu. Dela nastala i prona|ena
na teritoriji regije Gvozdenih vrata ubrajaju se u jedinstvena ostvarewa rimskog graditeqstva i arhitekture, ili umetnosti.
TRAJANOVA TABLA I MOST

Trajanova tabla nalazi se i danas u najnepristupa~nijem delu
Dowe klisure \erdapa, desetak kilometara uzvodno od dana{we
Tekije. Na prirodnoj, gotovo vertikalnoj steni, visoko iznad nivoa
Dunava, rimski imperator Trajan, 100. godine na{e ere, postavqa
komemorativni natpis na latinskom jeziku, u {est redova (danas su
vidqiva ~etiri), kojim je obeleìo zavr{etak radova na izgradwi
neprekidnog rimskog vojnog puta kroz klisure Dunava, u najteòj
deonici dunavskog toka. Natpis nose dva krilata bi}a, a iznad su
predstavqeni delfini. U vrhu reqefne plo~e je ispust, ukra{en
rozetama, sa orlom ra{irenih krila u sredini.
Ukupna povr{ina reqefa je impozantnih dimenzija, 5 h 1,75
metar. Natpis Tabula Traiana iznad reqefa, postavqen je u vreme
izvo|ewa prvih mera za{tite u Srbiji, 1891. godine. Trajanova
tabla se od 1969. nalazi 20 metara iznad prvobitne lokacije, jer
je prema Projektu \erdap i zahvaquju}i merama za{tite od pota-
pawa zbog podizawa nivoa Dunava, izme{tena isecawem autenti~nog leì{ta Table, zajedno sa delom originalnog rimskog puta
kamenog monolita te{kog vi{e od 250 tona!
Trajanov most preko Dunava, veli~anstveni spomenik anti~kog
graditeqstva, projektovao je ~uveni arhitekta Apolodor iz Damaska, koji je projektovao i Trajanov forum u Rimu. Od mosta koji je
pre 1.900 godina povezivao dve naspramne obale rimskih provincija Gorwe Mezije (Moesia Superior) i Dakije (Dacia), kod dana{weg
Kladova (Kostol/Pontes) i Turn Severina (Drobeta), na obe obale su
sa~uvani, i dobro istraèni, masivni temeqi ~etiri obalska stuba
kojima se stupalo na most, impozantne visine i monumentalnosti,
danas za{ti}eni od potapawa izgradwom odbrambenog zagata. Iz
rimskih literarnih izvora saznajemo da je wihova visina iznosila
150 rimskih stopa (45 m, bez temeqa!). Najboqe je o~uvan prvi
obalski stub na desnoj srpskoj obali. Sa {irokom platformom za
konstrukciju prvog luka mosta nad rekom i o~uvanom visinom od 10
m, odoleva svim udarima ve} vekovima! Svi stubovi mosta su ra|eni od dobro pe~ene rimske opeke i kamenih tesanika, postavqenih
na jake betonske temeqe od ~vrste cementne mase (rimski beton). U
velikoj reci, ovde izuzetne {irine, bilo je 20 stubova, sa temeqima koji su, kako to beleè izvori i kako je potvr|eno interdisciplinarnim istraìvawima, ra|eni primenom specijalne tehnike,
uz pomo} drvenih sanduka, oplata za temeqe (kesoni).
Na Trajanovom stubu u Rimu, podignutom 113. godine na Trajanovom forumu u ~ast wegovog trijumfalnog pohoda na Da~ane, verno
je predstavqen veli~anstveni kameni most preko Dunava, ispred koga veliki rimski imperator i strateg Trajan prinosi `rtvu. Most je
zavr{en 105. godine (kopija, poklon Italije iz 1969. godine, moè
se danas videti u Arheolo{kom muzeju \erdapa, u Kladovu).
Uz most je istovremeno podignuta kamena tvr|ava klasi~nog
tipa, poznata kao Pontes, delom konzervisana.
DIJANA NA DUNAVSKIM KATARAKTAMA

Dijana se, zahvaquju}i prirodnom poloàju, ubraja u najve}e
i najboqe o~uvane i istraène rimske vojne objekte. Sa tvr|avom
Pontes kraj Trajanovog mosta predstavqa jedine dve nepotopqene
gra|evine tog tipa na liniji od Golupca do Prahova. Podignuta je
na visokoj stenovitoj litici obale Dunava (Karata{, osam kilometara uzvodno od Kladova), na mestu ukr{tawa glavnih re~nokopnenih rimskih komunikacija (Via Traiana), sa pristani{tem, koje
je imalo va`nu ulogu za normalno odvijawe re~nog saobra}aja, te
za pretovar robe i qudi pre ulaska u najopasnije prirodne dunavske prepreke Dijanine katarakte i tesnace, poznate pod imenom Gvozdena vrata, koje su premo{}ene izgradwom poznatog Trajanovog, Sipskog kanala, 101. godine, u vreme Trajanovog forsirawa tog dela Dunava. Sluìla je za sme{taj me{ovitih pomo}nih
trupa, sastavqenih od pe{adije, kowice i mornarice, zatim inìwerije i tehni~kih slu`bi za odbranu i regulaciju plovidbe kanalom. Oko tvr|ave se razvilo veliko i zna~ajno naseqe, koje izvori {estog veka nazivaju gradi}, polichnion Zanes. Arheolo{ka
istraìvawima otkrivene su do sada najzna~ajnije ta~ke tvr|ave,
definisan je gabarit i ustanovqene su najzna~ajnije gra|evinskostratigrafske etape, hronolo{ki razgrani~ene i dokumentovane
dobro o~uvane arhitektonske strukture podignute jo{ u ranom I
veku, neprekidno obnavqane do sredine sedmog veka. Predstavqa,
kao i tvr|ava Pontes, tipi~no trajanovsku kamenu tvr|avu, sa klasi~nom, tripartitnom podelom unutra{weg prostora, sa ~etiri
glavne kapije, povezane ulicama koje su vodile na sve ~etiri strane sveta i u ~ijem se centru nalazila glavnokomanduju}a, najve}a
zgrada tvr|ave (principium). Sna`ni kameni bedemi bili su oja~ani sa 22 kule (do sada je otkriveno 18) i uokvireni dvojnim rovom. Zbog zna~aja koji ima, tvr|ava se neprekidno istraùje, sa
ve}im ili mawim intenzitetom. Obuhva}ena je programima revitalizacije i prezentovawa kao deo rimskog limesa i reprezentativne sa~uvane celine koja predstavqa svetsku ba{tinu.
Jelena RANKOV-KONDI]
Fotografije: Branko JOVANOVI]
1. oktobar 2007.
DRU[TVO
I S L A M I Z A C I J A
K O S O V A
M E T O H I J E
OBRISI ISLAMSKE
DR@AVE
Uporedo sa nasiqem, terorizmom,
ratom, pregovorima, tiho i za mnoge
nezapaèno, na Kosmetu se odvija
jo{ jedan proces. To je proces
wegove islamizacije. On nije
slu~ajan, niti je kolateralna {teta
nastala tokom otimawa teritorije
Srbiji. Re~ je o procesu koji ima
vekovni kontinuitet, u skladu je sa
tradicijom i misijom {irewa islama
i ne}e se ograni~iti samo na Kosovo
i Metohiju.
nogi su skloni verovawu da su Albanci mawe nego ostali

islamski svet okrenuti religiji. To, naravno, nije ta~no. Pravo pitawe je: zbog ~ega se toliko uporno negira islamisti~ki
karakter albanskog terorizma. Odgovor je mo`da u strahu od
javnog priznawa da se u srcu Evrope naziru obrisi jedne nove
islamske dràve, koju su svojim novcem (finansiraju}i rat protiv
SRJ) formirali poreski obveznici sekularnog Zapada. Me|utim,
bilo bi pretenciozno tvrditi da je islamizacija na{eg prostora
ekskluzivitet 20. veka, jer weni koreni, ipak, seù u daleku pro{lost.
Islamizacija Kosova i Metohije odvijala se vekovima i u vi{e faza koje su razli~ito trajale. Na po~etku se mora ista}i da
se u pojedinim fazama islamizacija preplitala sa re{avawem
nacionalnog pitawa i bila je (a i sada je) u funkciji uzurpirawa
teritorija suverene dràve, tj. u funkciji {irewa dar al islama.
Iako nacionalno pitawe za islam nije od presudne va`nosti, wegovo re{avawe, zajedno sa teritorijalnim pretenzijama, su{tinski je bilo u funkciji islamizacije.
OSMANLIJSKA OSVAJAWA
Prva faza islamizacije Kosova i Metohije odvijala se tokom osmanskih osvajawa na Balkanu. Masovnim prihvatawem islama, nasuprot Srbima, Albanci su stekli prednost u odnosu na
ostale stanovnike Kosova i Metohije hri{}anske veroispovesti.
Kao muslimani, imali su obavezu da na razli~ite na~ine u~estvuju u nasiqu nad pokorenim hri{}anima i za to su dobijali odgovaraju}u nagradu. Postepeno, vekovima, iz siroma{nih albanskih
51
DRU[TVO
predela spu{taju se na bogato i plodno
Kosovo i Metohiju i tu u~estvuju u razarawu srpskih kulturnih i drugih dobara, na sve na~ine zatiru}i tragove postojawa Srba.
Veliki broj Srba ipak je do~ekao
pad Osmanskog carstva, a potom, posle
balkanskih ratova, vra}awe Kosova i
Metohije u sastav Srbije. Takvim re{ewem Albanci nisu bili zadovoqni, izme|u ostalog, zato {to su se i oni angaòvali na osloba|awu od Turaka, ali sa
druga~ijim ambicijama. Naime, san o
formirawu Velike Albanije, dràve koja }e obuhvatiti sve teritorije na kojima ìve Albanci, bilo da su u ve}ini ili
mawini, ostao je li{en realnosti. To je,
svakako, bio izvor frustracija za veliki broj Albanaca, pogotovo za wihove
ideologe i lidere zaslepqene ciqevima
Prve prizrenske lige.
Iako je formirana nova i respektabilna dràva, {to je dokazano na delu, naro~ito tokom balkanskih i Prvog
svetskog rata, klica wenih budu}ih problema bila je upravo neraskidiva veza
sa islamom pojedinih wenih mawina. Albanci su u novoj dràvi bili ubedqiva
mawina, ~ak i u okvirima Kosova i Metohije (krajem 19. veka bilo je 415.000
Srba hri{}ana, 236.420 Srba muhamedanaca i 106.270 Albanaca). Sa zavr{etkom Prvog svetskog rata (setimo se
wihove uloge u tom ratu), oni postaju jo{
ubedqivija mawina, ali to nije zna~ilo
prestanak nevoqa za Srbe, koji su na
Kosovu i Metohiji i daqe maltretirani,
poniàvani, iseqavani, a o tome su govorili i pisali mnogobrojni, ~ak i inostrani autoriteti.
ORU@ANI XIHAD
Na 18. islamskoj konferenciji, odrànoj
u Pakistanu, albanski separatizam okarakterisan je kao oruàni xihad i na taj na~in je ~itav islamski svet pozvan da pomogne wihovu
borbu za slobodu na okupiranim muslimanskim teritorijama. U skladu sa porukama iz
Kurana, Albanci ne priznaju vlast Republike
Srbije, jer na KiM treba da ìve muslimani u
islamskoj dràvi.
MUXAHEDINI U OVK
Nesumwivo je veliki broj muxahedina u~estvovao na strani tzv. OVK tokom rata na KiM
i wihovo u~e{}e motivisano je, izme|u ostalog, i verskim pobudama. Ima podataka koji
ukazuju da ih je najmawe 50 pre{lo u KZK, {to
zna~i da se i daqe nalaze u Pokrajini i da aktivno u~estvuju u kreirawu stawa bezbednosti,
ne samo na KiM ve} i u Makedoniji, gde je tako|e registrovano wihovo prisustvo tokom teroristi~kih akcija tzv. ONA. Uostalom, posle
1999. godine, na Kosovu je zabeleèno vi{e
afera sa {vercom oru`ja i eksploziva, ~iji su
akteri bili muslimani pripadnici me|unarodnih misija.
islamske dràve, {to je u potpunosti u

skladu sa delovawem islama kao religije. Kao izraz te`we za osnivawem takve
dràve, izme|u ostalog, formirana je
Skender-beg divizija, a ona je u svom sastavu imala vojne imame koji su radili
na ideolo{kom uzdizawu boraca. Naravno, neprekidno je istican panislamski i
xihadski karakter borbe protiv bezbo`nika partizana, {to je vi|eno na brojnim primerima. Prva akcija te jedinice,
kojom je ona potvrdila svoju orijentaciju,
bila je hap{ewe i potom likvidacija 281
pri{tinskog Jevreja u maju 1944. godine.
ZABRANA POVRATKA
Panislamski karakter Skender-beg
divizije ogledao se i u ~iwenici da je u
wenom sastavu bilo skoro 150 Taxika i
Turkmena. Verovatno i pod wihovim uticajem, divizija je ostala zapam}ena po
brojnim zlo~inima i masakrima nad srpskim stanovni{tvom, pa ~ak i ènama i
decom.
Posle okon~awa Drugog svetskog rata, suprotno o~ekivawima, u novoformiranoj nagla{eno ateisti~koj dràvi,
za Kosovo i Metohiju i Srbe nastupio je
ISEQAVAWE SRBA
Naro~ito te{ka i mo`da odlu~uju}a faza u islamizaciji Kosova i Metohije de{ava se tokom Drugog svetskog rata. Zbog specifi~nih odnosa sa Albanijom i sopstvenih interesa, italijanski
okupatori dozvolili su masovni pogrom
i iseqavawe Srba, a u isto vreme pristigao je i naselio se ogroman broj Albanaca iz Albanije. Na taj na~in u~iwen je zna~ajan ve{ta~ki demografski
poreme}aj, koji }e, neka`wen, pokazalo
se kasnije, imati mo`da i odlu~uju}u
ulogu u narastawu terorizma i sprovo|ewu separatisti~kih ambicija. U tom
periodu ubijeno je oko 10.000 Srba, iseqeno je 70.000, poru{eno je ili spaqeno oko 30.000 ku}a i drugih objekata. U isto vreme, u nekontrolisanim, ali namerno izazvanim migracionim talasima, naseqeno je oko 300.000 Albanaca iz Albanije, a znatan
broj naselio se i na podru~ju dana{we zapadne Makedonije.
U borbi protiv Srba, odnosno hri{}ana, tada{wi albanski
lideri, veoma lukavo, mobilisali su sve Albance muslimane i
hri{}ane. Za hri{}ane je ta borba prikazivana kao borba protiv
tobo`weg srpskog ugwetavawa i za stvarawe Velike Albanije, a u
uskim krugovima, me|u muslimanima, isticana je potreba stvarawa
52
ni{ta mawe teàk period. Zakon o zabrani povratka kolonista,

koji je stupio na snagu posle rata, onemogu}io je povratak velikog
broja Srba na svoja ogwi{ta, a ujedno omogu}io i legalizovao boravak i daqi ìvot ogromnog broja Albanaca na tu|im (srpskim)
imawima. Boqi signal od novih vlasti Albanci teroristi nisu
mogli da dobiju. Umesto da budu surovo ka`weni za sva nedela koja
su po~inili i da dobiju status kakav su, bar u po~etku, dobile mawe-vi{e sve nacije koje su bile na strani poraènih sila, u potpunosti je dat legitimitet demografskoj neravnoteì uspostavqenoj
nasilno tokom rata i to na {tetu dràvotvorne nacije Srba.
1. oktobar 2007.
Da se o Albancima kao muslimanima i sledbenicima islama

i te kako vodilo ra~una i to na u{trb hri{}ana, govori i to {to
im je tolerisano mnogoènstvo, koje je u tradiciji islama. Dok su u
drugim delovima SFRJ radi {irewa bratstva i jedinstva me{oviti brakovi bili i vi{e nego poèqni, na Kosovu i Metohiji je to
bilo mogu}e samo jednostrano da Albanac uzme Srpkiwu za ènu.
Obrnuta situacija bila je retka i gotovo nezamisliva zbog poznatih razloga, ~ije je izvori{te u Kuranu.
ESKALACIJA TERORIZMA
O islamizaciji Albanaca i Kosova i Metohije i wihovoj pripremi za terorizam, koji nikada u su{tini nije prestao (samo je
mawe ili vi{e eskalirao), govore i drugi primeri. Iz Albanije
Envera Hoxe, koja se tako|e deklarisala kao izrazito ateisti~ka,
na Kosovo i Metohiju dolazi vi{e {eika dervi{kih redova, koji
tokom 1956. godine bivaju osu|eni u Prizrenu zbog pomagawa teroristi~kih bandi.
Predsednik tada{weg CK SK Kosmeta Mahmut Bakali isposlovao je, kao komunista, da se u srpskom selu Vitomirici
kod Pe}i sagradi xamija, ~ime je pospe{eno razbijawe Srba u tom delu Pokrajine. Zabeleèno je vi{e wegovih antisrpskih ispada, kojima je kao navodni komunista i ateista podilazio Albancima
muslimanima i u kojima je pokazivao
Tokom 1998. godine potvr|eni su podasvoje pravo lice i namere.
VELIKI ZA[TITNIK ALBANACA
ci o postojawu jedinice Abu Bekir SiNa razli~itim skupovima, predavadik, koja je delovala na podru~ju DreniO~igledno je da su Albanci kod Tita imawima i okruglim stolovima koji su prirece, te da je finansiraju, izme|u ostalog, i
li status povla{}ene nacije. Iako je u wego|ivani povodom re{avawa pitawa KosoIslamski balkanski centar iz Zenice i
vim namerama da Albance civilizuje i emanciva i Metohije nakon 1999. godine, ~esto
Aktivna islamska omladina. U sastavu
puje bilo i ne~eg dobrog, to je, dugoro~no glesu se mogle ~uti neutemeqene ocene koje
jedinice bilo je oko 40 stranih dràvqadano, predstavqalo podr{ku i ohrabrewe senegiraju islamizaciju tog prostora. Takve
na, a wen komandant bio je Ekrem Avdija.
paratizmu koji se kod wih nikada nije ugasio.
poruke su ~esto stizale i iz inostranstKada je jedinica rasformirana, Avdija je
Za{to se srpski politi~ari nisu tome odlu~va, iz krugova koji su imali politi~ki inuhap{en, a sa wim i veliki broj pripadnije suprotstavili, pokaza}e sud istorije.
teres da ne govore otvoreno o islamizanika jedinice, ali su svi amnestirani pod
ciji i da aktuelni sukob predstave iskqupritiskom me|unarodne zajednice tokom
~ivo kao nacionalni. Za negirawe islamizacije Kosova i Metohije, 2001. godine. Odmah posle izlaska iz zatvora, Avdija je vodio orgama odakle dolazilo, postoji jednostavan kontraargument. Dovoqno je nizaciju Kosovski islamski biro, koja je imala brojne ispostave
upitati se {ta je sa Albancima katolicima, poznatim zlatarima iz {irom KiM, a zatim je reaktivirao svoju biv{u jedinicu sa sediJaweva. Da li su ostali na Kosovu i Metohiji? Nisu, iako su Alban- {tem u ju`nom delu Kosovske Mitrovice. Ekrem Avdija je i danas fakci, jer to nije dovoqno moraju biti i muslimani da bi tamo bezbri- tor nestabilnosti na KiM.
`no ìveli. Kao katolici, na{li su uto~i{te u Hrvatskoj.
Veliki broj islamskih organizacija i sada deluje na teritoriji
Prisustvo radikalnog islamskog faktora na KiM potvr|eno je u KiM. Pod pla{tom humanitarnog rada bave se {vercom oru`ja, nemnogim prilikama na delu, ali i u analizama, procenama, izjavama dozvoqenom trgovinom i finansirawem ekstremnih i teroristi~kih
eksperata i politi~ara.
aktivnosti.
Al kaida je svojevremeno najavila teroristi~ke akte protiv
nevernika: SAD, Velike Britanije, Francuske, Izraela, Indije,
DVOSTRUKI STANDARDI
Rusije i Srbije. Sam bin Laden je tokom 1995. godine na poziv SaZavr{ni ~in definitivne islamizacije i albanizacije Kosova
lija Beri{e boravio u Albaniji i susreo se i sa Ha{imom Ta~ijem i
i Metohije odvija se upravo pred na{im o~ima, bez ozbiqnijih moRamu{om Haradinajem.
Neskrivena veza sa islamskim faktorom potvr|ena je i na pro- gu}nosti da se tome efikasno suprotstavimo. Problem Kosova i Meslavi 118. godi{wice Prizrenske lige 1996. godine u Skopqu, kojoj tohije u posledwih nekoliko godina uvek se zamagqivao, kako bi bilo
su prisustvovali i predstavnici Albanaca sa KiM, gde su se ponovo prostora za tu|e me{awe i arbitraù. Pitawe Kosova i Metohizakleli da }e se boriti za ostvarivawe wenih ideja. Ovo je zna~aj- je re{avano je primenom politike sile i dvostrukih standarda na
no zato {to se kao politi~ki subjekt u dokumentima Prizrenske lige {tetu Srba, ali nam je otvorilo i druga pitawa koja su sada sredstpojavquju muslimani, a ne Albanci, tako da je jasno da je i tom prili- vo komunikacije velikih sila sa nama.
Prema tome, islamizacija Kosova i Metohije odvijala se u potkom iskazana èqa za stvarawem islamske dràve.
Ameri~ka administracija je 1998. godine bila prinu|ena da punom skladu sa te`wama za {irewem dar al islama. Albanski tesvog saveznika, tzv. OVK, stavi na listu teroristi~kih organizaci- roristi ne èle da priznaju bezbo`ni~ku vlast dràve u kojoj ìve,
ja, a kao razlog navedeno je da postoje podaci o wenom finansira- a budu}i da procewuju da se sa takvom vla{}u mogu obra~unati, krewu novcem islamskih zemaqa koje se bave prometom droge. Tada je nuli su ka wenom ru{ewu krajwe agresivno. Pri tome meta nisu sanavedeno da je jedan od finansijera i Osama bin Laden. Na osno- mo Srbi (500.000 iseqenih od 1945. do 1987), kao predstavnici i
vu podataka Interpola, jednu od elitnih jedinica tzv. OVK predvo- nosioci vlasti, ve} i Albanci koji je podràvaju, bez obzira da li
dio je Muhamed al Zavahiri, brat Ajmana al Zavahirija, jednog od se izja{wavaju kao muslimani ili hri{}ani.
Predrag KARAXI]
ideologa Al kaide.
53
[ PA N S K A
P RO T I V T E R O R I S T I ^ K A
J E D I N I C A
POSLEDWA BRANA
OD TERORIZMA
Jedinica za specijalna
dejstva (Unidad dEspecial
de Intervention) oruànih
snaga [panije trenutno
se smatra jednom od
najboqe obu~enih i
opremqenih jedinica ove
vrste u svetu
edinica za specijalna dejstva oruànih snaga [panije ima

