Ego MagEgo Magazin No1

EGO MAGAZIN
izdanje na srpskom jeziku
www.ego-magazine.com
0001 2013
BOSS STORE BEOGRAD ZMAJ JOVINA 18 / IKA LJUBINA 12 T/F: +381 11 2622 081 M: +381 60 8121 060 MOVEM FASHION MULTIBRAND STORE MILENTIJA POPOVIA 9 SAVA CENTAR T/F: +381 11 3111 893 M: +381 60 8121 062 www.movem.rs [email protected]
TAKE SOUND SERIOUSLY

Listen to a special edition of the award-winning soundtrack on the new BeoLab 14
Bang& Olufsen Serbia Audio Video Concept d.o.o. Svetozara Markovia 8 11000 Beograd Srbija + 381 30 36 424 [email protected] www.baang-olufsen.com
BeoLab 14 can be connected directly to all newer Bang & Olufsen TVs with a built-in surround sound module. To connect to a TV without the module, an external A/V receiver is required.
BeoLab 14 can be connected directly to all newer Bang & Olufsen TVs with a built-in surround sound module. To connect to a TV without the module, an external A/V receiver is required.
TAKE SOUND SERIOUSLY

Listen to a special edition of the award-winning soundtrack on the new BeoLab 14
Bang& Olufsen Serbia Audio Video Concept d.o.o. Svetozara Markovia 8 11000 Beograd Srbija + 381 30 36 424 [email protected] www.baang-olufsen.com
BeoLab 14 is a discrete and complete surround sound speaker system that can connect with any television, despite brand. With ingenious engineering it is available with an array of placement and colour options. Recommended price from 23,695 DKK. Visit us today to experience BeoLab 14.
bang-olufsen.com/beolab14
Bang & Olufsen Kbh. K, Kgs. Nytorv 26, 1050 Kbenhavn K Denmark, +45 33 11 14 15, [email protected]
BeoLab 14 is a discrete and complete surround sound speaker system that can connect with any television, despite brand. With ingenious engineering it is available with an array of placement and colour options. Recommended price from 23,695 DKK. Visit us today to experience BeoLab 14.
bang-olufsen.com/beolab14
Bang & Olufsen Kbh. K, Kgs. Nytorv 26, 1050 Kbenhavn K Denmark, +45 33 11 14 15, [email protected]
J.u.A.Frischeis d.o.o. Industrijska zona "Berbernica"bb 22330 Nova Pazov Tel: +381 22 328 125 Fax: +381 22 328 126 [email protected]
italian design center d.o.o.
kondina 1
11000 beograd srbija
t: +381 11 303 730
f: +381 11 334 078 [email protected]
Glavni i odgovorni urednik: Ljubomir Jankovi ef deska: Milica Boi It + web: Milo Dragievi Asistent urednika: Dostana Jankovi Novinari: Jovana Jankovi, Ana Hanna Marketing: Aleksandra Grdini Fotografija: Rade Kova
ta se to deava u svetu kreativnih umova? Kako da razumemo aktuelne trendove i spremni doekamo budue dogaaje? Odgovori na ova pitanja inie okosnicu moderne platforme EGO MAGAZINE. Na njoj emo plasirati informacije iz sveta biznisa, nauke, likovnih umetnosti, arhitekture, enterijera, dizajna, fotografije, kulture i filma, a pored toga objavljivaemo i 6 besplatnih on-line izdanja godinje. EGO MAGAZINE ine dve celine. Prvu emo ispunjavati intervjuima sa strunjacima, ali i popularnim linostima koje svojim radom ostavljaju pozitivan trag u oblastima u kojima stvaraju. Njih moemo sresti na malim ekranima, Facebooku, LinkedInu, Twitteru i drugim javnim sferama. Pitaemo ih ono to se drugi nisu setili, a odgovore ilustrovati jedinstvenim, namenski i ekskluzivno pravljenim fotografijama u crno-beloj tehnici. Kako je misija EGO MAGAZINE da se na tritu pozicionira kao jedan od najvanijih izvora informacija za kreativce, naunike i poslovne ljude, njegov drugi deo e initi sadraji koji se bave goruim temama u naem drutvu. Time emo postii da www.ego-magazine.com postane najpoeljnija platforma za prezentaciju ideja, stavova i radova. EGO MAGAZINE e, takoe, pruati ansu neafirmisanim umetnicima, arhitektama, dizajnerima i drugim stvaraocima da svoja ostvarenja pokau najirem auditorijumu. S tim u vezi, pozivamo vas da nam aljete vae radove. Budite uvereni da emo svim pristiglim materijalima posvetiti neophodnu panju. Ukoliko se desi da ne uspete iz prvog pokuaja da se plasirate u naim rubrikama, obavezno probajte ponovo! ekamo vas! Gospodar Jevremova 25|Beograd|+381 11 630 44 43 [email protected]
178-191| dr.NENAD STEPI
SADRAJ
EGO MAGAZIN 0001
074-083| AUTORI
022-029| SOU FUJIMOTO 030-039| DAVID MIA 084-093| KUA U UMI 094-103| NAJDUA KUA NA SVETU 104-115| TOBLERONE KUA 040-047| ALEKSANDAR GLIGORIJEVI 048-059| JSP 116-129| KUA SA RIBNJAKOM 156-167| GORAN VOJVODI 130-137| TOBLERONE KUA 168-177| IVANA UKROPINA 138-145| KONCEPT JAGUAR SPEEDBOAT 146-155| KONCEPT JAGUAR SPEEDBOAT 192-197| BILJANA MII
066-073| DRAGANA OSI
060-065| DEJAN VASOVI
JUL
2013
Hotel Townhouse 27 St. marsala Birjuzova, 56 Belgrade, Serbia t. +381 11 20 22 900 m. +381 60 80 50 280 www.townhouse27.com www.townhouse50.com
022/023
I N T E R V J U
SOU FUJIMOTO
UVENI JAPANSKI ARHITEKTA SOU FUJIMOTO, NEDAVNO JE BIO GOST BEOGRADA I TOM PRILIKOM JE EKSKLUZIVNO ZA EGO MAGAZIN IZNEO DETALJE PROJEKTA ZA BETON HALU, KOJI MNOGI OPISUJU KAO LEBDEI OBLAK. RE JE O REDIZAJNU IZGLEDA SAVSKOG PRISTANITA, ODNOSNO PEAKOJ ZONI KOJA IMA FORMU OGROMNOG, BELOG VIRA KOJI SE SASTOJI OD SPIRALNIH STAZA, KOJE PAK VODE DO BROJNIH PRODAVNICA I RESTORANA ALI I SPOLJANJEG IZLOBENOG PROSTORA, VIDIKOVCA I PODZEMNOG TRAZINTNOG CENTRA. FUJIMOTU SE, TAKOE OSVRNUO I NA SOPSTVENU FILIZOFIJU ALI I POTREBE KOJE SAVREMENI OVEK TRAI I DOBIJA OD ARHITEKTURE.
razgovor vodio Ljubomir Jankovi fotografije Rade Kova www.radekovac.rs
024/025
026/027
EGO : Naziv vae knjige je PRIMITIVE FUTURE. Ona govori o inovativnom nainu razmiljanja i pronalaenju samih poetaka arhitekture. Zato ste izabrali gnezdo pre peine? SF : To je bilo pre nekoliko godina. Pitao sam se ta je poetak arhitekture. Ona je obino sainjena od funkcija i ja smatram da je to uredu, ali ta je sa funkcijom koja je u interakciji izmeu prostora i tela? Ja volim da pojednostavim komplikovana razmiljanja i evo primera. Gnezdo je paljiv dizajn za ptice i ljude. Funkcionalna zgrada je neka vrsta funkcionalnog gnezda, peina nije prostor koji je dizajniran, ona je data od prirode, ona je sklonite, ona je deo pejzaa. Gnezdo je nastalo intervencijom ptica ili ljudi, dakle ono je posledica akta kreiranja. Dizajniranje prostora zahteva slinu strategiju. To je razlog zato biram gnezdo, pre nego peinu. EGO : Da li je projekat za BETON HALU deo te strategije, gnezdo za mnogo ljudi u vrlo velikoj razmeri? SF : Da jeste. Projekat za BETON HALU izgleda kao gnezdo za ptice. Na poetku sam razmiljao kako da napravim nivo po kome se kree saobraaj i kako da napravim nivo po kome se kreu ljudi, jer e ovaj prostor biti veliko mesto za okupljanje. Tu se mogu pronai vidikovci i razna mesta koja se ukrtaju i vode do centralne take u kojoj se sreu ljudi koji su tu stigli iz razliitih pravaca. Ova postavka je dovela do pronalaenja odgovarajueg oblika za objekat. Oblik projekta je nastao na osnovu izuavanja eme kretanja. Jednostavan rezultat je nastao iz injenice da morate da popnete ljude i da ih spustite sa vrha Kalemegdana do reke. EGO : ta mislite o beogradskoj arhitekturi, morfologiji i nivou urbanizacije? Oduevljen sam onim sa ime sam se sreo prilikom mog prvog dolaska. Grad nije previe determinisan, ima pozicije na razliitim visinskim kotama, sa mnogo razliitih ambijenata. U poreenju sa Tokijom, koji je vrlo organizovan i suvie regulisan, ovde imamo razliite zone koje nisu strogo odreene. To ini da Beograd izgleda harmoninije i to ostavlja jako dobar utisak. Ja volim Beograd, deluje mi vrlo uzbudljivo. Nije kao Pariz, nije kao Tokio - on je lepa meavina civilizacija, preciznije neto veoma jedinstveno. EGO : Va projekat vie izgleda kao otvor en proces nego zavrena zgrada? SF : Projekat za BETON HALU je vrlo lep izazov, on me inspirie. Glavna ema je postavljena, ostaje da se formiraju delovi funkcionalnih zona kao to su vidikovci, kafei, muzeji, ali ti sadraji e se dodatno razvijati. Stalni procesi nadogradnje su vrlo uzbudljivi i lepo je uestvovati u takvom procesu .On ne izgleda kao haos, vie kao spontani akt, kao kontrolisan haos. Uzbudljivo je uestvovati u tako neem, energija koja dolazi iz takvog ina je vrlo podsticajna. Potrebno je pronai balans izmeu razliitih zona i postii snaan integritete objekta. EGO : Da li biste nam rekli gde su limiti projekta za BETON HALU? Moda mogu da kaem da celokupan arhitektonski sistem istrauje svoje limite, dok sugerie novu definiciju prostora? ta Vi mislite? SF : Nova energija je i bila glavna taka naeg konkursnog rada. Teili smo da nainimo prostor u kojem arhitektonski elementi pleu zajedno. Ideja je bila da se stvori neka vrsta parka od betonskih rampi, kako bi ljudi mogli da osete energiju mesta. Najvanija ideja je da ljudi proive prostor iznova, otkrivajui ga. Iskustvo prostora je glavni motiv koji elim da ljudi ponesu sa sobom. EGO : Da li je onda ovaj projekat vie skulptura, a manje arhitektura? SF : Ja ovu zgradu ne elim da posmatram na artistiki nain, ve vie praktino. Strategija koja definie funkcije je vrlo aktivna, ona pokree celu celu zonu izmeu stare tvrave i reke. Funkcija je glavna odrednica ovoga projekta. Jedno od glavnih pitanja je kako povezati dve take na razliitim visinskim kotama, a odrati integritetet zgrade. Mislim da smo na kraju ipak postigli dobar balans. EGO : Koristili ste nekoliko puta temu lavirinta kao model za organizaciju prostora unutar objekta. Budui projekat ispod kalemegdanske tvrave lii na lavirint bez spoljnih obodnih zidova. Da li time sugeriete ljudima da istrauju prostor, a ne samo da prolaze kroz njega? Da li je potrebno da neto otkriju? SF : Pravi lavirinti su frustrirajui. Otvoreni lavirinti, prirodni lavirinti su zanimljivi. Oni mogu da se posmatraju kao polje u kome stalno neto otkrivate. Ljudi e iznova dolaziti i proivljavati urbano iskustvo kroz razliite uglove posmatranja, vidikovce, mesta za odmor i mesta gde se ukrtaju putanje i spontano susreu ljudi. Projekat se sastoji od dinaminih linija, ali nije zamiljeno da se bilo ko izgubi u prostoru, ve da uestvuje u doivljaju prostora. Tokom tog iskustva u kome ljudi krue rampama, otkrivae se nova nove take i to iskustvo e biti sve intezivnije kako dublje ulazite u zonu objekta. EGO : Kako vidite svoj EGO (lini koncept) na polju arhitekture? SF : Ja mislim da su arhitektura i dizajn dve vrlo drutvene kategorije, a opet sa druge strane arhitekta je pojedinac.Moje ja stalno nalae da tragam za neim novim. elim da imam inspiraciju iz postojee situacije i da pronaem neto sasvim novo, to e me odvesti dalje do novih dostignua. EGO : Na koji nain Vi i ostali star-arhitekti, na primer FUKSAS,KOOLHAAS(OMA),BIG i drugi utiete jedni na druge? SF : Volim da se susretnem sa snanim uticajem koji dolazi od drugih arhitekata. Neki od njih su mi prijatelji, kao Big, i on me je nekoliko puta snano inspirisao. Volim razliitosti i one me inspiriu. Ponekad se iznenedim dostignuima drugih arhitekata, ali mi uimo jedni od drugih. Svaki od pomenutih arhitekata je ovek sa snanim karakterom, koji ostavlja trag na polju arhitekture. Ja zaista uivam u razliitosti i iskustvima koje dolaze odatle. EGO : Kako Vi vidite ulogu senki u procesu razumevanja Vaeg dizajna u projektu za BETON HALU? SF : Doivljaj objekta i prostora najvie zavisi od svetla. Tokom dizajn procesa, razniljao sam kako da blokiram suneve zrake i zatitim objekat od pregrevanja. U razliitim godinjim dobima, imaemo razliit uticaj sunca na delove objekta. Senke e se menjati i to e biti vrlo uzbudljivo. Ovo je vrlo veliki objekat, koji obuhvata veliku kubaturu. Kroz njega je mogue videti nebo i doiveti sunce. Same rampe, koje se nalaze na viem nivou, tite od sunca one koje su na niem. Na taj nain se smanjuje potreba za hlaenjem objekta. Senka stvara hladovinu i prua utoite tokom letnjih meseci. Poloaj senki i njihova smena tokom dana dodatno ini objekat zanimljivim i podsticajnim za istraivanje. Geometrija zgrade e biti mnogo bogatija kada budu pali prvi zraci sunca na nju. Objekat i sunevi zraci
028/029
su interakciji. EGO : ta je sledee u arhitekturi? Kakav razvoj trendova oekujete u budunosti? SF : Mislim da e razne tehnologije odrediti budue trendove u arhitekturi. Tehnologije mobilnih
ureaja menjaju svakodnevnu komunikaciju, pa samim tim i oveka.Ako se menja ovek, promenie se i arhitektura. Uvek je pitanje kako odreene tehnologije koristiti u drugim kulturama, na drugim geografskim takama. Ono to funkcionie u Nemakoj ne moe na isti nain funkcionisati u Japanu. Mislim da razliite tehnologije, iz razliitih oblasti, uvaavajui ivotne stilove ljudi, kreiraju budunost.
,,
EGO: TA JE SLEDEE U ARHITEKTURI? KAKAV RAZVOJ TRENDOVA OEKUJETE U

BUDUNOSTI? SF: MISLIM DA E RAZNE TEHNOLOGIJE ODREDITI BUDUE TRENDOVE U ARHITEKTURI. TEHNOLOGIJE MOBILNIH UREAJA MENJAJU SVAKODNEVNU KOMUNIKACIJU, PA SAMIM TIM I OVEKA.AKO SE MENJA OVEK, PROMENIE SE I ARHITEKTURA.UVEK JE PITANJE KAKO ODERENE TEHNOLOGIJE KORISTITI U DRUGIM KULTURAMA, NA DRUGIM GEOGRAFSKIM TAKAMA.ONO TO FUNKCIONIE U NEMAKOJ NE MOE NA ISTI NAIN FUNKCIONISATI U JAPANU.MISLIM NA RAZLIITE TEHNOLOGIJE, IZ RAZLIITIH OBLASTI, UVAAVAJUI IVOTNE STILOVE LJUDI, KREIRAJU BUDUNOST.
,,
030/031
I N T E R V J U
MIA DAVID
IVETI INTUITIVNO. O UMETNOSTI, OBRAZOVANJU, DRUTVENIM VREDNOSTIMA, EKONOMIJI, NEKOJ DRUGOJ SRBIJI.
,,
EGO : SLOGAN ZA OKTOBARSKI SALON 2012. JE GOOD LIFE.MISLIM DA JE SLIAN SLOGAN KORISTI KOMPANIJA LG.PITANJE JE DA LI UMETNOST MOE DA PREIVI BEZ REKLAME I DA LI UMETNOST UOPTE MOE DA PREIVI U SRBIJI? MD: SLOGAN FIRME LG JE LIFE IS GOOD, A TO NIJE BA ISTO, AKO GLEDAMO STRUKTURU REENICE.A DA LIUMETNOST MOE DA PREIVI BEZ REKLAME? UH, TO JE TEKO PITANJE ZA POETAK.....ZAVISI KAKO DEFINIEMO REKLAMU.MISLIM DA JE UMETNOST PRIPADA ONOM DELU DRUTVA KOJI BI TREBALO I KOJI JESTE NAJPROGRESIVNIJI. ONA NEKADA MOE DA BUDE KOMERCIJALNA, DA BUDE PREPOZNATA KAO KOMERCIJALNA, PA SE ZA TO KAI REKLAMA.IMA PRIMERA, DOBRIH UMETNIKA, KOJI SU KOMERCIJALNI. MARINA ABRAMOVI JE JEDNA OD NJIH.ALI JE DUGAAK PUT DO TOGA DA UMETNOST POSTANE ZANIMLJIVA OGLAIVAIMA. A DA LI UMETNOST MOE DA PREIVI KOD NAS? TO NIJE SPORNO. UMETNOST E UVEK PREIVETI. SAMO TO KVANTITET RAA KVALITET , U SMISLU DA AKO IMATE BOGATIJU SCENU GDE SE LJUDI, NEU DA KAEM TAKMIE, NEGO - INSPIRIU JEDNI DRUGE, ONDA SE TU RAAJU BOLJA DELA. TAKOE, TO JE VIE UMETNOSTI, TO JE SCENA BOGATIJA.KADA SE TAKO IZGRADI TRITE, ONDA SE LEPE REKLAME, PA TAKO NOVAC VRAA U TU ISTU UMETNOST I TO PRAVI CIKLUS. DAKLE, DA LI E DA PREIVI- PREIVEE, ALI DA LI MOE DA IVI KAO NETO TO JE ZNAAJN DEO DRUTVA, MISLIM DA JO DUGO NE....