82 pripadnika i nalazi se u sastavu Civilne garde. [tab i
centar za obuku jedinice su u Valdemoru, oko 25 km ju`no od
Madrida. Wenu osnovnu strukturu ~ine dve grupe za specijalna dejstava od po 25 qudi i grupa za tehni~ku podr{ku. Tokom
izvo|ewa borbenih dejstava grupa za specijalna dejstva moè biti
podeqena u dve takti~ke podgrupe. Svaka podgrupa ima {est qudi u
napadnom timu i pet snajperista u snajperskom timu.
Jedinica za specijalna dejstva odgovorna je za: intervencije
prilikom teroristi~kih napada, ukqu~uju}i otmice i kidnapovawa;
podr{ku drugim bezbednosnim strukturama u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala, ukqu~uju}i visoko rizi~na hap{ewa opasnih kriminalaca; pomo} drugim bezbednosnim strukturama
u obezbe|ewu velikih sve~anosti od nacionalnog i me|unarodnog
zna~aja (Olimpijske igre u Barseloni 1992); obezbe|ivawe VIP
li~nosti tokom poseta; pomo} u gu{ewu pobuna, tala~kim situacijama; izvo|ewe obuke sa drugim strukturama Civilne garde.
OBUKA
Svi kandidati za prijem u jedinicu moraju biti iskusni oficiri Civilne garde, koji su ve} na du`nostima u jedinicama {irom
zemqe. Jednom godi{we, obi~no u maju, odràva se kvalifikaciono takmi~ewe radi selektovawa najboqih kandidata za jedinicu.
Nakon selekcionog perioda po~iwe {estomese~ni period
osnovne obuke. Proces obuke je vrlo rigorozan i dizajniran tako
da kod pripadnika jedinice razvija borbene sposobnosti potrebne u borbi protiv terorista i kriminalaca. Ukqu~uje i vrlo in-
54
1. oktobar 2007.
tenzivnu fizi~ku obuku, streqa~ku obuku, borbena ga|awa u razli~itim uslovima u borbi protiv terorista, verawe, upotrebu helikoptera, rowewe, skijawe, poznavawe i upotrebu sredstava veze,
rukovawe eksplozivom, poznavawe ostale opreme, prikupqawe
obave{tajnih podataka, te takti~ki postupci pri napadu na zgradu,
avion i drugo. Ova faza zavr{ava se obukom u borbi u gradskim
uslovima, tokom kojih se testiraju profesionalne sposobnosti
kandidata do krajwih granica fizi~kih i psihi~kih mogu}nosti.
Nakon ovog dela obuke novi operativci raspore|uju se u jednu
od grupa za specijalno dejstvo, gde nastavqaju sa specijalisti~kom
obukom. Specijalisti~ka obuka obuhvata takti~ku obuku, tehnike
spasavawa talaca i re{avawa tala~kih situacija i simulaciju napada na razli~ite objekte: avion, brod, automobil, autobus, voz i
druge gradske objekte.
Program za obuku jedinice izvodi se na teritoriji ~itave
[panije. Jedinici podr{ku pruàju vazduhoplovne i kopnene snage
Civilne garde, ukqu~uju}i helikoptere BO-105 i BK-117 i vozila.
U arsenalu su i snajperske pu{ke, koje mogu da dejstvuju na velikim daqinama, {to je od presudne va`nosti za dejstvo protiv otmi~ara. Jedinica je opremqena sa najboqim snajperima koji postoje danas (sigsauer 3000, SAKO MK3 i 0.308 Accuracy International AWP).
Pumparice se koriste prete`no kao napadno oru`je za blisko
dejstvo. Wihovo najefektnije dejstvo je pri upadu u razli~ite objekte, kada se koristi za razvaqivawe brava, reza, {arki i drugog.
OPREMA
Pored sofisticiranog oru`ja, jedinica raspolaè i sa dosta specijalisti~ke opreme i elektronskih sredstava. Standardna oprema ukqu~uje i za{titne maske, gasne i {ok bombe, 37 mm
i 40 mm lanser granata, unapre|eni motorola XTS 3000R komunikacioni sistem, optoelektronsku opremu za dnevno i no}no
osmatrawe, ronila~ku opremu, eksplozive, probojna sredstva
za upade u objekte, za{titne prsluke i drugo. Jedinica je opreARSENAL mqena i sa izuzetnom li~nom opremom, kao {to su kasoni {lem
sa III A balisti~kom za{titom i ~eonim vizirom; nomeks protivJedinica je opremqena najpoznatijim oru`jem i opremom koja poàrnom za{titom za kolena, ramena i laktove; fedur pancir
postoji u oblasti protivteroristi~ke borbe. Oru`ja su opremqena sa III A balisti~kom za{titom sa posebnom za{titom od KTW musavremenim optoelektronskim i ni{anskim spravama, tako da mogu nicije; modularni takti~ki za{titni prsluk sa kabanicom...
da se koriste dawu i no}u.
Za operativnu upotrebu jedinica raspolaè sa razli~itim
Takav je na primer automat FN P 90 5.7 mm, koji se prete`no ko- vozilima, ukqu~uju}i sitroen C5V6 sedan, sitroen C8 van i niristi za susretne borbe u gradskim uslovima do 150 metara. Ovo san GR koji ima specijalnu platformu za napad na zgrade, autooru`je ima bulpap mehanizam i okvire od 50 metaka. Tako|e moè buse i avione. Za pomorske akcije, jedinica je opremqena ~ambiti opremqen sa laserskim ni{anom za
cima na naduvavawe sa vanbrodskim
dnevne i no}ne akcije.
motorima 350 HP. Vazduhoplovni tranAKCIJE
Automatske (juri{ne) pu{ke (5.56
sport uglavnom obezbe|uje Civilna
[panska protivteroristi~ka jedinica je
hekler i koh G41, 5.56 hekler i koh G53,
garda i to helikopterima BO-105 i BKu~estvovala u brojnim me|unarodnim bezbedno5.56 sigsauer 551) jedinica koristi za
117 koji brzo mogu transportovati
snim misijama i protivteroristi~kim akcijama i
borbe na ve}im rastojawima i onda kapodgrupe na kra}a odstojawa. Za dejoperacijama na {panskoj teritoriji. Najve}i
da se zahteva ve}a vatrena mo}. Iako
stva na ve}im odstojawima jedinica kouspesi jedinice u protivteroristi~koj borbi su
su pi{toqi trenutno u drugom planu, poristi vojne vazduhoplove, kao CASA
hap{ewe 127 ~lanova teroristi~ke organizaciseduju ih svi ~lanovi jedinice. Koriste
CN-25 i CASA CN-295 (koji su stacioje ETA, spasavawe 104 taoca koja su oteta tokom
se u odre|enim situacijama kada se zahnirani u vazduhoplovnoj vojnoj bazi Gepobune u zatvoru; uspe{no re{avawe pet slu~ateva dejstvo iz jedne ruke (dejstvo u sotafe).
jeva otmica aviona (~etiri su re{ena pregovobi, verawe i drugo), kada postaju osnovJedinica za specijalna dejstva jerima izme|u pripadnika jedinice i otmi~ara).
no oru`je. Re~ je o devetmilimetarskom
dan je od najva`nijih elemenata u
Jedinica je bila ukqu~ena i u re{avawe
gloku 17, 357 magnum astra revolveru
{panskoj bezbednosnoj strukturi za
pet tala~kih situacija, u kojima su bili oteti
sa {est metaka, koji je jedan od najpouborbu protiv terorizma, koja se poziavioni.
zdanijih revolvera danas, a proizvodi
va da razre{i najteè slu~ajeve.
Dr Milan MILO[EVI]
se u [paniji.
55
MISIJE
LIBERIJA
Majori @ivko Boì} i

Slobodan [krbi} vratili su se
iz Liberije, gde su proveli
godinu u mirovnoj misiji
Ujediwenih nacija. Ocewuju
da krhki mir nije dovoqan
za oporavak liberijskog
naroda koji vi{e od dve
decenije krvari u te{kim
gra|anskim sukobima.
Ohrabruje poverewe koje
ve}ina stanovni{tva ima
u misiju UNMIL. Plave beretke
su donele mir, ali je
blagostawe jo{ daleko.
56
ZEMQA
SLOBODNIH
ROBOVA
o~etkom 19. veka Ameri~ko kolonijalno dru{tvo donelo je odluku da se
teritorija dana{we Liberije naseli crna~kom populacijom biv{ih
robova koji su slobodu stekli posle gra|anskog rata. Iako su se mnogi
od wih protivili iseqavawu, prema doktrini tada{weg ameri~kog
predsednika Xejmsa Monroa, na podru~je izme|u Obale Slonova~e, Gvineje i Sijera Leonea postepeno su stizali kontingenti slobodnih qudi.
Ubrzo su doseqenici, koji su sebe nazivali Americo-Liberians, nametnuv{i lokalnom stanovni{tvu kulturu i obi~aje, proglasili nezavisnost republike Liberije. Nova dràva, iako je uìvala podr{ku ameri~ke vlade, na{la se na udaru britanskih i francuskih kolonijalnih vlasti u okruèwu, koje su ~inile sve da je ekonomski i politi~ki oslabe, {to je dovelo i do anektirawa dela liberijskih teritorija krajem 19. veka.
KRVAVE DEVEDESETE
Novija istorija te zapadnoafri~ke dràve obeleèna je mnogobrojnim
politi~kim prevratima i obra~unima me}u plemenima, u kojima su najve}e
`rtve podneli civili. Nova vlast po pravilu nije donosila boqitak u ìvotu
obi~nih qudi, nego se uglavnom bavila obra~unima sa politi~kim neistomi{qenicima.
Posle gra|anskog rata 1993. godine i potpisivawa mira, Ujediwene nacije (UN) su uspostavile UNMIL (United Nations Observer Mission in Liberia) ~ija je primarna misija zavr{ena 1997. inauguracijom predsednika ârlsa Tejlora. Nastojawe izaslanika generalnog sekretara UN i misije UNOL-a (United Nations Pe1. oktobar 2007.
tuacija je sli~na i sa snabdeace-building Support Office In LibeÂRLS TEJLOR

vawem pija}om vodom. Putna
ria) da pomogne stabilizaciju zemreà je nerazvijena i osim
mqe nisu urodili plodom. AutoBiv{i predsednik Liberije ârls Tejlor, koji je 2003. gojednog asfaltnog puta koji je
kratski i brutalan reìm preddine dobrovoqno napustio vlast i dobio politi~ki azil u Niglavni komunikacijski pravac,
sednika Tejlora, te izostajawe kogeriji, optuèn je pred Ha{kim sudom za ratne zlo~ine u Sijera
skoro sve saobra}ajnice su nensenzusa izme|u vlasti i opoziciLeoneu. Tejlor je dva dana pred hap{ewe poku{ao da pobegne,
ure|ene i te{ko prohodne, naje u pogledu upravqawa zemqom,
ali su ga nigerijske vlasti uhapsile i prebacile u Fritaun,
ro~ito u ki{nim periodima.
doveli su 2003. godine do eskalaglavni grad Sijera Leonea.
cije sukoba i humanitarne kataLiberija prema podacima
ârls Tejlor je poloàj predsednika napustio suo~en sa amestrofe {to je primoralo UN da
UN ima oko 3.200.000 stanovri~kim pritiskom i napredovawem pobuwenika, koji su bili na
ponovo uspostavi misiju UNMIL.
nika, od kojih gotovo polovina
prilazima liberijskom glavnom gradu Monroviji.
Mirovni sporazum od avgusta
ìvi u glavnom gradu. Me|utim,
Potom je oti{ao za Nigeriju, koja mu je pruìla azil, ali
2003. i ostavka ârlsa Tejlora
kako na{i posmatra~i kaù,
je istovremeno obe}ala da }e ga predati Liberiji kada u toj zeprekinuli su plemenske obra~une.
ovaj broj verovatno nije ta~an
mqi, koja se oporavqa od gra|anskog rata, budu odràni demoNova predsednica Elen Xonjer su, bave}i se popisom, ~esto
kratski izbori.
son Sirlif, i sama jedna od pobunailazili na bitno razli~ite
weni~kih lidera, dobila je teàk
podatke. Veliki broj qudi je nezadatak izgradwa mira i demozaposlen, a prose~na mese~na
PROTESTI U FAJERSTOUNU
kratije u siroma{noj i politi~ki
primawa ne prelaze 30 ameAmeri~ka kompanija Fajerstoun (Firestone plantation comduboko podeqenoj zemqi.
ri~kih dolara.
pany) je 1926. godine dobila koncesiju za eksploataciju kau~uOd 14. maja 2006. majori
Snage bezbednosti i sudstka u Liberiji. Pla}a {est centi po hektaru na ime nadoknade
@ivko Boì} i Slobodan [krvo tako|e imaju veoma niske
za sakupqawe ove dragocene te~nosti koja je osnovna sirovina
bi} bili su ukqu~eni u jednogoplate {to dovodi do korupcije.
za proizvodwu gume.
di{wu posmatra~ku misiju UNOsim toga, veoma mali broj graNisku cenu delimi~no obja{wava ~iwenica da radnici koMIL-a. Major Boì} je prvih
|ana uop{te dolazi do sudova,
ji su zaposleni u toj kompaniji imaju obezbe|eno zdravstveno
{est meseci proveo kao tranbilo zbog neupu}enosti i neoosigurawe, a wihova deca se besplatno {koluju. Ostali stasportni oficir u Bong Kauntiju,
brazovawa, ili velike udaqenovnici nemaju ove privilegije. Taksa koja je neophodna da bi se
jednoj od kontinentalnih oblasti
nosti i nedostatka prevoznih
ostvarila zdravstvena za{tita nekoliko puta prema{uje proLiberije, a ostatak u Kemp [esredstava. U skladu s tim dosta
se~nu zaradu.
felinu na du`nosti oficira za
se primewuje tradicionalno
Tokom nekoliko proteklih meseci zaposleni u Fajerstounu
personalna pitawa.
pravo koje je ~esto neprimeresu izrazili nezadovoqstvo zahtevaju}i poboq{awe uslova ìno i surovo, a i dràvni pravoMajor Slobodan [krbi} je
vota i rada, a krajem aprila je do{lo do demonstracija ispred
sudni organi, prema izve{tajiu prvoj polovini misije obavqao
sedi{ta kompanije i sukoba izme|u obezbe|ewa i demonstranama UN, uglavnom su nekompedu`nost komunikacijskog oficita, u kojima je povre|eno 13 demonstranata.
tentni i nestru~ni.
ra u Tapiti, a preostalih {est
meseci boravio je u prestonici
Kao jedan od zna~ajnih proMonroviji gde je radio u [tabu vojnih snaga UN.
blema Boì} i [krbi} navode neregularnu eksploataciju zlata
Dvojica stare{ina dele mi{qewe o situaciji u toj zapadno- i dijamanata po kojima je ova zemqa svetski poznata. Nalaziafri~koj zemqi. Utisak siroma{tva i nerazvijenosti, prema wi- {ta tih prirodnih blaga su u rukama biv{ih pobuweni~kih vo|a,
hovim re~ima, obuzima svakoga ko prvi put dolazi u Liberiju. To- pa je veoma te{ko nad wima uspostaviti dràvnu kontrolu.
kom brojnih sukoba uni{ten je ili o{te}en veliki deo infraEksploatacija kau~uka, za koji je ameri~ka kompanija Fastrukture zemqe koji je nastao u periodu izme|u Drugog svetskog jerstoun dobila koncesiju po~etkom pro{log veka, tako|e je jerata i 1980. godine. Mali broj naseqa je elektrifikovan, a si- dan od tamo{wih problema. U pograni~nom pojasu istoimene
oblasti neretko dolazi do
oruànih sukoba korporacijskog obezbe|ewa i pobuwenika koji smatraju da im pripada deo prihoda od ovog
strate{kog proizvoda. Ujediwene nacije su zbog toga bile primorane da u tu oblast
upute snage za brzo delovawe kako bi obezbedile mir.
Na brifingu koji su dvojica
srpskih oficira odràli po
povratku iz Liberije, u Centru
za mirovne operacije, ocenili su da krhki mir nije dovoqan za oporavak liberijskog
naroda koji vi{e od dve decenije krvari u te{kim gra|anskim sukobima. Ohrabruje poverewe koje ve}ina stanovni{tva ima u misiju UNMIL-a.
Plave beretke su donele mir u
zemqu slobodnih robova, ali
je blagostawe jo{ daleko.
Aleksandar PETROVI]
57
MERIDIJANI
Priprema Blagoje NIÎ]
M O S K VA
POD NOVIM
RAKETNIM
KI[OBRANOM
Glavni grad Rusije je dobio novu raketnu
i PVO za{titu. U Podmoskovqu na bojno
deùrstvo stupa prvi raketni kompleks
pete generacije S-400 Trijumf, proizveden u konstruktorsko-proizvodnom birou Almaz. On }e zameniti ~uvene raketne sisteme S-300, koji je u sovjetsko
vreme napravqen da {titi Moskvu.
Predvi|eno je da se u budu}nosti S400 angaùje na deùrstvu i u drugim delovima Rusije. Sistemi S-400 bi}e povezani u jedinstveni radarski sistem, koji }e informacije dobijati od velikih
radarskih stanica iz Gabale (Azerbexan), zatim stanice iz Lewingradske
oblasti, a idu}e godine po~e}e da radi radarska stanica i u Armaviru na jugu Rusije.
Za razliku od S-300, koji je istovremeno mogao da ga|a {est
ciqeva, S-400 moè da ga|a dvostruko vi{e. Domet modernizovanih
S-300 bio je 200 km, a novog sistema Trijumf oko 400 km. Osim toga, S-400 moè da obori ciq koji leti na malim visinama ~ak na
deset metara. Zamena sistema S-300 na S-400 Trijumf po~e}e u
blizini grada Elektrostaq u Podmoskovqu. Za po~etak }e tamo biti
dva diviziona, a zatim }e se napraviti prsten oko Moskve. Posle
Moskve, sistemi }e biti postavqani i u drugim regionima. Godi{we
}e na bojno deùrstvo dolaziti po dva puka S-400. Planira se da u
bliòj budu}nosti Rusija opremi 35 pukova sistemima S-400.
Zbog dobrih performansi sistema S-400, wegovu kupovinu su
najavili Jordan, Iran i Arapski Emirati.
KANADA I AKTIVNOSTI
NA ARKTIKU
Kanadski premijer Stiven
Harper je, kao odgovor nakon {to su
Rusi iskazali pretenzije na podmorje Arktika, najavio pove}anu aktivnost u izgradwi vojne infrastrukture u toj oblasti. Prema wegovoj najavi, Kanada }e u gradu Rezolut izgraditi Arkti~ki vojni centar za
obuku, sa mogu}nostima da u wemu
jednovremeno boravi oko 5.000 rezervista. Osim Centra za obuku u
planu je izgradwa nove podmorni~ke
baze i stanice za snabdevawe brodova gorivom u Nanisviku, oblast
Nunavut. Najavqene aktivnosti pokazuju jasne namere Kanade da sa
SAD, Danskom i Norve{kom ospore
ruski suverenitet na oblasti Arktika, u kome se, prema procenama, nalazi vi{e od 25 posto rezervi svetske nafte i gasa.
58
KINA JAÂ SVOJE ST
inesko ratno vazduhoplovstvo, odnosno wihova bombarderska komponenta, uskoro bi trebalo da bude oja~ano
novom varijantom bombardera i novim krstare}im pro
jektilom, ~ime se postiè mogu}nost napada na strategijski va`ne ciqeve protivnika. Prema izvorima iz wihovog Ministarstva odbrane, Kina privodi kraju program modernizacije
postoje}eg bombardera Xian H-6, na koji se jednovremeno ugra|uju nove, integrisane pogonske grupe i novi oruàni sistemi.
To se ponajpre odnosi na krstare}i projektil velikog dometa
DH-10.
Kineski bombarder Xian H-6 jeste licencno proizvedena
kopija ruskog bombardera tupoqev Tu-16 Badger, i Kina je,
svesna wegove tehnolo{ke zastarelosti, posledwih godina vodila bezuspe{ne pregovore s Rusijom o nabavci bombardera
HRABRI OSVETNIK
Po~etkom septembra u vazduhoplovnoj bazi Orlan u centralnoj Norve{koj izvedena je zajedni~ka ve`ba Hrabri
osvetnik (Bold avenger) vazduhoplovnih snaga 13 zemaqa Natoa: Belgije, Velike Britanije, Nema~ke, Gr~ke, [panije, Kanade, Norve{ke, Poqske, Rumunije, SAD, Turske, Francuske
i ê{ke.
Na ve`bi je bilo angaòvano vi{e od 100 aviona razli~itih tipova i 1.500 vojnika, a sve pod rukovodstvom ameri~kog generala Vilijama Hobinsa. Ciq je bio razrada zajedni~kih aktivnosti radi pove}awa iskustva u provo|ewu
takti~kih vazduhoplovnih operacija, postizawa nivoa standarda Snaga za brzo reagovawe i me|usobne saradwa u
oblasti zdruènih vazdu{nih operacija.
1. oktobar 2007.
MERIDIJANI
R AT E [ K E P O T E N C I J A L E
ME\UNARODNA VOJNA VE@BA

U H R VAT S K O J
U Hrvatskoj je u prvoj polovini septembra izvedena me|unarodna vojna ve`ba zemaqa potpisnica Ameri~ko-jadranske poveqe Adriatic Eagle 07, u kojoj su, uz pripadnike hrvatskih, u~estvovali i pripadnici specijalnih jedinica iz Albanije i Makedonije. Ve`ba je izvedena na vojnom poligonu u Udbini i kasarni Dragomaq u Delnicama, centru Bataqona za specijalna delovawa hrvatskog Kopnene
vojske, koja je ujedno organizator i u~esnik u ve`bi. To je redovna
planska aktivnost i provodi se radi uve`bavawa borbenih ve{tina
i sticawa iskustva u zajedni~kom radu pripadnika specijalnih jedinica. Na ve`bi su obra|eni zadaci rukovo|ewa i planirawa, zatim
ga|awa (po dubini, u stranu, te situacijsko ga|awe) pi{toqem, automatskom pu{kom i snajperom, bliska borba i izvo|ewe operacija u
urbanim sredinama s upotrebom helikoptera.
Tu-22M Backfire. Zbog toga je odlu~ila da samostalno krene u program modernizaciju aviona H-6 i dosad je proizveden najmawe jedan prototip koji nosi oznaku H-6K. Postoje}a pogonska grupa, koju
su ~inili motori WP-8 turboxet zameweni su derivatom motora D30, kakav se ugra|uje na iqu{ine Il-76.
Kineski krstare}i projektil nove generacije DH-10 za navo|ewe u terminalnoj fazi leta, odnosno zahvatu ciqa, koristi kineski razvijen elektroopti~ki sistem navo|ewa, odnosno za navo|ewe projektila kombinuje se inercijalni i GPS sistem. Sama konfiguracija tela projektila podse}a na ameri~ki projektil tomahawk,
a prema dostupnim informacijama na jedno krilo mogu se podvesiti tri projektila DH-10. Nema podataka da li }e se uz klasi~ne u
DH-10 ugra|ivati i nuklearne bojeve glave.
VE@BA SPECIJALNIH JEDINICA RUSIJE I INDIJE INDRA 2007

U Psovskoj oblasti, u bazi 76. gardijske vazdu{no-juri{ne brigade i poligonu Zaveli~e, izvedena je zajedni~ka ve`ba pripadnika ruskih vazdu{no-desantnih i padobranskih jedinica i 50. padobransko-desnatne brigade
indijskih OS.
Jedinstvena tema zajedni~ke ve`be indijskih i ruskih
specijalaca jeste borba sa teroristi~kim grupacijama u
razli~itim uslovima.
Prvi put na zajedni~kim ve`bama pripadnika specijalnih jedinica dveju dràva indijski specijalci }e skakati ruskim padobranima, izvoditi ga|awa iz ruskog oru`ja
i izu~avati naoruàwe i takti~ka dejstva paravojnih jedinica koje deluju na ruskoj teritoriji. U zavr{noj fazi
ve`be u~esnici }e, raspore|eni u ~etiri me{ovita odreda, izvesti mar{ od oko 100 km, uz provo|ewe scenarija
uni{tavawa baza i grupa terorista na tim podru~jima.
Posle zavr{etka ve`be, pripadnici 234. desantno-juri{nog puka vazdu{nodesantnih jedinica Rusije, izve{}e
prakti~ne demonstracije ruskog naoruàwa, tehnike i desantnih sredstava.
59
TEH N I K A
P E T
D E C E N IJ A
O S V AJ A W A
K O S M O S A
P RO DO R U
TAJ N E S V E M I RA
Koristi od osvajawa
nepreglednih prostranstava
vasione jesu vi{estruke,
po~ev{i od stalnog napredovawa
u fundamentalnim i primewenim
istraìvawima, pa do
prakti~nih ostvarewa u mnogim
industrijskim i privrednim
granama, ~iji je krajwi
rezultat boqi i duì ìvot
na na{oj planeti
60
ako su teorijska i prakti~na istraìvawa, zatim izgradwa namenskih

postrojewa i konstruisawe tehni~kih sredstava (raketnih projektila)
usledila znatno ranije, ipak se za po~etak kosmi~ke ere i ~ovekovog
osvajawa vasione uzima 4. oktobar 1957. godine, kada su eksperti
onda{weg Sovjetskog Saveza lansirali u orbitu oko na{e planete
prvi Zemqin ve{ta~ki satelit Sputwik 1 (loptastog oblika, pre~nika 58
cm i mase 83,6 kg). Kruìo je oko Zemqe 93 dana. Po{to je oko we obleteo
1.400 puta, u{ao je u guste slojeve atmosfere i u wima sagoreo 4. januara
1958. godine.
Bio je to doga|aj od izuzetnog zna~aja za ceo svet, pre svega sa nau~nog
i tehni~ko-tehnolo{kog stanovi{ta. U to vreme, kada su se dve najve}e sile
sveta Sovjetski Savez i SAD u mnogo ~emu, a ponajpre u snazi oru`ja, besomu~no utrkivale, nikako nisu mogli da se prenebregnu politi~ki, ali ni
vojni aspekti tog velikog doga|aja. Znalo se da se ne}e dugo ~ekati na sli~an
poduhvat Amerikanaca, koji su ve} 31. januara 1958. u orbitu oko na{e planete poslali svoj prvi ve{ta~ki satelit Eksplorer 1. Bio je to satelit u
obliku izduènog cilindra, pre~nika 15,24 cm i mase 13,86 kg.
VI[E PRELOMNIH TAÂKA

Nijedna od dveju velikih svetskih sila nije u osvajawu kosmosa htela
da zaostane, pa su brojni nau~noistraìva~ki timovi uveliko angaòvani,
najpre na izgradwi kosmodroma (u Americi je kamen temeqac za kosmodrom
u Kejp Kanaveralu postavqen maja 1950. godine, dok je odluku o gradwi prvog kosmodroma Bajkonur SSSR doneo tri godine kasnije), zatim konstrui1. oktobar 2007.
sawa sve sna`nijih raketa za

lansirawe ve{ta~kih Zemqinih
satelita i vasionskih brodova
(bez qudske posade i sa wom),
da bi se, na kraju, do{lo do orbitalnih stanica prete~e budu}ih kosmi~kih naseqa.
Ako se osvrnemo na mno{tva poduhvata vezanih za ~ovekov prodor u kosmos, vide}emo
da su neki doga|aji u ostvarivawu kosmi~kih programa dveju vode}ih zemaqa, osim lansirawa
prvog Zemqinog ve{ta~kog satelita (Sputwika 1), bili, ako tako moèmo da kaèmo, prelomne ta~ke u nizu veoma sloènih
tehni~kih i tehnolo{kih procesa. Tu se, pre svega, misli na 12.
april 1961. godine, kada je sa
kosmodroma Bajkonur, brodom
Vastok 1, u orbitu oko Zemqe
lansiran prvi ~ovek major Jurij Gagarin, koji ju je obleteo jedanput i uspe{no se, posle 108
minuta leta, spustio nedaleko
od Saratova. Taj podvig je pokazao da ~ovek moè da podnese
lansirawe i da se posle izvesnog boravka u besteìnskom
stawu bezbedno vrati na Zemqu.
Tre}i istorijski doga|aj
kosmi~ke epohe je, svakako, prva ekspedicija na Mesec. Ameri~ki kosmi~ki brod Apolo
11, sa posadom koju su ~inila
tri astronauta Nil Armstrong, Majkl Kolins i Edvin
Oldrin poleteo je sa Zemqe
16. jula 1969, a spustio se na
Mese~evu povr{inu 20. jula.
Dan kasnije na Mese~evo tlo
zakora~io je prvi ~ovek, Nil
Armstrong, izgovoriv{i ~uvenu re~enicu: Ovo je mali korak za ~oveka, a veliki za ~ove~anstvo. Wemu se ubrzo
pridruìo i astronaut Edvin
Oldrin. Po{to su proveli dva
i po sata u {etwi po Mesecu,
prikupqaju}i uzorke Mese~evog tla (radi analize na Zemqi), dva ameri~ka astronauta (istraìva~e vasione Amerikanci nazivaju astronautima, dok su se Rusi opredelili
za naziv kosmonauti) vratila
su se u Mese~ev modul (poseban
brod napravqen iskqu~ivo za
spu{tawe na Mesec i poletawe sa wega) i krenuli put
Apola 11, gde ih je sve vreme,
kruè}i oko Meseca, ~ekao
Majkl Kolins. Pre{li su u svoj
kosmi~ki brod, ostaviv{i Mese~ev modul da kruì u Mese~evoj orbiti, aktivirali raketne motore Apola 11 i upu-
ENERGIJA SA MESECA
Ekspedicije ameri~kih astronauta i ruske automatske stanice iz serije Luna na Mesec, dopremile su uzorke tla sa nama najblièg nebeskog tela, na osnovu kojih je utvr|eno da je ve}i deo Meseca pokriven slojem regolita zasi}enog inertnim
gasovima, me|u kojima je i izotop helijuma helijum 3 kojeg
nema na Zemqi, a koji se moè efikasno iskoristiti za dobijawe elektri~ne energije u nuklearnim reaktorima, {to funkcioni{u na principima dirigovane termonuklearne sinteze.
Sagorevawem samo kilograma tog izotopa osloba|a se
ogromna koli~ina energije dovoqna da se elektri~nom strujom,
{est i po godina, osvetqava jedan desetomilionski grad.
[ATL TRE]E GENERACIJE

Ameri~ka agenciija za svemirska istraìvawa (NASA) nedavno je predstavila model novoga {atla kosmi~ku letelicu
tre}e generacije, koja se sastoji iz dva dela. Jedan ~ini kapsula
sa ~etiri ~lana posade, a drugi je modul u kome je sme{tena svakovrsna oprema. Nova letelica je namewena za istraìvawe Meseca i Marsa, a prvi probni let predvi|en je za 2011. godinu.
I Rusi imaju jedinstven projekat Mars 500. Re~ je o slawu {esto~lane posade na put dug 500 dana, koliko je potrebno
da kosmi~ka letelica Kliper sa Zemqe stigne do Marsa. Kliper je, ina~e, predvi|en za vi{ekratno kori{}ewe. Treba da
zameni najpouzdaniji kosmi~ki brod iz porodice Sojuz, koji
je, po{to se koristi pune tri decenije, iako stalno usavr{avan, ve} zastareo.
Kliper }e se u orbitu lansirati pomo}u nove ruske rakete owega (modernizovana verzija rakete sojuz), bi}e uveden u
eksploataciju 2015. godine, a mo}i }e da se koristi 25 puta.
Astronaut Edvin Oldrin izlazi iz Mese~evog broda
tili se ka na{oj planeti na koju su se bezbedno spustili u popodnevnim ~asovima, 24. jula
1969. godine.
Lansirawe i boravak astronauta na Mesecu pokazali su,
pored ostalog, da se kosmi~ki
brod sa qudskom posadom na
Mese~evu povr{inu moè bezbedno spustiti i sa we se isto
tako vratiti, odnosno da ~ovek,
ako je posebno opremqen, moè
da obavi razne zadatke na Mesecu, te da Zemqin prirodni
satelit jednoga dana moè, poput odsko~ne daske, da posluì
za daqe osvajawe vasione.
Me|u zna~ajne doga|aje kosmi~kog puta dugog pet decenija
spadaju i lansirawe prvog biolo{kog ve{ta~kog Zemqinog
satelita Sputwik 2, u kome se
nalazio pas Lajka (3. novembar
1957), zatim suborbitalni let
ameri~kog astronauta Alana
[eparda (5. maj 1961) brodom
Merkjuri 3, koji je prilikom
lansirawa bio podvrgnut optere}ewu sile zemqine teè od 6
g, a pri povratku dvostruko ve}em (12 g). Tom prilikom su ameri~ki stru~waci proverili
funkcionisawe ru~nog komandnog sistema za promenu poloàja kosmi~kog broda. Godinu dana
kasnije Amerikanci su u vasionska prostranstva uputili prvu
me|uplanetarnu stanicu iz serije Mariner, koja je pored
Venere pro{la na udaqenosti
od samo 35 kilometara i na na{u planetu poslala, izme|u
ostalog, i podatak prema kome
se debeli sloj obla~nog pokriva~a Venere nalazi na visini
od 70 do 95 km, da je temperatura na dowoj granici oblaka
plus 93, u sredwem delu plus
35, a na gorwoj granici minus
53 stepena Celzijusovih.
Posle toga je usledio let prve ène u kosmos. Valentina
Terje{kova je, u brodu Vastok
6, lansirana sa Zemqe 16. juna 1963. Tada je prvi put omogu}eno upore|ivawe uticaja kosmosa na organizam ène i mu{karca, pri ~emu su nau~nici
ustanovili da nikakvih razlika
nema. Program kojim je bilo
obuhva}eno lansirawe {est
kosmi~kih brodova sa qudskom
posadom serije Vastok zavr{en je upravo slawem u vasionu prve ène, a pokazao je, sem
ostalog, da je qudsko bi}e (bez
obzira na pol) sposobno da uz
odre|ene pripreme podnese
61
TEHNIKA
sve napore vezane za izvo|ewe vasionskog broda na putawu oko Zemqe, zatim
za let oko we i povratak na wu, da dugotrajan boravak u kosmosu ne {teti qudskom organizmu i da ~ovek u besteìnskom stawu moè da obavqa svakovrsne
poslove, ~ime su postavqeni temeqi nove kosmi~ke tehnologije, koja }e kasnije
posluìti za sloènije vasionske poduhvate. Jedan od wih svakako je bio izlazak kosmonauta Alekseja Leonova iz kabine kosmi~kog broda Vashod 2 u otvoreni vasionski prostor (18. marta
1965), u kome je proveo ne{to vi{e od
12 minuta. Bio je vezan specijalnim uètom (nazvanim kosmi~kom pup~anom vrpcom) dugim ne{to vi{e od pet metara.
Ciq tog eksperimenta bio je da pokaè
kako }e kosmonaut, opremqen posebnim
skafandrom i alatima, mo}i da obavqa
mawe sloène popravke na brodovima, a
ste~ena su i prva iskustva u tehnici napu{tawa kosmi~kog broda, kretawa ~oveka u slobodnom vasionskom prostoru i
na~inu povratka u kabinu broda, kori{}ewem prelazne komore.
Tu se, dakako, nije stalo. Naprotiv,
usledili su novi letovi i sloèniji kosmi~ki programi, pri ~emu vaqa skrenuti pa`wu i na to da se ni Rusi nisu odrekli podrobnijeg ispitivawa Meseca, ali
su se, za razliku od Amerikanaca, opredelili da na wega, umesto qude, {aqu
samohodne laboratorije, koje }e na povr{inu nama najblièg nebeskog tela biti dopremane automatskim stanicama tipa Luna.
Daqi razvoj astronautike i ostvarivawe sloènijih poduhvata na putawama iznad na{e planete, kao i ~ovekov dubqi prodor u kosmos, nisu bili mogu}i
bez stvarawa izvesnih kosmi~kih upori{ta, odnosno neke vrste ve{ta~kih vasionskih ostrva, koja }e svojim izuzetno
povoqnim poloàjem u odnosu na Zemqu
i wen atmosferski omota~ umnogome
olak{ati ostvarivawe novih i sve sloèniji kosmi~kih programa. A to su istraìva~ima vasione mogle da omogu}e
samo orbitalne stanice.
Prva eksperimentalna stanica te
vrste iznad Zemqe nastala je spajawem
dvaju kosmi~kih brodova Sojuz 4 i Sojuz 5 (16. januara 1969). Posle spajawa, kosmonauti Aleksej Jelisejev i Jevgenij Kubasov su iz komandne kabine
Sojuza 5 pre{li u wegov orbitalni
odsek, navukli skafandre, iza{li u vasionu, da bi se ne{to kasnije domogli
orbitalnog odseka Sojuza 4. Skinuli
su zatim skafandre i u{li u komandnu
kabinu Sojuza 4, gde ih je ~ekao Vladimir [atalov, koji je dan pre wih lansi-
62
Unutra{wost
prvog ve{ta~kog
Zemqinog satelita
Sputwika1
BAZA NA MESECU
Prema izjavi prvog ~oveka Ruske kosmi~ke
korporacije Energija Nikolaja Sevastjanova,
Rusija planira da napravi bazu na Mesecu, koja
}e stalno da funkcioni{e, a koja }e, sem ostalog,
posluìti i za dopremawe izotopa helijuma 3 na
Zemqu. Stalna baza na Mesecu trebalo bi da
proradi do 2015. godine, a da pet godina kasnije
po~ne industrijska proizvodwa helijuma 3
Zna~ajnu ulogu u stvarawu Mese~eve baze
ima}e me|unarodna kosmi~ka stanica, koja se ve}
dugo nalazi u Zemqinoj orbiti i koja }e do 2009.
godine imati 12 odseka. Tada }e posadu te stanice ~initi {est qudi, koji }e na orbiti montirati
osnovnu konstrukciju budu}e baze. Prema mi{qewu ruskih eksperata, na Mesecu ima najmawe milion tona helijuma 3, {to u potpunosti moè da
zadovoqi potrebe stanovnika na na{oj planeti
za najmawe hiqadu godina.
UTEMEQIVA^ KOSMONAUTIKE
Konstantin Ciolkovski (18571935), ruski
nau~nik i pronalaza~ u oblasti aerodinamike,
raketodinamike, teorije aviona i diriàbla
utemeqiva~ je savremene kosmonautike. Postavio
je osnove teorije raketa i raketnog motora na te~no gorivo i prvi je re{io problem sletawa kosmi~kih aparata na planete bez atmosfere, razradiv{i, pre toga, teoriju konstruisawa vi{estepenih raketa.
Istraìvawa Ciolkovskog udarila su temeqe me|uplanetarnih putovawa. Prvi je izneo ideju o stvarawu ve{ta~kih naseqa na orbiti oko Zemqe, razmotriv{i ujedno i medicinsko-biolo{ke
probleme tokom dugih kosmi~kih letova.
ran sa Zemqe. Doneli su mu iz domovine pisma i novine.

Prva eksperimentalna vasionska stanica putovala je ~etiri ~asa i 30 minuta oko na{e planete. Za
to vreme kosmonauti su obavili niz
opita i proverili kakve su mogu}nosti manevrisawa tim vasionskim
objektom. Posle uspe{nog odvajawa,
Sojuz 4 se spustio na Zemqu, dok se
Sojuz 5 prizemqio dan kasnije.
ZAJEDNI^KI
PODUHVAT
Ubrzo posle toga Rusi su krenuli ka sloènijim orbitalnim stanicama tipa Saqut kojima je moglo
da se pilotira (ukupno ih je bilo 15),
da bi nakon lansirawa orbitalne
stanice Mir, sa raketom nosa~em
proton (20. februara 1986) zapo~elo novo poglavqe u istraìvawu
1. oktobar 2007.
JAPANSKA PRINCEZA NA MESECU

Japan je nedavno lansirao svoju prvu kosmi~ku sondu Kaguja (Mese~eva princeza iz jedne starovremene japanske bajke),
te{ke tri tone. Ona }e istraìvati povr{inu Meseca, gravitaciju i druge parametre na osnovu kojih bi trebalo da se donesu zakqu~ci o postanku nama najblièg nebeskog tela i wegovoj
evoluciji.
Japanska agencija za istraìvawe svemira (JAHA) saop{tila je da se nada da }e do 2025. godine i svoje astronaute
poslati na Mesec.
Ina~e, japanski stru~waci su planirali da Mese~evu sondu Kaguja lansiraju jo{ pre ~etiri godine, ali je poduhvat odlagan nekoliko puta zbog kvarova na raketi nosa~u i nekih drugih tehni~kih problema.
DOSTI@AN CIQ KINEZA

Vode}i kineski nau~nik Huang ûnping izjavio je nedavno
da je iskrcavawe Kineza na Mesec ciq koji se sigurno moè
dosti}i za 15 godina. Programom ânge (nazvanom po vili
sa Meseca iz jedne kineske legende) predvi|ene su tri faze.
Prvu fazu ~ini samo lansirawe ve{ta~kog satelita u Mese~evu orbitu. Kruè}i po woj, satelit bi obezbedio precizne
podatke o mikrotalasima i debqini Mese~eve kore. U drugoj
fazi, koja bi po~ela 2012. godine, motorizovani roboti bi
skupqali uzorke sa Mese~evog tla, dok bi se u tre}oj fazi, posle 2017. godine, satelit vratio na Zemqu sa uzorcima tla.
Istovremeno bi se ubrzale pripreme za sletawe prvog (ili prvih) Kineza na Mesec.
U toj fazi }e se, smatraju svetski eksperti, kineski kosmi~ki program znatno pribliìti kosmi~kim programima Amerike
i Rusije.
vasionskog prostora. U me|uvremenu se i u Americi uspe{no ostvarivao program izgradwe orbitalnih vasionskih
stanica ( Skajlab, Fridom
i Alfa), a sredinom devedesetih godina pro{loga veka,
kada se do{lo do zakqu~ka da
su tro{kovi istraìvawa kosmosa veoma veliki i da ih vaqa deliti sa drugima, Rusi i Amerikanci su se dogovorili o zajedni~kom programu vezanom za let kosmi~kih brodova sa qudskom posadom, pod nazivom [atlMir. Jedan od prvih rezultata tog dogovora bila je me|unarodna orbitalna stanica Alfa, nastala kombinovawem elemenata ameri~ke
stanice Fridom i ruske Mir.
Nijedan kosmi~ki program, me|utim, nije bilo mogu}e ostvariti a da nisu konstruisana sredstva koja }e, najpre Zemqine ve{ta~ke satelite, a zatim i kosmi~ke brodove, lansirati u vasionski prostor. Re~ je, dakako, o raketama i ~itavim kosmi~kim transportnim sistemima kao {to su Spejs-{atl (Amerika) i Energijaburan (Rusija). Pri tome se po{lo od zahteva da se napravi takav
kosmi~ki transportni sistem koji }e se koristiti vi{ekratno, a ne
samo jednom, kao {to je, recimo, bilo prilikom lansirawa satelita pomo}u vi{estepenih raketa, jer one nisu bile ni{ta drugo
do veoma skup potro{ni materijal. Sli~no je bilo i sa kosmi~kim
brodovima, od kojih su se, posle leta, na Zemqu vra}ale samo wihove kabine sa posadom.
Komplet Spejs-{atla ~ine orbiter (raketoplan), odnosno letelica koja ulazi u putawu oko Zemqe, zatim spoqni rezervoar sa
gorivom i dve pomo}ne rakete buster, sa ~vrstim gorivom. Glavni
deo tog kompleta je, svakako, orbiter ili raketoplan. Osim {to
mu je namewena uloga kosmi~kog transportera, raketoplan