,,
032/033
EGO : Ako je ovakav odnos prema umetnosti lo, a Vi ste rekli da je umetnost najprogresivniji deo drutva, da li to onda znai da ovom drutvu ne treba progres? MD : Da, na alost mislim da je tako, da smo mi sami izabrali da nemamo progres i da ve jako dugo idemo retrogradno. I bez obzira to su to rezultati ovih izbora i pokazali, bojim se da se ni za prethodnih 12 godina one nazovi demokratske vlasti u mnogim svarima nije radilo dovoljno progresivno, nego se u mnogim stvarima radilo retrogradno. Mnoge stvari su se podrazumevale, a sada se pokazuje da nita nije trebalo da podrazumevamo, nego da je trebalo da radimo na svakom segmentu, sve vreme. A da li ovoj Srbiji treba umetnost? Ono to ja vidim kao umetnost - ne. Jer, mi smo jedan jako mali segment drutva. Kad kaem mi, mislim na krug ljudi kojima ja pripadam i koji imaju onu vrstu kulturne potrebe koju ja imam... Sve vie zvuim kao ozlojaeni kulturni radnik, a zapravo sam mnogo vie ozlojaena kao ovek. Umetnost i kultura su deo mog ivota i nekako mi se ini da je to ogledalo za sve druge stvari, bar u mom sluaju je tako. Drugima je neto drugo ogledalo. Mislim da humanizam u Srbiji vie ne postoji. Sve u ta ja verujem je margina, ne da je margina, nego margina margine. I ne da smo mi osueni na propast, nego da smo propali! EGO : Generacijski? MD: Ne, mislim da to nije generacijski. Sreem puno ljudi koji se i u ovome dobro snalaze. Ne mislim na nivou ekonomije. Gen za preivljavanje postoji i u ovoj mojoj grupi. Ne umire se tako esto od gladi u Srbiji, jo uvek. Ali taj oseaj da si "svoj na svome" to sam izgubila. EGO : Zato je kultura vanija od ekonomije za jednu zemlju ili: ta je tu koko, a ta jaje, odnosno - ta je prvo nastalo: kultura ili ekonomija? MD : Ja mislim da je kultura identitet jedne zemlje i zato je jako vana. A ne znam da li je starija. Mislim da zemlja moe da ima ekonomiju, a da nema kulturu, kao to moe da ima kulturu, a da nije ekonomski razvijena. Ali, pitanje je ta je nama kao drutvu vanije? Ako se stalno busamo u grudi i kliemo toj nekoj Srbiji, koja je kao uasno znaajna, onda bi trebalo da budemo vie fokusirani na kulturu, nego na ekonomiju, jer je zapra vo sve ime se diimo kultura: i irilica, i manastiri, i istorija, tradicija, viljuka... EGO : Ako se mi diimo simbolima ove zemlje, koji su pre svega na kulturni identitet, mislim da onda tu postoji neki model "nemogue misije", jer ako danas nema novac, onda ne moe da plasira kulturu. Mislim da je potrebno i jedno i drugo? MD : Prvenstveno je potrebno razumevanje da je kultura vana. Mediji mogu da naprave da je kultura vana i zato mislim da je velika odgovornost prethodne vlasti to je proputena ansa da mediji oblikuju, jer oni u velikoj meri i oblikuju, kulturnu potrebu naroda. Umesto potrebe da gledaju, na primer, turske serije, ljudi su mogli da imaju neku drugu potrebu. EGO : A zato je bilo kome bolje da prikazuje turske serije, a nije im interesantno da prikazuju skandinavske serije koje imaju najvee mogue ocene na IMDB-u? MD : To nije moje polje delovanja. Verovatno postoje neki ekonomski razlozi. Postoji javni servis, ali mislim da su privatne televizije mogle da odigraju svoju ulogu mnogo drugaije. Da je b92 kada je postala televizija, zadrala ono zbog ega je bila 92ka, danas bismo imali malo drugaije drutvo. EGO : A ta je sada devedeset dvojka? MD : Pa isto to i "Prva", isto to i "Pink", nema mnogo razlike. EGO : Komercijalna televizija? MD : Da, komercijalna televizija. Ali ja mislim da postoje razliiti nivoi komercijalnog i razliiti, kako da kaem, vrednosni sistemi u okviru komercijalnog. I ti i ja smo konzumenti, takoe. I ja volim da imam, ne znam, dobre izme ili lepu tanu, na primer. I ja sam neki potroa. Ali nisam konzument turskih serija. Nego neeg drugog. Postoji grupa ljudi koja je konzument onoga ega sam i ja. Ta grupa je mogla da bude vea da si ti nekoga 10 godina kolovao i da si birao one engleske serije koje smo gledali na b92, ne znam "Cold Feet", sea se, se pojavila u isto vreme kada i "Sex and the City", pa je Sex i grad pobedio. Seam se da mi je tada to bilo potpuno nezanimljivo, a sada je to bolje iz ponude BBC ozbiljno radi na edukaciji. Posle 10 godina, rezultat je da prosean engleski dom, zahvaljujui upornom ponavljanju npr serija tipa "kako da sredi svoj stan", izgleda bolje nego prosean srpski. EGO : Da li to znai da novac nije presudan, nego ono to nosi u sebi, obrazovanje i kako pristupa nekim stvarima? MD : Obrazovanje. Obrazovanje i kulturna politika. Kulturna politika mora da napravi kulturnu strategiju. EGO : Da li to znai da smo mi bili neiskreni svih ovih godina i da smo mogli, da smo vie gledali te neke engleske serije, da budemo blie evropskim vrednostima, a izabrali smo da eto sada gledamo turske serije i zadravamo mentalitet Balkanaca? Da li velike televizije igraju na sigurno i podilaze veini? MD : Mislim da je prethodna vlast napravila teren ovoj, da dobije izbore. Da su se izborili kada je trebalo da se gej parada odrava svake godine, mi ne bismo poslednjih godina imali to kao jednu od osnovnih tema. I ne bismo sada priali o tome ta su porodine vrednosti, i ne bi nam Sulejman, koji ima harem bio OK obrazac, a da je Srbija, ako se ne varam, druga zemlja po broju zlostavljanih ena u Evropi... EGO : Dobro, to sa homoseksualcima, to je delikatna tema. Imao sam nekoliko razgovora na tu temu, tokom ivota, i nikada nisam uspeo da naem pravu meru kako to treba da izgleda, a da ne ugroava veinu... Mogli bismo sad da priamo itav dan o tome i bolje da preskoimo... MD : Nema o tome mnogo ta da se pria, stvari su uasno jednostavne. Kako te i kada te neto ugroava? Ako te ne ugroavam, zato ne bih imala svu slobodu ovog sveta? ta bre koga briga s kim ja spavam, osim "utu tampu"? EGO : Mislim da pitanje homoseksualizma nije samo pitanje ta ko radi kome u kui. Da homoseksualci to tretiraju kao pravo da u svojoj sobi ili u svom stanu rade ta ele, mislim da ih niko ne bi ugroavao, jer to nije javno, to je njihova stvar. Nego se tu radi o nekim drugim slobodama i da je njih jako tako definisati i da je jako teko izmeriti reakciju kada ti u parku vidi da se ljube dve osobe istog pola dok prolazi sa decom. I kako to sad objasniti detetu? MD : Vidi ja nisam vernik, ali mislim da je tako najlake objasniti: ljubav ne bira oblik. Treba da volimo sutinu, a ne formu. Kao to se ja zaljubim u nekoga
034/035
ko je ruan zato to se zaljubim u neto to je iznutra. Zato ne bi mogao da se zaljubi u neto to je iznutra, bez ozira kakav je pojavni oblik te osobe? Ne razumem... Evo sad sam se vratila iz Izraela, zemlje koja je s jedne strane nema uopte sekularni brak, a sa druge strane gejevi ne samo da slobodno izraavaju svoja prava, nego su potpuno prihvaeni od drutva. Sestra mog zeta je lezbejka, ima svoju enu, roditelji se drue, niko nita ni od koga ne krije, rade na tome da dobiju dete... Mislim da je to jednostavno normalno. EGO : Ja ne poznajem nikog iz te populacije, niti sam znao da znam nekog ko je sa njima u kontaktu, a moda bi vie informacija doprinelo boljem razumevanju? MD : Moda zato to imam ovo prezime, pa sam uvek gledana kao manjina, verovatno zato imam jak senzibilitet prema svim manjinama. ini mi se da dokle god to ne postavimo kao temu, i homoseksualce, i Rome, i sve druge nacionalnosti, da svi imaju potpuno jednaka prava kao "regularni" Srbi, mislim da ne moemo da se izvuemo iz tog srednjovekovnog mita prema bici koja je izgubljena jo 1389. godine... EGO : Kojim slojevima drutva je potrebno obrazovanje? ini mi se da postojei sistem obrazovanja ne daje rezultate, mladi su sve manje zainteresovani, jer ne ele da se koluju za razliite profesije, a da svi zavre kao slubenici. Promene su u svim oblastima toliko velike, a klasino obrazovnje ih ne prati. Time je najvie pogoena srednja klasa, koja odumire. Kome je potrebna kultura i obrazovanje: siromanima, bogatima ili nekoj treoj grupi ljudi? Da li se uopte slaete sa ovakvim opservacijama? MD : Ne slaem se. Mislim - i slaem se i ne slaem se. Kad priam o obrazovanju, ja ne govorim o obrazovnom sistemu. Mislim na edukaciju drutva sistemom, drutvenim ureenjem... Mislim na dravu koja daje priliku svim slojevima drutva da budu informisani o raznim temama, da saznaju razne stvari. Ne moe nekoga ko ima 30 godina i nikada nije bio u pozoritu ili galeriji, da ga natera da mu to bude potreba. A ja iz svog najranijeg detinjstva pamtim odlaske u Muzej savreme umetnosti. Pamtim slike koje sam tamo videla. Pam tim neto to je na mene ostavilo utisak kada sam bila dete. Neto to je kod mene razvilo interesovanja, taj neki kulturni zaetak. Ne mislim da svi treba da budu doktori nauka. To je besmisleno. Mislim na opte podizanje donjeg nivoa obrazovanja kod svih. Mi pri tome priamo o Srbiji koja je funkcionalno nepismena. Ti prvo mora da naui nekoga da ita i pie. Izgubili smo 25 godina i sad vie ne postoji kulturna potreba. Tek treba da je razvijemo. A to ne moe da uradi preko noi. To je proces od 20, 30 godina. Zato je ova situacija toliko teka. Ne zbog novca, nego zbog toga to smo sad u taki gde se postavlja pitanje da li sve to uopte ima smisla? Da li je bolje da potpuno odustane i da kae: "OK, nemamo kulturnu potrebu, hajde da batalimo kulturu u potpunosti!" Na alost, mislim da ima mnogo onih koji bi se za to zaloili. Kao: "Hajde da i taj budet od 0.62% prebacimo negde drugde." Mislim, kada ima neobrazovane i nepismene ljude, mnogo je lake njima vladati. EGO : To je interes svake vlasti? MD:To je pitanje. Eto demokratska vlast je izgubila izbore zato to se preigrala na tom polju. Ipak im je bilo potrebno birako telo koje je obrazovanije od ovog koje je u ovom trenutku. Jednostavno, oni su pali na nekim vrednostima. Pali su na tome to je izmeu centra i desno, Srbija izabrala desno. Zato to se svako siromatvo, i materijalno i duhovno uvek lepi na velilke rei: pravdu, naciju, porodicu EGO : Ovo nije prvi put da Demokratska stranka bude razoarenje... MD:Slaem se... Problem je to za sve ove godine, nije dobila ozbiljnu alternativu u korpusu vrednosti o kojima sada priamo. EGO : Da li kod nas postoji razlika izmeu kulture, umetnosti i zabave, ili je sve zabava? MD : Naravno. Ali je i oni koji se bave kulturom nekada ne vide. Na primer, proslava Nove godine pripada budetu kulture, a potpuno je jasno da je u ovom sadanjem sistemu to iskljuivo zabava. Ako bi to prebacili na kulturu, pa umesto Tap 011, Bajonea ili Galije, imali na primer, koncerte klasine muzike, bilo bi zanimljivo videti kako na to reaguju horde mladih koji izau na ulice na doek. EGO : Kau da Srbiju oko Nove godine poseti 15 hiljada gostiju, a da Be istimpovodom poseti izmeu 150 i 350 hiljada ljudi koji sluaju, izmeu ostalog, i tu "klasinu" muziku. Da li mi samo ne znamo da primenimo taj model u kojem klasina muzika dominira? Gde je tu problem? MD : Problem su ljudi koji o tome odluuju. Nije najvei problem budet od 0,62%, nego to to to gotovo nikome nije smetalo. Osim kod jedne jako male grupe ljudi, u Parlamentu, koji ipak predstavlja narod, ne postoji svest da je to jako vano. Mislim, ako Parlament, bilo gradski ili republiki, izglasa da nema para za otkup knjiga za biblioteke, to znai da ni oni, ni njihova deca nisu korisnici biblioteka. Da jesu, borili bi se. EGO : Kako da zainteresuju narod, ako sami nemaju potrebu za kulturom? U Francuskoj, ministar mora da potvrdi poznavanje mnogih oblasti opte kulture polaganjem testova... Osamdesetih je jo uvek opstajao kulturno-umetniki program koji je zadovoljavao potrebe tadanje omladine. Danas mladi ive u ekstremnijim uslovima, konzumiraju narkotike i obilaze splavove, bez ikakve ideje da slobodno vreme ne koriste samo za "zabavu". Kako bi danas izgledao kulturno-umetniki program koji bi popravio opte stanje u drutvu? MD : Ljudi koji su danas omladina su roeni u najgore vreme. To su te "proputene generacije". Mi sada vodimo rovovsku borbu za svakog oveka. Ne alim se, ozbiljna sam. Ovo nije ozlojaenost kulturnog radnika. To mora da bude, i jeste, pitanje dravne politike. Ako drava ne postavi kulturni model, strategiju, ako ne pone da ulae u obrazovanje onda emo da se borimo da jednog po jednog mladog oveka regrutujemo i prevlaimo na stranu neega to je nama bilo normalno kad smo bili mladi. Kulturna ponuda u gradu i kultura koju mi zastupamo nije beznaajna i nije mala. Prole nedelje smo imali koncerte Duka Gojkovia, KC Grad svaki dan ima neki program, Festival autorskog filma... To su sve dogaaji koji su sasvim lepo poseeni. Ove godine Oktobarski salon je imao 12.000. To je super broj u svetskim razmerama, za taj tip izlobe. Mi nismo MOMA. EGO : Ali u vezi sa Oktobarskim sa
036/037
lonom se desila jedna udna stvar: u tampanim medijima su se povodom izlobe pojavile vrlo neprijateljske, mogu rei "rune" kritike. Ja sam se tokom dve posete dugo zadrao prouavajui radove i nisam uspeo da utvrdim nijedan negativni aspekt tog dogaaja. Moda zato to sam ove godine putovao po Evropi ee nego inae, pa sam imao i vie prilike da poredim iz linog iskustva... ne razumem zato neki kulturni radnici, zarad sasvim individualnih interesa, rue i ovo malo entuzijazma da se odri renome manifestacije koja predstavlja kulturni identitet zajednice? MD : To je u svakoj profesiji tako, tako je i u arhitekturi, tako je i u umetnosti. Postoje interesne grupe koje su iz nekih razliitih estetsko-moralno-vrednosnih sistema. Oni jedni drugima "podmeu nogu", "guraju laktovima"... To je deo posla i kad si u tome, prati, i vidi da su to tri imena sa jedne strane i tri imena sa druge strane, i to je sve. Mislim da je svaka reakcija dobra. Za mene, kao nekog ko je organizator Oktobarskog salona, vano je da ga to vie ljudi vidi. Potpuno je legitimno da neko kae da mu je to skroz bez veze. Samo je vano da doemo na nivo da se to obrazloi: "Bez veze mi je zbog toga, toga i toga, ili super mi je zbog toga i toga". Vizuelna umetnost je jezik koji se ui kao i svaki drugi jezik. Ja sam arhitekta, imam formalno obrazovanje, ali volim umetnost i ila sam, idem na izlobe, pa uim da itam taj jezik. Na primer, jezik muzike ne umem da proitam. Mogu da prepoznam neto to je vrhunsko, na ta reaguje intuitivno. Zato kaem, treba poseivati dogaaje, tako se ui. Da se vratim na tvoje pitanje o obrazovanju - bez obzira na to to je taj sistem kolstva staromodan i to proizvodi inovnike, nas je uio da mislimo. I koliko god da su te informacije "koliko kilograma kikirikija proizvodi Makedonija" potpuno nebitne, taj sistem nas je uio gde da traimo podatke i nauili smo kako da ih koristimo. Sada moe da ukuca neto na Google i kao neto si dobio. ta si dobio? Kakva je to informacija? Koja je relevantnost tih podataka? Ko ih pie? Ko ih je proverio? Ja sam provela dve godine u nastavi i kad mi studenti napiu u referencama to "www"... Cool... Ali, da li si jednu knjigu proitao? Neka ko postoji devalvacija svega. Menise inida je najvanije, u stvari, razvijati stavove. Moda se ne slaemo, ali hajde da razgovaramo. Da napravimo korak dalje. Potpuno je legitimno da smo na razliitim stranama, samo da moemo da obrazloimo i jedne i druge argumente. EGO : Da li postoji nekakva ideja, pa makar i utopijska, koja bi ovaj voz u kome sedimo, mogla da preusmeri u drugom pravcu? Ljudima su i ranije saoptavane velike ideje, koje su sledili kao neku "svetlost na kraju tunela"... MD : Ne znam kako u sad da zvuim. Jednima kao komunista, drugima kao kapitalista, ali, ja verujem u rad. Mislim da mora mnogo da se radi. I da postavlja neke dostine ciljeve, male ciljeve, da bi mogao povremeno da se raduje svojim uspesima. I da valorizuje svoje neuspehe. Stalno postavljam sebi pitanje: ima li sve ovo smisla? Tu mislim na moj angaman u instituciji. Ja bih isto radila i da sam van institucije. Pitanje je gde mogu vie da delujem. I ja to pitam sebe svaki dan. Ne znam, stvarno ne znam... Kad se okrenem se iza sebe, ini mi se da sam neto uradila. A sa druge strane, odmaknem se i shvatim da u malo irem kontekstu to ne znai ama ba nita. Ako drava, odnosno grad, ne mogu da sprovedu reformu, taj voz ne moe da se preusmeri. EGO : Zato se toliko govori o raznim reformama, kada ljudi na vlasti - koji bi trebalo da ih izvre, nemaju interesa da ih sprovode? Kakva nesrea treba da se desi, pa da doe do ozbiljnih promena? Island je uspeo da preokrene stanje u drutvu obinim referendumom, hapenjem odgovornih i odbijanjem da plati dugove za koje nije odgovoran. Postoji li neto to bi moglo da motivie ljude da nateraju politiare da rade u korist naroda? Pre svega mislim na kulturu. MD : Teko. Mislim da je to jako teko... Reforma nije u interesu vlasti, zato to e onaj ko je sprovede izgubiti izbore. Reforma mora da podrazumeva smanjenje broja radnih mesta, mora da podrazumeva drugi model Zakona o radu. Potpuno je nenormalno da se zaposli jednom i tu ostane zauvek. Ja se esto oseam u Kulturnom centru, koji je jedna od najboljih institucija, sa kavlitetnim ljudima, kao da sam ula u seriju "Bolji ivot". Bukvalno... Ogromna odgovornost je na sindikatima, ali mislim da sindikati uasno zloupotrebljavaju svoje pozicije. Umesto da se bore za prava radnika, oni tite neradnike. Kada bi sindikati preuzeli odgovornost ,to bi znailo da se bore da zatitite radnike u procesu tranziciji, a ne da blokiraju promene. EGO : Da li je potrebno da se pojavi neka nova vrsta umetnikih dela koja bi bila ire prihvaena i koja bi pobudila panju politiarima? Da li danas dominiraju dela koja su jasna samo ue strunoj javnosti, a ne iroj drutvanoj zajednici? Vraam se na "neobine" komentare koji su pratili Oktobarski salon - na koliko razliitih naina se tumae eksponati i koliko su jasne poruke koje alju? MD : Kao to sam ve rekla, umetnost je, bez obzira o kojoj vrsti umetnosti priamo, jezik. Jezik koji se ui. Da li je potrebno predznanje? Predznanje je poeljno. Meutim, i ja, kada gledam umetnost, kada je konzumiram, prvo reagujem intuitivno. Kada me neto privue, onda se tome vratim, onda itam, istraujem... Verujem da je umetnost najprogresivniji deo drutva. Zato ne moe da joj postavi granice i ne moe da usmeri put umetnosti. Ona e uvek nai svoj put. Neki pravci e nai svoj put, neki delovi e nai put. Neki e biti komercijalni, neki e biti laki za prihvatanje od strane iroke publike, neki e biti to danas, neki e biti za est godina. Mislim da je kvalitet umetnosti upravo u progresivnosti koju ne moe da trasira kao nekakvu dravnu politiku. I zato ona moda njima nije vana. I zato je ona jedna od retkih oblasti, kao i svi intelektualci... To je onaj mali deo koji reaguje na drutvo, pa onda to vraa nazad. Ali promiljeno, kritiki. EGO : Da li bi seks mogao da spase kulturu, budui da godinama spaava advertajzing? Ima li bilo kakve kulture u takvom konceptu u kojem su nagoni iznad ideala? Imala sam takav razgovor sa Nebojom Babiem. On radi kampanje za Filharmoniju. I ja razumem sve to. To oigledno "radi". Ali, lino, ne bih volela da u tome uestvujem. Seks jako vaan za umetnost, potpuno iz drugog ugla. Vie seksa, generalno, bi uinilo srenijim ljude u svim sferama drutva. Vie seksa
038/039
pomoglo bi svim individuama da se bolje oseaju i bolje izraze. Bilo bi manje frustracije. Ali, to je opet povezano sa politikom. Ratovi i siromatvo uinili su mnoge mukarace nefunkcionalnim. I onda se vrti u krugu... Seks je potencija, a svaka potencija raa drugu potenciju. Seks je zdrava stvar. A korienje seksa u svrhe advertajzinga? Mene to, kako bih rekla, mene to "ne radi". EGO : Da produbimo temu: "nagon iznad ideala". Da li umetnost bez ideala moe da postoji? Ako su potrebe na nivou nagona, onda idealizam ne dolazi do izraaja. A ako ima previe idealizma, gase se nagoni... MD : Mislim da ne moe da se iskljui ni jedno ni drugo. Ljudi su razliiti. Neki vie rade glavom, drugi stomakom. To je i u umetnosti i u drugim oblastima tako. Neko izabere da se bavi umetnou, da bi kroz umetnost rekao poruke koje su mu politiki vane, drugi, opet, ne moe da radi nita drugo, jer ima potrebu. Mislim da ne mogu da se prave takve podele. EGO : U svom video eseju, rekla si da mladi ljudi moraju da vole ono to rade, da moraju puno da rade, da veruju u to i da e na kraju sve to doneti uspeh u ivotu. Kakav je tvoj komentar na injenicu da su neki "zavoleli turbofolk" i da smo sada tu gde smo? Nisam rekla mladi ljudi, nego ljudi. Ako se opet sad vratimo na to ta je "dobar ivot", na taj poetak, "dobar ivot" je, lino zadovoljstvo. A na lino zadovoljstvo utiu razni segmenti ivota. Posao je jedan od vanih segmenata, jer provodimo mnogo vremena na poslu. I tu frustraciju, ili sreu, prenosimo posle kui. Mislim da je izuzetno vano raditi neto to te interesuje, zato to e to delovati na razliitim nivoima - ako ima zadovoljstvo od toga, ako ima neku satisfakciju, to te ini potentnijim u drugim oblastima. I obrnuto. Ja u se boriti za jedan model i ono u ta ja verujem. Ali, nisam faista u tom smislu i mislim da svako treba da se bori za ono u ta veruje. To je onda trite. Nemam tu iskljuivost prema drugim opcijama. Mislim da je kao princip uasno vano da ljudi ponu da se bore za sebe. EGO : Zato intelektualna elita nema reenje za nagomilane drutvene probleme, ve se neprekidno oglaava vapajima za novim izvorima novca? Postoji veliki broj projekata koji su finansirani, a da pri tome ni "obian svet" ni takozvani srednji sloj nema korist od takvih akcija. Kakva ponuda kulture je potrebnija? MD : Mislim da je "intelektualna elita" precenjen pojam, zato to se intelektualna elita smanjuje. Obrazovanje fali u svim poljima, na svim nivoima. Druga stvar je - ne moe intelektualna elita sutinski da promeni stvari, ako se ne bavi politikom. Politika je takva da poten ovek ne eli u tome da uestvuje, jer to si odmah prinuen da odustane od sebe. Kada ue u politiku i kada ue u partiju, postoje pravila igre. Ako se igramo demokratije, veina odluuje, i bez obzira da li se slae, treba da stane iza toga. Pristane da bude vojnik. Zato ja neu da uem ni u jednu partiju. Zato to nisam u stanju da stanem iza neega, ako se ne slaem. Ne mogu da promoviem ono sa ime se ne slaem. Lake mi je da se sklonim. I tu je problem. Intelektualci su po definiciji mislea bia, nekako su jedinke, a ne grupa. Jako je teko da se nae konsenzus oko toga ta nam je potrebno, ili kojim putem treba da se ide. Na kraju, ljudi izaberu da se bave svojim malim ivotima. Kao: "Zato bih se uloio?... " ini je dao ivot za promene. Sada je to besmislenije nego ikada do sada. EGO : Poznati reiser Emir Kusturica je napravio zaista interesantan ekonomski model, koji ga ini nezavisnim u svakom smislu. Da li bi i drugi umetnici trebalo da naprave slian angaman i da svojim radom obezbede umetniku slobodu iz koje bi pravili beskompromisna dela? Da imaju svoju ekonomiju... MD : Nadam se da ovo nije poslednje pitanje? Jer, ne bih elela da zavrimo sa Kusturicom... To jeste jedan model koji je uspean, ali ja bih rekla da je on u velikoj meri korupcijski model. Prema autoru imam potovanje, kao to imam potovanja prema svakom radu, a Emir Kusturica je veliki radnik. I imam potovanje prema toma to je uspeo da svoje line i svoje politike i sve svoje agende zaokrui tako da donose novac i da on uspeva da proizvodi iz toga svoju doktrinu. To je pravi primer kreativne industrije. Nije neki koji bih odabrala, ali jeste uspean primer. Postoje takvi primeri i na ovoj strani scene, najvei broj umetnika zapravo radi jo neto. To je dobro za dravu, kulturu, kreativne industrije, ali ne za umetnost. Kada imatd nevni posao, u kojoj god meri on bio povezan sa umetnou, vi ne moete da date svoj maksimum. Prosto vas troe druge stvari. Meni lino najvie fali kreativni rad i nisam sigurna da je za mene bila pametna odluka da budem menader, zato to sam na privatnom planu izgubila razne stvari koje su mi bile vane. EGO : Da li to znai da ete se vratiti radu u magazinu? MD : Magazin je jedna od najlepih faza mog ivota, zaista... Naroito kada je tampan, u papirnom izdanju. Bilo mi je vano da to to je unutra bude dovoljno kvalitetno da bude vredno seenja ume. EGO : A kako bi opisala svoj ego, svoj lini koncept, svoj pristup radu? MD : Intuitivno. Ima mozak - racio, pa ima srce emocije... Ali, ja uvek odluke donosim stomakom intuitivno. Najee ne umem da obrazloim u tom trenutku, ali uvek nepogreivo oseam ta je ispravno ak i kada je tee Imam sreu i nesreu u isto vreme, da me razne stvari zanimaju. Nesreu da me najee ne dre dugo, da sam u mnogim stvarima povrna, ali to mi ini, na linom planu, ivot uzbudljivijim, zato to se ne bojim, volim da probam razne stvari... Jedini strah koji imam je strah od straha. Da u poeti da se plaim za ta god, egzistenciju, da ostanem sama. Kada to osetim, obino unitim to to imam. Ne znam da li bih to preporuila. Ali sa druge strane, sloboda zaista nema cenu. EGO : Postoji toliko kvalitetnih ljudi koji uopte nisu prisutni u medijima, koji nisu eksploatisani... MD : Naravno! Uvek je bilo tako. Oduvek. Postoji i ta "druga" i "trea" Srbija... i "peti" Beograd... To sve postoji... Samo im treba dati prostor!
,,
VIDI JA NISAM VERNIK, ALI MISLIM DA JE TAKO NAJLAKE OBJASNITI : LJUBAV NE BIRA OBLIK. TREBA DA VOLIMO SUTINU, A NE FORMU. KAO TO SE JA ZALJUBIM U NEKOG KO JE RUAN, ZATO TO SE ZALJUBIM U NETO TO DOLAZI IZNUTRA.
,,
040/041
I N T E R V J U
ALEKSANDAR GLIGORIJEVI
ALEKSANDAR GLIGORIJEVI ROEN JE U BEOGRADU 1962 GODINE. U LOS ANELES SE PRESELIO 1991, GDE JE DIPLOMIRAO NA KOLEDU SANTA MONIKA.OD TADA DO DANAS, IZLAGAO JE NA MNOGIM SAMOSTALNIM I GRUPNIM IZLOBAMA U SAD, VAJCARSKOJ I SRBIJI. NA KOJIM IDEJAMA POIVAJU KREACIJE TVOJIH SKULPTURA? SUTINA JE DA SE UVEK IZNOVA NAE NOVI I UPEATLJIVI IDENTITET U ISTOJ SKULPTURALNOSTI.ODNOSNO- IDEJA JE KOMBINOVANJE FORMI OD RAZNORODNIH ELEMENATA U JEDNU FIGURATIVNU CELINU.
,,
,,
042/043
044/045
EGO : Na kojim idejama poivaju kreacije tvojih skulptura? AG : Sutina je da se uvek iznova nae novi i upeatljivi identitet u istoj skulpturalnosti. Odnosno ideja je kombinovanje formi od raznorodnih elemenata u jednu figurativnu celinu. EGO : Kako tee proces transformacije delova aviona u skulpturu? AG : Proces je vrlo teak, ali je i veoma izazovan. Teak je zbog visoke i specifine tehnologije avionske industrije koja zahteva asistenciju struke. Dakle, materijali su komplikovani za obradu, tako da je potreban specifian prilaz, ali i odreeni alati. Idejna reenja su, takoe, svojevrstan izazov, budui da avionski imidi imaju visok nivo prepoznatljivosti i nije ih lako neutralisati i prevesti na jezik likovne umetnosti, u istu apstraktnu figuraciju. EGO : Da li je to to koristi gotove elemente koje je proizvela avio-industrija ograniavajue za tvoj rad ili u tome vidi neke prednosti? AG : Nije ograniavajuce, ali je visoko zahtevno i trai odreenu odgovornost prema tako tehnoloki i formalno oblikovanim delovima. Prednost je u tome to nisu dostupni svakome i to pruaju jednu vrstu ekskluziviteta u komunkaciji sa publikom. EGO : Da li se ovaj umetniki postupak moe nazvati ready-made? AG : Ne. Moje skulpture su sastavljene od ready-made delova, ali u konanoj kompoziciji oni kao takvi vie nisu prepoznatljivi i bitni. EGO : Ima li neke metafore u tvojim delima? AG : Ne. Ja ne teim metaforama i simbolima. ak od njih i beim u svojim radovima. Ali, ponekad ljudi tumae moje radove na taj nain. Interesantno je to to ljudi opaaju moje skulpture na razne naine i, esto, jednu istu skulpturu tumae i imenuju razliito. EGO : Da li se tvoj rad moe razumeti kao preispitivanje egzistencije odbaenih elemenata? AG : Da. Njihova prethodna, egzistencijalna funkcija je odbaena. Oni su preli iz funkcionalne egzistencije u estetskoumetniku egzistenciju. Dakle, proli kroz jedan metafiziki proces. Kada se idealizuje maina, ona dovodi do otuenja oveka, a ja pokuavam da kroz prekomponovanje mainskih elemenata u sopstveni umetniki stil, uvedem jednu duhovnu nadoknadu za poreklo te vrste otuenja. EGO : Govore li tvoje skulpture nekim jezikom, jezikom maina, isputajui zvukove kada vetar struji kraj njih? AG : Ne. Moje skulpture ne govore jezikom maina. One emituju informaciju o svom poreklu i daljoj transformaciji. EGO : Posmatrajui ovih nekoliko skulptura iz tvog novijeg opusa, moe se primetiti da obrauje razliite teme. Kako ti uspeva da stalno iznova pronalazi nove koncepte i da delovima aviona da novi ivot? AG : Pa talentovan sam. EGO : Postoje li odreeni principi za sjedinjavanje razliitih geometrija i na koji nain se ostvaruju veze izmeu njih? AG : Recept za imaginaciju ne postoji. Ali, postoje zakoni fizike i harmonija koji, kada se dovedu u stabilni nered, stvar ine interesantnom. EGO : Da li su tvoje skulpture znakovi u prostoru koji nam neto poruuju? AG : Nisu znakovi u prostoru. One su same prostor za sebe. Moje skulpture imaju svoj sopstveni prostorni dominion, ali mogu biti kompatibilne i inkorporirati se u raznovrsne i najrazliitije prostore. To mogu biti strogo minimalistiki enterijeri, pustinje kao simboli praznina, ali i razni prirodni eksterijeri u kojima sam vie puta izlagao, poput Resavske peine i avolje varoi. EGO : Koliko je vaan crte za tvoj proces kreiranja? AG : Nema crtea. One se raaju direktno iz glave i sklapaju se modularno jedan na jedan. Upravo je kod mene i prevagnuo ovakav postupak, jer nema skice i prethodnih promiljanja. EGO : Ono to zaista fascinira kod tvojih skulptura je to to one izgledaju kao da imaju neku upotrebnu funkciji, da pucaju, govore ili da lete. Da li one pomalo lie na maine od kojih e nastati terminatori? AG : Zavisno od toga kako ih ko proita. Svaka od mojih skulptura ima slobodu i individualni izraz. One pripadaju samo svom svetu iste umetnosti. EGO : Kakve emocije te obuzimaju dok smilja kako da uklopi sve te razliite oblike? AG : Smiljanje je intelektualni proces koji zauzima dosta moje ram memorije i ne ostaje mesta za emocije. One se javljaju tek kada delo bude gotovo i kada ja stupam sa njim u emotivni odnos. EGO : Kako bi opisao svoj EGO (lini koncept)? Moj ego je vlastita pokretaka snaga moje linosti. EGO :Istok ili zapad, kome bi radije ponudio svoje skulpture? AG :Ko mi da bolje uslove.
,,
EGO : DA LI SU TVOJE SKULPTURE ZNAKOVI U PROSTORU KOJE NAM NETO PORUUJU? AG: NISU ZNAKOVI U PROSTORU.ONE SU SAME PROSTOR ZA SEBE.MOJE SKULPTURE IMAJU SVOJ SOPSTVENI DOMINION ALI MOGU BITI KOMPATIBILNE I INKORPORIRATI SE U RAZNOVRSNE I NAJRAZLIITIJE PROSTORE.TO MOGU BITI STROGO MINIMALISTIKI ENTERIJERI, PUSTINJE KAO SIMBOLI PRAZNINA ALI I RAZNI PRIRODNI EKSTERIJERI U KOJIMA SAM VIE PUTA IZLAGAO, POPUT RESAVSKE PEINE I AVOLJE VAROI.
,,
046/047
048/049
I N T E R V J U
EGO: da li postoji neto to je za vas karakteristino od samog zaetka ? SP: oduvek smo znale ta hoemo! JP: jo od malih nogu. SP: to veoma dobro znaju nai roditelji... JP: ta simbioza se stvorila odmah, jo od malih nogu, u najranijem detinjstvu, izmeu nas dve. SP: znale smo da emo sve raditi zajedno. I sami nai roditelji se sa raznim stvarima nisu slagali, ili su se slagali, ali su nas uvek podravali, bez obzira. Nas dve bi uvek izgurale ono to mi hoemo. EGO: da li je iz te primarne porodice poteklo uverenje da je vredno trajati, istrajavati, a ne uspeh po svaku cenu, tkz. instant uspeh? SP: iz porodice smo ponele sigurnost! Mi nikada nismo imale strah ni od jednog projekta, ni od ega to smo trebale da uradimo. Roditelji su nam usadili sigurnost. Uili su nas da uvek treba da stoji iza toga to misli, bilo da je ispravno ili ne-ispravno, ako ti tako misli, i u svemu tome si poten i iskren, ne treba da te bude strah! EGO: sestre Prokovi, ininjer arhitekture ( SP ) i kostimografkinja ( JP ), predstavile su se Beogradu, kao tim, kada i kako? SP: brend JSP je nastao prvom revijom pre 20 godina, to je bila kolekcija koja je, naravno, obuhvatala i odeu ali je akcenat bio na kapama i eirima. EGO: zato je akcenat bio na eirima? JP: zato to je modni dodatak, styling, kod nas vaan koliko i sam odevni predmet. EGO: gde su stvari sa revija, za one koji ele da nose jasno, avangardno, inventivno i kvalitetno iskazan stav? SP: poslednjih deset godina, zajedno sa Danijelom Bikup, imamo radnju koja nosi ime Identity . U njoj moete pronai i brend JSP ( naziv ine nai inicijali ) i brend LILU ( obua ). EGO: ko su vai junaci? likovi ulice ( moda ), likovi scene ( kostim )? SP: dok stvaramo, nemamo u glavi neki specifian lik ene kojoj je to namenjeno. Trudimo se da nae stvari budu nosive, ali da uvek imaju i identitet. EGO: kostim nije samo haljina, odelo na sceni, zanatski izraena garderoba koja se razvija sa likom kroz scene... tako i haljina kao deo kolekcije, poput umetnikog dela stupa u interakciju sa publikom? SP: vrlo je zanimljivo sledee - kada radi Kolekciju, uradi kompletan stajling, definie kako se kreacija nosi, a posle se sa tim susretne na ulici: nas dve esto budemo prijatno iznenaene kako to ene kombinuju, kakav ivot imaju nae ideje na sceni grada... EGO: da li na realizaciju ideja utie promenljivo trite materijala?... ta je prvo u procesu stvaranja: prvo definiete dominantnu boju, teksturu?... SP: to to nas zanima nije vezano ni za kroj, ni formu, ni boju pojedinano. To je KONCEPT koji mi elimo da pokaemo... JP: ta prva slika je i zavrna slika na reviji... SP: to su, primera radi, bili filmovi: Bela Lugoi filmovi, film Mad Max, Red Head,... tako revije i nose nazive svaka kolekcija je ideja na osnovu teme. Odatle se nadograuje: krojevi, izbor boja, materijala, tekstura... na osnovu toga se stvara itav dogaaj. JP: sloj po sloj se dodaje do zavrne slike. EGO: prepoznatljiv rukopis, kostimografski uoblien: urbano, vojniki strogo a pomereno, klasian kroj uz naglaen stajling i originalnost... kako tee proces izrade krojeva?... SP: mi smo samouke, same modelujemo, same pravimo krojeve, vrlo retko imamo pomo... od detinjstva smo u svetu krojenja i ivenja poto nam je baka bila profesionalna najderka uz iju pomo smo i realizovale svoju prvu kolekciju. JP: naa nana nas je uvela u osnove krojenja, potom sam ja na fakultetu imala predmet kroz koji smo upoznale dve kole, dva glavna principa: francuski sve se radi na modelu ili lutki, i nemaki uglavnom se sve crta na papiru... zanimljivo je da prilikom izrade prototipa za kolekciju, Svetlana uglavnom primenjuje nemaki, a ja francuski princip. EGO: da li imate svoj fit model? SP: dok je Sanja Lukjanenko ivela u Srbiji, ona je bila na fit model... EGO: vi ste vrlo precizne u definisanju koncepta, a kako je sa realizacijom? kaete da je ta vaa prva slika jednaka zavrnoj? SP: to uslojavanje krene na jednu, pa na drugu stranu... u meuvremenu se ta slika razvija, ali Ideja ostaje ista, nepromenjena. EGO: uvek navedete sve saradnike koji su uestvovali u realizaciji revija, mnoga imena se ponavljaju: Aleksandar Kujuev fotogradije, Sran veljo muzika, Sran ei video, Obrad ei direktor fotografije, Danijela Bikup obua, Danijela Rajovi, Marko Nikoli minka... nakit od skora Urka Habijan? SP: Urka samo jednom, obino smo nakit same radile, jer je nakit apsolutno sastavni deo, nema funkciju neega to se stavi na, nakit ponekad proima model... sad smo saraivale sa njom, sve zavisi od toga da li naletimo na autora... za kolekcuju Mechanic nakit je uradio vajar Marko Ladjusic ,a za kolekciju Mad Max autor nakita je Tanja Nikoli ianovi. EGO: a frizura iminka, nisu stalni saradnici?: SP: oni su se menjali, zato to su ti ljudi radili ili nisu radili u tom trenutku. Kada su manifestacije poput Fashion Week-a ( uspena saradnja sa modnim studiom Click ) dobijemo timove, te ponekad i sa tim ljudima ostvarimo saradnju i nakon nedelje mode... JP: u Sloveniji smo stekle novi tim saradnika: za make-up Anu Lazovski, a za oblikovanje kose Mare Dresura frizure. Oni su nam se prestavili na reviji Redhead na Fashion Week-u. EGO: dakle, uspostavile ste dugogodinje veze sa autorima iz drugih oblasti, kako upravljate sa toliko kreativne energije na jednom projektu, kada je u pitanju va koncept, ima li sukoba? JP: nas dve smo naviknute na tim, jer smo oduvek tim... SP: ... nas dve smo taj najmanji tim... JP: ... iz tog stajalita polazimo dalje prema ljudima koje angaujemo za odreene segmente potrebne za ostvarenje koncepta... SP: ... a ponavljaju se imena onih autora sa kojima smo na istim talasnim duinama. Oni razumeju ta mi hoemo, a mi znamo ta od njih moemo da dobijemo a to je da nau Ideju nadograde, da dodaju neto svoje. To timski se razvilo tokom kreiranja stajlinga. Nas dve smo na tom polju puno radile, sa razliitim ljudima, timovima i razliitim zahtevima. JP: svi delimo tu zajedniku ideju. I tako funkcionie i veliki i mali tim... sa nekima smo uspostavile dugoronu saradnju
JELENA SVETLANA PROKOVI

MODA, POZORITE, DIVE I ROKERI, FILM,... INSPIRISANE NA MNOGO NAINA, ONE NE KREIRAJU MODELE ZA REVIJE, ONE IZRAAVAJU STAV KROZ KONCEPT, A OVAKO TO OPISUJU DRUGI: INTELIGENCIJA SA KARAKTEROM,, DOVOLJNO ALTERNATIVNE DA PRIVUKU MODNO INFORMISANE I DOVOLJNO MEKE I U DETALJU SVEDENE... NJIH DVE STVARAJU KAO JEDNO BIE, ODUVEK. POVODOM DVODECENIJSKOG JUBILEJA BRENDA KOJI POTPISUJU INICIJALIMA, POTPUNO SMIRENO, SVEGA PAR SATI UOI REVIJE, ODGOVARALE SU NA PITANJA I ISTOVREMENO: KOMUNICIRALE SA OSOBLJEM PODRKE KOJE JE RADILO TONSKE I PROBE SVETLA, BIRALE NIJANSE PLAVE ZA MINKU, ODMERAVALE VISINU KADRA PREMA ELU PISTE... U EKSKLUZIVNOM INTERVJUU ZA EGO OBRAZLAU KAKO KREIRAJU U SADEJSTVU.
razgovor vodila Dostana Jankovi fotografije Rade Kova www.radekovac.rs
050/051
052/053
jer verujemo jedni drugima, dopada nam se nain na koji razmiljaju. EGO: kako vam to uspeva? na koji nain postiete to jednoglasje, tu preciznost iznoenja stava kada ste vas dve - dve? To su dva stava...? SP: stvar oseaja. Evo kako to funkcionie - ako nas dve odvojeno pita: da li e ovo da joj se dopadne?, istovremeno emo obe da ti odgovorimo sa da ili sa ne i tu nema dileme. I mi to znamo. Dodue, deava se, retko, da postoji dilema da li da to ostvarimo ba kao to smo prvobitno zamislile. JP: lutamo i mi, ali u jednom trenutku pojavi se ta zajdnika vizija, slika, klik u glavi. SP: kada se fokusira na ideju, ide ka reenju i doe taj tren u kome nam se neto konano dopada... Neophodno je da veruje u ono to si zamislio i da ima dovoljno upornosti da to i izvede,da ima dobre saradnike kojima veruje. EGO: ali, kakav je to proces sada, kada ste u dva grada, da li prosleujete skice elektronski ili? JP: ima i toga, ujemo se dosta esto, na telefonskoj smo vezi, aljemo email-ove... SP: nas dve smo i inae dosta vezane, ne samo zato to smo sestre, nego smo kao dva dela jedne linosti. Funkcioniemo tako, zajedno, iako smo na dva mesta. Ispostavilo se da to to smo fiziki razdvojene uopte nije oteavajua okolnost. EGO: koliko vam je bitna muzika? SP: muzika nam je jako bitna i uvek se nadovezuje na koncept revije. EGO: da li tu muziku sluate i dok je koncept u razradi? JP: ponekad, ali ne uvek. EGO: mislim na to da li je ono to ste sluale dok ste stvarale kao deo atmosfere utkan i u revije? SP: ne, ne, ne... to kako nama doe ideja, to uopte nije neto logino, niti je povezano sa muzikom ili... ja, na primer, najbolje razmiljam dok koraam ulicom. Ustajem rano i vrlo rano poinjem sa radom. i u tom periodu najjasnije razmiljam. Mnoge ideje su mi tada pale na pamet. Takoe, ista stvar se odvija tokom vonje, ukoliko me neko vozi, ja sam iskljuena iz tog trenutka i svata pokupim uz put... nas dve nikad nemamo prazan papir ispred sebe, pa da kaemo: ooo, ta emo sad?. Ne. Tako se ne smiljaju stvari... to Neto ti nekada klikne, moda je neko neto nekada rekao, moda si nekada neto uhvatio, prolo ti je kroz glavu, moda si video film... dakle, neto si video i u tom trenutku te je zaintrigiralo, i moda e to uskoro, a moda tek kroz pet godina to da ti se vrati i da od toga nastane neki novi projekat. lom poput palog anela, daje im kredite,i sve vei broj aktera na sceni se zaduuje... JP: da, to jeste neka stigma, upadljivo obeleavanje bojom, komadom odee... uta, uta boja cipelica spram sive game. Sivilom se otvara zaplet... sve na sceni poinje u valerima sive. Boje. Stilizacija. EGO: u Sloveniji je sve bolje organizovano jer je standard vii, uslovi su bolji, a predstave povezane sa evropskim trendovima, bliske Nemakom teatru... da li se JP:LUTAMO I MI, ALI U JEDprilagoavate tritu ili? NOM TRENUTKU POJAVI SE TA JP: da, tamo neguju taj nemaki stil, ali ZAJEDNIKA VIZIJA, SLIKA, KLIK se to meni i LINO dopada... sve je vrlo U GLAVI promiljeno. Sve to je vezano za vizueSP : KADA SE FOKUSIRA NA IDEJU, lno scenografija, svetlo, kostim, vezano IDE KA REENJU I DOE TAJ TREN je za primenu novih tehnologija... U KOME NAM SE NETO DOPADA..... EGO: dakle svedenost dekora na sceni, NEOPHODNO JE DA VERUJE U kostima, to nije SAMO posledica manONO TO SI ZAMISLIO I DA IMA jih ulaganja u kulturu? DOVOLJNO UPORNOSTI DA TO JP: ne, savremeno pozorite je neto IZVEDE, DA IMA DOBRE SARADpotpuno drugo, ono koristi nove NIKE KOJIMA VERUJE. tehnologije, svi ti high tech materijali, video art, sve te nove stvari su u funkciji dramske prie. To je fantastian spoj tradicije i modernog. Upravo ta komuEGO: Funeral Fashion Show Tailors nikacija sa dananjim je neophodna. of the World: scenom defiluju gospodari Pozorite komunicira sa nama, bilo da je sopstvenog imida i propagande, Oni koji u pitanju ekspir, neki savremeni ausu paljivim dizajniranjem izigrali smrttor ili angaovani politiki tekst. ta ta nost: aplin, e, Kleopatra, Napoleon, pria DANAS znai, kakvu poruku nosi, Frida, Tito, Mao... zarad prepoznatljivosti kakva pitanja nam postavlja, okree nam svi likovi imaju ve definisane uniogledalo u lice... Moderno je u izrazu, forme, a ipak ste njihovu pojavnost glumi, vizuelnom, u prepoznavanju. razreile autorskom stilizacijom... beli, EGO: i ta vam je tada prioritet: lepota, zlatni, mrki a svetlucavi materijali? funkcija ili savrenstvo u realizaciji tog JP: kako bi sve te ikone funkcionistranscedentalnog lika? ale danas?... jednostavno smo htele da JP: zavisi ta taj lik jeste i na koji nain to izbriemo sve te dekade ( vekove elim predstaviti! ) izmeu njih, da sjajem izbijemo rusEGO: a pozorina minka? Da li deo tiku iz likova. Marija Antoaneta ima pozorinog izraavanja lika pomae u neku vrstu krinoline, ali modernizoosmiljavanju make-up-a? vanu, stilizovanu... zato su svi materijali JP: naravno, to je jako vano! Ponekad high tech! Ima tu puno likre, laka,koe sama osmislim i postavim make-up i za prevuene bojama,... pozorite, ba nedavno sam tako radila za SP: mi smo ih koloritno svele na neto predstavu Pri nas je vse v redu ( SNG slino, jer je ideja bila da na kraju budu Drama Ljubljana, re. I. ilas ). celina i da se pojave u formi revijalnog EGO: sa Ivanom si ve saraivala, onoizlaska, da proetaju kao po modnoj mad ste monodramu Almodovara postpisti... tu se ponavlja bela, zlatna, crna avile kao kabaretsku predstavu. Patty i svetlucavost u reflektujuim materiDifusa nema kostim klasine porno jalima. dive? EGO: a Poseta, tj. Obisk stare gospe? JP: ja sam zapravo i autor asimetrine ... kostim je dramskim zapletom definmaske... isan tako da sa svakom scenom raste broj EGO: kabaretski klaun sa tako dugim trelikova u utoj obui: Gospoa, sva u be pavicama... porno diva nikad ne spava? JP: ispravan zakljuak!