(orbiter) je, sam za sebe, kosmi~ka letelica opremqena
tako da na putawama oko na{e
planete ostane od 7 do 30 dana. Prvi Spejs-{atl Kolumbija lansiran je 12. aprila
1981. godine. U narednih 13
godina bilo je ukupno 80 lansirawa, od ~ega se jedan vrlo
tragi~no zavr{io, kada je 26.
januara 1986. êlinxer eksplodirao samo 73 sekunde nakon lansirawa. Svih sedam
~lanova posade, me|u kojima i
jedna èna, tom prilikom su
poginuli. To je najve}a katastrofa u dosada{wim istraìvawima kosmosa. I jedan
ruski kosmonaut je svoju odva`nost platio ìvotom Vladimir Komarov, koji zbog kvara kosmi~kog broda nije mogao
uspe{no da se prizemqi, nego
je brzinom od 50 metara u sekundi udario u tlo.
ODUSTAJAWE
OD RATA ZVEZDA
Su{tinska razlika izme|u ameri~kog kosmi~kog

transportnog sistema Spejs{atl i ruskog Energija-buran
jeste u tome {to ameri~ki sam
za sebe ~ini taj sistem, dok je
buran (raketoplan) samo jedna od mogu}ih vrsta tereta koji raketa nosa~ energija moè da
ponese u vasionu. Buran, dakle, u kosmos moè da stigne samo uz
pomo} ogromne rakete, kakva je energija. Koristan teret koji
ameri~ki Spejs-{atl moè da ponese u kosmos ograni~en je na 30
tona, koliko staje i u ruskom buranu. Me|utim, raketa energija
moè u kosmos da ponese svakovrsne terete, recimo, delove za orbitalnu stanicu, duga~ke vi{e od 30, a {iroke do 8 metara, ~ija je
ukupna masa ~ak 105 tona.
I Evropska vasionska agencija (ESA)za svoj kosmi~ki transportni sistem odabrala je koncepciju sli~nu ruskoj, ali se sredinom devedesetih pro{loga veka odustalo od daqeg razvoja raketoplana hernes, a samim tim i od kosmi~kog transportnog sistema
arijana 5.
ôvek je, dakako, od vajkada upirao pogled ka zvezdama i
nepreglednim vasionskim prostranstvima, a svoje mnogobrojne
snove i ma{tawa pretakao u mitove, bajke i nau~nofantasti~ne
pri~e i romane. Pri~e o letovima ka nebu mogu se na}i u starokineskim zapisima, u asirsko-vavilonskom eposu, staroindijskoj poemi Mahabharata i drugde, dok je starogr~ki mit o Ikaru i wegovom letu ka Suncu verovatno najrasprostraweniji. Zato danas nikoga ne treba da iznenadi nastojawe ~oveka da, koriste}i se
ogromnim nau~nim i tehni~ko-tehnolo{kim ostvarewima, {to dubqe prodre u vasionu, jer su koristi vi{estruke, po~ev{i od napretka u fundamentalnim i primewenim istraìvawima do prakti~nih ostvarewa u mnogim industrijskim i privrednim granama,
~iji je krajwi rezultat boqi i duì ~ovekov ìvot na planeti. Zato
je dobro {to se, kad je re~ o vojnoj primeni rezultata kosmi~kih
istraìvawa, kona~no shvatilo da se ni tzv. ratom zvezda ne bi
ni{ta postiglo, osim {to bi se uludo potro{ila ogromna nov~ana
sredstva, a ~ove~anstvo osiroma{ilo.
Vlada RISTI]
63
SIMULACIJE
W A R
R O C K
SAMO NA INTE R NE TU
Po ànru ova igra je
vi{ekorisni~ka simulacija u
prvom licu. Nakon registracija,
koja je besplatna, dobijate
izvesnu sumu dinara za koje
kupujete oru`je. Ali oprez,
zapitajte se da li vam treba ba{
to oru`je i koliko dugo }ete
igrati, jer nakon isteka
odre|enog vremena gubite svoje
naoruàwe.
animqiva simulacija War Rock moè se igrati samo na Internetu. Predstavqamo vam je jer je legalna, besplatna i sasvim solidno ura|ena. Po ànru spada u takti~ku vi{ekorisni~ku simulaciju u prvom licu. Nakon registracija, koja je
besplatna, dobijate izvesnu sumu dinara za koje kupujete oru`je. Da, dobro ste pro~itali, valuta u ovoj igri je dinar. Ukoliko se odlu~ite da kupite neko oru`je, zapitajte se da li vam treba ba{ to oru`je i koliko dugo }ete igrati, jer nakon isteka odre|enog vremena gubite svoje naoruàwe. Neka od sredstva mogu se
kupiti (odnosno iznajmiti {to je ta~nija definicija) na nekoliko
dana, a neka ~ak na ceo mesec.
Da bi imala boqi rejting po ESRB rangirawu, simulacija ima
smawen nivo nasiqa, odnosno krvi, pa spada u T odnosno Teen
grupu, {to u prevodu zna~i da je prihvatqiva za decu od 13 godina
navi{e. U igri postoje dve zara}ene strane. Derbaran Military su
predstavnici regularne vojske, a NIU Mercenaries su poput terorista bez odre|enih uniformi, u neku ruku borci za slobodu. Obe
strane su i dobre i lo{e i na po~etku moète birati onu za koju se borite.
TRI VELIÎNE MAPE

Ponu|ene su tri veli~ine mape. Na najmawoj ne postoje vozila ili letelice, na sredwe velikoj vozila su redovna pojava,
a na najve}oj imate veliki izbor prevoznih sredstava helikoptere, tenkove, transportere i mnogobrojna oru|a kojima moète
upravqati, {to pruà dobar ose}aj realnosti. Tako M2 Humvee,
64
1. oktobar 2007.
Humvee Avenger, Humvee TOW, Motorcycle, Covered

Truck, Gepard, Wiesel, K1A1 Tank, Luchs, Chunma, Leopard, A10 Warthog, AH-64 Apache, Blackhawk, CH-47
Chinook, F-15 Eagle, RafaleLSSC, Mark V, Leclerc, K200,
MD500 i Oerlikon ~ine va{ vozni park koji se razlikuje od mape do mape.
Li~no naoruàwe je tako|e vrlo raznovrsno
Colt .45 , Glock, Desert Eagle, Magnum .357, MP5K,
Dual Beretta , MP5, P90, Uzi, K1, G36C, G36_D,
MP7A1, K-2, AK-47, M4A1, G36, FAMAS, M-60, M249
Minimi, M24, SSG, PSG-1, AWM (Arctic Warfare Magnum), Steyr AUG A1, Winchester shotgun, Panzerfaust,
RPG-7, Stinger i M134. Moète ga koristiti u zavisnosti od toga koliko ste spremni da platite i koji
ste izabrali lik.
Inèwer je lako naoruàn i primarna uloga mu
je da popravqa o{te}ena vozila. Bolni~ar je tako|e
lako naoruàn, a wegova uloga je da le~i sebe i saborce. Izvi|a~ ima ulogu snajperiste i na ve}im mapama skoro da je obavezan izbor. Vojnik je dobro naoruàn, sredwe brz lik, i univerzalan je izbor za
sve mape. Te{ka oru`ja su kod lika koji nosi protiv-
POTREBNA KONFIGURACIJA
Za ovu igru potreban je slede}i hardver:
procesor na 800 Mhz i 512 MB memorije, grafi~ka karta bilo koja u klasi Radeon 8500LE, Geforce MX400 i, naravno, sve preko toga. Na va{em
hard disku igra }e zauzeti ne{to vi{e od 900 MB,
{to je u dana{we vreme zaista vrlo skromno. .
tenkovsko naoruàwe i uz doplatu protivavionske
rakete. Koristan je samo na ve}im mapama gde postoji veliki izbor prevoznih sredstava.
Ubijawem protivnika i uni{tavawem protivni~kih vozila dobijate poene i ~inove. Va{ lik }e s
vremenom imati mirniju ruku, ve}u otpornost na rawavawe i brè kretawe. Ukoliko poginete gubite
poene, a ukoliko iza|ete iz igre pre kraja, gubite sve
poene koje ste stekli u toku igrawa. Od mogu}eg varawa u igri za{ti}eni ste sistemom PunkBuster koji
izbacuje varalice ~im poku{aju neku prevaru.
JEFTINIJI OD KONKURENCIJE
Postoje pla}ene i slobodne verzije. U zavisnosti od toga koliko budete platili, ima}ete vi{e ili
mawe novca kojim }ete kupiti dodatno oru`je i opremu, brè }ete dobijati ~inove i mo}i da napravite
svoj klan tj. va{u borbenu grupu koja }e imati svoj
amblem i ~lanove. Tako|e, igra~i koji plate imaju i
mogu}nost igrawa na nekim od specijalnih mapa. Jedini problem je {to nakon mesec dana od kupovine
gubite oru`je pa morate ponovo da uplatite da biste
se igrali.
U ovoj igri bi}e vam lak{e da nau~ite upravqati nekim vozilom nego u drugim konkurentskim simulacijama. Konkurencije ima mnogo, ali je ovde mogu}e
legalno da igrate bez pla}awa pretplate i/ili kupovine originalnog softvera koji }e iz va{eg xepa izvu}i nekoliko hiqada dinara.
Ako ste zaintrigirani ovim tekstom i èlite da
se oprobate u zanimqivoj simulaciji War rock, posetite http://www.warrock.net i nakon preuzimawa potrebnog fajla besplatno se registrujte.
Igor VASIQEVI]
65
KULT URA
TRE]A DIMENZIJA
PRO[LOSTI
NOVA STALNA POSTAVKA NARODNOG MUZEJA U VAQEVU
Prihvatili smo gledi{te i

praksu po kojima muzej ne treba
publici da ponudi samo
informacije, ve} i doga|aje.
Po tom principu, potrudili
smo se da u novoj postavci
umesto klasi~nih vitrina,
mawim ili ve}im ambijentalnim
rekonstrukcijama doga|aja,
posetiocima prikaèmo {to
ìvqu sliku pro{losti kaè
direktor Narodnog muzeja
Vaqevo Vladimir Krivo{ejev.
66
U kwizi Muzeji i publika, muzeolog dr Irina Suboti}

pi{e: Muzeji danas usmeravaju svu pa`wu na publiku,
traè}i na~ina da, pored postavqawa svojih eksponata,
postavke i izlo`be budu i doga|aji Prvi takav doga|aj u
na{oj muzeologiji je postavka se~a knezova u Muselimovom
konaku Narodnog muzeja Vaqevo.
Postavka u Muselimovom konaku usledila je posle otvarawa
dobro osmi{qenog kompleksa u Brankovini, muzeja na otvorenom
posve}enog porodici Nenadovi}, ali i Desanki Maksimovi} i
ìvotu u vaqevskom kraju uop{te. Posle ta dva projekta, stru~ni
tim Narodnog muzeja Vaqevo odlu~io je da osveì sadràj koji se
svakodnevno moè videti u prostorijama muzeja i osmisli novu
stalnu postavku.
REKONSTRUKCIJE D OGA\AJA
Mi smo prihvatili gledi{te i praksu po kojima muzej ne
treba publici da ponudi samo informacije, ve} doga|aj. Po tom
principu, potrudili smo se da u novoj postavci umesto klasi~nih
1. oktobar 2007.
vitrina, mawim ili ve}im

ambijentalnim
rekonstrukcijama doga|aja,
posetiocima prikaèmo {to
ìvqu sliku pro{losti. Otuda
naziv postavke: Tre}a dimenzija
pro{losti pogled iz
budu}nosti kaè direktor
Narodnog muzeja Vaqevo
Vladimir Krivo{ejev.
Nova postavka dosledna je u
razotkrivawu tajni pro{losti
na na~in koji je savremenom
posetiocu blizak. Predmeti
nisu samo izloèni, ve} je
prikazana i wihova istinska
funkcija. Posetilac moè i sme
Direktor Narodnog muzeja
da dodirne odre|eni predmet i
Vaqevo Vladimir Krivo{ejev.
tako doìvi prikazani doga|aj.
Audio i video materijali oìvqavaju predmete iz pro{losti i
pomaù da se pribliì atmosfera minulih vremena.
Tako, na primer, mikroambijentalne rekonstrukcije u
vitrinama sadrè prikaz arheolo{ke sonde ili nalaz
sredwovekovnog novca. Makroambijentalne celine, kakva je izgled
vaqevske ulice 19. veka, posetioca uvode u okruèwe koje
odgovara tom dobu. Dok kova~ki meh potpiruje vatru u kova~koj
radwi, sa drugog kraja ulice dopire zvuk violine prvog apotekara
koji je svirawem privla~io mu{terije.
Bolni~ki {ator koji do~arava atmosferu ~uvene Vaqevske
bolnice, u kojoj je bolesnicima od tifusa pomagala, razbolela se i
umrla poznata slikarka Nade`da Petrovi}, u neposrednoj je blizini

ratnog kabineta vojvode Mi{i}a. U gra|anskom salonu s po~etka
dvadesetog veka ~uje se xez muzika koju doma}ica pu{ta s plo~e. Na
pitawe zaintrigiranog posetioca da li se u Vaqevu zaista u to doba
slu{ala xez muzika, odgovor pruà fotografija iza ugla na kojoj se
vide ~lanovi xez orkestra koji se zvao Havaji bend.
Vaqevo je, prema re~ima direktora muzeja, bilo te sudbine
da vekovima ostane jedan od prose~nih gradova u Srbiji. Od
wegovog prvog pomena u 14. veku do danas, ono je uvek bilo mesto
sredwe veli~ine. Nikada nije bilo najve}i grad Srbije, ali nije
se ni pretvorilo u neznatno naseqe. Za to vreme mnogi veliki
centri su nastajali i nestajali. Dobar primer za to je Novo Brdo
na Kosovu, koje je nekada bilo ve}e od Londona.
Osnovni razlog stabilnosti u razvoju Vaqeva, kako isti~e
direktor Krivo{ejev, jeste to {to se ono nalazi na ~vori{tu
prirodnih puteva. Kakva god bila istorijska de{avawa, kroz
Vaqevo su uvek prolazili i vojnici i trgovci, i najmo}niji i
sasvim obi~ni qudi, u wemu su se susretali i iza sebe ostavqali
vredna dela. S druge strane, Vaqevo nije imalo u svom zale|u
nikakve ve}e privredne kapacitete, kao {to su zna~ajni rudnici
ili prostrane ìtnice, te stoga nikada nije preraslo okvire
regionalnog centra.
SEÂ K NEZOVA
U pojedinim istorijskim epohama, Vaqevo se ipak izdiglo iz
te svoje, na neki na~in blaène prose~nosti, i bilo popri{te
doga|aja va`nih za mnogo {iri prostor. Kqu~ni razlog za va`nu
ulogu Vaqeva u vreme pred izbijawe Prvog srpskog ustanka bilo je
postojawe vrlo {iroke kneèvske samouprave u Srbiji krajem 18.
veka, uz postojawe lokalne àndarmerije pa i lokalne vojske koja
67
KULTURA
je pomagala pa{i u Beogradu da se bori sa odmetnutim

jani~arima. Lokalna vojska Vaqevske nahije nastavila je da
postoji i posle ukidawa takvih vojski u drugim nahijama, nakon
{to su jani~ari preoteli vlast u Beogradu. Jani~ari su, naime,
boje}i se intervencije bosanskog pa{e koji je bio lojalan sultanu,
dozvolili da raja zadrì svoju miliciju pod uslovom da im
pomogne u o~uvawu vlasti.
Se~a knezova bila je preventivni udar jani~ara koji su
pogubqewem organizatora otpora i potencijalnih vojni~kih
vo|a hteli da srpski bunt saseku u samom za~etku. Ta~an broj
pobijenih knezova ni do danas nije utvr|en. Poimeni~no je
poznato tridesetak qudi, a pretpostavqa se da je stradalo wih
sedamdesetak. Istorija se nikad ne bavi pretpostavkama, ali
ako se realno sagledaju op{ti tokovi predustani~kih doga|awa,
moè se zakqu~iti da je Vaqevska nahija tada bila centar
ustani~ke akcije.
Sama se~a knezova za povod je imala presretnuto pismo
kneza Alekse Nenadovi}a u kojem je on dogovarao saradwu s
Austrijom u slu~aju podizawa ustanka protiv Turaka. Turski
prora~un da se delatnost na podizawu ustanka moè prese}i
pokazala se pogre{nom. Ostali zaverenici, pre svih ~lanovi
porodice ubijenog kneza, prota Mateja, Sima i Jevrem
Nenadovi}, ve} su bili dobro pripremqeni da preuzmu
rukovo|ewe narodnom pobunom u vaqevskom kraju.
Druga, veoma bitna uloga Vaqevske nahije u ustanku ti~e se
izlaska te teritorijalne jedinice na Savu, preko koje je
ostvarivana veza sa Austrijskom carevinom i celim hri{}anskim
svetom. Srbi koji su ìveli preko Save obezbedili su prve
isporuke municije za ustanike, upravo preko tog savskog dela
vaqevskog kraja. Samo Vaqevo ustanici su lako zauzeli, te tako
nije bilo ve}ih borbi u tom kraju. Najve}a ~arka bila je kod
û~uga, a turski upadi spre~avani su na dve strate{ke ta~ke na
putu ka Bosni, u Brata~i}u i Bukovici. Vaqevska vojska
u~estvovala je u mnogim ve}im bojevima, kao {to su oslobo|ewe
Uìca i boj kod Svileuve u [aba~koj nahiji.
U vreme Milo{a Obrenovi}a, ~lanovima porodice
Nenadovi}a zbog odanosti Kara|or|u nije dozvoqavano da dobiju
najva`nije dràvne funkcije, iako su im priznavane zasluge u
borbama za oslobo|ewe. Dele}i sudbinu svoje vode}e porodice i
ceo vaqevski kraj bio je pomalo zapostavqen. Dolaskom na vlast
kneza Aleksandra Kara|or|evi}a, oèwenog }erkom Jevrema i
unukom Jakova Nenadovi}a, knegiwom Persidom, Nenadovi}i se
uzdiù na najvi{e poloàje i napu{taju Vaqevo. Od tada Vaqevo
biva ostavqeno da se razvija u skladu sa svojim prirodnim i
qudskim resursima, i nastavqa da doprinosi ukupnom razvoju
Srbije koja je stupila na put napretka.
MI[I]EV R ATNI K ABINET

Privrednim razvojem Vaqeva upravqali su uglavnom
imu}niji srpski trgovci i zanatlije koji su s vremenom zapo~iwali
da se bave i industrijskom proizvodwom. Tako je poluindustrijsku
proizvodwu piva u Vaqevu zapo~eo jedan kafexija koji kao
tehnologa zapo{qava mla|eg poslovo|u iz beogradske Vajfertove
pivare, izvesnog Ajhingera. Jevrejski i cincarski trgovci nisu
naselili Vaqevo, jer su za svoje stani{te izabrali ve}e centre.
Mnogo ve}i zna~aj za razvoj Vaqeva imali su imigranti ruskog i
jermenskog porekla koji su u grad pristigli posle Prvog svetskog
rata. Rusi su bili profesori u vaqevskim {kolama i vredno su
obavqali razli~ita tehni~ka zanimawa, dok su se Jermeni sa
puno predanosti bavili trgovinom.
Muzej ~uva uspomenu i na epopeju srpske vojske u Prvom
svetskom ratu. Vaqevo je tada bilo ratna pozornica na kojoj su se
odigrale va`ne bitke. U wemu je osnovana velika bolnica za
68
Mitraqez Maksim
JEDNOMETNA PIBODI
Jedan od eksponata koji se moè videti u vaqevskom muzeju
vredan za istoriju naoruàwa u Srbiji, jeste jednometna
pibodi pu{ka iz vremena srpsko-turskih ratova. Ve} u to doba
ta pu{ka je bila tehnolo{ki prevazi|ena, jer se punila samo
jednim metkom, a Turci su posedovali i vin~ester pu{ke sa
{arèrom od vi{e metaka. Vojvoda Mi{i} je u svojim memoarima
opisao kako su se turski vojnici sluìli ratnom prevarom.
Ispalili bi pu{~ani plotun, pa zatim fingirali puwewe pu{aka
koje je tada trajalo izvesno vreme. Srpski vojnici su kretali u
juri{, kako bi iskoristili pauzu izme|u dva puwewa pu{aka
turskih strelaca, ali sa~ekala bi ih paqba vin~esterki sa
{arèrom od {est metaka. Srpska vojska ubrzo je dobila nove
modernije pu{ke, a u muzeju u Vaqevu danas stoji pibodi pu{ka,
svedok tih te{kih borbi od pre sto trideset godina.
obolele od pegavog tifusa, a Vaqevci su masovno krenuli i u

albansku golgotu, i pobedonosno se vratili sa solunskog fronta.
Jedan od predmeta u muzeju koji podse}aju na to doba je mitraqez
maksim. Konstruktor mitraqeza maksim jeste nema~kog
porekla, ali nije Nemac kao {to mnogi misle, ve} Amerikanac,
koji je svoj patent za{titio u SAD, i doìveo da se po wemu
mitraqez proizvodi {irom sveta.
Ratni kabinet vojvode Mi{i}a dugo vremena je bio
zaboravqeni komad name{taja u Ministarstvu odbrane.
Pedesetih godina 20. veka, odmah po osnivawu muzeja, kabinet je
dopremqen u Vaqevo. Danas muzej ~uva jo{ niz predmeta koji su
vezani za slavnog vojskovo|u, od nao~ara za vo`wu automobila,
koji tada nisu imali {ofer{ajbne, do zidnog sata koji je posle
proboja solunskog fronta vojvoda dobio na poklon od Britanaca.
Ku}i{te tog sata napravqeno je od mesinga pretopqenih topovskih
granata.
Narodni muzej u Vaqevu i ubudu}e }e imati ulogu koju treba
da ima po postulatima muzeologije kao nauke. Osnovna
komponenta misije muzeja je za{tita kulturnih dobara. Paralelno
s tom funkcijom, oni imaju i misiju razvoja i {irewa kulture u
svom okruèwu. Tre}a osnovna misija koju imaju svi muzeji jeste
wihovo u~e{}e u obrazovnom procesu. To su ustanove koje
doprinose izgradwi identiteta, ne samo u nacionalnom, ve} i u
regionalnom i lokalnom okviru.
U ovom trenutku, po oceni stru~ne javnosti, nova postavka
muzeja u Vaqevu najboqa je i najmodernija u Srbiji. Me|utim,
prema mi{qewu direktora muzeja, to je samo znak da su postavke
srpskih muzeja u lo{em stawu. Vaqevska postavka bi u tom smislu
mogla da bude pozitivna provokacija za druge muzeje.
Aleksandar ANTI]
1. oktobar 2007.
DANI EVROPSKE BA[TINE U BEOGRADU
ZAQUBITE SE U JEDAN GRAD

Kako se ~esto de{ava da putnik poseti neko
~uveno mesto o~ekuju}i mnogo, a odlazi iz wega
poti{ten i razo~aran. Ovakvi slu~ajevi su sa:
Atinom, Rajnom, Sv. Petrom u Rimu. Me|utim,
oti{ao sam u Beograd ne o~ekuju}i ni{ta
ni dekor, ni prizore, ni veselost, niti i{ta
zanimqivo a sada sam tako potpuna `rtva
wegovog zavodqivog {arma da od wega moram
da se odvojim sa najve}im bolom. Ovo je neko
novo ose}awe: zaqubiti se u jedan grad.
Herbert Vivijen, Srbija, Raj siroma{nog