NEKE OD POZORINIH PROJEKATA POTPISUJU ZAJEDNO. IZDVOJILI SMO PAR CITATA IZ SLOVENAKIH MEDIJA, DA BI BEOGRADSKOJ PUBLICI PREDSTAVILI KAKO REISERI OPISUJU SARADNJU SA JELENOM: DUAN JOVANOVI: ... SASVIM STUDIOZAN TIP, NE UZMIE PRED ZAHTEVNIM PROJEKTOM,... TEI GLAMURU, STREMI MODERNOJ STILIZACIJI. IVANA ILAS: ... JEDINSTVO SUPROTNOSTI: LAKOA STVARANJA, A SA DRUGE STRANE NEVEROVATNA STROGOST, PRE SVEGA PREMA SEBI. EDUARD MILER: ... RAZMILJA KONCEPTUALNO, IMA JASNO ZACRTAN KARAKTER LIKA KOJI KROZ KOSTIM I MASKU PRILAGOAVA PROMENAMA KOJE ODREUJE REISER, SCENOGRAF. nama vano, to uvek provejava, jeste : SAVREMENOST i STILIZACIJA. EGO: da li se danas, nakon 20 godina kontinuiranog rada NETO promenilo - da li vas tretiraju drugaije na bilo koji nain zahvaljujui minulom radu, podugakom spisku referenci? JP: sigurno je lake, jer ljudi unapred oekuju neto odreeno od tebe... EGO: a da li vas dve sada imate drugaiji stav prema naruiocima, saradnicima? JP: na stav je od poetka bio takav- mi znamo ta hoemo i verovatno stoga nikada nismo imale probleme u komunikaciji, niti problem da se izborimo za nau ideju... SP: nikad nije bio problem da saradnici sasluaju nau ideju. EGO: da li vam je sada lake da se poveete sa istomiljenicima, da li bre i ee pronalazite ljude sa kojima dobro saraujete? SP: ne znam kako, ali nekako se mi uvek naemo... nau nas ljudi kojima trebamo i sa kojima se razumemo... EGO: Zubun 2010, je fantastino osmiljena promocija starih zanata i narodne radinosti, primenjenih u savremenom dizajnu, kroz prizmu Beo-design collective, a u saradnji sa Etnografskim muzejom, tokom Pariske nedelje mode 2010.( organizacija modni studio Click, podrka Ministarstava za kulturu i trgovinu, PKS ). Da li mislite da je NAKON svega izloba mogla da ima bolji odjek u domaoj, pa i Francuskoj javnosti? JP: Mi smo veoma vezane za taj projekat, u njega smo uloile dve godine, vrlo smo studiozno prile celoj toj prii. Ali nikad ne zna koja e stvar da ispliva na povrinu,ta je to to e ljudima u tom trenutku da privue panju. Ne mislim da to nije dobro prolo. Trenutno je situacija kod nas, a i globalno, takva, da je kultura neto to nije najbitnije, ve neto bez ega se da preiveti. I to se vidi. To se vidi i u tretiranju umetnika. Ne daje se dovoljno prostora. A medijski prostor je slika interesa. SESTRE PROKOVI SU OBRAZLAGALE ZATO SU RADILE STAJLING ZA DIVE I ROKERE, TA JE TO INSTANT KOPIJA BEZ SADRAJA ( SUPERMARKET STIL KUPI OD SVEGA PO MALO UZ ODRESKE ZA RUAK ), KAKAV STAV IMAJU PREMA PLANETARNIM ZVEZDAMA KOJE SE OBLAE POPUT OGLASA NOVAC MOE KUPITI MNOGO, ALI NE I STIL... JER JE NEMOGUE RADITI ZA LJUDE KOJE NE RAZUME, IAKO PRIHVATA DA I ONI IMAJU SVOJU PUBLIKU I PARE TRITA: EGO: kada pogledate Beogradske ulice, osmotrite prolaznike, na koji aspekt mode bi usmerile panju, ta bi prvo promenile u optem stajlingu? JP: ja nemam oseaj da ikoga treba menjati... islim da ljudi moraju da veruju u sebe, da ispoljavaju to to jesu, bilo to moda nekom sa strane pogreno ili apsolutno neprihvatljivo. EGO: neki kreatori kau da stvaraju kao za sebe... da li vi oblaite neki svoj alter ego ili moda svoju suprotnost ili... potpuno izmatanu osobu? SP: kad ti je garderoba non-stop pred oima, to se due bavi tim poslom, tada ti nije toliko bitno ta je to to bih ja za sebe radila, meni je to ak na poslednjem mestu. ak ne znam zato bih to radila, mene ima u svakom komadu kolekcije. Mi nosimo svoje kreacije, ali nosimo i druge, raznorazne stvari. EGO: dakle, ne postoji ta neka idealna linost za koju stvarate? SP: Mi uvek krenemo od ideje i nekog oseaja. To ak nije ni osoba, to je ideja, neto to ti je namera da kae,... ta eli da proizvede kod onoga koji to gleda. ta hoe da porui kroz ono to radi. A kod stajlinga, kao kada smo radile za muziare, onda radi u funkciji prezentovanja onoga to ONI rade. EGO: kako ti dobije tu sliku kad radite stajling? SP: kroz razgovor, jer ti stvara imid koji ta osoba moe da iznese i da dobrim delom to bude ona. To je uasno zanimljiv posao, ako se radi kako treba. Ti ima zadatak da VIZUELNO osmisli drugu vrstu umetnosti, a to je u ovom sluaju muzika. EGO: ako bi sada mogla da izabere osobu koja bi vas intervjuisala, da li bi na ovom mestu sedela neka vama bliska osoba, ili neki idejama blizak sagovornik ( Haider Ackermann, Rad Hourani, Riccardo Tisci, Rick Owens ), neko iz vae brane? SP: mi smo voljne da priamo, ali nisam
EGO: ta vam najvie znai: kada ispunite oekivanja reisera, kada stignu dobre pozorine kritike u kojima se pominje kostim, zadovoljstvo glumaca, dug ivot predstave...? JP: sve to, a pre svega nae LINO zadovoljstvo. SP: mi smo tu uvek prilino stroge... JP: ... i kritine prema sebi. SP: naravno, kritika je jako vana. JP: na kritiku niko ne moe da bude imun, bilo da je dobra ili loa. Kritika moe da te obraduje, moe da bude konstruktivna, da te zaboli... ali najbolja kritika je kad kritiar zaista prepozna i proita ono to zaista hteo da kae. Ipak, ni najbolja kritika nema vrednost ukoliko sam nisi zadovoljan svojim delom. EGO: Jelena, kada si zakoraila u pozorinu praksu, da li je bilo podozrivih pogleda koji su sugerisali da si uljez iz modnog sveta? JP: na samom startu su neki, koji nas ne poznaju, imali miljenje da je na rad iskljuivo vezan za modni dizajn koji nije za pozorite. Ali bi ve na prvoj probi, predaji skica, tokom razgovora uvideli, da kada radim u pozoritu, imam potpuno drugi princip rada. Neke druge stvari su prioritet. Jedino to jeste zajedniko,
054/055
056/057
NAKON REPLICANTS 97. (Ridley Scott ), SLEDI PUT, U BELO I SNEG, PESMA DOLAZI ZIMA... NAKON VIE OD HILJADU ( 1000! ) KOSTIMA ZA LIKOVE KOJE SU OPISALI I STVORILI DRUGI, ZA VIE OD SEDAMDESET ( 70! ) POZORINIH I NEKOLIKO FILMSKIH ( dugi i kratki metar ) PRIA, SESTRE PROKOVI I DALJE STVARAJU... AMBIJENT, SKRIVENU, IRACIONALNU ENERGIJU, KOJA SE AKTIVIRA KADA VIDITE SVE KOSTIME NA JEDNOM MESTU ( D. Jovanovi, re. )
,,
,,
ba sigurna ta je to to bih ja sad znaajno saoptila, mislim da je zanimljivo ono to ti moe da uje kada vidi ono to radimo! Intervju moda moe da pojasni neto, ali u sutini mi smo ono to mi pokazujemo na sceni.Nas dve, kao nas dve smo u stvari pozadinski likovi, mi smo likovi iz back-stage-a, svejedno koji je projekat u pitanju. EGO: a sa kim bi vi napravile idealni intervju, ko je ta osoba? SP: mi nismo jake na prii! Moda pre neko koga bi mi mogle da pokaemo vizuelno drugaijim, nego to bih tog Nekog imala neto da pitam... ne znam, mi smo ve navele Tildu Swinton kao osobu sa kojom bi bilo zanimljivo raditi, jer je jako podlona transformacijama, a sve vreme zna da je to ona... ona ne gubi od toga to je ona, bez obzira to moe da je vidi u tako razliitim izdanjima. EGO: dobro, veina vrlih glumaca, pravih profesionalaca, poseduje mo transformacije, ali za Tildu je, ( ba kao i za pomenutu Sanju Lukjanenko ) karakteristina androgenost? JP: da, to je ono to najlake iznese nae kreacije... ini mi se da se polako briu razlike meu polovima, da u stvari muko i ensko funkcionie zajedno. I da su podjednako zanimljivi i jaka ena i neni mukarac. No pokuavamo da ta
oba pola pomirimo, nekako. To ne znai da polovi ne postoje, samo: atributi vezani za polove se menjaju funkcioniu podjednako dobro u oba smera. SP: bez obzira na opise koji prate nae kolekcije strogo, vojniki, ena je UVEK enstvena, dok mukarce nikada ne vidimo kao feminizirne ili previe fashion. Neke nae stvari dobro stoje i na eni i na mukarcu, pogotovu u poslednjim kolekcijama. EGO: pomenule ste elemente vojnikih uniformi? JP: to neto vojniko se zaista vidi u naim kolekcijama, fascinacija uniformom postoji. SP: uvek teimo ka tome da kad pravimo kolekciju, da ne pravimo sve identino, nego da pravimo replike, ali da sve na kraju treba da deluje kao jedna celina. I obino traimo da sve bude strogo, jasno, precizno. Dakle nije vojno u smislu uniformnosti, nego slinosti karaktera... EGO: muka moda? SP: muka moda je projekat koji e se svakako desiti. Mi smo imale izlete na tu temu i dobro smo proli kod muke publike. Oni su jako zanimljivi za rad. Moda odemo na tu stranu, moda ba sledea kolekcija... priale smo o tome. Mada, u ovoj poslednjoj, bilo je par komada, koje su nam poruili mukarci. Bez obzira to
smo radile za ene, pitali su da li moe da se uradi kao muka stvar. EGO: moda ni tu ne postoji odreena osoba koja bi posluila kao inspiracija, ali da li biste izdvojile nekog koga prepoznajete kao plus u ovoj sredini, ko bi to mogao da iznese? SP: to ne mora da bude poznata linost, znamo puno veoma zanimljivih ljudi koji uopte nisu lica poznata iroj javnosti. Kada smo svojevremeno razmiljale o mukoj kolekciji, a o tome zaista dugo razmiljamo, uvek smo mislile da to ne treba da nose manekeni. Uvek smo zamiljale da za muku kolekciju imamo razne tipove ljudi, poznate i nepoznate, nama zanimljive. Da imamo karaktere. To nas je zanimalo kod mukaraca. Karakteri. Eto, to sad kad na glas razmiljam, ene smo obino pravile kao replike u okviru kolekcije, a mukarce bi najverovatnije radile kao razliite tipove... EGO: i kako sad dalje? Da li se usavravate kroz saradnju u veem timu, upoznavanje sa novim materijalima...? JP: naa ZAJEDNIKA PUTOVANJA su neto najbolje. Kada smo zajedno, to je To, onda smo skoncentrisane na ono to nas zanima, a nas zanima sve to je vizuelno. Taj proces nadolaenja ideja je najjae podstaknut tada, dok smo zajedno.
058/059
060/061
I N T E R V J U
DEJAN VASOVI
PRE NEGO TO POPRAVITE SVET, POPRAVITE ESMU U SVOM STANU. SVET BI BIO MNOGO SRENIJI I LEPI KADA BI SVAKO SAMO POPRAVIO ESMU ILI MAKAR ZUBE. OVIM CITATOM DEJAN VASOVI, GRADSKI ARHITEKTA, ZAPOEO JE RAZGOVOR ZA EGO MAGAZIN.
062/063
064/065
EGO : Kako biste opisali svoj metod rada? Kakvo je Vae JA kada ste u ulozi glavnog gradskog arhitekta? DV : Trudim se da reavam probleme, a ne da ih pravim. U svakom javnom poslu mora se postii visok stepen saglasnosti i kompromisa, to podrazumeva ustupke svih strana. Pokuavam da razgovorima i saradnjom doem do reenja. Katkad to nije mogue, jer su stavovi nepomirljivi. EGO : ta nam moete rei o sudbini Savskog amfiteatra i izlasku Beograda na reke? DV : Podruje dananje eleznike stanice ve dugo je predmet planova o izmetanju eleznike infrastrukture i transformaciju u gradski centar. Bilo je dosta ideja, ali jo se nisu stekli uslovi da ovo podruje promeni namenu. Pre vie od trideset godina zapoeta je izgradnja eleznike stanice Centar u Prokopu, sa ciljem da se prostor sadanje eleznike stanice oslobodi od putnikog saobraaja, ali jo uvek treba dosta toga da se uradi da bi se ovo podruje oslobodilo za neku drugu izgradnju. Dok ekamo da se to desi, trebalo bi da krenemo sa ureenjem delova grada koji su ve na reci Savi. Na pravi nain je zapoeta rekonstrukcija Beton hale, na redu je Sava mala. U oba sluaja su umetnici bili prvi koji su otkrivali potencijal ovih prostora, da bi kasnije dolazili poslovni ljudi i dalje ga razvijali. Posle ustanovljavanja Kulturnog centra Grad optine Savski venac, organizacije MIKSER festivala, u saradnji sa Gete institutom i optinom Savski venac prostor Sava male bie mesto dvogodinje kulturne intervencije umetnika iz Evrope i Srbije koji e ovom prostoru udahnuti novu energiju. EGO : Kakve perspektive za razvoj industrije i stanovanja otvara most Zemun Bora? DV : Oigledno velike. To je svojevrsno zaokruivanje Beograda sa severa, poduhvat koji e razvijati nai naslednici. Izgradnja mosta Zemun Bora i vie od 20 km saobraajnice autoputskog profila moe se uporediti sa izgradnjom mosta Kralja Aleksandra i povezivanjem Beograda i Zemuna posle prvog svetskog rata. I tada je bilo govora da ih deli movara i da je to podruje nepodobno za naseljavanje. Pametni, vredni i uporni ljudi su movaru nasipali, pearu plan irali i danas je to Novi Beograd, najmod erniji i najfunkcionalniji deo grada. Leva obala Dunava e se razvijati decenijama, a krajnji rezultat zavisi od pameti, plana i para, tim redom. EGO : Ako e se poveati mobilnost graana u smislu eeg menjanja stambenih jedinica, po kom kriterijumu ete zonirati grad i kako bi u praksi funkcionisao taj poduhvat? DV: Beograd se planski razvija decenijama, tako da promene u zonama mogu biti samo postepene, kroz dopunjavanje postojeih sadraja novim. Ono to je izazov, to je transformacija naputenih podruja, na primer nekadanjih industrijskih i privrednih zona. Transformacija ili revitalizacija odgovor na to pitanje dae oni koji e uloiti sredstva u ta podruja. Dobar i efikasan gradski transport omoguava vam da ivite i radite na razliitim mestima, ponekad i znaajno udaljenim, tako da mesto stanovanja moete birati prema nainu na koji elite da ivite, a ne prema tome gde radite. EGO : Kakvi objekti nedostaju Beogradu? DV: Objekti sa p(r)osveenim investitorom. Savremeni objekti neoptereeni profitom, ve budetom. U Beogradu, to je sluaj i u drugim svetskim gradovima, znatan broj objekata gradi se za trite i legitiman cilj je da se tom izgradnjom zaradi to vie. U takvim uslovima, retko se mogu izgraditi objekti koji bi se pamtili. S druge strane, kada investitor eli da zgrada koju finasira bude vie od posla, da ostavi traga, kada je posveen tom poduhvatu i kada veruje svom arhitekti, postoje uslovi da rezultat njihovog zajednikog napora bude vanserijski. To ne znai da u ovoj saradnji ima para koliko god treba, ve da je novac sa kojim se raspolae pametno potroen. Budet je uvek bitan, profit ne bi trebalo da bude. EGO : Da li Beogradu nedostaju neki vei objekti za zabavu, poput akva parkova, ili nekih drugih sadraja koji bi bili interesantni turistima? DV : Iako se esto istie da je Beograd mesto odlinog nonog provoda, zasigurno ima sadraja koji nedostaju ili bi se mogli unaprediti. Turiste zanimaju razne stvari, tako da je prava vetina ponuditi neto to ve postoji i privui vei broj gostiju. Nekada je Beograd bio znaajan kongresni centar i to je oblast u kojoj bi trebalo uiniti napor da se povrate nakadanji uspesi. U domenu rekreacije, Beograd ima Adu ciganliju, jedinstveno Beogradsko more i verovatno je to razlog to se nisu pravili neki drugi sadraji rekreacije u vodi kao to su akvaparkovi. Manje je poznato da Beograd ima znaajne banjske potencijale, i svakako bi prava stvar bila napraviti zabavni park sa toplom banjskom vodom, koji bi mogao da radi tokom cele godine. EGO : Da li ete sledee godine pristupiti realizaciji izrade tunela u Pariskoj ulici i spajanju peake zone iz Knez Mihailove ulice sa Kalemegdanom u jednom neprekinutom toku? DV : U narednoj godini oekujemo da e biti zavren i usvojen plan detaljne regulacije za ovo podruje i raspisan javni arhitektonski konkurs za ureenje trga i peakih povrina. Nakon toga, moi emo da zaponemo izradu tehnike dokumentacije. EGO : Da li e zaiveti pobedniki rad japanskog arhitekta Sou Fujimota na prostoru Beton hale? DV : Da. U toku je izrada plana detaljne regulacije kako bi se nagraeno reenje usaglasilo sa uslovima. Saraujemo sa arhitektom Sou Fuimotom na razradi idejnog reenja i planiramo izradu tehnike dokumentacije po usvajanju plana. EGO : Kakvim novim planovima i idejama moete da obradujete Beograane u narednom periodu? DV : Trebalo bi zapoeti izradu planova za izgradnju nove Beogradske autobuske stanice, na prostoru uz elezniku stanicu na Novom Beogradu. Oekuje nas jedan lep arhitektonski konkurs kao uvod u jo jedan od znaajnih projekata grada Beograda.
TRUDIM SE DA REAVAM PROBLEME, A NE DA IH PRAVIM.U SVAKOM JAVNOM SEKTORU MORA SE POSTII VISOK STEPEN SAGLASNOSTI I KOMPROMISA, TO PODRAZUMEVA USTUPKE SA SVIH STRANA.POKUAVAM DA RAZGOVORIMA I SARADNJOM DOEM DO REENJA. KATKAD TO NIJE MOGUE, JER SU STAVOVI NEPOMIRLJIVI.
066/067
I N T E R V J U
OSI DRAGANA
DUGO JE BILA VAN KADRA I LJUDI SU PRIMETILI DA JE NEMA. DA LI JE UMESNO DA LJUDI ZNAJU BA SVE DETALJE IZ NJENOG IVOTA I KOLIKO MOE DA ZADRI SVOJU PRIVATNOST SAMO SU NEKA OD PITANJA NA KOJE JE DRAGANA OSI, JEDNO OD NAJPOPULARNIJIH LICA STUDIJA B, ODGOVARALA ZA EGO MAGAZIN.
068/069
D :Neke intervjue sam dala, ostali su pisani bez mog znanja i elje da se tako neto ikada objavi. Neke stvari ovek ne moe da sakrije, a za neke ga ba briga na koji nain e biti tretirane. Jednom mi je jedna osoba rekla da je deljenje problema sa drugima vrsta terapije. Hajde da sve to zajedno doivimo kao jednu dobru stvar. Ja sam bila na jednoj kolektivnoj terapiji sa svima onima koji su bili zainteresovani. EGO : Da li misli da ta snaga i odlunost koju si prikazala da pobedi bolest moe da pomogne ljudima, da im bude inspracija, da slede tvoj put? D : Sreem ih esto i kau mi da im jesam inspiracija, a to se tie moje snage - nisam imala izbora. Kada imate jakog protivnika, morate se boriti svim sredstvima. EGO : Da li su tvoja razmiljanja posle ovog iskustva o bliskosti, partnerstvu, sestrinstvu, ljubavnicima promenila? Da li je tvoj odnos prema ivotu drugaiji nego pre pet godina? D : Mislim da jeste. Znam ta mi je najbitnije, a ta mi je manje vano. EGO : Da li ova izjava govori da si dosegla novi vid mudrosti posle stranog iskustva? D : Ne znam da li sam mudrija, ali sam svakako iskusnija. EGO : ta je za tebe ljubav? Snaga,oprost, cilj ili ... D : Uzimanje i davanje. EGO : Da li projektuje sebe u budunost ili ivi od danas do sutra? D : ivim od danas do sutra, do smaka sveta. EGO : Tvoj posao uvek su bili moda, slikarstvo, enterijer, film. Da li uiva u takvom drutvu s obzirom da su takve osobe vrlo egocentrine i okrenute sebi? D : Mislim da uivam u njihovom drutvu, zato to se negde prepoznajemo, a kad radim priloge iz oblasti koje si nabrojao u svemu tome traim neto lepo. Moje uivanje u lepoti enterijera, arhitekture, vajarstva, slikarstva, pozorita mene ini srenom. Volim sve vrsta lepih umetnosti. Ne volim estetiku runog. Neu ii na izlobu Razotkrivena tela, poto je obila ceo svet pa je dola kod nas. To ti je kao kad grupa KISS dri koncert u Beogradu. Pa neu ii na koncert grupe KISS, kao to neu pogledati izlobu ivih leeva. EGO : Razumem, traga za lepim onako kako ljudi doivljavaju lepo u najirem smislu te rei. S obzirom na to da je lepo delikatno i kontroverzno i moe se na hiljdu naina definisati, ta misli o plastnoj hirurgiji budui da ima dosta ljudi koji na taj nain ele da dosegnu lepotu? D : Mislim da je u redu da ovek ima elju da izgleda dobro, da bude malo mlai nego to jeste. Ali, kada to izgubi smisao i kad to pone da se pretvara u votanu figuru - onda je to potpuno besmisleno. EGO : U svemu postoji mera? D : Ovog leta sam videla Pjer Kardena koji ima devedeset i neto godina i koji u svom zamanom broju godina izgleda vitalno, dobro slae reenice, njegova moda je i dalje iva. Videla sam i Renata Balestru... EGO : Po tvom miljenju,koji je najvei teret savremene ene? D : Emancipacija. Traile smo, dobile smo i sada nosimo to. Mislim da se ene ne snlaze u tome. EGO : Da li je bolje da ene budu zatiene i da neko brine o njima? D : Sa dvadeset godina sam mislila da ena treba da preuzme sve u svoje ruke. Sada ne mislim tako. EGO : To je divno,eto anse za mukarce! D : Samo kada bi oni znali kuda ja idem. Oni i dalje u meni vide veticu, borca, viteza, ratnika. Pa nek vide ta e. EGO : Najvei problem ena poput tebe je to mukarci pomalo zaziru od njih. D : Neka se dokau. EGO : ta je vei izazov u Beogradu, nai interesantnog a javnosti nepoznatog sagovornika, ili dobro novo mesto za susret? D : Ovo prvo. EGO : Ve si razgovarala sa svima koji to vie manje zasluuju? D : Hvala bogu da je tako. I ono to mi je bilo jako zanimljivo je da su bili zainteresivani i da su bili paljivi. I onda to vie nisu sagovornici sa kojima sam se sretala kroz posao, nego ti postaju dobri poznanici. EGO : To znai da ste se pronali na nekoj talasnoj duini? D : Da. EGO : Da li tvoje bie pripada Beogradu ili smatra da bilo bolje da ivi u nekom drugom gradu? D : Kako stvari stoje, ja pripadam Beogradu i on pripada meni. Ali, to vreme vie prolazi, ja se oseam tesno u njemu. Gde, kako i kad - ne znam. Znam da je sada kasno otii negde, a opet, nikad nije kasno. Posao kojim se ja bavim me dri za ovaj kraj. Stvari koje sam radila i koje radim su takoe vezane za ovaj grad i u tom smislu, iako sam roena u Kruevcu, ja sam Beograanka. Ovde ivim vie nego bilo gde drugde. Ovo jeste moj grad, ma kako to drugima udno zvualo. Imala sam sreu da mnogo putujem i to je jedna od stvari koja ti omoguava da bude oputen. EGO : Kako provodi slobodno vreme? D :Volim da itam, idem na sport i dalje, idem redovno u pozorite. EGO : Koje emisije na televiziji si pratila, a koje voli danas? D : Ne znam odakle da ponem. Oboavala sam Smogovce, oboavala sam Nedeljni zabavnik. Gledam Utisak nedelje. EGO : Utisak nedelje ti je i dalje interesantan? D : Sve manje. EGO : Kada bi imala neogranien budet i on bi bio namenjen za samo jednu prostoriju u stanu, koje bi promene unela u taj prostor? D : Nikad se ne bih zadrala samo u jednoj prostoriji, uredila bih ceo stan. EGO : Ovo pitanje je namenski upueno, da bismo otkrili koji deo stana ti je najvaniji? D : Dnevna soba. Ona bi bila potpuno minimalistiki ureena, bez zavesa, u staklu. O, ba ne volim zavese. EGO : U kojoj boji bi bila ta dnevna soba? D : Crno-bela sa crvenim detaljima. EGO : Te tri boje su ti omiljene? D : Ja sam bila fan Dragane Ognjenovi i onda sam u jednom trenutku otvorila orman i videla da imam samo crne stvari i osetila sam muninu. Nisam se oseala dobro. Ja i dalje kupujem stvari Dragane Ognjenovi, ali kupujem stvari i u neki drugim bojama. Sada sam u konoj jakni puder boje. EGO : Kakav je tvoj odnos prema zelenilu na terasi, bati i da li si ljubitelj cvea? D : Nisam ljubitelj cvea. Dugo mi je trebalo da mami objasnim da ne elim da vidim neto areno na terasi. Imamo zelenu boju, imamo prostor za travu i
070/071
imamo belo cvee. Minimalizam i u bati. EGO : Oigledno je trebalo da upie neki smer na akademiji za primenjenu umetnost. D : Ni meni nije jasno zato nisam probala. Ono to je bilo moja inspiracija je knjievnost. Razbili su mi tu ideju da treba da studiram knjievnost. Rekli su mi da ako hou da piem, pisau sa bilo kojim fakultetom. Kada sam upisala prava, izgubila se sva kreativnost. Ali sada, radei ovaj posao, ja doivljavam svoje drugo i novo obrazovanje i uivam u tome. EGO : Foto-albumi su ti sreeni ili su samo u folderu na kompjuteru? D : Samo na kompjuteru ili USB-u. Nemam nikakvu ljubav prema kompjuterima. Sedim, kucam tekst, aljem mejlove, primam mejlove i to je to. Ne zanima me TWITTER ili FB. EGO : Kako bi opisala svoj ego (lini koncept)? Po emu se tvoj rad razlikuje od kolega, ta je karakteristino za Draganu osi? D : Sve kolege kau da sam jako profesionalna. Meni se dopada ta definicija i kako me doivljavaju. Pre svega - istrajnost u poslu. Dakle, moj selfkoncept ine istrajnost i profesionalnost. EGO : Pored emisije o dizajnu, koja budi veliku panju kod gledalaca, da li nam jo neto lepo sprema? D : Volele bih da se ta emisija malo proiri, da bude blia formi Beograd nou. Imam elju da emisija ram koja je sada rami da postane RAM i da dosegne 45 minuta. EGO :Nadam se da e gledaoci uivati u tvom daljem radu. D : Nadam se i ja.