~oveka, 1896.
OVDE S E S V UDA Z APA@A @ IVOT

Od ranog jutra be{e se
podigla èstoka bura. Dunav je
bacao velike talase koji ~esto
zapquskivahu la|u i koji nas
bacahu ~as dole, ~as gore.
Plovili smo prema Ratnom
ostrvu, pa zatim wegovom
ju`nom obalom. Posle vo`we
od dva sahata stigosmo
naposletku na tursko zemqi{te
pod beogradskim bregom.
Oto Dubislav fon Pirh,
Putovawe po Srbiji, 1829
Crvenilo ve~erweg jeseweg sunca leàlo je na poqima s druge

ako se u Beogradu ìvelo i kako je Beograd izgledao tokom 19. i
strane Save. Ono se prelamalo na vodenim povr{inama
prvih decenija 20. veka iz ugla putnika koji su u wemu boravili?
ravni~arskih mo~vara, a odblesak mu je treperio na limenim
Kako su nas drugi videli i {ta su o nama pisali? Koja jela su
povr{inama torwa Saborne crkve, na prozorima Bogoslovije i
bila omiqena tada{wim posetiocima i u koje kafane su
najzad na vrhu minareta i na polumesecu najvi{e tvr|avske xamije,
naj~e{}e zalazili? Koliko su reke bile va`ne i gra|anima i
dok su se na zapadu u maglovitim plavi~astim tonovima slivale
posetiocima tada{weg Beograda? Odgovore na ova zanimqiva
nejasne konture amfiteatralno raspore|enih planinskih ogranaka.
pitawa, koja vrlo ~esto defini{u neki prostor, opisuju}i ono ~ega
Prelazak iz dana u ve~erwi suton bio je neverovatno brz.
najmawe ima u istoriji ìvot, ponudi}e i izlo`ba Zaqubiti se u
Izdaleka privla~an rasko{an cvet, gubio je gotovo svu svoju
jedan grad evropski putnici u Beogradu (18151914), organizovana
lepotu ~im se, preko poluzatrpanih jaraka sa tro{nim drvenim
u Sali pod svodovima Konaka knegiwe Qubice, povodom zvani~nog
mosti}ima, kroz jednu od tri zapu{tene
otvarawa centralne evropske proslave Dana
varo{ke kapije stupi na tlo Dor}ola,
evropske ba{tine 2007.
nastawenog ve}inom muslimanima, gde se,
Izlo`ba i katalog re~ju i slikom prate
tako re}i, sav javni ìvot odvijao na
opise grada, od prvih decenija 19. veka, pa sve
ulicama uz najve}u vrevu, dok su u
do Prvog svetskog rata. Odabrani tekstovi
sporednim uli~icama i sokacima vladali
poti~u iz pera najpoznatijih evropskih
java{luk i pusto{. Dugi zemqani zidovi
putopisaca koji su u Beogradu boravili ili
bez prozora; visoki plotovi kroz koje se
samo prolazili kroz grad. Me|u wima su Oto
nigde nije moglo ni proviriti u dvori{ta;
Dubislav fon Pirh, Sigfrid Kaper, Edmund
xamije, minareta, ~esme sa turskim
Spenser, Gustav Ra{, Emanuel Dormeson,
natpisima i posvetama, kr~me sa
\uzepe Barbanti-Brodano, Herbert Vivijen,
neogra|enim terasama, nakrivqene
Gabor Egre{i, Meri E. Daram, Feliks Kanic
barake sa du}anima u kojima su se
koji je re~ju i crteòm ostavio mo`da i
nao~igled svih obavqali i prqavi
najintenzivniji trag o Beogradu i Srbiji tog
GRAD U Z AGRQAJU R EKA
poslovi; a{~inice sa te{kim mirisima
vremena.
Ukrcao sam se na brzu ruku, i sa kakvim
belog i crnog luka, opsednute drowavim
Izlo`ba je zajedni~ki projekat Muzeja
sam zadovoqstvom posmatrao, u pravcu
turskim vojnicima i ~oporima gladnih i
grada Beograda, Narodnog muzeja u Beogradu i Beograda, beli grad, koji se blago spu{ta na
pro`drqivih pasa; hamali, bu~ni telali,
Narodne biblioteke Srbije, a autorski tim
obalu reke i nestaje nekud u poqu, sa wegovim
{arene gomile.
predvodi dr \or|e S. Kosti}.
visokim stenovitim bregom oven~anim turskom
Ali ve} i prirodnim, postepenim
Verovatno je danas najteè odgovoriti na
tvr|avom, zelene mrqe wegovih vrtova, wegova
razvitkom Beograda, uklawawem ru`nog
pitawe {ta je u stvari sve bio Feliks Kanic,
pozla}ena kubeta, ~udesnu vodenu masu u{}a
{anca i turskih mahala, regulacijom ulica
pi{e u tekstu kataloga \or|e S. Kosti}:
Dunava i Save, prese~enu krasnim ostrvcima
i ulep{avawem onoga {to je ostalo
Istraìva~ reka i rudnih bogatstava,
na kojem ìve ~apqe u velikom broju ~itav taj
novogradwama, parkovima, trotoarima
zaqubqenik u anti~ko nasle|e, budni
prizor koji se kupao u najlep{oj plavoj
itd., ukloweni su posledwi ostaci iz onog
posmatra~ narodnih obi~aja, kartograf,
svetlosti.
vremena kad je {arolika me{avina
umetnik koji je izradio na stotine crteà
@ozef Renak, Putovawe na Istok, 1879.
wegovih orijentalnih i zapadwa~kih
predela i zgrada koje je obi{ao i video,
elemenata podsticala ìvu igru ma{te.
nau~nik koji je neumorno pisao o istoriji
Svetlucavi vrhovi minareta slali su u susret strancu pozdrave
pojedinih krajeva. Takvog Feliksa Kanica, punog interesovawa za
ilirskog istoka, a ìvopisna gu`va po uskim turskim ulicama,
razne oblasti ~ovekovog stvarala{tva, dana{wi ~italac moè da
oìvqavala je ve} izbledele slike [eherezade, koja je nekad
sretne na svakoj stranici wegovih radova, od onih prvih u kojima je
raspaqivala na{u mladala~ku ma{tu. Zahvaquju}i tihom ùborewu
pisao o arheolo{kom nasle|u na teritoriji Srbije, do posledwe
{edrvana koje godi svakom uhu, i zahvaquju}i neobi~nim prizorima u
obimne kwige, kada je zavr{io korekturu posledweg tabaka i
jevrejskim i ciganskim mahalama sa ènama vatrenih o~iju, ~ovek je
preminuo po~etkom 1904. godine.
bio spreman da zaboravi muke koje mu zadaju uàsna kaldrma i
Tokom svojih ~estih poseta Srbiji, a boravio je u woj tokom druge
neprijatni mirisi iz a{~inica, koje drè Arnauti vredni
polovine 19. veka vi{e od osamnaest puta, posebnu pa`wu Feliks
Vere{~aginove ki~ice.
Kanic je posvetio Beogradu.
D. MARKOVI]
O tom gradu je pisao:
69
FEQTON
Z A T VA RA W E
K O S O V S K E RA N E
Pi{e
Krsman MILO[EVI]
Kumanovska bitka ubraja se

u najzna~ajnije bitke koje je
Srpska vojska vodila i
imala je veliki zna~aj za
daqi tok rata. Kumanovo je
bilo kqu~ turske odbrane,
pa kada je ona probijena,
re{ena je sudbina Turaka
u Makedoniji. Pobeda u toj
bici sna`no je poja~ala
samopouzdawe i borbeni
moral u redovima Srpske
vojske i saveznika, podigla
wihov ugled i trasirala
put svim kasnijim
pobedama.
alkanski saveznici nisu imali zajedni~ki plan za rat protiv Turske. Dejstvovali su prema svojim zasebnim planovima, na posebnim voji{tima, bez ~vr{}e operativne veze i neophodne koordinacije, pa je to Turcima olak{alo
situaciju. Ukupne snage balkanskih dràva iznosile su oko 578.000, {to govori o wihovoj nadmo}nosti u qudstvu. Borbe su se odvijale na tri odvojena
prostora: Bugari su krenuli prema Trakiji i Carigradu, Grci prema Makedoniji i
Epiru, Crnogorci i Srbi prema Sanxaku, Kosovu, Albaniji i Makedoniji.
PLAN SRPSKE VOJSKE

Srpska strana je svim silama nastojala da dokaè prioritet vardarskog nad
mari~kim voji{tem, dok je na~elnik bugarskog General{taba, general Fi~ev, cewen
kao sposoban i obazriv, uporno tvrdio suprotno. Obe strane su ostale pri svom
stavu. Ipak, posle utvr|ivawa odluka o grupisawu snaga i pomo}i Srbije Bugarskoj
(Druga armija), general Fi~ev se obratio re~ima: Eto tako, gospodine Mi{i}u...
nama dvojici predstoji ili da se u ovome ratu proslavimo, ili da budemo obe{eni,
vi na Terazijama, a ja na Sofijskoj pijaci.
Zamisao ratnog i po~etnog operacijskog plana Vrhovne komande Srpske vojske
moè se izraziti ovako: sna`nim koncentri~nim dejstvom glavnih snaga, razvijenih
u tri operativne grupe (tri armije sa ukupno 282.000 qudi i 406 topova), kosovskim, moravsko-vardarskim i krivore~ko-bregalni~kim pravcem, nametnuti turskoj
Vardarskoj armiji bitku na prostoru SkopqeVeles, gde bi srpska Prva armija nanosila glavni udar s fronta, dok bi krilne armije (Druga i Tre}a) obuhvatile oba
krila turskih snaga. Pomo}ne snage (Javorska vojska i Ibarska brigada) trebalo
je da dejstvuju prema Ra{koj oblasti (Sanxaku), kolevci sredwovekovne srpske dràve. O~igledno, ideja je bila zasnovana na proceni da }e glavne turske snage biti grupisane na prostoru Ov~eg poqa. U stvarnosti, dogodilo se ne{to drugo.
Koncentracija Srpske vojske otpo~ela je i zavr{ena veoma uredno i blagovremeno. Ve} 18. oktobra Srpska vojska je bila spremna da otpo~ne operacije. Sa
koncentracijom obavqen je i strategijski razvoj.
Fuad-bej
zarobqen
na Kumanovu
70
1. oktobar 2007.
Srpska Prva armija (komandant prestolonaslednik Aleksan- Nailaze}i na razbijene i demoralisane turske i {iptarske sastadar, na~elnik {taba pukovnik Petar Bojovi}), sastavqena od Mo- ve, srpska Tre}a armije je 22. oktobra oslobodila Pri{tinu i priravske, Drinske i Dunavske divizije prvog poziva, Timo~ke i Dunav- nudila turske snage na povla~ewe prema Uro{evcu. Izbijawe na
ske divizije drugog poziva i Kowi~ke divizije, ja~ine oko 132.000 Kosovo ostvareno je sa dva dana zaka{wewa u odnosu na plan i zaqudi, grupisana je u rejonu Vrawa, sa zadatkom da nastupa pravcem: misao Vrhovne komande. Sa tim zaka{wewem Tre}a armija je otpoVraweKumanovoOv~e poqe i tu~e glavne turske snage na vardar- ~ela planirani manevar prema Skopqu i Kumanovu.
skom voji{tu.
Prema nare|ewu generala Jankovi}a, na mestu pogibije kneza
Srpska Druga armija (komandant general Stepa Stepanovi}), Lazara, kod Muratovog turbeta, odràn je sve~an pomen Srbima izsastavqena od Timo~ke divizije prvog poziva i bugarske Sedme (Ril- ginulim u Kosovskom boju (1389). Paradni ulazak u Pri{tinu, Sotir
ske) divizije, ja~ine oko 76.000 qudi, grupisana je na prostoru ]u- Aran|elovi} ovako beleì: Pri{tina ne}e videti sve~aniji dan od
stendilDupnica, sa zadatkom da nastupa pravcem: Kriva Palanka- ovoga dana. Na ~elu {taba ja{i na kowu sedi |eneral, u ~ijoj su pratwi komandanti [umadijske i Moravske divizije. Na ~elu {taba vojKratovoOv~e poqe i dejstvuje u desni bok glavnih turskih snaga.
Srpska tre}a armija (komandant general Boìdar Jankovi}), sa- na muzika, a za {tabom ordonansi i vojska. Sve {to je ìvo, iza{lo
je da do~eka i pozdravi Srpsku vojsku.
stavqena od [umadijske divizije prvog poziva, DrinPosle pregrupisavawa snaga i popune, nastavqeske i Moravske divizije drugog poziva i Moravske
no je nastupawe u pravcu Skopqa i Kumanova. Tre}a
brigade prvog poziva, ja~ine oko 76.000 qudi, raspoarmija se 28. oktobra, nakon dugih i napornih marre|ena je u dve operativne grupe. Sa prostora Topli{eva, pra}enih borbama kod Uro{evca i na ulazu u
ce, Merdara, Medve|e i Tupalskog visa imala je zaKa~ani~ku klisuru (25. i 26. oktobra), prikupqala u
datak da nastupa preko Kosova i dejstvuje na levi bok
rejonu Skopqa. Na taj na~in ona je izvr{ila svoj naturskih snaga.
stupni mar{ od Pri{tine i u dolini Vardara do{la
Ibarska vojska (general Mihailo @ivkovi}),
u kontakt sa srpskom Prvom armijom. Iako je kasnisastavqena od [umadijske divizije drugog poziva i
la tri dana, ona je ispoqila izvestan uticaj na tok
Petog prekobrojnog puka, ja~ine oko 25.000 qudi,
Kumanovske bitke. Naime, saznav{i za pad Pri{tiprikupqena je u rejonu Ra{ke, sa zadatkom da nadine, [iptari su masovno i pani~no napu{tali turre prema Novom Pazaru i Kosovskoj Mitrovici. Jaske jedinice na kumanovskim poloàjima.
vorska brigada (pukovnik Milivoje An|elkovi}), jaPotpukovnik
Srpska Druga armija nastupala je glavninom na
~ine oko 12.000 qudi, koncentrisana je na Javoru,
Aleksandar Gli{i}
pravcu ]ustendilKriva PalankaStracin, a ostasa zadatkom da prodre u Sanxak.
Crnogorska vojska bila je organizovana u tri odreda. Primor- lim snagama preko Osogovske planine prema Kratovu. Razbiv{i
ski odred (Mitar Martinovi}, oko 8.000 qudi) nalazio se na pro- turske snage na pravcu nastupawa, glavne snage su 22. oktobra izstoru Bara. Zetski odred (prestolonaslednik Danilo, oko 15.000 bile na Stracin, a pomo}ne su zauzele Kratovo. Do{av{i u Straqudi) bio je u rejonu Podgorice, a namewena mu je glavna uloga u cin, Druga armija je preko kowi~kih patrola do{la u vezu sa Prosvajawu Skadra. Isto~ni odred (Janko Vukoti}, oko 12.600 qudi), vom. Kako nije imala podataka o neprijatequ, izvestila je Vrhovnu
grupisan je prema Pqevqima, Mojkovcu, Beranama i Plavu, sa za- komandu o svojoj poziciji. Ibarska vojska je do 22. oktobra prodrla
datkom da {titi granicu. Crnogorska vojska imala je ukupno oko do Novog Pazara, a Javorska brigada je tog dana u{la u Sjenicu.
Prema zamisli generala Putnika, srpska Prva armija je 21.
36.600 qudi, 106 topova i 32 mitraqeza.
oktobra otpo~ela nastupawe prvim e{elonom, koji su obrazovale
ÂS OSVETE Moravska, Drinska i Dunavska divizija prvog poziva, dok su se TiU duhu osnovne ideje ratnog plana, srpska Tre}a armija, kon- mo~ka i Dunavska divizija drugog poziva, uz pridatu Kowi~ku divicentrisana u dve operativne grupe (Topli~ka i Medve}ka), otpo~ela ziju, na{le u drugom e{elonu. U toku nastupawa, prethodnice divije nastupawe ka Pri{tini. Prema podacima koje je imao srpski Ge- zija prvog e{elona vodile su uspe{ne borbe i proterale turske deneral{tab, pred tom armijom nalazila su se slabija odeqewa, love sa Rujna i Kozjaka, tako da je Prva armija 22. oktobra uve~e
~iju je glavninu ~inila gomila Arnauta. No, u stvarnosti nije bilo izbila na poloàje kod Kumanova, gde se zadràla i zano}ila.
O borbama na Rujnu poznati izve{ta~ Darko Ribnikar pi{e:
tako. Trebalo je savladati odbrambeni pojas na kome je izgra|en
Posle
poraza na Rujnu, turske grupe, izme{ane s Arnautima, leàniz grani~nih karaula. Zemqi{te kojim se protezala grani~na linija, u {irini ve}oj od 100 km, veoma je ispresecano, brdovito, dele su ispred srpskih predwih odreda. Iza wih su ostale pobacane
pu{ke, razbacani sanduci sa municijom, pocepane krvave ko{uqe.
lom planinsko.
Na celom frontu vo|ene su te{ke ~etvorodnevne grani~ne Pokraj kola, u blatu, leì razbacano 17 unakaènih krvavih le{eborbe, od kojih posebno treba pomenuti one koje su vo|ene za Pre- va. Svi su gotovo ubijeni bajonetima. Sve je uàsno, stra{no, gropolac, Merdare, Previta~ki vis, Podujevo, Borovac, Mirovac, Va- zno.
I tako, 22. oktobra uve~e, tri srpske armije zano}ile su dosiqevac, Golak, Ma~ju stenu, Lisice, Svirce, Vequ glavu, Lukovo...
Najve}e napore i gubitke imala je Moravska divizija drugog poziva, sta udaqene jedna od druge (Pri{tinaKumanovoStracin), bez ~vrkoja je izgubila 941 vojnika (209 poginulo). Najvredniji rezultat {}e me|usobne veze, uverene da }e se sa glavnim turskim snagama
grani~nih borbi predstavqa razbijawe i osipawe [iptara, {to tu}i na Ov~em poqu. Slabo organizovane izvi|a~ka i obave{tajna
slu`ba nisu obezbedile podatke o podilaèwu turskih snaga kuma}e biti izuzetno va`no za razvoj bitke kod Kumanova.
O borbi na{ih komita kod Merdara, Mustafa Golubi}, ~et- novskim poloàjima, ~ime su dovele u zabludu Vrhovnu komandu Srpnik rodom iz Stoca, beleì: êta Vojina Tankosi}a, prva je ogla- ske vojske i {tabove armija.
sila ~as osvete Kosova. Ona je u ovom ratu prva stupila u borbu...
NEOPA@ENO PODILA@EWE TURAKA
Oko 3.000 Arnauta opseli su na{u karaulu na Vasiqevcu... Kad su
Turska Vardarska armija, glavna vojna grupacija, sa gotovo
Arnauti bili od karaule svega 50 koraka, videli su kako me|u wih
pada nekoliko velikih predmeta u vidu spqo{tene fla{ice. Kada 100.000 qudi, koncentrisana je 20. oktobra na prostoriji Skosu videli da predmeti mirno padaju, oslobodili su se i po{li da- pqeVeles[tip. Turski glavnokomanduju}i, Nazim-pa{a, izmenio
qe, ali, nebo prolomi stra{na grmqavina. û se divqi krik hiqa- je raniji plan, pa je umesto po~etne defanzive, naredio ofanzivu
de Arnauta. Tako bije srpska bomba koju su Arnauti sa Kosova prvi protiv Bugarske i Srbije, uz nastojawe da odvojeno tu~e wihove
vojske. Za komandanta Zapadne vojske postavqen je Ali Riza-pa{a,
put ~uli i videli.
Posle objavqivawa rata Turskoj (18. oktobra), Vrhovna ko- a za komandanta Vardarske armije Zeki-pa{a.
Nasuprot neizvesnosti u kojoj je bila Srpska vojska, Turci su
manda Srpske vojske je no}u 18/19. oktobra naredila generalu Jankovi}u da 20. oktobra krene u nastupawe za zauzimawe Pri{tine. planski pripremali bitku. Turska Vardarska armija svoj strategijski
71
FEQTON
plan razvoja ostvarila je organizovano i vrlo energi~no. Forsiranim mar{evima, ostavqaju}i komoru duboko u pozadini, za samo ~etiri dana uspela je da koncentri{e na kumanovskim poloàjima svu
glavninu svojih snaga i napadne srpsku Prvu armiju pred Kumanovom.
Poloàji za napad bili su dobro izabrani. To je jedan ogroman plato koji se od Tabanovaca i reke Kowarke postepeno uzdiè iznad Kumanova. Ispred turskih poloàja bio je brisan prostor od nekoliko
kilometara {irine, preko kojeg je Srpska vojska morala nastupati.
Takti~ki posmatrano, poloàj je imao samo jednu manu: u slu~aju neuspeha, bilo je veoma oteàno povla~ewe prema Skopqu.
U svoja tri korpusa Turci su imali oko 93 bataqona pe{adije,
sedam pukova poqske artiqerije i mnogo Arnauta, ~iji broj nikada
nije precizno utvr|en, a kretao se izme|u deset i dvadeset hiqada.
Da bi uspeli na Kumanovskim poloàjima, Turci su na Kosovu ostavili deo trupa za spre~avawe prodora srpske Tre}e armije, a jednu
diviziju su uputili preko Ov~eg poqa da zadràva srpsku Drugu armiju u nastupawu. Razume se, glavninu su usmerili u susret najja~oj
srpskoj armiji, koja je prodirala od Vrawa, izme|u Rujna i Karadaga.
Prema tolikoj Turskoj vojsci, kao {to se vidi, nalazila se srpska Prva armija, koja je, dodu{e, bila ne{to brojnija, ali u vrlo nepovoqnom poloàju. êtiri divizije nalazile su se na mar{u jedna
iza druge. Gledano sa vojnog aspekta, za borbu su se mogle razvijati
samo pod vatrom. U stvari, samo je Dunavska divizija prvog poziva
bila u mogu}nosti da odmah prihvati borbu. Razvoj i analiza doga|aja pred bitku ukazuju da su Turci bili u velikoj prednosti, jer su
raspolagali preciznim podacima o ja~ini i grupisawu srpskih snaga. No, tok bitke }e pokazati da Turci to nisu znali da iskoriste.
Na drugoj strani, u Komandi turske Vardarske armije proceweno je da su bitku ve} dobili. Petom, [estom i Sedmom korpusu
je nare|eno da produè napad i pobedonosno re{e bitku. Bila je
to velika zabluda. Srbi prvoga dana nisu upotrebili sve svoje divizije, nasuprot turskim snagama koje su uvedene u borbu posle dugih usiqenih mar{eva prema Kumanovu.
PROBOJ NA ZEBRWAKU
Po{to su obavqene potrebne pripreme, divizije srpske Prve
armije su 24. oktobra u {est ~asova krenule u nastupawe. Drinska
divizija prvog poziva krenula je sa Nikuqanskih poloàja u pravcu
Zebrwaka. I pored svih poku{aja Bitoqske redifske i delova Sedamnaeste nizamske divizije, Drinci su, oko podne, izbili pred Zebrwak. Podràna dejstvom svoje artiqerije, posle te{kih i krvavih borbi, Drinska divizija je uspela da ovlada tim kqu~nim objektom turske odbrane. Po{to je time probijen front turske Vardarske armije, Turci su u neredu i pani~no odstupali ka P~iwi.
I tako se drugi, odlu~uju}i dan bitke, zavr{io porazom turskih
snaga. Sedmi i delovi [estog korpusa povla~ili su se prema SkoSve~anost u Kumanovu
SNA@AN OTPOR
Rano ujutru, po ki{i i magli, 23. oktobra 1912. kod Mladog
Nagori~ana otpo~eo je napad turskog Petog i [estog korpusa na istaknutu Dunavsku diviziju prvog poziva. Iako je bila veoma iznena|ena i napadnuta nadmo}nijim snagama, ona je krajwim naporima
uspela da se odrì na poloàjima. Snaàn i po`rtvovan otpor te
divizije omogu}io je da se ostale jedinice tog dana razviju za borbu, ~ime je prete}i poraz pretvoren u briqantnu pobedu. Od mno{tva jedinica koje su se istakle u borbi, s pravom se moè oceniti
da je Osamnaesti puk poneo na svojim le|ima svu teìnu i kriti~nost situacije, zadràv{i napad Kara-Saidovih divizija. On je
toga dana imao 576 qudi izba~enih iz stroja.
Najdramati~nije borbe odvijale su se na Srtevici, gde se u po~etku nalazio samo êtni~ki odred. Blagovremenom i hrabrom intervencijom Sedmog puka, koji je izveo tri juri{a, Turci su odba~eni ka P~iwi. Na Srtevici je poginuo i potpukovnik Aleksandar Gli{i}, komandant tog puka.
Kako su sati ogor~enih borbi prolazili, sve o~iglednije je bilo da to nije borba sa nekim razbijenim ostacima turskih jedinica, kako se tada procewivalo, ve} da je re~ o ogromnim turskim
snagama sa kojima se vodi velika bitka. Ni u smiraj tog dana Komanda Prve armije jo{ nije bila ube|ena da je to glavna i odsudna
bitka, kojom }e biti re{en rat. Tako je zavr{en taj dan (23. oktobar), koji }e podvigom, hrabrom i juna~kom borbom Dunavske divizije prvog poziva, prakti~no re{iti Kumanovsku bitku. U~inila je to
uporno{}u i krajwim po`rtvovawem jedinica, inicijativom i pregala{tvom nièg stare{inskog kadra i zahvaquju}i gre{kama turskog komandovawa.
Vrhovna komanda Srpske vojske kasno je obave{tena o napadu
neprijateqa mawih razmera i o povla~ewu turskih snaga, pa
nije ni mogla ispoqiti svoj uticaj. Posle svega {to se dogodilo, u
{tabu Prve armije preovladalo je mi{qewe da 24. oktobra treba
preduzeti sna`nu kontraofanzivu, uvesti tri sveè divizije i izvr{iti energi~an frontalni napad na celom frontu, ne o~ekuju}i
pri tome jake turske snage.
72
pqu, a Peti i delovi [estog korpusa prema [tipu i Velesu. Srpska