EGO : PO TVOM MILJENJU, KOJI JE NAJVEI TERET SAVREMENE ENE? D : EMANCIPACIJA. TRAILE SMO, DOBILE SMO I SADA NOSIMO TO.MISLIM DA SE ENE NE SNALAZE U TOME.
072/073
|Gospodar Jevremova 24 | 011 630 47 44 063 257 186 | [email protected]|
www.italica.rs
074/075
I N T E R V J U
AUTORI
AUTORI, SU SASVIM POSEBAN ARHITEKTONSKI TIM.AKO JE NEKADA NEKO REKAO DA JE BITNO DA SE BUDE U PRAVOM TRENUTKU NA PRAVOM MESTU, ONDA JE TO SASVIM TANO, KADA SU OVI MLADI LJUDI U PITANJU. IAKO SU VRLO HERMETINI I SVEDENI U KOMUNIKACIJI IPAK SU ZA EGO MAGAZIN OTKRILI NEKE OD SVOJIH STAVOVA KOJIMA SU SE RUKOVODILI TOKOM REKONSTRUKCIJE PORODINE KUE NOVAKOV U MOKRINU.
MAJA TRBOVI DUAN NOVAKOVI
ALEKSANDRA NIKITIN
DIJANA NOVAKOVI
076/077
se kroz svoje programe fokusira na take susreta umetnosti, edukacije, dizajna, agrikulture, drutvenog razvoja, proizvodnje itd. To je zapravo kulturno - turistiki kompleks namenjen kreativcima i onima koji cene umetnost, dizajn, organsku hranu, dobru hranu i vino. EGO : Taj kompleks bi trebalo da ima i komercijalnu notu? AUTORI : Ideja je da TP bude samoodriva platforma koja bi kroz svoje programe okupljala mlade umetnike i dizajnere. Kroz programe kreativnih radionica razliiti projekti iz oblasti dizajna, primenjene i likovne umetnosti bi se realizovali. Njihova ideja je da se na taj nain promoviu mladi ljudi, studenti. Nove ideje postoje i ovde, u Srbiji, samo nemaju podrku i ljude koji bi stali iza njih. EGO : Dobili ste veliku ansu i iskoristili ste je. Da li je postojea struktura objekta omoguava kvalitetan raspored funkcija prema zahtevu investitora? AUTORI : To je bila porodina kua i jedina vea intervencija je bila pravljenje centralnog trema za ruavanje u prizemlju, uklanjanjem prethodno ztvorene servisne prostorije. Prilagodili smo i tavan, koji je postao prostor za pet pros-
EGO : Za kakvom arhitektonskom idejom ste tragali tokom adaptacije porodine kue u Mokrinu? AUTORI : Dok smo radili na prethodnom projektu, Objektu B, veinu vremena koje smo provodili u Mokrinu provodili smo u kui porodice Novakov iz 1925. Ona tada jo uvek nije bila adaptirana i bila je u svom izvornom obliku. Imala je zaista neku posebnu atmosferu. eleli smo da duh te stare porodine kue na odreeni nain sauvamo.
Zato je ovaj na drugi objekat toliko razliit od prethodnog. Trudili smo se da se nadoveemo na ve postojeu istoriju i estetiku, da je zadrimo i nadogradimo. U kui smo zatekli samo funkcionalno prizemlje koje se nekada koristilo. Nije postojalo potkrovlje ve samo tavan, a podrum je bio nefunkcionalan. Novi projektni program TP Guest House zahtevao je drugaiji zadatak u odnosu na prvobitnu funkciju stare porodine kue i zahtevao je korienje svih etaa. Izazov
sa kojim smo se suoili bio je kako transformisati prostornu koncepciju i opti izgled objekta, radi odgovora na savremene funkcionalne zahteve, a da se pritom ouvaju originalni kvaliteti ambijenta. EGO : I ta je sada postala? AUTORI : Sada je to kua za uivanje i odmor za goste Terra Panonice. EGO : Da li biste nam objasnili ta je TERRA PANONICA? AUTORI : To jo uvek nije lako objasniti, ali ideja je da TP postane platforma koja
tranih i svetlih apartmana za goste. Osim potkrovlja, bilo je vrlo malo intervencija. Trebalo je sasvim adaptirati potkrovlje i stari vinski podrum ija funkcija nije promenjena, sem to je sada postao i prostor za zabavu, klub TP. EGO : Kakav asortiman elemenata ste koristili tokom realizacije enterijera? AUTORI : Koristili smo neto od nametaja koji smo zatekli u kui i neke dizajnirane komade koji su nama interesantni. Veina nametaja je sa stovarita u
Panevu. Te komade smo, naravno, kasnije reparirali. Imamo ak i ploice sa natpisima i registarskim brojevima. Reciklirni nmetj iz perioda bive Jugoslavije (iz SIV-a, beogradskih sudova i optina, itd.) predstavlja jedinstven estetski element i stvara oseaj kontinuiteta u ambijentu. EGO : Kako ste doli na ideju da koristite taj nametaj? AUTORI : Cenimo dizajn tog perioda i smatramo ga, na neki nain, uvek aktuelnim, u najboljem smislu te rei. Znali smo
za panevaki buvljak i ostale buvljake po Beogradu, novobeogradski i zemunski buvljak. Skupljali smo sa raznih strana. Ovi komadi nametaja prave dobar spoj sa klasicima dizajna. Osim toga, drago nam je da smo birali i komade koji su rad mladih srpskih dizajnera Miljane Nikoli i Nikole Petkovia. EGO : To izgleda kao da promoviete generacijski stav. Pomenuli ste da postoji neka nova estetika u srpskom dizajnu. Da li biste nam objasnili va stav?
078/079
AUTORI : To je jedna itava generacija mladih ljudi koji se bore za svoje mesto na ovoj sceni. Oni ne odstaju i ne prilagoavaju se, i bez odzira na lou situaciju, ele da prikau da ideje i dalje postoje. Pokuavaju da skrenu panju na neki nain. Mi smo eleli da pruimo podrku tim mladim ljudima, koji sa nama na ovoj sceni rade i stvaraju. to se naeg pristupa dizajnu i arhitekturi tie, mi smo samo odgovarali na postavljene zadatke. Bilo je logino da se u odno-
su na kontekst, mesto i okruenje koristi takvi elementi. Mi smo to prepoznali kao najbolju opciju. EGO : Ako sam vas dobro razumeo, tu ne postoji snana programska postavka, nego ste na osnovu potreba investitora i funkcija koje su bille pred vama, napravili pomenuti enterijer. Da li su postojala izvesna ogranienje u ovom poduhvatu ili je ovo jedna neobina pria o kreiranju uspenog dela? AUTORI : Ono to mora da se istakne je
da smo imali veliku slobodu, to je retkost u ovoj sredini. ak i ako postoje problemi i prepreke, jako je bitno da arhitekta ili dizajner ima slobodu da ga na najkreativniji nain rei. Mi smo imali veliku slobodu i odreene ruke od strane investitora da reavamo probleme. To nam je omoguilo da budemo posveeni dizajnu i da ne troimo energiju na neke druge stvari. Isto tako, tim saradnika sa kojim smo radili na projektu, podjednako je imao veliku ambiciju da projekat realizuje to je mogue
bolje. EGO : Kako biste opisali tendencije savremene arhitekture i da li vai radovi podupiru te ideje? AUTORI : Ne bismo mogli da kaemo da postoji neki pravac kojem pripadamo, budui da smo do sada uradili dva projekta koji su potpuno razliiti jedan od drugoga. Karakteristino je za oba objekta prepoznavanje teme, konteksta i same lokacije i sadraja. Ako uoi te stvari na poetku, reenje doe samo od sebe.
EGO : Da li ste zadovoljni atmosferom koju stvara va enterijer? AUTORI : Mislim da jesmo. to se tie atmosfere, boravili smo tamo neko vreme i posmatrali kako ljudi koriste taj prostor. Vrlo samo zadovoljni postignutim. Uvek je moglo drugaije i bolje, ali ovo izvedeno je zapravo ono to smo eleli. AUTORI : Niste previe kritini prema sebi samima? AUTORI : Nauili smo da ne budemo. U
nekim trenucima smo bili oajni zbog sitnica. U toku izvoenja, dolazilo je do malih promena detalja i to nam je u tim trenucima smetalo. Ali, kada prostor pone da se koristi, samo atmosfera koju prostor stvara postaje bitna. EGO : Kako vreme prolazi sve je manje bolno... AUTORI : Najbolje je videti kako to na kraju funkcionie, kako se koristi. Postoje ambijenti koje nismo namenski isprojektovali, a oni sada funkcioniu na vrlo in-
080/081
teresantan nain. Vrlo je vano to smo koristili taj prostor jedno vreme, videli kako ivi i kasnije, prilikom projektovanja, iskoristili i primenili ta iskustva. EGO : Po emu se va pristup radu razlikuje od drugih arhitekata? AUTORI : Poeli smo da radimo na ovom projektu dok smo jo bili apsolventi na fakultetu. Pristupili smo projektu rastereeno, kao to smo pristupali bilo kom studentskom projektu. Takoe,
nismo imali nikakvo iskustvo vezano za rad u nekom projektantskom birou, gde vremenom to pone da te ograniava u razmiljanju i promiljanju. Nismo krenuli sa iste poetne take kao veina naih kolega. Moda bismo to mogli nazvati tom razlikom u pristupu. EGO : I onda ste imali manje problema nego to imaju starije kolege? AUTORI : Da, mi nismo odmah prihvatali kompromisna reenja.
EGO : Iako ste tek na poetku karijere ve imate nominaciju za jednu od najprestinijih evropskih nagrada za arhitekturu MIS VAN DER ROHE 2013. Kako ste doiveli tu injenicu? AUTORI : Tano je (smeh). Intenzivno smo radili na projektu Objekta A kada smo dobili priznanje Salona (2011) i Nagradu Ranko Radovi 2011. Nismo napravili pauzu da doivimo ushienje. Sama injenica da smo nominovani za nagradu
Mies Van der Rohe 2013 je fantastina i moda emo tek za nekoliko godina biti potpuno svesni uspeha koji smo postigli. Ovo su zaista velike nominacije i nagrade. Uvek nam se inilo da se takve stvari deavaju samo ozbiljnim, velikim arhitektama. EGO : Neophodna vam je emotivna distanca? AUTORI : Daaaa! EGO : ini mi se da radite na jo jednom
zanimljivom projektu, da li biste otkrili o emu se radi? AUTORI : Nije tajna, nastavljamo rad na projektu kulturno-turistikog kompleksa Terra Panonica u Mokrinu. Trenutno radimo na idejnom reenju Objekta C i Objekta D. Re je o radionicama za umetnike, dizajnere, neka vrsta experience point-a i TP show room-a. Planirano je da ove godine radimo na dva objekta u isto vreme, kako bi do kraja naredne ceo
kompleks bio realizovan. U sklopu kompleksa plnirna je izgradnja ukupno etiri objekt, rzliitih funkcionlnih i rhitektonskih krkteristika, od kojih su do sada realizovana dva Objekat B (2010) i Objekat A (2012).
082/083
TO SE NAEG PRISTUPA DIZAJNU I ARHITEKTURI TIE, MI SMO SAMO ODGOVARALI NA POSTAVLJENE ZADATKE.BILO BI LOGINO DA SE U ODNOSU NA KONTEKST, MESTO I OKRUENJE KORISTE TAKVI ELEMENTI.MI SMO TO PREPOZNALI KAO NAJBOLJU OPCIJU.
,,
,,
084/085
A R H I T E K T U R A
KUA U UMI
PONEKAD SE PITAMO KAKO MI TO IVIMO DANAS? TA JE NAJINTERESANTNIJI PRIMER NAEG SAVREMENOG IVOTNOG STILA? KOMPANIJA B&B JE PONUDILA ODGOVOR NA OVA PITANJA, PREZENTUJUI SELEKCIJU IZABRANOG NAMETAJA VAN URBANOG KONTEKSTA, NA MESTU GDE LJUDI IMAJU PRIVILEGIJU DA CELE GODINE IVE U KONTAKTU SA PRIRODOM.KUA JE POVEZANA SA PRIRODNIM OKRUENJEM PREKO VERTIKALNOG PROSTORA KOJI NAGLAAVA DVOSTRUKU VISINU DNEVNE SOBE. ENTERIJER JE OTVOREN, A HODNICI GLATKO TEKU I RAZLIITE SOBE MOGU BITI VIENE SVE U ISTO VREME SAMO JEDNIM PRODORNIM POGLEDOM.NAMETAJ JE POSTAVLJEN DISKRETNO SA SVETLIM VALERIMA. OD BLEDE NIJANSE ZEMLJANIH TONOVA DO SIVIH, SVE JE U HRAMONIJI SA PRECIZNOM ARHITEKTUROM KOJA SE SASTOJI OD KONTRASTA TAMNIH SENKI PODOVA I PROZORA SA CRNIM RAMOVIMA NA BELIM ZIDOVIMA.OVA DELIKATNA ARHITEKTURA SA PUNO TRANSPARETNIH POVRINA DOZVOLJAVA DA PRIRODNO OKRUENJE BUDE SASTAVNI DEO UNUTRANJOSTI KUE. STANARIMA OVOG ZDANJA NIJE POTREBNA ZATITA U VIDU NEPROZIRNIH BETONSKIH ZIDOVA.FASADNA OPNA SE UGLAVNOM SASTOJI OD VELIKIH STAKLENIH POVRINA I INI SE DA SU KORISNICI UNUTRANJEG PROSTORA U ISTO VREME I UNUTRA I NAPOLJU. ZONE REZERVISANE ZA RUAK I KONVERZACIJU OPREMLJENE SU NAMETAJEM KLASINOG B&B UKUSA. TE POZICIJE SU IZUZETNE ZA POSMATRANJE PROMENE SVETLA I BOJA PRIRODE KOJE VARIRAJU U ZAVISNOSTI OD GODINJEG DOBA.OVA KUA JE UDOBNO UTOITE SA POSEBNOM, RAFINIRANOM ELEGANCIJOM OD ARHITEKTONSKIH DETALJA DO IZBORA NAMETAJA.
VIE INFORMACIJA O NAMETAJU PROIZVOAA B&B MOETE PRONAI NA SAJTU WWW.IDC,RS
086/087
088/089
090/091
092/093
094/095
NAJDUA KUA NA SVETU

TEKST JOVANA JANKOVIC ARHITEKTE: SHINNICHI OGAWA & ASSOCIATES LOKACIJA: TAJLAND GODINA PROJEKTOVANJA 2012. POVRINA 1592.41 KVM FOTOGRAFIJE PIRAK ANURAKAWACHON OKRUENA BOGATIM PRIRODNIM LEPOTAMA, NAJDUA KUA NA SVETU STOJI NA BRDU U UMOVITOM PARKU TAJLANDA. KADA SE KROZ VODOPADE UE NA KAPIJU, PUT VODI DO GLAVNE KUE KOJA SE IRI ZAPADNO I ISTONO SA LEVE STRANE A SA SUPRTNE STRANE SE PROSTIRE U STAKLENU GOSTINJSKU KUU U UMI. GLAVNA KUA SE SASTOJI OD BELE KOCKE I DVE HORIZONTALNE PLOE DUGE 150 METARA I IROKE 11 METARA. SVE SOBE ZA VLASNIKE SU POSTAVLJENE LINEARNO IZMEU PLOA, OTVARUJUI SE KA SEVERNOM HODNIKU I JUNOJ TERASI. ZASTAKLJENA SOBA ZA SPA & FITNES JE NA ISTOKU, DOK SU EST SPAVAIH SOBA SA EKSKLUZIVNIM KUPATILIMA I DNEVNOM SOBOM, TE PORODINI DNEVNI BORAVAK I ODELJAK ZA POSLUGU NA ZAPADU.OVAKVIM RASPOREDOM ISTIE SE IZUZETAN PEJSA I OMOGUAVA PANORAMSKI POGLED I DINAMIAN PROSTOR. ISTOVREMENO PROSTOR DIE, INEI IVOT VEOMA UDOBNIM.
096/097
098/099
100/101
102/103
104/105
TOBLERONE KUA
TEKST LJUBOMIR JANKOVI ARHITEKTURA ostvarili direktan kontakt sa prirodom. Da bi se ovakva odlina ideja realizovala u potpunosti ,arhitekte su se odluile da fasadu na prizemlju objekta izrade od staklenih ravni bez vidljivih spojnica. Granice izmeu enterijera i eksterijera u vizelnom smislu skoro da ne postoje . Ova porodina kua se sastoji od tri duge betonske ploe izmeu kojih su smetene prizemlje i sprat.Prva i druga ploa imaju veliki prepust u odnosu na osnovni kubus objekta.U tom isturenom delu,na prizemlju, se nalazi kamin uz koje je ugodno voditi veernje razgovore,veerati i druiti se.Prostor je prijatan i zbog toga to prua zatitu od sunca i kie a vrlo velika zapremina slobodnog vazdunog prostora stvara oseaj ugodnosti i posebnog doivljaja za korisnike ovog objekta.Sedenje uz kamin je organizovan u nastavku objekta a glavni pogled je usmeren ka ogromnom stablu koje prekrivaju razne puzavice.Poseban detalj u ovoj zoni ini prodor palminih stabala kroz drugu betonsku plou,naime arhitekte su napravile kruni otvoru ploi kako bi mlada palmina stabla nala put ka suncu. Enterijerom dominiraju velike povrine pokrivene drvenim oblogama.Nametaj je u bojama koje smiruju i svojim priguenim tonovima stvaraju harmoniju sa pejsaom koji okruuje objekat. U zadnjem delu kue smetene su stepenice od korodiranih flahova koje vode ka spratu gde se nalaze spavae sobe,mala dnevna soba i ajna kuhinja.U obliko-
STUDIO MK27, SAO PAOLO, BRAZIL
Kua Toblerone koju su dizajnirali arhitekte studija MK27 iz Sao Paola, bila je izabrana u najui izbor u kategoriji vila na Festivalu svetske arhitekture 2012.godine.Ve nakon prvog susreta sa objektom jasno je zato je ta nominacija zasluena. Ovaj objekat je smeten u samo sredite parcele.Oko njega je bujno zelenilo sa razliitim vrstama biljaka tako da posetioci ovog objekta imaju utisak da se nalaze van urbanog okruenja i da su
vnom smislu sprat je sasvim drugaije tretiran,preko staklenih panela dodata je jo jedna opna koja se sastoji od drvenih ramova sa ispunom od vertkalnih tapova u jednakim segmentima. Paneli(ramovi) su pokretljivi i svojim poloajem kreiraju igru puno prazno u okviru kontinualna trake koja obavija opnu oko osnove sprata. Na ovoj etai se nalazi ve pomenuti prepust betonske ploe iznad kamina koji je sada u funkciji terase.To je mesto gde
vlasnici obavljaju jutarnju gimnastiku i uivaju u prvim sunanim zracima. Ovaj sjajni primer moderne arhitekture samo je jedan u nizu koje je studio MK27 realizovao u poslednje vreme.Ono to je karakteristino za njih je da oni ne grade samo prostor ili objekat oni grade mesto koje zajedno sa svojom okolinom prikazuje velianstvenu predstavu o spoju arhitekture i prirode koja slavi ivot i sreu koju on donosi.
106/107
108/109
110/111
112/113
114/115
116/117
A R H I T E K T U R A
KUA SA RIBNJAKOM
TEKST DOSTANA JANKOVI STUDIO MUMBAI ARCHITECTS ARHITEKTE STUDIJA BOMBAJ (STUDIO MUMBAI ARCHITECTS) RENOVIRALI SU POSTOJEI OBJEKAT U BANDRI, MAHARATRI, (BANDRA, MAHARASHTRA, INDIA) I NAPRAVILI KUU SA RIBNJAKOM.GRAEVINA JE BUKVALNO SLJUTENA DO SAMOG BETONSKOG SKELETA, OKRUENA SAMO OKOLNIM RASTINJEM. TIM PROJEKTANATA JE REDIZAJNIRAO KOMPLETNU ZGRADU, OD PRIZEMLJA DO KROVA, UKLJUUJUI I PRIDODATU ZONU SUTERENA SA TERASOM SA IDEJOM DA OMOGUI VEU INTEGRACIJU ELEMENATA PRIRODE.CENTRALNO DVORITE UOKVIRUJE VODENU POVRINU ISPUNJENU LOKVANJIMA, U KOJOJ SE VIDI ODRAZ NEBESKOG SVODA. OD RIBNJAKA SE UZDIE DRVENO STEPENITE, TOLIKO LAGANE KONSTRUKCIJE DA - KAO DA LEBDI POVRH SAMIH LATICA. VAZDUNI PROSTOR DOMA KRUI KROZ TRI ETAE, POVEZAN SERIJOM STEPENIKA, RASPOREENIH DA PREDAH OMOGUE NA SVAKOM NIVOU. U OVAJ DOM ULAZI SE KROZ GALERIJU, KOJA VODI DO DVOETANOG BORAVKA, SA PODOM OBLOENIM KRENJAKIM KAMENOM I OMALTERISANIM ZIDNIM RAVNIMA. OGROMNA VRATA DVOSTRUKIH KRILA OTVARAJU PROSTOR KA PROSTRANOM PODIJUMU KOJI SE NADVIJA NAD BATOM I JAVNOM POVRINOM. DEKOR ENTERIJERA USISAVA SPOLJANJE OKRUENJE KONTINUIRANOM PRIMENOM BAMBUSNIH PLATANA KOJA IGRAJU IGRU SVETLOSTI I SENKE. POSTAVLJANJEM PARAVANA OD UVEZANIH LETVICA, NAINJENA JE NEKA VRSTA MEKE PODELE PROSTORA, KOJA DONOSI OSEAJ PRIVATNOSTI I ISTOVREMENO PRIRODNIM SREDSTVIMA OMOGUAVA IZOLACIJU OD URBANOG PULSA KOJI KUCA IZVAN PARCELE OVE KUE SPOKOJA.
118/119
120/121
122/123
124/125
126/127
128/129
fotografije www.radekovac.com
130/131
E N T E R I J E R
KUA GMG
PEDRO GADANJO JE ZNAAJNA FIGURA U SVIM OBLASTIMA KOJE SU NA BILO KOJI NAIN POVEZANE SA ARHITEKTUROM. POZNAT PODJEDNAKO I KAO PREDAVA, KUSTOS I PISAC, OVAJ PROJEKTANT SE TRUDI DA ZNANJEM POKRIVA SVE TO IMA VEZE SA STRUKTURAMA I DIZAJNOM.SA SEDITEM U LISABONU, ON UREUJE KNJIGU-MAGAZIN BEYOND SHORTS STORIES ON THE POST-CONTEMPORARY (KRATKE PRIE NA TEMU TA SLEDI NAKON AKTUELNIH TRENDOVA), VODI BLOG SHRAPNEL CONTEMPRORARY I REDOVNO PROSLEUJE PRILOGE ZA MEUNARODNA IZDANJA.MI SMO GA ZAPAZILI ZBOG NJEGOVE KREACIJE-KUE GMG U PORTUGALU U MESTU TORRES VEDRAS.
AUTOR: PEDRO GADANJO (Pedro Gadanho), LOKACIJA: TORRES VEDRAS, PORTUGAL
132/133
134/135
Ovaj stambeni prostor od 400 kvadrata je toliko pun ivosti, da bi u njemu i likovi iz filmova Tima Bartona rado zapoeli svoje avanture. Ovo, nekada sumorno zdanje, tipino za gradske kue iz 19. veka, podvrgnuto je velikim promenama. Najradikalnija transformacija eka na samom ulasku, jer su vrata sa stepeninim jezgrom prekrojena u jedinstven prostor vertikalne komunikacije koji se protee kroz tri etae. Sve je obloeno neno tirkiznom bojom. A to je tek poetak! im kroite dublje u prostor, lice e vam se razvui u osmeh nalik na onaj iz crtanih filmova... Kako Vam pogled bude klizio preko ove razigrane strukture, sve e se odvijati oko dve teme: neobini uglovi i neoekivani oblici. Dramatine intervencije u prosto-
,,
OVAJ STAMBENI PROSTOR OD 400 KVADRATA JE TOLIKO PUN IVOSTI DA BI U NJEMU LIKOVI IZ FILMOVA TIMA BARTONA RADO ZAPOELI SVOJE AVANTURE.
,,
ru su umetnute u postojee okvire gotovo hirurkom preciznou. Direktnu reminiscenciju na ezdesete godine XX veka, sa sve zaobljenim ivicama i detaljima, ali ukomponovanim sa novim oseajem za savremeni trenutak, ini i formiranje prostornih aura. U velikoj spavaoj sobi, uzglavlje leaja je, istovremeno, i deo garderobnog zida. U potpuno renoviranom potkrovlju, paleta je isto bela, a igra svetlosti i senki zasniva se na prelamanju ravni plafona ispod kosog krova. Kad zakoraite na terasu - opet je sve igra i zabava, sa sve razliitim dimenzijama podnih dasaka. Poto vam otuda pogled puca preko bazena za plivanje, potpuno obloenog bojom dubokog okeana, pa sve po krovovima realnog
sveta, ne moete a da ne oseate zahvalnost prema arhitektama poput Gadanja, ije misli izlaze van okvira i uranjaju direktno u snove. Primenom tvrdih materijala, poput lakiranih metala, MDFa, koriana i cinka, kao i iz dinamine kombinacije boja koje izvlai iz ivih paleta, on izliva dramatinu energiju po itavom enterijeru. Naravno, u predvorju i pri dizajniranju prostorija za higijenu (sanitarni vor), ponovio je sreni spoj izmeu nekog tamo lika iz filmova Tima Bartona i londonske Pharmacy Demijena Hirsta. A priznaete, to je ve samo po sebi dobitna kombinacija. Otkrijte sada i vi ovaj nesvakidanji objekat, kroz snimke koji slede:
136/137
arhitektura enterijer dizajn
www.jankovicljubomir.com
138/139
KONCEPT JAGUAR- SPEEDBOAT

FOTOGRAFIJE WWW. JAGUAR.COM JAGUAR SE NEZVANINO PRIDRUIO PRAVLJENJU AMACA, OTKRIVAJUI SVOJ NOVI KONCEPT SPEEDBOAT AMAC NA NEDAVNO ODRANOM DEBIJU SVOG NOVOG MODELA JAGUARA XF SPORTBRAKE. U SARADNJI SA KOMPANIJOM IVAN ERDEVICKI NAVAL ARCHITECTURE & YACHT DESIGN I SEVENTY SEVEN DESIGN RAZVILI SU MODEL KOJI IDEJNO PODSEA NA NJIHOV DIZAJN : UGLAEN , BRZ, MOAN, I SPEKTAKULARAN. OVAJ AMAC- DVOSED IMA FIBERGLAS TRUP, UGLAANE PROPELERE, UGLJENO VLAKNO NA PERAJIMA I ZAVRAVA SE PRIRODNOM PALUBOM. OVAJ NOVI KONCEPT AMCA UVODI NOVU, OBNOVLJENU KOMPONENTU U BREND JAGUAR PODSTIUI IH DA PRAVE JO LUKSUZNIJE PROIZVODE OD AUTOMOBILA.SVI ONI KOJI ELE OVAJ AMAC TREBA DA IMAJU NA UMU SA JE ON PREDVIEN SAMO ZA GLEDANJE, A KOMPANIJA JO UVEK NEMA U PLANU DA KOMERCIJALIZUJE OVAJ PROJEKAT.
140/141
142/143
144/145
146/147
D I Z A J N
BANG & OLUFSEN

NOVI BREND DANSKOG PROIZVOAA B&O, PLAY NAJAVLJUJE LANSIRANJE SVOG VRHUNSKOG MUZIKOG UREAJA BEOPLAY A9.VEOMA ORIGINALAN DIZAJN I JEDINSTVENA FLEKSIBILNOST U POSTAVLJANJU, OMOGUIE VAM DA OVOM UREAJU VRLO LAKO NAETE IDEALNO MESTO MEU OSTALIM HIGH-END NAMETAJEM.NIKADA DO SADA NISTE ULI OVAKO IST BEIAN ZVUK.
Novi brend Danskog proizvoaa B&O PLAY najavljuje lansiranje svog vrhunskog muzikog ureaja BeoPlay A9. Veoma originalan dizajn i jedinstvena fleksibilnost u postavljanju, omogui e Vam da ovom ureaju vrlo lako naete idealno mesto meu ostalim high-end nametajem. Nikada do sada niste uli ovako ist beian zvuk . Zbog beine konekcije i nestvarno jednostavne kontrole upravljanja, BeoPlay A9 u korak prati vae muzike potrebe kako se menjaju u toku dana ili veeri. Jednostvano ga ukljuite u struju, beino poveite va iPhone, iPad ili Android ureaj i BeoPlay A9 poinje da strimuje vau muziku. Zvuk je dovoljno bogat da ispuni i najprostranije potkrovlje i dovoljno raskoan da moe konkurisati mnogo kompleksnijim muzikim sistemima. BeoPlay A9 e se jednako dobro ukolopiti u va dekor, bilo da stoji na zidu ili na podu. Privren na drvene nogice, lako se smeta tamo gde vam najvie odgo
vara, a moete ga postaviti i na zid, gde e sa svojim krunim konturama idealno izgledati meu ostalim umetnikim radovima u vaoj kui. ta vie, mogue je i da izaberete i po potrebi menjate boju prednje zvunike maske, kako bi se idealno ukolopile u va enterijer. Prema potpredsedniku branda B&O PLAY Henriku Taudorf Lorensenu, kod BeoPlay A9 je sve u jednostvnosti. Pitali smo ivind Slaattoa, mladog dizajnera koji se takoe veoma interesuje za muziku, da kreira takav dizajn koji svojim izgledom nee odvlaiti panju sa zvuka, a kasnije ininjere da taj dizajn obogate sa neverovatnim zvukom. Rezultat je bio osloboena zvuna performansa sa istim grafikim izgledom koji je intuitivno jednostavan za korienje. Kontrola jaine zvuka nikada nije bila jednostavnija. Preite rukom preko senzora na vrhu ureaja ili samo zadrite ruku ukoliko elite da mutirate zvuk. I, naravno, moete selektovati numere i
podeavati jainu zvuka preko vaeg pametnog telefona ili tableta. BeoPlay A9 poseduje dva -inna visokotonca i dva 3-inna srednjetonca, koja pokreu po dva pojaala D klase od po 80 W i donose neprikosnovene visoke tonove i prostorno definisane srednje tonove. Impozantan 8-inni bas, koji pokree ni manje ni vie nego pojaalo od 160 W, obradovae sve ljubitelje niskih tonova, koristei bas refleks konstrukciju koja se nalazi na pozadini ureaja. Moete optimizirati akustine performanse, postavljajui ureaj u jedan od tri moda, u zavisnosti od toga da li se ureaj postavlja na zid, stoji slobodno u prostoriji ili ste se opredelili za postavljanje u sam oak sobe. Postojane drvene nogice su dostupne od tikovine, bukovine i hrastovine. Prednja maska moe biti srebrna, bela, crna, crvena, zelena ili braon.
148/149
150/151
152/153
154/155
156/157
I N T E R V J U
GORAN VOJVODI
ARHITEKTE SE GODINAMA ALE DA SU RTVE PROPISA I BIROKRATIJE, KOJI IM OGRANIAVAJU KREATIVNOST, SLOBODU OBLIKOVANJA. AUTORI PROJEKTUJU, INVESTITORI ULAU, GRAANI IVE U TIM PROSTORIMA, A ORGANI VLASTI UBIRU PRIHODE OD TAKSI I POREZA. MEUTIM, IAKO POSTOJI VELIKI JAZ IZMEU NAVEDENIH GRUPA, SVI SE SLAU DA SU NEOPHODNE PROMENE.REKLO BI SE DA SU NA ISTOM ZADATKU. PROMENE IMAJU SMISLA UKOLIKO SU VIDLJIVE I ONDA KADA OSTVARUJU UTICAJ. JEDAN TAKAV OBJEKAT, ZGRADA KOJA USPOSTAVLJA NOVE ODNOSE PREMA FORMIRANJU URBANE CELINE, TAKO TO DRUGAIJE POSTAVLJA VIZURE I ESTETIKU KUE NA UGLU, JESTE NOVI PROJEKAT ARHITEKTE GORANA VOJVODIA U KRUNSKOJ ULICI BROJ 87, U BEOGRADU.
158/159
EGO : Zapaena, uspena arhitektonska dela gotovo uvek prati neka kontroverza. Molim Vas, obrazloite protivrenosti koje se vezuju za ostvarenje u Krunskoj. GV : Najintrigantniji podatak vezan za ovu lokacija jeste da je ona idealno mesto za postavljanje neeg to struka definie kuom na uglu. Idealnije ne moe biti, zato to je saglediva i sama po sebi je reperna taka. Kao takva, izuzetno je eksponirana. Stoga je komunikacija sa okruenjem, morfologijom, izbila u prvi plan. Tokom procesa projektovanja, prema mestu, kao i prema investitoru, uvek moe da uspostavi dvojake odnose moj profesor Ivan Anti, jednom prilikom je rekao da: Gde postoji fenomen prirode, gotovo je nemogue napraviti fenomen arhitekture. E sad, svaki stav ima i svoju suprotnost - a ta je sa Kuom na vodopadima (Frank Lloyd Wright)? Generalno, slaem se sa profesorovim nainom sagledavanja. U Krunskoj, situacija je bila takva da je nuno napraviti objekat - reper, ali ne zgradu koja e dominirati! Moja ideja, i inae, nije da se nameem. Moja ideja generalno, i ljudska i projektantska, je da se obezbedi suivot. Imajui takav stav, prihvatanjem posla, kao profesionalac si u obavezi da predloene urbanistiko tehnike uslove, iako vrlo ograniavajue, pretoi u realan objekat. Bilo je tu opstrukcija svakakvih vrsta. Izmeu ostalih: situacija sa urbanistikim parametrima i generalnim planom. To da li postoji uopte, ili u kojoj je fazi izrade, pa i mogunosti primene alternativnih urbanistikih postulata su proizveli kuu vrlo diskutabilnih kvaliteta. Sekretarijat, institucija koja izdaje Uslove i obrauje podatke, imao je za obavezu da proceni lokaciju, ali i mogunost- slobodu da tumai zakon na vrlo razliit nain A sve se to deava 2007. Potom, veita dilema u kojoj meri izii investitoru u susret. Onda izdaju uslove, koji su sami po sebi kontroverzni. Dobio sam da projektujem objekat tako da od dobijenih pet etaa (nisko, pa visoko prizemlje, prvi sprat, pa povuen prvi, povuen drugi sprat), jedino logiko utemeljenje je prvi sprat! Kako da osmislim nisko prizemlje i visoko prizemlje na terenu sa nivelacijom od 17cm? Ta valjda se zna kakvoj morfolokoj strukturi pripada ta odrednica. I kakvo je to uslovljavanje nametanjem projekta zigurata povuen prvi i povuen drugi sprat. Naravo da to izazove pobunu u meni i kontroverzu druge vrste: posao koji mi je nuen odbijam, raspravljajui se oko urbanistikih uslova. Na kraju nevoljno predam predlog u formi kompromisnog idejnog reenja. Poto mi osoba, obraiva predmeta u sekretarijatu, ukae da je prikazani objekat nonsense, morao sam da odgovorim da su zapravo uslovi koji su dati nonsens. Moja ideja nije bila da izdejstvujem vie kvadrata, iako to uglavnom zanima investiture, ve da urbanistiki uslovi proizvedu smislen objekat. Na taj nain doli smo do prizemlja i etiri etae. Obraiva potpie. I krene proces projektovanja. Ta moja bitka, za kuu kakva jeste, trajala je sledee dve godine. U smislu arhitekture, kolora, estetike, volumena. Sa raznim strukturama: pred Komisijom za oblikovanje, Zavodom za zatitu spomenika, nezadovoljnom Grupom graana... EGO : Meni je sve ovo interesantno, zato to govori u kojoj meri je ovo drutvo spremno ili nespremno za neto novo... GV : Govori i o spremnosti pojedinca, projektanta, da istrajava u svojoj ideji, da veruje da moe da napravi neto to je valjano, uprkos svim preprekama. EGO : U starom gradskom jezgru, do sada nismo imali ovakvo oblikovanje poslednje etae. Koliko je energije bilo potrebno da bi pobedila Vaa ideja? GV : Neverovatno puno energije! Ali, ja kaem - ta energija nije zalud utroena, nije potroena! Ja sam se, pobeujui svojim stavom, uz bezbroj analiza, na raznim instancama, izborio za ono to tvrdim da je ispravno i duboko utemeljeno (a i dan danas stojim iza toga), nadvladao strukture koje su bile oponenti i na neki nain ta utroena energija se obnovila. EGO : Iako ste arhitekta, napravili ste neto je u opisu posla pravnika, advokata. Vi ste isprojektovali novu stvarnost. Omoguili ste da se napravi izuzetno delo. Kako na postignuti rezultat reaguju ljudi sa kojima ste bili u prilici da razgovarate? GV : Miljenja su uglavnom pozitivna. Sticajem raznih okolnosti, sve to sam dosad radio u ivotu, bilo je u prilici da bude ocenjivano, i pri tom nije nailazilo na osporavanja. Sa investitorima sam oduvek imao dobru saradnju, prepoznajui svoju poziciju - uslune delatnosti. Znam dokle to ide i ta to znai. Radim da zadovoljim neije potrebe na najprihvatljiviji nain, a da ne kompromitujem sebe, niti struku. Ali se u ovom sluaju dogodila fascinantna situacija na kolegijalnom nivou - potpuna polarizacija stavova. EGO : Kakvog tipa su bili komentari? GV : Da li je mogue da si napravio onaj friider? Eto, tog tipa. Fascinantno! Ili, gospoa, koja je arhitekta starog kova - veliki poznavalac arhitekture, iva nije bila to smo sklonili onu staru kuu!!! Nonsens, naravno toj kui sa njenim gabaritom je konstantno menjanje urbane slike grada odavno oduzelo pravo da bude tu gde jeste. Miljenja su suprostavljena, to naravno kuu i lokaciju izdvaja i na izvestan nain joj daje na znaaju. Koplja se lome, pa i mene strano zanima u kakvom kontekstu i gde e se sve to zavriti. Da li e toj kui vremenom pripisati kvalitete klasine gradske kue ili e joj se desiti nekakve usputne promene. EGO : Glavni kvalitet koji ja tu uoavam, jeste tretiranje poslednje etae na drugaiji nain od oekivanog. Umesto povlaenja najvie etae u odnosu na regulacionu liniju, mi sada uoavamo novu situaciju. Ukoliko neko ve na sledeem objektu pree liniju regulacije na poslednjem spratu, ulazimo u zonu u kojoj arhitektura ne moe da smeta. Ima toliko takvih, kvalitetnih primera u Beu, Parizu. Oni oplemenjuju urbano tkivo. GV : Sve vreme je voena borba u tom pravcu. Za ovakav gabarit, za ove proporcije zgrade, nije problem da poslednja etaa poe ka ulici Moje projektantsko stanovite da je eksces tog tipa sasvim poeljan na ovakvom objektu i na ovom mestu. Ipak, bilo je i tu kompromisa. Ja sam svoje autorske, projektantske apetite zadovoljio kroz injenicu da sam napravio taj otklon, sasvim prepoznatljiv. Kompromis smatram delom projektantske moi i snage da se izbori za svoje delo. Imamo jednoznaan gabarit po svim etaama, koji podrava taj eksces na poslednjem nivou. Iz kog razloga? Pa upravo to to kuu ini znakom. EGO : Ja tu vidim jo jedan kvalitet:
160/161
162/163
kua je bela i ve ta injenica oitava artistiki pristup, ali poseduje i taj jedinstven ekces. Svaki pomak, na koji se u ovakvoj sredini dugo eka, treba visoko vrednovati. Lepo je kad moe da kae da si uspeo da pokrene proces kvalitativnih promena. Moda je bilo presudno to ste godinama izgraivali autoritet, da biste povukli ovakav potez. A taj potez je vaan za arhitekturu jer je sad izvodljivo napraviti veliki broj varijanti. Reiti poslednju etau na nov nain. Ovo je istovremeno i dobar primer kako treba saraivati sa nadlenim slubama na realizaciji arhitektonskih objekata. GV : Na alost, ova sredina ne prepoznaje kvalitet. A ni autoritet po tom osnovu. Ovde se potuje samo integritet vlasti. Nita i niko drugi. EGO : Ko je danas u krizi: arhitektura sa svojim postavkama ili ekonomija koja je u rukama banaka? Da li najbolji objekti nastaju u doba krize? GV : Uvek se radilo onoliko koliko ima para. Ne moe da gradi sa parama koje nema! Moe da namakne poneto tu i tamo, ali para ima koliko ima. Evo i jednog linog doivljaja: Frank O Gehry se odrekao svog projekta, pa samim tim i zarade, iz prostog razloga to je taj konkretni objekat (Las Vegas, Nevada), trebalo da bude kula, a to se nije desilo. U njegovoj percepciji, ta kua je postala nakarada... Dakle, na temu krize, odnosno koliine novca kojom autor raspolae: koliko sredstava - toliko prie. Meutim, ono to sam eleo da kaem je - mnogo je bitnija edukacija! Ja sam imao sree da mi itav niz objekata bude izveden upravo kako sam ih isprojektovao. Ljudi koji su me angaovali to su uradili ili zato to su me prepoznali kao nekog kome mogu da se prepuste, ili su sa sobom u poslovni odnos uneli dovoljno edukacije ili iskustva iz neke druge sredine, te su mogli da proitaju kvalitet. A takvih je malo. Imao sam sree. Generalno gledano, mi smo jedno nekulturno drutvo. Divlja gradnja, nadziivanje, novogradnja... Odatle dolazi na urbanistiko-arhitektonski haos. EGO : Da li Vaa zgrada dominira, tu na uglu, ili samo uestvuje, intervenie, vri transformaciju okoline? GV : Kada kuu sagledavamo iz ulice Koe Kapetana, onda je ona logini niz, a reperna je taka u Krunskoj ulici. Ona suseda nema i nije inkorporirana u celinu zatvorenog bloka. Ona je u Krunskoj slobodnostojei objekat. Ja mislim da svaki objekat manje ili vie transformie prostor, a da je ovo zdanje prilino eksponirano i da samim tim ima veu interaktivnu ulogu. Korespondira sa svojim okruenjem, zavisino od prizme sagledavanje. To moe biti uspela ili neuspela provokacija. Mislim da sam prepoznao mesto. Da li sam to uinio i objektom - to e vreme pokazati. Ve se lome koplja oko neega to nije nevidljivo. Zato ve sad znam da sam uspeo. Vraamo se na priu o dva osnovna principa: pripadanje mestu ili nametanje sebe mestu i lokaciji. Meni nije bila ideja pravljenja spomenika sebi i investitoru, niti nekoj aktuelnoj ili buduoj arhitekturi. EGO : Dualitet koji ste pomenuli je vrlo interesantan: slobodnostojei objekat kao deo konteksta... GV : Uzimajui sve okolnosti u obzir, ideja je bila krajnje jednostavna, napraviti objekat u materijalu jednoobrazan ime bi se istakla njegova skulptoralnost. EGO : Da li je materijal koji ste odabrali za fasadu pruio ono to ste eleli u oblikovanju? GV : Na poetku sam razmiljao da materijal za fasadu bude neki kvalitetan nemaki demit, ali sam brzo odustao. Daljom razradom ideje, doli smo do kamena. Verzija fasade u travertinu je bila malo sladunjava, tako da je usledila konana odluka - eternit. Na objektu je potencirana vertikalnost. To smo realizovali primenom promene ritma i koloraturnih akcenata na svakoj etai ploe su nejednake irine, ali spojnice potenciraju vertikalnost. Zbog toga su irine zazora izmeu fasadnih ploa u horizontalnom pravcu svedene na minimum, a u naglaenom, vertikalnom su 15mm. Zadovoljan sam zavrnim izgledom, krajnjim proizvodom, ali materijalom nisam, u kontekstu poetne ideje. Jer, osnovna zamisao bila je da kua bude od betona. Ali, iz objektivnih razloga se odustalo od te ideje. Naime, nedostajala je odgovarajua tehnologija. Preostala je jedino sumnja da li su zelene ploe bile neophodan likovni elemenat. Kao i u svemu, i tu postoje oprena miljenja: Moda smo tu napravili potez vie? ili Ba tako, ba zeleno je nedostajalo! EGO : Kakvu arhitekturu elite da stvarate? Odnosno, izmeu kojih granica nastaje Vaa arhitektura? GV : Od svih delatnosti u kojima postoji kreativni proces stvaranja, arhitektura je najkompleksnija. Ona jeste multi-disciplinarna kategorija, a ako bi banalizovali, postoje dve strane: jedna je umetnika, inicijator svega, a druga, ni manje ni vie vana, je taj ininjerski, tehniki instrument, koji podrava onaj kreativni deo. Gde, izmeu tih krajnosti, smestiti arhitekturu? I ta to znai definisati projekte u okvirima nekog stila? itav svet je na dlanu, dostupan svima, onakav kakav je - multietniki. Svi mi koristimo sline elemente za nau arhitekturu. Elemente koje koristi za stvaranje arhitekture zavise od sredine u kojoj deluje. Ako je okruenje bogatije, izazov bude vei, jer je mnogo lake primeniti nove tendencije i primeniti nove tehnologije. Ja sam profesionalni svatar. Na mene svata utie i svata volim da radim. Bavio sam se razliitim temama. Postoji izvesno razoarenje zbog manje prilika da se rade javni objekti objekti kulture i sporta, te je moje (kao i drugih kolega) polje delovanja sueno. EGO : Ja Vas nisam doiveo kao svatara, pre kao praktinog autora kome su date anse da stvara na raznovrsnim poljima arhitekture. U razmiljanjima o nekome sa kojim bih mogao da vrim poreenje, zato to je pragmatian, ne previe revolucionaran, ubedljiv, pomenuo bih Borisa Podreku. On ne donosi neto sasvim novo, a funkcionalno je besprekoran. ini mi se da je i Va rad za nijansu iznad potreba ove sredine? GV : Sve to je navedeno, i ja prepoznajem kao kvalitet u Borisovom radu. Njegova posveenost poslu je fascinantna. Pa i broj i raznolikost izvedenih radova. On je izuzetan, pogotovu u detaljima. Ujednaen u dometu i kod manjih i kod velikih projekata. Njegove kue su promiljene. Podrekin rad mi je vrlo blizak. EGO : Da li je uzbudljivo poigravati se gravitacijom? Da li je to ta nova estetika koja e obeleiti Va rad u budunosti? GV : Moj profesionalni moto je potpuno oportun. Ja vrsto stojim na dve noge, tako hodam, takve kue i pravim. Ne kaem da iskorak takve vrste nije potreban. Jeste, iz mnogo razloga,
164/165
166/167
ali poigravanje gravitacijom kao vid reavanja prostornih zadataka ne pripada ovoj sredini. Mi nemamo moi, niti finansijskih niti tehnolokih, koje su potrebne za tako neto. Ne moe da se poigrava gravitacijom u sredini u kojoj je demit fasada standard, jer takav pristup kota. Nema kod nas te mere inventivnosti, nema poigravanja. Mi smo dvadesetak, tridesetak godina sistematski unazaivani, voljno ili nevoljno, to mora da se prihvati kao injenica... Jednostavno, poigravanje gravitacijom nije onaj deo nae struke koji ova sredina prepoznaje. EGO : Kakav profil ljudi ini ciljnu grupu za koju ste realizovali ovaj projekat? Da li pratite ivot kue poto je usele stanari? GV : Sigurno su svi ve uoili da na raznim lokacijama u Beogradu stanari prave neadekvatne intervencije na objektima. Zdanja bi bez takvih izmena imala svoju, zaokruenu estetsku celovitost. Ali oni koji usele u kuu, dodaju joj ili oduzimaju od promiljane jedinstvenosti. Arhitekte odmeravaju proporcije, odnose punog i praznog, a onda? Konkretno, zbog toga to neko poeli da zatiti svoj, naknadno izvedeni podni mozaik, tako to e da zastakli itav deo zgrade, da je praktino zatvori, ja sam ve u poziciji
,,
ZA OVAKAV GABARIT, ZA OVE PROPORCIJE ZGRADE, NIJE PROBLEM DA POSLEDNJA ETAA POE KA ULICI . MOJE PROJEKTANTSKO STANOVITE DA JE EKCES TOG TIPA SASVIM POELJAN NA OVAKVOM OBJEKTU I NA OVOM MESTU. IPAK, BILO JE TU I KOMPROMISA.JA SAM SVOJE AUTORSKE, PROJEKTANTSKE APETITE ZADOVOLJIO KROZ INJENICU DA SAM NAPRAVIO TAJ OTKLON, SASVIM PREPOZNATLJIV. KOMPROMIS SMATRAM DELOM PROJEKTANTSKE MOI I SNAGE DA SE IZBORI ZA SVOJE DELO. IMAMO JEDNOZNAAN GABARIT PO SVIM ETAAMA, KOJI PODRAVA TAJ EKCES NA POSLEDNJEM NIVOU. IZ KOG RAZLOGA? PA UPRAVO TO KUU INI ZNAKOM.