vojska je propustila priliku da energi~nim gowewem ostvari kona~nu pobedu, pa je Turcima dala mogu}nost da se izvuku i privremeno
prebrode te{ku krizu. Dabome, razlog je poznat. [tab Prve armije
ni tada nije uo~io da se u bici tukao sa glavnim turskim snagama.
Poraz Turaka je bio potpun, a Kumanovska bitka zavr{ena.
Bitka kod Kumanova, prema dràwu jedinica Dunavske i Drinske divizije prvog poziva, kao i dejstvu ostalih jedinica, ~ini ~ast
srpskoj pe{adiji. O tome su pisali mnogi doma}i i strani hroni~ari, diplomate, istori~ari, o~evici i u~esnici, pa vaqa pomenuti
bar nekoliko ocena i zapaàwa. U oceni @ivojina Mi{i}a stoji:
Kumanovska bitka imala je odlu~uju}i uticaj na kona~an ishod ratnih operacija na Vardarskom voji{tu. Iako je, {to se Srba ti~e, do
bitke do{lo slu~ajno, Vardarska armija je bila tako tu~ena da je bila prisiqena da se bekstvom spasava od potpunog poraza. Obostrani gubici su bili veliki... Zatvorena je stra{na rana kosovska.
Opijen pobedom Srpske vojske, Ivo ]ipiko pi{e: Mlado Nagori~ane! Eno, preda mnom, tih sretnih mesta, koja su preko jedne
ki{ne no}i slavna postala. Tu u na{oj velikoj krvi, zape~a}en je
po~etak propasti jedne vekovne imperije.
Gvelfo îvinini, izve{ta~, na Kumanovu je video osvetu Kosova. Bilo je i neke veli~anstvene lepote. Ispunilo se ono {to su Srbi pet vekova o~ekivali. Kumanovo je osvetilo Kosovo. Vaclav Klafa~, jedan od brojnih stranih izve{ta~a, pi{e: Vojnici idu hladnokrvno pod ki{u granata. Nigde nema straha i malodu{nosti. Neobi~no
hrabro drè se vojnici po primeru svojih oficira. Panika koja je obuzela turske snage posle poraza, ne~uvena je u ratnoj istoriji.
Radoje Jankovi}, izve{ta~, pi{e: Fanati~ni Anadolci u~inili su posledwi poku{aj pred sam vrhunac tragedije. U samo padawe
mra~ne zavese, kada je poraz Turaka na Zebrwaku bio izvestan,
glavni junak radwe je pao. Jedno smrtonosno zrno, sti{alo je hrabrog komandanta Sedmog puka Aleksandra Gli{i}a.
(Nastavak u slede}em broju)
1. oktobar 2007.
DOGODILO SE...
1. oktobar 1949.
U Pekingu je progla{ena Narodna Republika Kina pod
vo|stvom Mao Ce Dunga.
2. oktobar 1847.
Ro|en je nema~ki dràvnik i
feldmar{al Paul fon Hindenburg. U Prvom svetskom ratu bio je na~elnik {taba nema~ke Vrhovne komande, a od
1925. do smrti 1934. predsednik Nema~ke.
2. oktobar 1869.
Ro|en je indijski nacionalni vo|a Mohandas
Karam~and Gandi, nazvan Mahatma (velika
du{a). Predvodio je borbu za oslobo|ewe
Indije od britanske kolonijalne vlasti. Najpoznatiji je pobornik nenasiqa u postizawu
politi~kih ciqeva. Poginuo je u atentatu koji je na wega izvr{io jedan hinduisti~ki fanatik januara 1948. godine.
2. oktobar 1946.
Na sve~anoj sednici Gradskog narodnog odbora tada{weg Petrovgrada odlu~eno je da grad promeni ime u Zrewanin, u ~ast
narodnog heroja @arka Zrewanina.
3. oktobar 1866.
Posle sedam sedmica rat Austrije i Italije je okon~an Be~kim
ugovorom, po kome su Italiji pripali provincija Veneto i grad
Venecija.
3. oktobar 1888.
Ro|en je nema~ki novinar Karl fon Osjecki, koji je u svojim tekstovima razotkrio ponovno naoruàvawe Nema~ke posle rata.
Uhap{en je 1931. i 1933, posle dolaska nacista na vlast. Umro
je 1938. od posledica mu~ewa u koncentracionom logoru. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1935. godine.
3. oktobar 1932.
Irak je stekao nezavisnost i postao ~lan Dru{tva naroda posle
okon~awa britanskog mandata.
3. oktobar 1952.
Velika Britanija je na ostrvima Monte Belo, pored severozapadne obale Australije, isprobala svoju prvu atomsku bombu.
3. oktobar 1991.
Predsedni{tvo SFRJ pre{lo je na rad u uslovima neposredne
ratne opasnosti, oceniv{i da je gra|anski rat na pomolu. Predstavnici secesionisti~kih republika, Hrvatske i Slovenije, ve}
su se iskqu~ili iz rada Predsedni{tva.
5. oktobar 1912.
Potpisnice Balkanskog saveza, Srbija, Bugarska i Crna Gora,
predale su ultimativnu notu Turskoj. êtiri dana kasnije po~eo je
Prvi balkanski rat.
5. oktobar 1915.
Sna`nom artiqerijskom vatrom du` celog
fronta na Dunavu, Savi i Drini, po~ela je
ofanziva Centralnih sila na Srbiju. Napadom sa le|a na Srbiju, Bugarska se sutradan
ukqu~ila u rat na strani Centralnih sila.
Udruènim nema~kim, austrougarskim i bugarskim trupama komandovao je mar{al August Mekenzen.
5. oktobar 1954.
Velika Britanija, SAD, Jugoslavija i Italija potpisale su Londonski memorandum o tr{}anskoj krizi, kojim je dotada{wa Slobodna teritorija Trsta podeqena izme|u Jugoslavije i Italije.
5. oktobar 1947.
U Var{avi je, na osnovu odluke koju su rukovodstva komunisti~kih partija SSSR, Jugoslavije, Bugarske, Rumunije, Ma|arske,
VREMEPLOV
êhoslova~ke, Poqske, Francuske i Italije, donela sedam dana ranije, osnovan Informacioni biro tih partija (Informbiro).
6. oktobar 1973.
Napadom Egipta i Sirije na izraelske poloàje izbio je rat Jom
kipur, ~etvrti vojni sukob Izraela i Arapa, okon~an 22. oktobra rezolucijom SB UN o prekidu vatre.
8. oktobar 1915.
Komandant Drugog bataqona Desetog puka
major Dragutin Gavrilovi} izdao je zapovest
braniocima Beograda od agresije Nemaca,
Austrijanaca i Ma|ara: Ta~no u 15 ~asova
neprijateq se ima razneti va{im silnim juri{em, razneti va{im bombama i bajonetima. Obraz Beograda, na{e prestonice, ima
da bude svetao. Vojnici, junaci, Vrhovna komanda izbrisala je na{ puk iz svog brojnog stawa... Na{ puk je
`rtvovan za ~ast Otaxbine i Beograda. Vi nemate vi{e da se
brinete za va{e ìvote, koji vi{e ne postoje. Zato napred u slavu! U juri{u su izginuli gotovo svi branioci.
8. oktobar 1856.
Velika Britanija je po~ela drugi opijumski rat protiv Kine, u
kojem joj se pridruìla i Francuska. Kada su 1857. anglo-francuske trupe zauzele Kanton, Kina je kapitulirala i potpisala
mir u Tjencinu.
9. oktobar 1854.
Ro|en je srpski fizi~ar i pronalaza~ Mihailo Pupin. Bio je profesor matematike i
fizike na Univerzitetu Kolumbija. Wegov
najzna~ajniji pronalazak, samoindukcioni
kalemovi, omogu}io je telefonski i telegrafski prenos na velike daqine pomo}u
kabla.
10. oktobar 1918.
Prva srpska armija po~ela je operacije osloba|awa Ni{a, uprkos upozorewu vrhovnog komandanta savezni~kih snaga na Balkanu, francuskog generala Luja Fran{e D Eperea, da je to srqawe
u avanturu. Uprkos tome, Srpska vojska pod komandom vojvode Petra Bojovi}a oslobodila je Ni{ u muwevitom napadu.
11. oktobar 1899.
Po~eo je Burski rat izme|u Velike Britanije i ju`noafri~kih
burskih dràva Transval i Oran`. Posle zavr{etka rata 1902,
burske dràve su stavqene pod britansku vlast, a 1910. u{le su
u britanski dominion Ju`noafri~ki savez.
12. oktobar 1865.
Ro|en je srpski nau~nik geograf Jovan Cviji}, osniva~ antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Geografskog dru{tva u Beogradu 1910. godine. Bio je predsednik Srpske kraqevske akademije od 1921. do smrti i
po~asni doktor vi{e stranih univerziteta i
akademija.
12. oktobar 1918.
Uz zvuke kompozicije Mar{ na Drinu u oslobo|eni Ni{ umar{irala je Drinska divizija Srpske vojske.
14. oktobar 1939.
Vi{e od 800 britanskih mornara poginulo je kada je nema~ka
podmornica U 47 uplovila u britansku ratnu luku i torpedima
potopila brod Rojal ouk.
14. oktobar 1944.
Nema~ki feldmar{al Ervin Romel, nazvan pustiwska lisica
nakon spektakularnih pobeda wegovog Afri~kog korpusa, izvr{io samoubistvo tabletom cijanida da bi izbegao hap{ewe zbog
ume{anosti u zaveru protiv Hitlera.
Pripremio Miqan MILKI]
73
TRADICIJE
NA LISTI SVETSKE KULTURNE BA[TINE UNESKA
NA DRINI ] UPRIJA
Doga|aji, qudi i wihove
sudbine, dolaze i
prolaze. Ali, ta }uprija
opstaje. Podse}a na
prolaznost qudskog veka.
I Andri} u svom romanu
na to ukazuje: @ivot je
neshvatqivo ~udo, jer se
neprestano tro{i i
osipa, a ipak traje i
stoji ~vrsto, kao na
Drini }uprija.
74
Na Drini }uprija, u Vi{egradu, zadu`bina Mehmed-pa{e Sokolovi}a, mesto ukr{tawa Istoka i Zapada, hri{}anstva i islama, napokon je, posle
neopravdano dugog ~ekawa, primqena u dru{tvo najznamenitijih gra|evina
na svetu. Uneskova komisija, koja je ove godine zasedala u novozelandskom
gradu Krajst~er~u, uvrstila je legendarni most na listu svetske kulturne ba{tine. Tako je drevna gra|evina ponovo podsetila na staru slavu.
O vi{egradskom mostu, nad koritom Drine, sazdao je Ivo Andri} roman
Na Drini }uprija. Posle Nobelove nagrade, o mostu, koji je glavni junak i svedok svih de{avawa na granici Srbije i Bosne, ~ita se na mnogim jezicima. Pa tako da nije bilo Andri}a, ne bi bilo ni ~uvene pri~e o mostu, a da nije bilo Mehmed-pa{e Sokolovi}a, ne bi bilo ni mosta.
VOJSKOVO\A I DR@AVNIK
Mehmed-pa{a, veliki vezir Osmanskog carstva, ro|en je oko 1505. godine u
Sokolovi}ima, nedaleko od Vi{egrada. Prema nekim podacima, hri{}ansko ime
mu je bilo Bajica (Bajo). Kad je imao deset godina, kao `rtva zloglasnog danka u
krvi, otet je jednog jutra (oko 1516) od svojih roditeqa. U povratku iz Bosne, jani~arski aga, sa ogromnom pratwom, skelom je pre{ao Drinu kod Vi{egrada, vode}i sa sobom pove}u grupu nao~ite i bistre hri{}anske dece, izme|u desete i
petnaeste godine, namewene za axami-oglan. Kao i mnogo puta ranije, deca su na
daleki put krenula na malim bosanskim kowima, koji su nosili po dva pletena sepeta u kojima se nalazio po jedan de~ak. Oteti, odlazili su u tu|i svet da bi bili
obrezani i potur~eni, zaboraviv{i svoju veru, poreklo i zavi~aj, kako bi ìvot
proveli u jani~arskim odama. U jednom od sepeta otisnuo se i crnomawasti
de~ak iz Sokolovi}a.
Od tog de~aka u sepetu postao je mlad i hrabar silahdar na sultanovom
dvoru, pa kapudin-pa{a, pa carski zet, pa vojskovo|a i dràvnik Mehmed-pa{a
Sokolovi} (Sokoli), koji je na tri kontinenta vodio uspe{ne ratove. Za ne{to
vi{e od {est decenija sluìo je tri sultana. Stekav{i poverewe Sulejmana Drugog (15201566), postao je admiral turske mornarice i poveo ekspediciju protiv
Tripolisa (1546). Tri godine kasnije postavqen je za beglerbega Rumelije. U ratu
protiv Austrije i Erdeqa osvojio je temi{varski Banat (15511552), a ne{to
kasnije u~estvovao u pohodu protiv Persije. Zbog ratnih zasluga postao je tre}i
vezir (1555), a nakon gu{ewa pobune princa Bajazita, drugi vezir (1561). Za velikog vezira postavqen je 1565. godine. Naredne je pratio Sulejmana Drugog u
1. oktobar 2007.
No, ni u miru se nije mnogo marilo za tu legendarnu gra|evipohodu protiv Austrije, koji je zavr{en sultanovom smr}u i padom
Sigeta. Za vlade svog tasta Selima Drugog (15661574), bio je go- nu. Kada je gra|ena Hidrocentrala Bajina Ba{ta (1968), devet
tovo neograni~eni gospodar Carstva. Dolaskom na vlast Murata kamenih stubova zaronilo je pet metara dubqe u korito reke. HiTre}eg (15741596), postepeno se stvara jaka opozicija protiv drocentrala Vi{egrad, tri kilometra uzvodno od mosta, jo{ viMehmed-pa{e i wegovih saradnika. Ubijen je u Carigradu 11. okto- {e je ugrozila vreme{nu gra|evinu. Posle svega, stubovi su pojedina~no krpqeni i le~eni, ali je most ostao teàk bolesnik.
bra 1579. godine.
Za vreme vezirovawa Mehmed-pa{e, u Vi{egradu su podignu- Napokon, posle mnogo ~ekawa, do{ao je na listu svetske kulturne
ti veliki karavan-saraj, hamam, vodovod i kameni most na Drini. ba{tine i uvr{ten u stotinu najugroènijih spomenika.
Godine 1571. naredio je da se u wegovom zavi~aju sagradi most kojem ravna nema. Prema predawu i zapisima hroni~ara, rekao je:
OBNOVITEQ PE]KE PATRIJAR[IJE
Crkvu u Kraj~inovi}ima kod Priboja posvetio sam majci; xamiju
Kad je re~ o Mehmed-pa{i Sokolovi}u, treba pomenuti i
u Sokolovi}ima kod Rudog svome ocu, a }upriju na Driwegove nemerqive zasluge u obnovi Pe}ke patrijarni, u Vi{egradu, darujem svom narodu, kao op{te{ije (1557). On je privoleo sultana Sulejmana
narodno dobro, da lak{e premo{}ava plahoviDrugog da izda berat o obnovi srpske crkve.
tu Drinu.
Taj ~in najverovatnije nije proistekao iz
Teku}i kroz duboke kawone i teskobwegovog velikog srpskog rodoqubqa, kako
ne gudure, Drina izlazi u pro{irewe
smatraju neki stariji srpski istori~akod Vi{egrada. Tu, gde izlazi zelena i
ri. Vi{e se moè govoriti o Sokolozapewena reka, nastao je veli~anvi}evoj trajnoj vezanosti za svoj zastven most od kamena, sa jedanaest
vi~aj, ro|ake i zemqake, bez razliskladnih lukova {irokog raspona.
ke na veru, kao i svesti o svom poTaj veliki, kameni most, jedinreklu, koga se nikada nije odrestvene lepote, za koga se u Cakao. Sem toga, wegovo vezirovarevini govorilo da postoje jo{
we pada u vreme prevlasti visamo dva takva, vekovima je
sokih funkcionera srpskog pobio neophodna kop~a koja vezurekla u centralnoj i provincijje Bosnu sa Srbijom, a onda
skoj administraciji turskog
preko Srbije delove turske
carstva. Oni su, dobrim decarevine do Carigrada. Most
lom, bili zetovi carske ku}e
je oko dve stotine i pedeset
Osmanovi}a. Ina~e, Mehmedkoraka duga~ak, a {irok oko
pa{a je svoju najbliù rodbidesetak koraka, sem na srenu preveo na islam, a wegov
dini gde je pro{iren i dostistri~evi} Mustafa u~inio je
è dvostruku {irinu. Taj deo
to sa ~itavim selima u isto~naziva se kapija.
noj Bosni.
Kapija je najva`nija ta~ka
No, bilo je i izuzetaka. Mana mostu. Kako je jedan putopikarije Sokolovi} (?1574), prsac napisao, kapija je srce movi patrijarh obnovqene srpske
sta, koji je srce kasabe (Vi{egracrkve, brat ili sinovac Mehmedda), koja svakom mora da ostane u
pa{in, {to nije precizno utvr|esrcu. Ne mogu pre}i preko mosta
no, vaìo je za patrijarha svih Srni svatovi, ni pogreb, a da se ne zaba. Sa~uvani zapis iz 1568. pomiustave na kapiji... (I. Andri}).
we ga kao onog koji pridràva presto
Gradwa mosta o tro{ku Mehmedsrpske zemqe. Bio je prvi od pe}kih papa{e trajala je {est godina. Sem predatrijarha koji se nazivao i patrijarhom Buwa i mnogobrojnih legendi, nisu sa~uvane
Mehmed-pa{a Sokolovi}
gara. Makarije je prema jugu i istoku postapojedinosti o izvo|ewu samih radova. Ostale
vio me|e Pe}ke patrijar{ije da bi suzbio
su upam}ene ma{tarske pri~e koje su ve{to graprevlast Carigradske i Ohridske arhiepiskopije.
|ene i ostavqane za pam}ewe. Neke od wih kazuju da
Prema severu i zapadu srpska crkva zauzimala je prosu most gradile stotine neimara pod nadzorom Tur~ina Kostor koji je osvajala Turska, pa se tako podru~je Pe}ke patrijarxe Mimara Sinana, koga je smrt pretekla da vidi dovr{enu {ije protezalo od gorwe Ugarske i Budima, do severnih granica
gra|evinu. Narod pri~a da je most gradio Rade Neimar, kao i dana{we Makedonije i Albanije.
mnoge druge gra|evine koje su opevane u narodnim pesmama. JedMehmed-pa{in odnos prema pe}koj crkvi pokazuje da se kod
na od legendi kaè da su majstori dawu gradili, vila brodari- Srba muslimana, u 16. veku, nije ugasila svest o nacionalnom i
ca no}u razgra|ivala, sve dok u stubove nisu uzidali blizance verskom poreklu i da su se oni trudili da svoj uticaj na Porti uloStoju i Ostoju ...
è za dobro narodne crkve. Mehmed-pa{a je èleo da, preko obI tako, oko ~etiri i po veka, prepli}u se pri~e o mostu, a on novqene patrijar{ije, okupi sve Srbe i efikasnije ih stavi u sluodoleva i vremenu i qudima. U pro{losti, gra|en je i razgra|i- `bu Carstva.
van. U vi{e navrata poku{avali su da ga uni{te i prirodne sile i
Bilo kako bilo, Vi{egra|ani o~ekuju da }e posledwe prizna~ovek, nesvestan wegove vrednosti. Nekoliko puta Drina je plavi- we koje je Mehmed-pa{ina }uprija dobila omogu}iti da se i svetla most. Najve}i vodostaj zabeleèn je 1896. kada ga je Drina za ski stru~waci zainteresuju i pomognu da se pukotine u temeqima
~itav metar nadvisila. Most je najvi{e o{te}en u Prvom i Drugom zatvore, a stubovi oja~aju. Veruju da }e most nastaviti da odoleva
svetskom ratu. Godine 1914. austrougarska vojska potpuno je sru- vekovima. Doga|aji, qudi i wihove sudbine, dolaze i prolaze. Ali,
{ila dva centralna stuba, a u Drugom svetskom ratu smrtno je rata }uprija opstaje. Podse}a na prolaznost qudskog veka. I Andri}
wen. Nemci su tokom povla~ewa, pod komandom generala Eriha fon u svom romanu na to ukazuje: @ivot je neshvatqivo ~udo, jer se neLera, minirali ~etiri stuba. Most je tek 1952. vratio raniji sjaj, prestano tro{i i osipa, a ipak traje i stoji ~vrsto, kao na Drini
a Vi{egra|ani, kao u ranijim vremenima, nastavili da se na wemu }uprija.
druè, trguju, zaqubquju, sva|aju ... (I. Andri}).
Krsman MILO[EVI]
75
RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM
JESEN
no je opet ovde, surovo, neute{no doba! Ono uvek dolazi