,,
da sastavljam elaborat zatite objekta. Pisao sam investitoru i Drutvu arhitekata Srbije i Beograda, da bih zatitio ovaj objekat kao autorsko delo! Nonsens!!! EGO : Pa da li je mogue zatititi autorski objekat od nesavesnih stanara? GV : Ja imam obavezu da titim objekat, zbog struke, zbog svih nas. Stanar kupuje stan, fasada ne pripada samo njemu! Enterijer i eksterijer su povezane stvari, svako naruavanje tog jedinstva mnogo kota... Meutim, pojavili su se graani koji ne razumeju o kakvoj je arhitekturi ovde re, koji ne razumeju o kakvom se objektu ovde radi. EGO : Da li ste kritini prema svojim delima? GV : Vrlo sam zahtevna osoba, pre svega kritiki procenjujem sebe i svoj rad, a potom i druge. Moja profesija je takva, bavim se neim to je veoma diskutabilno. O estetici nije lako doneti jedan, konaan sud. Potrebno je osmisliti finalni proizvod, tako da bude i prepoznatljiv i kvalitetan. Potrebno je oduiti se onima koji veruju u mene, koji ulau sredstva u moje projekte. I u tom kretanju korak napred, dva nazad, ja se stalno preispitujem. ta je to ako nije samokritinost? Da nisam takav, moj profesionalizam bi bio kompromitovan samozadovoljenjem
onim to je ve postignuto. EGO : A ta dominira, ratio ili intuicija? GV : Obe strane deluju istovremeno. Samo tako daju odgovarajue rezultate. Na poetku procesa projektovanja dominira intuicija, da bi potom racio preuzeo scenu, pogotovu u fazi glavnog projekta. Logino je da racionalnost izbija u prvi plan kada se donose odluke u vezi sa cenama i sredstvima kojima raspolae kako bi realizovao projektovano. EGO : Kako biste opisali estetske vrednosti Vae arhitekture? GV : Estetika je amorfna kategorija, promenljiva od sluaja do sluaja. Ni realizacija nije nikad ista. Estetika, njena vrednost, zavisi i od vremena i od uslova vrednovanja. Lake je drugima da govore o mom radu, o meni. A moja estetika? Ona je zasnovana na postulatima struke i to je moja baza. Ja prihvatam sve izazove profesionalizma. Javnost svega to uradim je jedan od aspekata mog posla i to sam odavno shvatio i prihvatio. Odatle i motiv, potreba da se izborite da kue koje ostaju iza nas, pripadaju kvalitetnom nasleu za sledee generacije.
168/169
I N T E R V J U
IVANA UKROPINA
ZANIMANJE PR MENADERA JE JEDNO OD NAJPOPULARNIJIH ZANIMANJA KOD NAS.ONI KOJI SU VE POPULARNI BI DA UNOVE SVOJ STATUS A ONI KOJI TO NISU, HTELI BI DA PUTEM OVOG ZANIMANJA POSTANU PRIMEENI. IVANA UKROPINA JE NE TIPINA DEVOJKA ZA NAU SREDINU. ONA JE PR MENADERKA, PRIVATNA PREDUZETNICA, USPENA NAUNICA I IMA MANJE OD 30 GODINA.UPOZNAJTE IVANU UKROPINU I NJEN LINI KONCEPT.

Eksluzivno za EGO Fashoff & Fashoff Caf Kosaniev Venac 2, Stari Grad, Beograd, tel. 011 328 84 00 GUCCI, DOLCE & GABBANA, PRADA, MIU MIU, DSQUARD, TODS, FENDI, MONCLER
170/171
EGO : PR kreira sliku u javnosti osobe ili grupe koju zastupa.Od njegove vetine i spretnosti zavisi na koji nain e neki dogaaj ili posebna situacija biti prezentovana medijima i javnosti. Koje talente mora da ima osoba koja se bavi PR-om da bi uspeno reavala sloene situacije u kojima se nalaze klijenti? IU : PR menaderi pre svega moraju biti dobri oratori, a posebno moraju biti veti i u pisanoj komunikaciji. Moraju umeti da sa lakoom komuniciraju sa ljudima i dobro poznaju i razumeju meuljudske odnose. PR menader mora da poseduje znanje iz oblasti savremenog poslovanja, pregovaranja u ugovaranja i da zna da komunicira na svim nivoima. Ova pozicija zahteva fakultetko obrazovanje, visok nivo poznavanja stranog jezika, marketinga, komunikologije, psihologije komunikacija, medija, socijalne psihologije, sociologije, istraivanja javnog mnjenja, poslovnog bontona, protokola, kulture oblaenja, dizajna i mnogih drugih disciplina. Ovaj udbeniki prikaz profesije PR menadera izostavlja ono to je po mom miljenju vrlo vano, a to je oseaj i smisao za lepu re, osmeh, odnosno je ne sais quoi faktor koji ili se ima, ili se nema. EGO :Koliko u odnosima s javnou imate odreene ruke, a koliko su aktivnosti rezultat kompromisa s klijentima? IU : Ta situacija je promenljiva. Nikada nemate apsolutno odreene ruke, osim ukoliko ne radite PR sami za sebe. Klijent kao firma, organizacija ili kao pojedinac, ima neke ideje o sebi, kao i elje na koji nain eli da bude predstavljen javnosti. Budui da je jedan od aksioma profesije PR-a, iskrenost i verodostojnost informacija - eto jo jednog faktora koji utie na to da vam ruke ne budu u potpunosti odreene. Svaki PR menader eli da ulepa stvarnost, da svog klijenta predstavi u najboljem moguem svetlu, meutim, imid mora da odgovara identitetu. Svaki imid koji se formira, a da nema svoj oslonac na istinskom identitetu kompanije ili pojedinca, kratkoroan je i laan. PR menadment predstavlja dugoroan proces u kome formirate svoje ciljne javnosti, negujete ih, informiete, animirate, rastete sa svojim klijentom, preoblikujete se zajedno, napredujete, usavravate se i kontinuirano aljete sliku javnostima Vae ciljne javnosti predstavljaju continuum svedoka vaeg identiteta. Svako ko ne shvata da je PR menadment jedan dugoroan proces, ne moe se ni baviti ozbiljno ovom profesijom. EGO : Da li se deava da radite neto zata u startu znate da ne moe da uspe? IU : Nikada nisam radila neto u ta nisam verovala. Uprkos dugogodinjem iskustvu u oblasti PR menadmenta i marketinga, moje vienje ove profesije je krajnje idealistiko: ono u ta verujete, mora da uspe, i taj elan e vas voditi u procesu komunikacije. Ukoliko ste svesni da neka ideja, projekat ili poslovna politika neke kompanije nije u skladu da vaim moralnim, poslovnim i profesionalnim standardima, nemojte je prihvatiti ili pokuajte da svom potencijalnom klijentu objasnite va stav povodom njegove ideje. Uostalom, uspean PR menader mora umeti da sagleda situaciju, i da istu obrazloi sa svim prednostima i manama. EGO : Koje su prednosti, a ta su mane koje posao PR menadera donosi? IU : Prednosti su svakako kreativnost, sloboda, dinaminost posla, kontakti sa mnogim ljudima razliitih profesija i profila, putovanja, upoznavanje multikulturalnih sredina, novih kultura, stavova i svest da je svaki dan na poslu novi izazov, nova situacija, nova kreacija. Mane ove profesije su stres, nepredvidivost koju okruenje moe da nametne i to to PR menader koji ozbiljno shvata svoj posao, nema odmor. VI ste 24/7 online, i morate uvek biti spremni da reagujete, gde god da se nalazite i ta god da u tom momentu radite. Takoe, komunikacija sa velikim brojem ljudi i ciljnih javnosti u sebi sadri jednu kontradiktornost i prednost i manu. to vie ljudi upoznajete, i to vie iskustva stiete, stvarate mogunosti i za lepa i za manje prijatna iskustva. EGO : Kako ste se odluili za specijalizaciju u sportu? Ljubav ili sticaj okolnosti? IU : Sport sam oduvek volela, budui da smatram da predstavlja jasnu vrednost svakog drutva, kako profesionalni sport, tako i rekreativno bavljenje sportom, koje omoguava deci i omladini jedno zdravo i kvalitetno odrastanje. U sport verujem. Moj angaman u Vaterpolo savezu Srbije dogodio se spletom lepih poslovnih okolnosti, a prerastao je u veliku ljubav, stvorio mnoga prijateljstva i inspirativnu i vizionarsku saradnju. Stoga mogu zakljuiti da, iako nisam imala unapred fokusirane planove da budem PR menader jedne sportske organizacije, uz profesionalizam, elju za uenjem, vizionarski pristup i iskreno potovanje vrednosti koje sport nosi, stvorena je jedna lepa simbioza koja traje godinama. EGO : Kako se promovie neto to moda ne spada u kategoriju vrhunskih rezultata? IU : Moje je iskustvo da sam imala sreu u ivotu da radim na projektima i poslovima u koje verujem i iji kvalitet podravam. Meutim, verujem i da sve ima svoju publiku i konzumente. Kvalitet i trud treba promovisati i nagraditi bez obzira na to da li spada u vrhunski. U neprivrednom sektoru treba promovisati talenat, trud, napore, elju, humanost, moralnost, dok je u komercijalnom sektoru vie faktora koji utii na atrakciju publike. Komercijalna sfera poslovanja, proizvoda i usluga koji su na tritu je raznovrsnija, i mnogi su elementi koji utiu na to da nae put do svojih klijenata. Slaem se da ne moe sve biti vrhunskog kvaliteta, ali odnos cene i kvaliteta mora biti u ravnotei kako bi publicitet bio opavdan i adekvatan. Na alost, danas smo svedoci mnogih iskrivljenih vrednosti koje dobijaju svoj znaajan publicitet i imaju nezanemarljiv uticaj na drutvo. Posebno je vano to to je uticaj na omladinu znaajniji i u tom smislu, mediji, kao i udruenja za profesionalce u oblasti odnosa s javnou i marketinga moraju snositi odgovornost za medijske poruke koje kreiraju. EGO : Obino se pretpostavlja da je kola dovoljna za uspeno bavljenje nekim poslom. Da li je to zaista tako ili se situacija u praksi promenila? IU : Nikada nije bila dovoljna samo kola. Bitna je i praksa, kao i line karakteristike osobe koja se poslom bavi. Kuno vaspitanje se ne stie nuno u koli, kao ni radne navike, entuzijazam, ambicija, volja za uenjem, usavravanjem, lojalnost, kultura komunikacije, timski rad i moralnost. Fakultetsko obrazovanje predstavlja svojevrsni filter, meutim, nae istinske i profesionalne vrednosti dobijaju svoju potvrdu tek u poslovno-drutvenom kontekstu. EGO : Da li je budetski limit ogranienje ili izazov?