prebrzo, da ukroti nasladu prolaznog leta. Ono dolazi da
odnese, i ono {to jedanput otme, kao smrt, nikada ne daje
natrag. Prelesni cvetovi! Kome oni smetaju?! Cvrkutave,
zvonko raspevane pti~ice! îje srce nisu takle? A sada sve je
druga~ije? Kratki dani, surove no}i, pusta voqa, gusti oblaci;
i svuda bare, bare. Mra~na besperspektivnost!
Kao dete rop}e ~ovek na svim raskr{}ima ìvota, spoti~u}i se o mimoletno sporedno, pozivaju}i da do|e neograni~eno
predivno, kratkovido i nesrda~no ùre}i pored ~udesnosti
postoje}ega. Za{to? Treba samo otvoriti o~i!..
Divna je jesen, i svaki dan nam donosi ne{to ~udesno.
Pogledajte kako je rasko{na {uma u svom, dan za dan, mewaju}em bogatstvu boja! Ni{ta sli~no nikada nije moglo da pokaè leto to zlato, tu rumen, to lepo ukoreweno cve}e, tu zelen pokrivenu bronzom, tu radosnu svetlu ùtinu, taj neizre~en
preplet i zamr{enost svetle}ih tonova na plavom fonu i u ne`noj igri sun~anih zraka. Tako da je nemogu}e sagledati to neumoqivo bogatstvo! Kao da nam je ushtelo re}i: Nasla|ujte se,
qudi, u~ite da prolazi sve {to je bilo. Ali, ono {to je blagodetno ume pro}i u blagodetnoj lepoti, pridati svom vowewu izgled rasko{nog rascvata, otpevati u svom nestajawu jo{ i ditiramb Svevi{wemu! Tako je u prirodi. A mi koji smo sebe smatrali pametnima umemo jedino tugovati i roptati?
Da, pusti su poqa i vrtovi. Ali samo {to su predali svoje
dozrele plodove. To nije opu{tenost pustiwe ili ~ak smrti, ali
jeste osama odmora, zahvalnoga pokoja i tihog slabqewa, `rtvenog, samopregornog preno{ewa plodova. Sve se pogruùje u
sebe da bi se obnovilo unutra; sve se pogruàva u sebe da bi
pripremilo nove darove sa skromnim dostojanstvom, sa tihom
sigurno{}u, vi{e veruju}i sopstvenoj, unutra{woj snazi, nego
spoqa{woj praznini i sujetnoj nemo}i. Kao da nam sve èli re}i: Nasla|ujte se qudi, tim nesumwivim poverewem, tim oslu{kivawem! Oslu{nite tu tajnu, taj unutarwi preplet, tu samopregornu skromnost sluèwa. I u~ite se ne~em boqem nego {to
su seta i roptawe!
Da, svetli dan postaje sve kra}i; sve kasnije se na nebu pojavquju {krti tragovi retkog sunca; sve ranije nas uvijaju sutoni. Ali, ako se jedanput probije sunce kako ne`ni postaju sjaj i
senka, kako su istovremeno prohladni i topli dasi vazduha, kakvim srebrom blesne pau~ina, zalebdela u vazduhu, kako se mirno li{}ani }ilim privija zemqi!
Ushi}ujte se tim izgledom, qudi, ina~e }e vam proma}i.
Radujte se nestaju}oj lepoti. U~ite se da prihvatite trenutak koji nam otkriva vaseqenske tajne!
Ako je dan za vas kratak, ako ùdite za suncem koje vi{e ne
svetli i ne gori, postupajte kao drve}e i cve}e; poverite se sutonu koji vas ovija, usredsredite se, pogruzite se u svoje misli,
gde se iz dubine va{e sopstvene du{e probija svetli i caruje
druga~iji, duhovni sjaj; pogruzite se u svoje misli da biste se obnovili iznutra, da biste pripremili nove darove; ne da biste
se pridràvali preìvelih likova postojawa; mirno ~ekajte
nove glasove i novo razumevawe sa skromnim dostojanstvom, u
tihoj sigurnosti, vi{e veruju}i tajanstvenoj sili duha, nego zami{qenoj praznini i nemo}i!..
Danas sam lutao po svom jesewem vrtu. Trpko i o{tro bilo
je disawe vazduha. Miri{qavo je {u{tao }ilim od listova pod
jesewim suncem. Ti{ina mi je {aptala o ve~nosti.
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama gospodwim
Svetigora, Cetiwe, 2001.
76
DUHOVNOST
VERSKI P RAZNICI
1-15. oktobar
Pravoslavni
3. oktobar Sveti velikomu~enik Jevastatije
6. oktobar Za~e}e svetog Jovana Prete~e
i Krstiteqa Zadu{nice
9. oktobar Sveti apostol i jevan|elist
Jovan Bogoslov
12. oktobar Prepodobni Karijak Ot{elnik
Mihoqdan
14. oktobar Pokrov Presvete Bogorodice
Islamski
12. oktobar Ramazanski Bajram
POKROV PRESVETE
BOGORODICE
Crkva je oduvek proslavqala Presvetu Bogorodicu
kao pokroviteqicu i za{titnicu hri{}ana, koja je
svojim molitvama umilostivila Boga prema nama gre{nima. Bezbroj puta pomagala je pojedincima i narodima, u ratu i miru, svuda u nevoqama.
Doga|aj koji crkva praznuje desio se 14. oktobra
911. godine, u vreme cara
Lava Mudroga (Filosofa).
Bilo je sveno}no bdewe u
Bogorodi~inoj crkvi Vlaherne u Carigradu. Crkva je bila puna naroda, a negde u
pozadini stajao je Andrej Jurodivi sa svojim u~enikom Epifanijem. U ~etiri sata posle pono}i, ugledao je sveti Andrej Presvetu Bogorodicu sa rasprostrtim omoforom iznad naroda,
kao da ih pokriva tom ode}om. Bila je odevena u zlatokrasnu
porfiru i blistala okruèna apostolima, svetiteqima, mu~enicima i devicama. Sveti Andrej je pokazao rukom Epifaniju i
upitao ga da li i on vidi Caricu i gospo|u kako se moli za sav
svet, {to je on za~u|en potvrdio. Zbog tog doga|aja uvedeno je
praznovawe, da nas podse}a na taj trenutak i stalno pokroviteqstvo Presvete Bogorodice, kad god to, u nevoqama, od we
molitveno traìmo.
RAMAZANSKI BAJRAM
Re~ Bajram je turskog porekla i ozna~ava svaki praznik.
Arapski naziv ovog blagdana je Idu-l-fitr (Blagdan prestanka posta) i slavi se tri dana.
No} pred Bajram ramazanski treba provesti u spomiwawu Boga (zikr), pokajawu (teuba), traèwu oprosta (istigfar) i
potpunoj odanosti Alahu (ibadat). Sre}om nakon sre}e naziva
se ose}aj koji proìma muslimana na dan bajramski. Sre}a
zbog Bajrama nakon sre}e ispo{tenog Ramazana. Prvi dan ramazanskog Bajrama je zabraweno postiti.
Po{to je to dan u kome vernici o~ekuju nagradu, okupqaju
se u xamijama zbog obavezne molitve u zoru (fexir) i radi
obavqawa bajramske molitve. Zatim, okupqaju svoje porodice,
obilaze roditeqe, ne zaboravqaju}i pri tom obavezu pose}ivawa mezara (grobova) umrlih.
1. oktobar 2007.
RIZNICA
ORU@JE
SMAIL-AGE
ÊNGI]A
U Vojnom muzeju se ~uvaju no` i
sabqa koji su pripadali
Smail-agi êngi}u. Otkupqeni su 1951. godine od
Kriste Andri} iz Tuzle ~iji je suprug dr Vladimir Andri}, ina~e qubiteq i poznavalac
starina, ove predmete nabavio u Sarajevu jo{ 1925. godine. Tom prilikom je
konsultovao tada{we stru~wake iz
Zemaqskog muzeja koji su potvrdili
wihovu autenti~nost.
Na desnoj dowoj strani se~iva sabqe je srebrom tau{iran turski natpis
Ismail êngi} 1228 (hixretska 1228 je
1813. godina n. e.). No` je otkupqen kao bode`
tipa agfa, {to po izgledu dr{ke i jeste, ali po
tipu se~iva neuobi~ajeno ve}e duìne, prema
stru~noj klasifikaciji, svrstava ga u hanxare.
Smail-aga êngi} je bio ~uveni muselim
gata~ki, pivski i drobwa~ki koji nije mnogo mario ni hercegova~kog vezira Ali pa{u Rizvanbegovi}a. Nezadovoqni vezirovom upravom, od
Hercegovine su se ~esto otcepqivali Grahovo,
Nik{i}ka ùpa, Drobwaci i [aranci. Po{to
su Grahovqani otcepqewe potvrdili i uskra}ivawem hara~a, Ali-pa{a je krajem jula 1836. godine na wih poslao vojsku u kojoj se naro~ito istakao Smail-aga êngi}. Primeniv{i taktiku
la`nog povla~ewa, Ali-pa{a je porazio Grahovqane kojima su u pomo} pritekli Crnogorci.
Pored ostalih, na boji{tu su poginuli Joko Petrovi}, brat vladike Rada, sinovac Stevan i
jo{ osam wegovih ro|aka Petrovi}a. Porazu
Crnogoraca na Grahovu najvi{e je doprineo
Smail-aga êngi}. Grahovo, vladi~ina velika
rana, postalo je predmet spora. Vladika je ~ekao priliku da osveti bra}u. Istovremeno, u
Hercegovini je Ali-pa{a Rizvanbegovi} po~eo zazirati od osionosti Smail-age êngi}a koji je kulu~io raju, upadao u pograni~na
crnogorska plemena. Zbog Smail-aginog si-
na Rustem-bega koji je poniàvao

ène u Drobwacima i Pivi, vladika Rade je glavare ovih plemena savetovao da ubiju oca ~ime
bi sin izgubio mo}. Drobwaci su skovali zaveru
protiv Smail-age. Glavni zaverenici su bili Novica Cerovi}, Mirko Aleksi} i \oko Malovi}
koji su poru~ili da po hara~ li~no do|e aga. Prihvativ{i poziv, Smail-aga se sa odabranom vojskom, od oko 500 kowanika, ulogorio na Mqeti~ku. Drobwaci su sa Crnogorcima no}u (po~etkom oktobra 1840) opkolili Smail-agin logor,
pogubili wega i deo vojske. Prema izvorima,
broj poginulih turskih vojnika kre}e se od 40 do
81.
Smail-agina glava je poslata na Cetiwe.
Po{to je ovo smatrao osvetom za Grahovo, vladika je Novicu Cerovi}a postavio za senatora
i vojvodu Drobwaka. Posle pogibije êngi}a,
wegovo oru`je je Novica Cerovi} darivao crnogorskom vladici Petru Drugom Petrovi}u Wego{u. Poznato je da je on tada od Smali-agina
oru`ja na Cetiwe doneo {tuc, dvije male pu{ke
i sabqu. Ovo oru`je je nosio Milorad Medakovi} koji je bio u Wego{evoj pratwi 1848. godine, kada je vladika i{ao u Dobrotu radi izmirewa Crnogoraca i Dobro}ana. Svakako da
Smail-agino oru`je u Vojnom muzeju nije me|u onim primercima zaplewenim na Mqeti~ku. Oru`nica ovakvog glasovitog age morala je biti bogata. U literaturi se pomiwe jo{ jedna sa~uvana
sabqa koja je pripadala Smail-agi êngi}u, neobi~na i retka, plamena se~iva, sa~uvana u Zemaqskom muzeju u Sarajevu.
Novicu Cerovi}a (18051895) su posle
Wego{eve smrti uvaàvali wegovi naslednici.
Veliki deo ìvota proveo je na Cetiwu. Smrt
Smail-age êngi}a ovekove~ena je u istoimenom
epu Ivana Maùrani}a.
An|elija RADOVI]
Snimio Vojislav TRANDAFIL
77
SPORT
POMO] PADOBRANACA STARIJEM VODNIKU PRVE KLASE GORANU TODOROVI]U
SVE ZA DRUGA
Drugarstvo i hrabrost naj~e{}e
se pomiwu u opisu ìvota pod
kupolama, a humanost
padobranaca dodatna je vrlina.
Kako to izgleda pokazali su na
aerodromu Lisi~iji jarak kraj
Beograda, u akciji prikupqawa
pomo}i starijem vodniku prve
klase Goranu Todorovi}u koji je
2003. godine zadobio te{ke
povrede na obuci. Sredstva su
neophodna za sloèni hirur{ki
zahvat koji }e izvesti ruski
stru~waci, posle koga bi Goran
ustao iz invalidskih kolica.
Predwa~ili su wegovi drugovi iz
Specijalne brigade, 63.
padobranskog bataqona, a stigli
su i poklonici visina sa gotovo
svih prostora nekada{we
Jugoslavije.
78
ani vikenda sredinom septembra. Potisnuto brzim dolaskom jeseni mihoqsko leto se budi u punom sjaju. Poklon prirode u dobar ~as. Aerodrom Lisi~iji jarak nadomak prestonice. Mesto gde se obu~avaju mladi padobranci,
qubiteqi modelarstva, jedrili~arstva, motornog letewa i balona. Tamo je
atmosfera uvek dobra, puno je pozitivne energije, dobre voqe, lepih re~i i
jo{ lep{ih prizora na nebu. Kada je lepo vreme pozornica je neopisiva.
Taj i takav ambijent izabrali su padobranci da iskaù dobro~instvo za svog
druga po kupoli - starijeg vodnika prve klase Gorana Todorovi}a. Za popularnog
Facu nisu oklevali, stigli su sa svih strana. Najpre pripadnici wegovog 63. padobranskog bataqona i Specijalne brigade, onda ~lanovi brojnih aero-klubova
iz svih krajeva Srbije i kolege iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije... Neki su prevalili hiqade kilometara, svojim prevozom, o svom tro{ku, ne pitaju}i za cenu. Vaqalo je pomo}i drugu. Kada nevoqa zakuca na vrata,
padobrancima ne treba specijalna pozivnica. U vreme brze komunikacije vest
stiè u sekundama, a onda zna se akcija!
VREME PODVIGA
Odavno nije zabeleèna takva poseta aerodromu. Parking prostor ispuwen do kapije. Na~i~kala se vojna vozila, pa automobili sa oznakama Pule, Republike Srpske, Maribora, Skopqa, Novog Sada, Zrewanina, Para}ina... Kakav susret. Biv{i vojnici tada{we 63. padobranske brigade gde su stekli ili
usavr{ili znawe, nau~ili {ta zna~i pravo drugarstvo, odanost jedinici, hrabrost... I oni koji Gorana prvi put vide u ìvo, a ~uli su i ~itali kako je zadobio povrede i na koji se na~in bori da prohoda. Saznali su i da je prvi srpski
paraplegi~ar koji je nedavno izveo skok sa instruktorom. Zadivquju}a smelost,
podvig za svako po{tovawe, putokaz qudima da gledaju znak na kome pi{e: Nema
predaje!
Ciq je humanitarne akcije da se Goranu obezbede sredstva za sloènu hirur{ku intervenciju koju, za sada, najpouzdanije izvode u jednoj moskovskoj klinici.
Ki~ma je ~udo, sloèna zagonetka koju re{avaju mnogi stru~waci a odgonetka leì
u oìvqavawu osetqivog tkiva. Kada ono strada, otkazuje pola tela. To se dogodili Goranu 18. decembra 2003. tokom izvo|ewa 984. skoka. Otkazao padobran a
pred wim ambis dubine 1.200 metara. Samo zahvaquju}i ~eli~nom organizmu vrhunskog sportiste ostao je ìv, ali u invalidskim kolicima. On se i nadaqe sr~a1. oktobar 2007.
no bori i ne gubi nadu. Naprotiv. Tu

su wegovi drugovi da mu pomognu. Zamisao je da Vojska Srbije obezbedi
helikopter i posade a svi padobranci }e pla}ati skokove. Re~eno
u~iweno, uz kupovinu prigodno
{tampanih majica sa logom: Hod po
oblacima.
Pa, ko da odoli? Nisu se postavqali rekordi, niti je bilo va`no ko }e se prizemqiti u savr{enom poretku, bitno je da se leti pod
kupolom. A lepote u izobiqu: figure na plavetnilu, zastave Vojske
Srbije razvijene na nebu, elementi iz svih disciplina... Ma, skakalo se za du{u i Gorana. U savr{enom redu i besprekornoj organizaciji.
Pukovnik Nenad Kuzmanovi}
iz komande Vazduhoplovstva i protivvazduholovne odbrane, nekada{wi pripadnik ~uvene [ezdesettre}e predstavqa stroj spreman za
poletawe: potpukovnici Sa{a
Stevanovi} i Sava Iri{ki}, kapetan prve klase êdo Sladojevi},
kapetan Dejan Jovi}, poru~nik Goran Stojanovi}, zastavnik Qubi{a Du{anovi}, stariji vodnici prve klase Radmila \uri}, Rade Ra|enovi}, Zdravko Komazec, Dragan
]ur~i} i stariji vodnik Obrad
Baksa~li}.
ÎSTA DESETKA ZA VOJSKU

Akciju je u svojstvu slu`benog lica pratio Mladen
Vitorovi}, inspektor Direktorata civilnog vazduhoplovstva. ôvek sa 40 godina padobranskog staà i
1.330 skokova. Wegova ocena je bila veoma visoka:
Zamisao je sjajna, realizacija odli~na. îstu
desetku zasluùje Vojska Srbije! Za sve, organizaciju,
bezbednost, svaku vrstu logisti~ke podr{ke. Veliku zahvalnost treba izre}i Ministarstvu odbrane, General{tabu VS, pripadnicima Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane. Institucije sistema odbrane sa suorganizatorom akcije, Vazduhoplovnim savezom Srbije, dali su ne samo podr{ku ve} i punu pomo}.
Vojska gorivo i pilote, materijalno-tehni~ko obezbe|ewe, a Savez qude koji su pomogli u ostalim vidovima
sloène organizacije. Sve te~e besprekorno! Ina~e,
Gorana znam od ranije, odli~an padobranac, divan ~ovek i uzoran stare{ina. Ovu pa`wu je potpuno zasluìo. Samo neka nam se oporavi i vrati tamo gde pripada me|u padobrance.
Naravno, nema padobranstva

bez visine, a za wu }e se postarati
leta~i. Mora}e da provedu {est sati dnevno u vazduhu, da obezbede oko
400 skokova u dva dana. Na wima je
veliki teret i obaveza da sve protekne u najboqem redu. Bezbednost
na prvom mestu.
Za komandama helikoptera
Mi-8, dve iskusne posade: piloti
138. eskadrile majori Sa{a Ili}
i Silard Guqa{, kapetani Dragan
Marjanovi} i Marko Dramli}, pa
aviomehani~ari stariji vodnici
prve klase Darko Ninkovi} i Ivica Stoj{in. Veoma raspoloèni i
motivisani da daju svoj doprinos
akciji.
ZVEZDE I KUPOLE
Pogledi ka nebu. Goran razgovara sa novinarima, radoznalim

mali{anima, gostima koji stiù od
ranog jutra.
PODR[KA KLUBOVA
Gospo|a Jelena Vu~enovi} je
stigla iz Prijedora sa porodicom.
[ta ~ine padobranci za svog druga pokazali su
^lan je istoimenog aero-kluba, hra~lanovi dvadesetak aero-klubova iz zemqe i inostranbra i humana èna koja se srda~no
stva. Svoj doprinos prikupqawu sredstava dali su
pozdravqa sa Goranom, kao da se
predstavnici Sa{e Mitrovi}a iz Leskovca, Na{ih
znaju sto godina. A ~ula je za akcikrila iz Para}ina, Kikinde, Pan~eva, Mariboju, odloìla brojne obaveze na pora, Krila Kvarnera, Makedonije, Prijedora,
slu, na{la qude dobre voqe. U toj guBeogra|ani iz Feniksa, Nebeskog dijamanta, Sre`vi zaboravila je padobran. Odmah
brnog zmaja.
su joj obezbedili drugi.
Samo neka da bog Goranu da
prohoda, on je divan ~ovek. Zasluìo je svu ovu pa`wu i
vi{e od toga. Sre}na sam {to u~estvujem u ovoj akciji i
hvala svima koji su je organizovali u dahu izgovara Jelena i odlazi da se pripremi za let.
Sa Krila Kvarnera, kako se zove tamo{wi padobranski klub, stigao je iskusni padobranac Josip Bani}.
@ivi u Pore~u, trenira kraj Rijeke, ~ovek dobre voqe i
{irokog srca.
Vozio sam celu no} i u mislima mi je jedino bio Goran. Sta}e on na noge, vide}ete, takvi qudi su nesalomqivi. Poznajem mnoge padobrance, svetske rekordere, asove,
ali takav duh, vedrinu, borbenost i borbeni duh nisam
sreo. Sa ogromnim zadovoqstvom }u skakati za wega kaè vidno raspoloèn Josip.
Opet Juga na okupu, pri~a u {ali Primo` Korelc iz
Maribora. Preko hiqadu skokova je iza stasitog inèwera ma{instva. Prokrstario je svetom traè}i nove izazove. Kada je na Internetu na{ao podatke o Goranu, odmah
mu se javio. E, to se ne propu{ta, rekao je sebi i gazdi
firme koji ga je planirao za put u Austriju.
Zbijaju se {ale, teku pri~e... Helikopteri sle}u i uzle}u, sa razglasa stiè informacija o grupi koja nastupa.
Goran }e pred kamerama ni{ke televizije re}i da
nema ve}e sre}e od one kada je u danu nebo posuto kupolama, a no}u zvezdama. Hvala svima koji su mi pomogli.
Pa re~e da planira zaron u svet ti{ine, potom spu{tawe u kawon, pohod pe}inama... Ali, u mislima mu je put u
Rusiju...
Neka je sa sre}om Gorane!
Branko KOPUNOVI]
79
AEROMITING U VR[CU
U okviru tradicionalne manifestacije Gro`|enbal, koja se
ove godine u Vr{cu odràva 50.
put, na lokalnom
aerodromu je 23.
septembra odràn aeromiting
na kojem je u~estvovao veliki broj doma}ih vazduhoplova.
Organizator aeromitinga bilo je Vazduhoplovno dru{tvo
Sv. Arhangel Gavrilo uz veliku pomo} JAT-a i Vojske Srbije. U
leta~kom delu programa u~estvovalo je vi{e od 20 letelica.
Interesantan dvo~asovni program pratilo je oko desetak
hiqada gledalaca. Glavne atrakcije aeromitinga bili su
ZLIN-526, supergaleb G-4, helikopter gazela i akrogrupa
Zvezde koja je nastup zapo~ela zajedni~kim preletom sa Aviogeneksovim Boingom 737.
S. VLAÎ]
PADOBRANSKI
V I [ E B OJ
FAKULTET ZA MENAXMENT MALIH

I SREDWIH PREDUZE]A
Venizelosova 31 Beograd, raspisuje
U Ni{u je, od 26. do 29. septembra, odràn 10. me|unarodni padobranski vi{eboj na kome su, osim pripadnika Vojske Srbije i @andarmerije, u~estvovali pripadnici oruànih snaga
Rusije, Rumunije i Kipra.
Takmi~ewe je odràno pod pokroviteqstvom Ministarstva
odbrane i General{taba VS, a otvorio ga je komandant Kopnene
vojske general-potpukovnik Mladen ]irkovi}.
Nadmetawe pripadnika specijalnih jedinica, koje u svojoj

obuci imaju padobransku komponentu, po~elo je grupnim padobranskim skokom na ciq, posle ~ega su peto~lane ekipe ispuwavale vojni~ke zadatke na stazi duìne pedesetak kilometara.
Padobranski vi{eboj spada u jedno od najnapornijih i najsvestranijih vojni~ko-sportskih nadmetawa, koje od takmi~ara
zahteva vrhunsku kondiciju, veliku izdr`qivost, vojni~ko znawe i
snala`qivost.
KONKURS
Za pripadnike Vojske Srbije
za upis u {kolsku 2007/2008. godinu
Na osnovne akademske studije radi sticawa civilne fakultetske diplome u oblasti menaxmenta
Upis na I godinu
- podoficira, vojnika po ugovoru i civilnih lica sa
sredwom stru~nom spremom
- studenata I godine Vojne akademije
Upis na III godinu
- oficira sa zavr{enom Vojnom akademijom
- studenata koji su zavr{ili najmawe dve godine Vojne
akademije
- lica sa zavr{enom vi{om spremom (vojnom ili civilnom)
Na poslediplomske (master) studije
- lica sa visokom stru~nom spremom (ste~enom u vojnim
ili civilnim {kolama)
- oficira sa zavr{enom Komandno-{tabnom {kolom
(uz priznavawe odre|enog broja ispita sa Komandno-{tabne {kole)
Na doktorske studije za odbranu doktorske disertacije
lica koja su stekla akademski naziv magistra nauka (vojna ili
civilna)
Na sve oblike prekvalifikacije i osposobqavawa (organizovawem kurseva i seminara u skladu sa ugovorom koji je
zakqu~en sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe).
Od pripadnika Vojske koji ne mogu poha|ati redovnu nastavu formira}e se posebne grupe (klase) i odrediti mentor.
Zainteresovana lica mogu popuniti predupisni obrazac,
po~ev{i od 15. septembra 2007, i tako osigurati mesto u
okviru upisne kvote.
Informacije na telefon: 3392 456 i 3392 460
V. KRSTI]
80
1. oktobar 2007.
VOJNA PO[TA 1414 NOVI SAD
Raspisuje
KONKURS
Za prijem vojnika po ugovoru na slu`bu u Vojsci Srbije na odre|eno vreme (po garnizonima)
A)
NOVI SAD
VP 1405
VES 71801 (radio-telegrafista) 2 izvr{ioca
VES 71 810 (teleprinterist-{ifrer) 1 izvr{ioc
VES 72701 (voza~ vu~nog voza) 1 izvr{ioc
VP 1947
VES 72110 (mehani~ar za in`. ma{ine ujedno voza~) 1 izvr{ioc
VP 1421
VES 71701 (pionir) 1 izvr{ioc
VES 71704 (voza~-posluìlac dozera) 3 izvr{ioca
VES 71706 (voza~-posluìlac utovariva~a)
2 izvr{ioca
VES 71707 (voza~-posluìlac kopa~a) 2 izvr{ioca
VES 71709 (posluìlac kompresora) 1 izvr{ioc
VES 71716 (voza~ posluìlac grejdera) 1
izvr{ioc
VES 71741 (posluìlac mosta) 1 izvr{ioc
VES 72102 (mehani~ar za vozila to~ka{e)
1 izvr{ioc
VES 72 125 (el. mehani~ar za vozila guseni~are-el. mehani~ar za izvore struje) 1 izvr{ioc
VES 72701 (voza~) 2 izvr{ioca
VP 1413
VES 71325 (operator) 9 izvr{ioca
VES 73801 (posluìlac) 1 izvr{ioc
VES 73807 (dispe~er) 1 izvr{ioc
VP 4100
VES 72103 (mehani~ar za vozila guseni~are
ujedno voza~) 1 izvr{ioc
VES 72108 (mehani~ar za art. naoruàwe)
1 izvr{ioc
VES 72409 (hidrotehni~ar) 1 izvr{ioc
VES 72501 (bolni~ar) - 1 izvr{ioc
B)
PANÊVO
VP 1407
VES 71101 (strelac) 9 izvr{ioca
VES 71103 (ni{anxija mitraqeza) 3 izvr{ioca
VES 71109 (snajperista) 2 izvr{ioca
VES 71118 (ni{anxija BGA.) 5 izvr{ioca
VES 71121 (radiotelefonista-posluìlac)
1 izvr{ioc
VES 72501 (bolni~ar) 1 izvr{ioc
V) BA^KA TOPOLA
VP 1408
VES 71204 (topograf) 8 izvr{ioca
VES 71205 (ni{anxija) 6 izvr{ioca
VES 71208 (topograf) 2 izvr{ioca
VES 71209 (ra~una~) 1 izvr{ioc
VES 71214 (voza~ samohodnog oru|a) 11 izvr{ioca
VES 71704 (voza~ posluìlac dozera) 1 izvr{ioc
VES 71707 (voza~ posluìlac) 1 izvr{ioc
VES 71801 (radiotelegrafist) 1 izvr{ioc
VES 72102 (mehani~ar za vozila to~ka{e)
1 izvr{ioc
VES 72107 (pogonski manipulant) 1 izvr{ioc
VES 72140 (autobravar-elektrozavariva~)
1 izvr{ioc
VES 72403 (kuvar) 1 izvr{ioc
VES 72503 (medicinski tehni~ar) 1 izvr{ioc
VP 1419
VES 71410 (operator ni{anxija na BVP) 1
izvr{ioc
VES 71451 (strelac na BVP) 19 izvr{ioca
VES 71801 (radiotelegrafista) 1 izvr{ioc
VES 72125 (elektromehai~ar za vozila guseni~are) 1 izvr{ioc
VES 72126 (elektromehani~ar) 1 izvr{ioc
G)
SREMSKA MITROVICA
VP 1415
VES 71405 (voza~ borbenih vozila to~ka{a)
1 izvr{ioc
VES 71417 (ni{anxija) 7 izvr{ioca
VES 71418 (voza~ tenka) 16 izvr{ioca
VES 71731 (voza~ oklopnog vozila nosa~a
mosta) 1 izvr{ioc
VES 72501 (bolni~ar) 2 izvr{ioca
VES72503 (medicinski tehni~ar) 1 izvr{ioc
VP 1417
VES 71410 (operator ni{anxija na BVP) 3
izvr{ioca
VES 71451 (strelac na BVP) 13 izvr{ioca
D) [ABAC
VP 4219
VES 71701 (pionir) 1 izvr{ioc
VES 71713 (posluìlac bu{ilice) 1 izvr{ioc
VES 72701 (voza~) 1 izvr{ioc
USLOVI KONKURSA
Konkurisati mogu dràvqani Republike Srbije
koji ispuwavaju slede}e uslove:
OP[TI USLOVI:
da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu
da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionoj specijalnosti odre|enoj za
formacijsko mesto za koje konkuri{u
da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za
krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti
da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in
regulisali obavezu sluèwa vojnog roka
POSEBNI USLOVI:
da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za
du`nosti u rodu, odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi
da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za koju konkuri{u
da poseduju poloèn voza~ki ispit sa odgovaraju}om kategorijom (samo kandidati za voza~e
neborbenih m/v)
NAÎN KONKURISAWA
Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa
podnose zahtev za prijem u vojnu slu`bu, vojnoj
po{ti (garnizonu) za koju konkuri{u i prilaù
slede}a dokumenta:
autobiografiju
izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji
od {est meseci)
uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est
meseci)
uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est meseci)
potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni
rok (ne stariju od {est meseci)
fotokopiju vojni~ke kwiìce
overenu fotokopiju diplome o ste~enom
obrazovawu (overena u sudu ili op{tini)
overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo
kandidati za voza~e neborbenih m/v)
nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VVLK
(VMC Karaburma) o zdravstvenoj sposobnosti
za vojnu slu`bu
stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije o
izvr{enoj potpunoj bezbednosnoj proveri kandidata
Nadle`ne komisije razmatra}e pristigle prijave i utvrditi koji kandidati ispuwavaju uslove
konkursa. Komisija }e uputiti kandidate nadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.
Ne}e se uzimati u razmatrawe nepotpuna i nekompletna dokumenta kandidata. Komisija ne}e
vra}ati dokumenta kandidatima koji ne budu
izabrani.
Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, sklopi}e se ugovor na odre|eno vreme u
trajawu od 3 (tri) godine.
Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.
81
[AH
f7 (Katastrofe neke ja uvek gledam, kad vidim ta~ku f7!).
5.Lb5 Sf6 6.Sf3 Dh6 7.d3 Sh5
8.Sh4! Dg5 9.Sf5 c6 10.g4! Sf6
11.Tg1 cb5 12.h4 Dg6 13.h5 Dg5
14.Df3 Sg8 15.Lf4 Df6 16.Sc3
Lc5 17.Sd5 Db2 18.Ld6 Lg1 19. e5!!
Da1 20.Ke2 Sa6 21.Sg7 Kd8 22.Df6
Sf6 23.Le7
Mat.
I posle tolikog vremena ova partija privla~i pa`wu zbog svoje originalnosti, velikog broja briqantnih
poteza i pouke lakomima. Zbog klasi~nog primera razvojne i prostorne
prednosti, ova partija je jedna od
najanilizovanijih u ~itavoj istoriji
{aha, ~esto nazivana besmrtnom.
IZABRANA PARTIJA
NE BUDI
LAKOM!
Andersen - Kizericki
London, 1851.
1.e4 e5 2.f4
Tako je to bilo pre 150 i kusur
godina; u napad se kretalo odmah,
pa kom opanci...
2...ef4 3.Lc4 Dh4
Malo je onih koji ne bi uzeli pe{aka xabe, a jo{ mawe onih koji ne
bi pokvarili belu rokadu.
4.Kf1 b5
Crni vra}a pe{aka, jer beli lovac ni{ani najslabije wegovo poqe
Beli vu~e.
1.Tb8 Ka2 2.Kc2 Ka3 3.Kc3 Ka4
4.Kc4 Ka5 5.Kc5 Ka6 6.Kc6 Ka7
7.Tb1 fg2 8.Ta1 Kb8 9.Tb1 Kc8
10.Ta1 Kd8 11.Kd6 Ke8 12.Ke6 Kf8
13.Kf6 Kg8 14.Ta8 Kh7 15.Ta7 Kh6
16.Ta8 Kh5 17.Kf5 Kh4 18.Kf4
STUDIJA
Kasparjan
Beli: Kd1, Tc8, g2

Crni: Kb1, f3, h2
CITATI
no dugme va{im }e o~ima defilovati velemajstori, a na va{e
zadovoqstvo kompjuter }e sam
vu}i poteze, pa tako moète
gledati jednu partiju za drugom.
Kada je re~ o {ahu, do sada

ste mogli da odlazite u takmi~arske dvorane i da iz gledali{ta posmatrate okr{aje na
{ahovskoj tabli. Sada naprotiv, moète da donesete tu dvoranu u va{u sobu i da uz kafu
ili neko pi}e, u papu~ama pratite bilo koji {ahovski turnir
u svetu! Pritiskom na odre|e-
Nikola Karaklaji},
IM i {ahovski pisac
danas igraju {irom sveta. To je

igra kompjutera, igra tokom
koje mogu da sedim ovde u selu
sa kozama, pili}ima i magarcima i, da preko interneta
igram protiv nekog vode}eg ruskog ili filipinskog velemajstora.
[ah ima ogromne prednosti

nad drugim sportovima koji se
Velemajstor N. [ort
Beli: Kf4, Ta1

Crni: Kh4, g2, h2
Tako bi bio remi, ali pogledajmo

kako beli ima dobitak!
Beli na potezu.
1.Tb8 Ka2 2.Th8 fg2 3.Th2,
a na 2f2 3.Ke2
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide
T
B
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: paradirawe, p,

ìlavost, omotavati, nap, Miti}, r, nagoniti, Kotoranin, so, etapica, Savara, ikakav, se~ica, Pelagonija, on, Trija, nova godina, G, te,
zi, devetorica, Binela, lanser, Danija Tel Aviv, Am, planetica, zalediti, i, prija, Ija, Belotinac, komunala, a, Barivijera.
UKR[TENE REÎ
Pripremio @arko \OKI]
USPRAVNO:
20. Na{a glumica, 21. Posmrtni leàj, 22. Istraìva~ porekla i zna~ewa re~i, 23. Krajwe desne politi~ke snage, 24. Filmski reìser, Ri~ard,
25. Stativ, 26. Rusko mu{ko ime, 27. Vrsta ve{ta~ke tkanine, 28. Trocifren broj, 29. Ve{to, ume{no, 31. Mera za teìnu u Maroku, 32. Sukob,
sva|a, 34. Mu{ko ime, 35. Veoma vaàn za~in, 36. Mesto na u{}u Cetine
u Jadransko more, 37. Hemijsko jediwewe na bazi hroma, 38. Pevac, kokot, 39. Doma}a ìvotiwa, 40. Vademekum (skr.), 41. Te{ka bolest, guba,
42. Mesto u Hercegovini, 43. Jednocifren broj, 44. Simbol indijuma, 45.
Tematski sastav, 47. Vladar u emiratu, 48. Tapetarska vrpca, gurtna, 49.
Plod od kojeg se pravi marmelada, 50. Ko{arka (str.), 51. Na{ odbojka{,
Slobodan, 52. Spis, pisana uredba (lat.), 53. Ose}awe moralne odgovornosti za svoje postupke, 54. Vrsta alkoholnog pi}a, 55. Kontrolisawe
vlastitog rada, 56. Pripadnik biv{eg plemena na podru~ju dana{we Srbije i Makedonije, 57. Onomatopeja pada, 58. Devoja~ko ime i prezime
nau~nice Kiri.
1. Sadràjnost, saètost, 2. Narkoman koji pije ili udi{e eter, 3. Deo

naziva engleskih kompanija, 4. Vrsta kosa koji se hrani imelinim bobicama, 5. ^lan sokolske sportske organizacije, sokola{, 6. Koji pripada ali,
7. Vojnoobave{tajna slu`ba (skr.), 8. Inicijali glumca Gulda, 9. Tvorci,
10. Vodopad, 11. Atleta, 12. Najbliì rod, 13. Lagan, 14. Upi{ite: i, d,
15. ]elavko, 16. Ime pisca de Balzaka, 17. Ime ko{arka{ke legende Menegina, 18. Ime slovena~kog pijaniste Bertonceqa, 19. Radio-difuzna
ustanova, 21. Deo opreme za kowa, 23. Otvor (med.), 25. Fizi~ka kultura,
26. Zapaqewe sluzokoè, 28. Srpi}, 29. Glinast kamen sastavqen od blata i muqa, 30. Sastajawe, susret, 32. Krvni otok, 33. Upi{ite: d, s, 34.
Sne`na vejavica, me}ava, 35. Biv{i filmski glumac, Entoni, 37. Lepilo,
38. Dràva u SAD, 39. Koji {u{ti, 41. Grad na Peloponezu, u Gr~koj, 42.
Za{titni medicinski povez, 43. Ponosno, 45. [ematski prikaz, 46. Luka
u Italiji, 47. Seoska naseqa, 48. Najugledniji nacionalni pesnik, 49.
Dvoje, 50. Stranica (skr.), 51. Ime kineskog dràvnika Ze Dunga, 53. Odozgo, 54. Oznaka za decilitar.
w
82
VODORAVNO:
1. oktobar 2007.
NOVINSKI CENTAR
PREPORUÛJE
KAPITALNO
IZDAWE
310116
ZEMQA
@IVIH
Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan
Ugledni autori Vladimir Stojan~evi},

Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su
tekst za reprezentativno izdawe ZEMQA
@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na
srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequ
potvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada
neobjavqivanim istorijskim dokumentima koji
poja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi
srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.
Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od
dve stotine godina i neophodno je dobro ih
izu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo
jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasna
metodologija istraìvawa i svima razumqiva
pisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja
sadrì pouke i za naredne generacije.
Blagoslov za {tampawe kwige dao je
Patrijarh srpski gospodin Pavle.
Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,
sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata
28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.
Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati
na adresu: NC ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19,
11000 Beograd.
Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri
u Beogradu, Vasina 22
NC ODBRANA, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,

telefaks: 011/3241-363. ìro-ra~un: 840-49849-58
NARUXBENICA
Naru~ujem ..................... primeraka kwige: ZEMQA @IVIH
po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.
Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)
2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)
po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa
uve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju
administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC ODBRANA) overenu
u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.
Kupac..........................................................................................................................
(ime, o~evo ime, prezime)
Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................
Ulica i broj ..............................................................................................................
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................
Datum .........................................
Potpis naru~ioca
Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................

(naziv VP ili preduze}a)
Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................
MP
Overa ovla{}enog lica
PRODAVNICA "VOJNA KWIGA"

u centru Beograda, ulica Vase ârapi}a broj 22
nudi:
magazin "Odbrana"
vojnostru~ne ~asopise
"Novi glasnik", "Vojno delo" i
"Vojnotehni~ki glasnik"
kwige u izdawu Novinskog centra
"Odbrana", "Vojnoizdava~kog
zavoda", ostalih vojnih i drugih
izdava~a sa temama iz vojne
nauke i tehnike, istoriografije,
geopolitike, medicine, ishrane
i druga stru~na i popularna
izdawa
kurseve stranih jezika na audio
-kasetama i kompakt-diskovima
kompjutersku literaturu
izdawa na kompakt-diskovima
geografske mape i planove
postere i kalendare
sklapaju}e makete aviona,
brodova, vozila, vojnika i
pribor za wih
autorizovane replike naoruàwa
sabqe i bodeè
poslovnu galanteriju i
promotivne artikle sa oznakama
Vojske Srbije - priveske, zna~ke,
futrole za olovke i vizitkarte,
peroreze, hemijske olovke i
upaqa~e
Radno vreme je od 9 do 20 ~asova,
subotom od 9 do 15 ~asova.
Deo izdawa se moè kupiti i u Novom Sadu, u agenciji

"Kara|or|evo", u @elezni~koj ulici broj 44.

049 Odbrana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

049 Odbrana

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

049 Odbrana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.odbrana.mod.gov.

cena 100 dinara

VOJNA UTRVR\EWA NA DUNAVU

GODINA USPE[NE SARADWE

NC ODBRANA, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,

Kwige mo`ete nabaviti kod izdava~a,

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

Ulica i broj .............................................................................................................

Cena: 14.580,00 dinara

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

Overa ovla{}enog lica

Ostavite svojima u nasle|e kapitalno delo

Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,

Snimio Darimir BANDA

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Aleksandar Radi}, vojni analiti~ar

MI KAO MERA SVEGA

Promovisani oficiri 127. i 128. klase Vojne akademije

Prvi susret na~elnika general{tabova Srbije i Turske

Poseta delegacije Nacionalne garde Ohaja

GODINA USPE[NE SARADWE

[tabna ratna ve`ba Zdru`ene operativne komande G[ VS

Takti~ka ve`ba 230. samohodnog raketnog diviziona PVO

Vojna utvr|ewa na Dunavu

KAPIJE NA[IH SUDBINA

Islamizacija Kosova i Metohije

OBRISI ISLAMSKE DR@AVE

[panska protivteroristi~ka jedinica

ZEMQA SLOBODNIH ROBOVA

Pet decenija osvajawa kosmosa

PRODOR U TAJNE SVEMIRA

Nova stalna postavka Narodnog muzeja u Vaqevu

Prvi balkanski rat (2)

ZATVARAWE KOSOVSKE RANE

Na listi svetske kulturne ba{tine Uneska

Pomo} padobranaca starijem

SASTANAK NA^ELNIKA GENERAL[TABA

DELEGACIJA PENTAGONA U BEOGRADU

^ESTITKA MINISTRA [UTANOVCA

Snimio Goran STANKOVI]

SASTANAK SA PREDSTAVNICIMA REZERVISTA Ministar

e} sama ~iwenica da vojnih analiti~ara u na{oj sredini ima malo, koren

donosi odluke, ili ~iwenica da ste na televiziji, u emisiji koju

Nato i protiv wega, oni koji su za stvari do`ivqavaju previ{e

dru{tva i vojske dobri su za analizu. Kada

Koji je najva`niji potez u tom pravcu?

NOVE METODE RADA

DELEGACIJA VOJSKE SRBIJE U BUGARSKOJ

Na osnovu godi{weg plana bilateralne vojne saradwe, delegacija Vojske Srbije

[ta nam danas

Bio je to ve} klasi~an odnos izme|u vandalskog

Autor je komentator lista Politika

Na{a zemqa je opredeqena

VE[TINE RATOVAWA I PREGOVARAWA

Vojska mora da vrati ugled kakav je oduvek imala u na{em narodu.

Oliver Duli}, predsednik Narodne skup{tine Republike Srbije

General-major Gregori Vejt, komandant Nacionalne garde Ohaja

li ~etiri do pet hiqada nastavnih ~asova i polo`ili od 38 do 50 ispita, u

Episkop hvostanski Atanasije (Rakita), izaslanik patrijarha srpskog Pavla