torba GUCCI, haljina DSQUARD, cipele PRADA
172/173
tunika GUCCI, izmic DSQARED
174/175
IU : Svaka medalja ima svoja dva lica. U toku jednog dana, smene se i obdanica i no. Jin i jang dva elementa koja su suprotstavljena, ali se dopunjuju. Tako je i sa limitima predstavljaju i ogranienje i izazov. Idealno je kada vaa kreativnost ne mora biti ograniena materijalnim, vremenskim i prostornim elementima. Na alost, to nije realnost, i vrlo esto smo u situaciji da je neki projekat za jue i da su materijalna sredstva izuzetno ograniena. To nijedna osoba koja se bavi kreativnim poslom ne voli da uje. Inspiraciju i kreativnost ne treba guiti, umetnika ne treba sputavati... Meutim, ogranienja izazivaju na intelekt, sposobnost, brzinu i kreativnost i teraju nas da uloimo napor vie kako bismo postigli izuzetne efekte i rezultate u neoptimalnim uslovima. EGO : Kako je biti PR menader u oblasti kulture? Da li kultura moe da preivi bez odnosa sa javnou? IU : Baviti se odnosima s javnou u oblasti kulture, po ideji je slino kao i u sportu. aljete poruku o talentovanim, vrednim ljudima, koji su se puno odricali i rtvovali za svoj poziv. Mislim da baviti se sportom, umetnou i kulturom nije posao, ve predstavlja nain ivota i verovanje u vrednost koja vam obeleava svakodnevicu, kao i ivotne ciljeve. Ove oblasti sa sobom nose veliki naboj emocija, i u skladu s tim, predstavljaju posebnu kategoriju u okviru drutvenih procesa komunikacije i promocije. EGO : Koja je bila Vaa uloga u realizaciji BELGRADE DESIGN WEEK a? IU : Belgrade design week je jedna divna manifestacija koja je mnogo prosvetila nae drutvo. Kao tim ljudi i organizacija koja je od samog osnivanja potencirala vrednosti, uspeh, kreativnost i donela duh savremenosti u Beograd, naila je na dobru saradnju sa svima onima koji su to umeli da prepoznaju. U saradnji sa timom BDW, spojili smo vrhunsku vrednost dizajna i sport. Vaterpolo reprezentacija Srbije predstavlja i danas jedan od najprepoznatljivijih brendova nae zemlje, a taj brend prati i znaajan trud i zalaganje u oblasti struke, dizajna, marketinga i odnosa s javnou. EGO : Film Sedam i poiz 2005-2006. je vana referenca u Vaoj karijeri. Da li ste zadovoljni svojim doprinosom u promociji filma? IU : Izuzetno sam zadovoljna angamanom na promociji filma Sedam i po, i taj film predstavlja pravi primer da deficit finansijskih sredstava ne mora da bude presudan u realizaciji jednog izuzetnog umetnikog dela. Film Sedam i po je okupio fantastinu autorsku i umetniku ekipu koja je predano, puna entuzijazma dala sve od sebe, realizovala veliki film i dala doprinos srpskoj kinematografiji. Film se sastoji od sedam pria o ljudskim gresima srebroljublju, gnevu, razvratu, neumerenosti u jelu i piu, gordosti, oajanju u lenjosti i zavisti. Svi gresi su obraeni na humoristian nain, ali krajnja poruka svakako postoji kroz smeh otkrivamo koliko su zapravo tetni po nas. Kao srpski film osvojio je nagradu Car Konstantin na filmskim susretima u Niu, kao i nagradu za najbolji scenario u Vrnjakoj banji. Nagraen je i tradicionalnom nagradom publike TV novosti. Sveina i duhovitost, jak i smislen autorski angaman, ali i mudro odabrana plejada, generacijski i po senzibilitetu, razliitih glumaca ine ga dodatno monim. Bila mi je ast da od samog poetka realizacije filma dam svoj doprinos ovom ostvarenju. EGO : Odakle interesovanje za kapoeru, tradicionalnu brazilsku borilaku vetinu koja kombinuje ples i muziku? IU : Kultura je riznica interesantnih pria, i tokom studija, prouavajui antropologiju, istoriju civilizacije i teoriju kulture, naiete na pregrt inspirativnih tema, koje nisu dovoljno obraene, ili koje su nam daleke, pa nismo imali priliku da im se dovoljno pribliimo ili posvetimo. U kulturi, poznata je teorija igre, i kapoera predstavlja dragulj za analizu i objanjenje kako je jedna borilaka vetina, zaodenuta muzikom, plesnim ukrasima, mentalnom higijenom i filozofskim promatranjem ivota, uspela da pomogne robovima da se oslobode od monijeg i brojnijeg protivnika. Osim to ima veliki znaaj za kulturu i istoriju June Amerike, danas predstavlja egzotian sport, umetnost, a nekima i nain ivota. Kapoera je, u stvari, ah ljudskim telima. EGO : Biti autor, scenarista i reiser dokumentarnog filma predstavlja poseban izazov. Kako biste opisali to iskustvo? IU : Svako ko se bavi kreativnim poslom poznaje uzbuenje stvaranja nekog svog malog dela. Kada imate jasnu ideju i viziju kako neto treba da izgleda i koji treba da bude sadraj, onda su svi vai umni i emocionalni kapaciteti usredsreeni na formiranje strukture i estetike dela. Dokumentarna forma zahteva ozbiljan istraivaki rad, te izazov stvaranja dela nosi i odgovornost autora, budui da ne dozvoljava fikciju i ograniava umetniku slobodu. EGO : Vodili ste marketinki tim Orchestra fashion group by Verano i modnih brendova COIN, INTIMISSIMI, CALCEDONIA, GAS JEANS i mnogih drugih. Koji kvaliteti su Vas preporuili za tu poziciju? IU : Kao osnovni preduslov da budete u top menadmentu jedne uspene kompanije, morate poznavati odnose i procese savremenog drutva, a u oblasti mog poslovanja - marketing i odnose s javnou. Cilj mi je bio da unapredim korporativne odnose i komunikaciju kompanije sa ciljnim javnostima, da doprinesem da kompanija ide korak dalje sa stratekim planiranjem kampanja, i da svoju kreativnost plasiram kroz timski rad unutar firme, kroz saradnju sa medijima, marketinkim agencijama, i to je najznaajnije sa meunarodnim partnernima, koji predstavljaju evropske gigante u modnoj industriji Evrope. Inspiracija, odnosno ideja mi je bila da doprinesem uvoenju koncepta emocionalnog brendiranja i uspostavljanju lojalnosti klijenata, uprkos ekonomskoj krizi. EGO : Bavite se i organizacijom venanja. Da li su Vam klijenti zahtevni kao oni iz amerikih filmova? ta su bile najneobinije elje koje ste ispunili? IU : Moja najbolja prijateljica Milica Leki i ja predstavljamo upravo tim iz amerikih filmova, koji proizvodi bajke za dan venanja. Kada smo osnivale firmu za organizaciju specijalnih dogaaja, ideja nam je i bila da neemo nikada realizovati dva ista venanja, osnosno dve iste svadbe. Svaki par je jedinstven, drugaiji, i iako su nekada razlike u eljama klijenata zaista filigranske, uvek postoji neka specifinost u estetici i protokolu tog dogaaja. elele smo da donesemo u Srbiju novi duh i energiju organizacije svih vrsta sveanosti. Kombinovanjem tradicionalnih vrednosti i prakse sa savremenim trendovima ove
haljina DG, cipele DG
176/177
profesije, kao i korienjem najsavremenijih event softvera, odluile smo da idemo korak unapred, i pruimo tritu magine dogaaje po najviim standardima. Chic Mystique Partners je specijalizovan za venanja, sve vrste korporativnih i privatnih proslava i dogaaja, kao i za PR u oblasti lepote, mode, zabave, sporta, poznatih linosti i lifestyle tema. Svakom klijentu posveujemo potpunu panju, trudimo se da budemo personifikacija arobne lampe i moto nam je: elje naih klijenata, za nas su zapovesti! Komunikacija je od sutinskog znaaja. Uspeh je definisan dobrim izborima koji daju trajne efekte. Chic mystique tei da bude najbolji izbor svojim i potencijalnim klijentima kroz konzistentan profesionalizam, najvii nivo usluge i potovanje senzibiliteta svake individue, mladenaca ili kompanije. EGO : Na narod je od davnina okrenut mitovima i mitologiji. To je pretpostavljam bilo polazite i Vae master teze. Koji su to pseudo mitovi kojima nas bombarduju sa malih ekrana i da li smo ih uopte svesni? IU : Industrija kulturno-zabavnog sadraja koristi mitologiju savremenog drutva radi podsticanja prodaje. Savremenu mitsku grau, odreujemo kao pseudomitologiju, budui da ne odgovara esencijalnoj definiciji mita, ve nosi njegove funkcije, ali su mitski akteri, linosti i pojmovi iz realnog ivota. Kao i tokom istorije i razvoja kulture, u savremenom smislu mitska graa se koristi u cilju manipulacije graanima, bilo da je re o masi ili eliti. U radu Pseudomitovi 20. veka u slubi reklame, bavim se analizom mitova savremenog drutva koji su upotrebljeni kao instrument advertajzinga da podstakne globalnu potronju. Produkti i ostvarenja masovne kulture, kao i savremeni mediji podigli su happy end, lepotu, mladost i erotiku na pijedestal vrednosti globalnog drutva i postali talac industrijskih i komercijalnih giganata. Krajem 20. veka, potrebe graana globalnog drutva zamenjene su enjom za lepim ivotom, prijatnou i glamuroznom svakodnevicom. Da li je ova pojava najblia romantiarskoj estetici i da li bismo je mogli nazvati neoromantizmom u marketingu?! Savremeni marketing je prepoznao (ak i proizveo) taj transfer potrebe u elju i emocija i tea tralizacija stvarnosti postaju dominantni diskurs komunikacije. EGO : Da li doktorske studije znae da usmeravate karijeru ka nauci, odnosno ka teoriji? IU : Doktorske studije teorije dramskih umetnosti, medija i kulture predstavljaju veliki izazov mom intelektualnom i akademskom usavravanju, kao i plodno tle za razvoj novih ideja i doprinos savremenoj nauci. Od upisa na osnovne studije Fakulteta politikih nauka, moje interesovanje za akademsko i profesionalno usavravanje uvek je bilo vezano za medije i kulturu, uvek sam bila naklonjena umetnosti, i insistirala na spajanju visokih vrednosti u sportu, umetnosti i savremenim medijima. Nakon osnovnih i postdiplomskih studija i desetogodinjeg radnog iskustva, moja teorijska i praktina saznanja, dovoljno su sazrela da se vratim akademskom angaovanju i posvetim temama koja su me uvek nauno interesovale. Paralelno sa aktivnim poslovnim angamanom, na doktorskim studijama se bavim fenomenima savremene kulture i medija, i stremim da otkrijem do kog nivoa je dramska umetnost ukljuena u svakodnevicu, odnosno da istraim koji su to novi diskursi, modeli i obiaji specifini za sam poetak 21. veka. U svojoj disertaciji u se baviti temom Event - neizbean marketinki ili socijalni diskurs 21. veka? elim da istraim koji su to prelomni momenti dananjice kada je specijalan dogaaj postao event, kako se marketing oslonio na ljudsku emociju umesto na racio, zato je karnevalizacija svakodnevice postala marketinki, poslovni i privatni nain ivota, spektakl kao condicio sine qua non dananjice, kao i da utvrdim da li je znaaj imida prevaziao potrebu za profitom. Event je danas re koja daje znaaj, status, istie posebnost dogaaja ili zbivanja, i postaje globalni fenomen koji sa sobom nosi dozu uzvienosti, protokolarnosti, glamura, publiciteta, i predstavlja mesto i vreme gde su prisutni samo odabrani. EGO : ta je preostalo kao izazov ili neka neostvarena elja? IU : Svaki, pa i najmanji detalj naeg ivota, sadri u sebi eksplozivnu mo koja nam moe promeniti ivot i koja nas moe pokrenuti da sebe gradimo u bolju i kvalitetniju linost. U svakom danu moemo pronai novi izazov, i nisu samo krupni dogaaji ono to nas ispunjava i ini srenima. Doktorat ili visoka pozicija unutar kompanije ne predstavljaju krajnje domete, niti ine ivot, a ne ine nas ni boljim ni loijim ljudima. Kroz akademsko usavravanje i profesionalno iskustvo, raae se nove mogunosti, inspiracije i poslovi, a biti srean i nai zadovoljstvo u svakodnevici privatnosti s jedne strane, i profesionalnosti sa druge, predstavlja veliki izazov za svakog oveka. Ako inite pravu stvar sa pravim razlogom, onda vas na kraju puta eka i pravi rezultat. EGO : Koliko Vas je uspeh promenio? IU : Nezahvalan je zadatak da sebi stavite lovorov venac. Uspeh je neto to dolazi kao logian rezultat kada se neemu posvetite i date svoj maksimum, a kada je re o slavi - sebe ne doivljavam kao slavnu osobu. injenica jeste da poznajem mnogo ljudi iz razliitih sfera poslovanja, sporta i umetnosti. Verujem i da mnogi poznaju mene, ali to je neto to donosi priroda profesije, uz moje zadovoljstvo da sam veinu svojih angamana uspeno obavljala. Kao to sam rekla, biti uspean ne znai i biti dobar ovek, tako da sam zahvalna svojim roditeljima, odnosno porodici i najbliim prijateljima to su mi uvek bili podrka u mojim eljama i planovima, ali i iskreni kritiari. Zbog svog kunog vaspitanja, stojim sa obe noge na zemlji i, pre svega, cenim potenje, moralnost i doslednost. Videti svet i doiveti mnoge prijatnosti jeste privilegija, ali pravo utoite predstavljaju oni koji vas najvie vole i najbolje poznaju. EGO : Kako biste opisali svoj EGO? IU : Nije lako objasniti sebe, svoje ideje vodilje, vizije i ivotnu filozofiju u par rei, a da ne zvui kao klie. Trudim se da uskladim mogunosti i elje, sposobnosti i ambicije, te da uvek dajem svoj maksimum. Visoko cenim tradicionalne vrednosti - potenje, moral i iskrenost, i beskompromisno verujem u ljubav. Ljubav nas uznosi, daje polet, ispunjava i predstavlja energetski kondenzator za ivot. Racio nam je neophodan da bismo umeli da se nosimo sa ivotnim dilemama, ali su emocije te koje nam daju ivot. Ukratko, volela bih da budem pobednica ivotnih utakmica koju ispunjava ivotna radost.
BISTRO FASHOFF CAF, haljin DG,torba GUCCI, izme GUCCI
178/179
I N T E R V J U
DR NENAD STEPI
DA JE OVAJ RAZGOVOR PROMOCIJA UDRUENJA ZA PLASTINU HIRURGIJU, REKONSTRUKTIVNU I ESTETSKU HIRURGIJU SRBIJE, MODA BI NAM GENERALNI SEKRETAR DOZVOLIO DA GA PORTRETIEMO SA BARBI LUTKOM U JEDNOJ RUCI I LUTKOM ACTION MEN U DRUGOJ...... DA JE ELEO SVOJ RAD DA REKLAMIRA FOTOGRAFIJAMA PRE I POSLE PORTRETISALI BI SMO SPECIJALISTU PLASTINE, REKONSTRUKTIVNE I ESTETSKE HIRURGIJE, SA SVE HIRUKOM MASKOM,KAPOM I ZELENIM MANTILOM....
razgovor vodila Dostna Jankovi fotografije Rade Kova, www.radekovac.com
180/181
EGO : Kako i gde pronalazite snagu da savesno izvravate tako kompleksne zadatke? NS : Po pitanju izdrljivosti, ja nemam problem: u ponedeljak sam se vratio sa strunog putovanja iz Italije, radio ceo dan na VMA, predvee odmah posle snimanja za EGO, imao sam zakazane razgovore sa pacijentima u privatnoj praksi, u utorak sam otiao za Novi Sad, vratio se u pono, u sredu opet Banjica... EGO : Pitam Vas za psihiku snagu? Va radni dan nije tipian, podrazumeva suoavanje sa velikim oteenjima tkiva, spreavate amputacije... S druge strane, sa istom nadom u kvalitetniji ivot iekuju Vas i pacijenti iji izgled usavravate hirurgijom, primenom najsavremenijih metoda i materijala. Kako se ta dva sveta preklapaju? NS : Tako ivi svaki hirurg. Svi mi, jo na fakultetu, razmiljamo ime emo se baviti jednog dana, koju specijalizaciju vidimo kao svoju budunost. Ja medicinu doivljavam samo kao hirurgiju. Tako je otkad znam za sebe. U takvom sam okruenju rastao, moji roditelji su lekari. EGO : Znai, ve u detinjstvu ste doneli odluku koju niste tokom ivota promenili? NS : Ne, ne, ne... elja mi je bila da budem ili lekar ili automehaniar! Podjednaka elja. Bitno mi je bilo da bude neki kreativan posao. Hirurgija je kreativna, nekad manje, nekad vie. Desilo se da sam izabrao plastinu, ona je veoma kreativna, ali ne u estetskom smislu, ve u rekonstruktivnom. Estetska je samo jedan jako mali deo plastine hirurgije, mada se najee pominje u javnosti. Od svih grana hirurgije, plastina se jedina bavi celokupnim ljudskim telom, od glave do pete. Kreativnost u tom rekonstruktivnom radu je mnogostruka. Bavimo se uroenim anomalijama, leenjem tumora, rekonstrukcijom defekata nastalih nakon ostranjenja velikih tumora... To su sve velike oblasti koje mediji retko pominju. Ali su to teme, koje na alost, dobijaju sve vei znaaj u odreenim stanjima, jer sve vei broj ena pristaje na rekonstrukciju nakon amputacije dojke. Republiki fond u potpunosti pokriva trokove. Mnoge ene to ne znaju i prolaze golgotu kroz dugi proces zraenja, hemioterapije. EGO : Ako sve vei broj ena pristaje na rekonstrukciju, da li to znai da je u porastu broj obolelih? NS : Najei karcinom kod ena je karcinom dojki. To su uasne brojke: u Evropi se samo do 9% ena podvrgava rekonstrukcijama, a kod nas govorimo o svega jedan do 1,5%. U takvim situacijama imamo fanstastino preklapanje rekonstruktivne i estetske hirurgije. Mi rekonstruiemo dojku, trudei se da ta dojka i estetski lepo izgleda. Moda ta dojka nee izgledati lepo kao prvobitna, ali e se ena vratiti normalnim funkcijama, socijalizovae se, moi e da obue usku majicu, da ode na plau, nee morati da stavlja razne umetke. To su ak tri aspekta leenja: rekonstrukcija, estetika i psiholoka rehabilitacija. EGO : U medijima koji su obraivali temu implantanata, pominju materijal kohezivni gel, da li je to neto novo? NS : Kao to medicina napreduje, tako napreduje i tehnoloki razvoj. Implantati od pre 20 godina i ovi dananji nisu isti. Ve vie od 10 godina postoje visokokohezioni gelovi. Takav gel nije tean, on ne moe da iscuri, praktino je kao ele-bombona. To umnogome spreava migraciju silikona u organizam, iako se i pored toga oko samog implantata stvori odreena kapsula, jer organizam reaguje na strano telo. EGO : Na koji nain se oblikuju elje pacijentkinja pre nego to se oblikuju nove dojke? Koji su to novi pre-operativni standardi? Kakva su to specifina merenja koja prethode donoenju odluke o obliku i dimenzijama implantata? NS :Kad sam ja poeo da se bavim ovom granom hirurgije, nisu postojala jasna merenja. Moji nastavnici me tome nisu uili. Poznata je bila prirodna asimetrija, razlika koja je ponekad i 30 do 40% izmeu dojki. Ali jasna merenja, ne. Bila je to vie ACIMETRIJA. Radilo se iskustveno. Na svu sreu, danas je sve manje pacijentkinja koje ele znaajno uveanje dojki, onako kako je to bilo popularno pre 15 godina. Ako izaete u susret takvim eljama, nastaje problem kada nemate dovoljno okolnog tkiva da zatvorite implantat. Zahvaljujui preciznim merenjima, uzima se u obzir veliina postojee dojke, irina grudnog koa, koliina lezdanog tkiva, uzima se u obzir i merenje poloaja bradavice u odnosu na klavikulu (kljunu kost ), distanca izmeu bradavice do infra-mamarne brazde ispod same dojke. Sve su to neke mere koje jasnim raunanjem - oduzimanjem i sabiranjem - vode do toga da moemo vrlo decidirano da kaemo od koliko do koliko kubika implantata moe da se ubaci. EGO : Da li se pri razgovoru sluite i kompjuterskim programima? NS : Za mene, to nije najsrenije reenje. Postoje dva kompjuterska programa koja sam ja imao prilike da koristim. Meutim, to nikada ne moe da prikae reenje za sve pacijente. Prvo, imate razliite oblike implantata. Drugo, programi uzimaju u input i elju pacijenta, pa kada na predloeni oblik dodate veliki zahtev, dobijete udo! Zato imamo ta jasna merenja. Svaki implantat ima tri veliine: ima svoj prenik, svoju visinu i projekciju u polje. I zato moemo da saoptimo pacijentkinji da u obzir dolazi zapremina od 300 do 360 kubika, a da sve preko toga ne dolazi u obzir. Konkretan primer: imao sam pacijentkinju iji je grudni ko irine 26cm, jako usko. A elela je da stavi 400 kubika. Sam implantat je irok 14cm. I? Nije bilo mogue da joj objasnim da prostim sabiranjem, sa onih 2cm koje moramo da ostavimo izmeu dojki, pa plus njena koliina tkiva, da bi te dojke vie ile u pazuh, sa strane, da bi gore bila ira nego u kukovima. Nije mogla da shvati... EGO : I ta onda? Postane pacijent druge klinike? Znam da se po ekaonicama listaju magazini koji publikuju fotografije pre i posle. Razlike u pristupu, da ne kaem stilu Vaih kolega, sasvim su oigledne. Da li je mogue usmeravati trite prema tim strunim asopisima? NS : To nisu struni asopisi, to su specijalizovana izdanja. Ali ja smatram da lekari uopte ne treba da se reklamiraju. U principu svi mi, moje kolege, imamo sline stavove. Meutim, onog trenutka kada smo postali potroako drutvo, onoga asa kada novac ue u medicinu, tada medicina gubi, jer novac dobija na znaaju. Ponavljam, lekar ne treba da reklamira sebe, za hirurga je najbolja reklama njegov rad. Ja ve 10 godina radim i privatno, a nigde se ne reklamiram, moje pacijentkinje su moja preporuka za dalji rad. U privatnoj praksi, uglavnom se radi o enskoj populaciji. I svaka
moja pacijentkinja dolazi sa odreenom dozom sigurnosti, poverenja, jer je videla neki moj rad. Samim tim, mnogo je lake pridobiti takvog pacijenta, nego na osnovu reklame. EGO : Ali, ta kada se dogodi da pacijentkinja hoe isto to ste uradili njenoj drugarici, a da su one pri tom potpuno razliit projektni zadatak? Dve prijateljice, razliite grae, proporcija, a ele identino... NS : Eh, pa esto dolaze pacijentkinje koje kau: moja drugarica ima 350 kubika, hou i ja! Ista zapremina implantata na eni od 1,65 i na eni od 1,81cm visine? To nije isto! EGO : Podsetila bih Vas na domai film Zuckerwasser - eerna vodica, sa Sonjom Savi u ulozi pacijentkinje - praksa je nekada podrazumevala psiholoku procenu pre odobrenja da se pristupi promeni spoljnih manifestacija linosti. A sada? Simpozijumi, kongresi, sastanci, pa predavanja kolega, predstavljanje novih tehnologija i materijala u organizaciji farmaceutskih industrija... Da li imate u okviru takvih susretanja kontakte i sa psiholozima? NS : Ne. Moda bi u okivru specijalizacije za plastinu hirurgiju, trebalo uvesti i te predmete... Ali, sve ee na naim kongresima, iskusni hirurzi dre predavanja kako odabrati pravog pacijenta i kako izbei pogrenog. To su ve klasina predavanja velikih imena plastine hirurgije. Na poetku, ja na takva predavanja nisam obraao panju, nisam ih sluao, sve dok mi se nije desila pacijentkinja... E sad mogu takvu linost da prepoznam i pre intervencije! Odmah, na poetku. To su najee osobe koje su ve obile pet, est lekara. Zatim doe i prepriava ko joj je ta rekao. Jedan joj je rekao da ovo moe, a onaj drugi da ono ne moe. Takvog pacijenta treba izbegavati. Najbolje cenom. EGO : Dobro, to je jedan deo prie, a drugi je da li je mogue prepoznati pacijenta koji e zalutati u preoblikovanju, one koji se potpuno otue od svog tela? NS : Postoje osobe koje su potpuni zavisnici od plastine hirurgije. Njih je nemogue prepoznati na poetku. One se vraaju. Na primer, sa priom da su im se implanti smanjili. A nemogue je da su se grudi smanjile. Ili kod uveanja usana. Dodaju, i dodaju, i ... EGO : Da li je za izgled izujedale te pele ili udarac vrelom peglom delimino uzrok u neadekvatnom post-operativnom ponaanju? NS : Ne, nije to razlog loeg rezultata. Uvek je uzrok preterivanje. Takozvani PRETERIZAM. Mi, tano je, ivimo u podneblju u kojem se u svemu malo preteruje. Pa je i prosena veliina implantata, koja se na ovim prostorima ugrauje - 350 kubika, dok je prosek na zapadu 250. Znaajno manje. Za ovih 20 godina, radio sam puno, a nisam uradio vie od pet pacijentkinja sa implantatima manjim od 270. Sve od 300 pa navie. EGO : A bile su kandidati za manje? Zato kad veliina ne utie na cenu? NS : Da, ali ba zato - cena je ista, a na to se gleda hajmo sad za sve pare!. EGO : Moete li da nam pojasnite postupak ubrizgavanja sopstvene, filtrirane masti? To ima naziv lipofiling? Da li se to primenjuje samo za takozvani prazni tip dojki, kao dopuna nakon ugradnje implantata? NS : Ne, radi se na celom telu. Zato to zovemo lipo-skulptura. Dakle, ne postoji samo lipo-sukcija, ve i lipo-skulptoralni filing. Taj postupak se primenjuje ve 20, moda i 30 godina. Jedno vreme je bio potpuno potisnut. Poslednjih godina se akcenat sve vie stavlja na lipofiling, i mnogi hirurzi u svetu ga sve vie koriste. Ali, ja nisam neki veliki pristalica. Zato to su masti, kao masti - loe vaskularizovane. Loa cirkulacija znai da se veliki deo te masti, one koja se ubrizga iz nekih drugih delova tela, iz-resorbuje. I nestane. Onda vi, da biste dobili eljeni efekat, morate da idete u hiper-korekcije. U neko ulegnue, da li na vratu, da li na elu, obrazima... Zato takva pacijentkinja nekih mesec dana nakon intervencije ne izgleda kako treba, samo da bi se dobio zadovoljavajui krajnji efekat. A resorbcija masti ponekad traje i est meseci. Ranije su se koristile specifine centrifuge, da bi se ta mast, pre ubrizgavanja, razbijala na najsitnije partikule. Danas se aspirirana, izvaena mast, ostavi da bukvalno odlei, da se taloenjem separira. Tako dobijamo teni deo gore, suvi deo u sredini i onaj najnii, koji predstavlja praktino stem elije masti. Te najtee, koje padnu na dno, imaju najvei potencijal opstanka i najmanji procenat resorbcije. Ako samo taj segment masnog tkiva ubrizgate, dobiete zadovoljavajui efekat. EGO : ta bi mogli da nam kaete o manje vidljivim korekcijama? Do sada smo priali o uveanju delova tela koji ine takozvane sekundarne seksualne odlike. Meutim, statistika belei rast broja operacija na enskim genitalnim organima... NS : Svakodnevno imamo sluajeve koji su, nekako, vie u domenu Rekonstruktivne hirurgije. Na primer, aplazija vagine, gde postoji uroeni nedostatak, kada kod devojaka zbog nepostojanja otvora izostaje menstruacija. Tada pristupamo kompletnoj rekonstrukciji, stvaramo neo-vaginu. EGO : Zahtev za himenoplastiku upuuju sa razliitim motivima pacijantkinje koje ele da povrate nevinost... Za suavanje kanala zahtev se vezuje za viestruke poroaja... A ko su kandidatkinje za korekciju usana oko vaginalnog otvora, da li je to vezano za bioloku starost? NS : Veliina usana nema nikakve veze sa ivotnim dobom. Taj tip operacija je prilino est. A korekciju irine kanala posle poroaja verovatno vie rade ginekolozi. To nije u domenu plastine hirurgije. Meni nije poznato da postoji porast broja zahteva za tu vrstu operacija. EGO : Kakav stav imate o dramatizaciji deavanja u hirurkim salama a i oko njih, pisanih za potrebe televizijskih serija? NS : Nip / tuck je serija koja me je na poetku oduevila. Prvih tridesetak epizoda su bile zaista realne. Bilo je puno primera prepisanih iz prakse. Posle su krenuli sa nekom patologijom koja nema veze sa realnim ivotom... Hirurzi nisu ekscentrici! Oni su surovo realni. A svi mi jesmo emotivni, ali ne javno. Duboko u podsvesti proivljavamo svaku operaciju. I zato ima puno hirurga kojima srce pukne, eksplodira u ezdesetoj. Zato to neko koga sree tridesetak godina i koji se sve vreme ponaa kao nije to nita, on zapravo ima jaku kontrolu, iako podsvest radi sve vreme, a stres se gomila... EGO : Kako se oputate? Da li je istina da su hirurzi izloeni povienom luenju adrenalina i da su stoga skloni ekstremnim sportovima? NS : Uvek u jednom delu operacije, hirurgu raste adrenalin. To jeste tano.
182/183
,,
184/185
UZ FUDBAL KOJI JE OBELEIO VAE ODRASTANJE, POMINJALI STE DA SU RODITELJI LEKARI.KOJI JE DOGAAJ ILI PROCES KOJI VAS JE USMERIO BA PREMA HIRURGIJI,OD SVIH OBLASTI MEDICINE? MOJ OTAC JE BIO HIRURG I BRAT, STARIJI BRAT JE HIRURG.MAJKA-STOMATOLOG.POTO JE ZA MENE, KAO TO REKOH, MEDICINA JEDNAKO HIRURGIJA, ZNAO SAM DA U SE BAVITI HIRURGIJOM. ONO TO NISAM ZNAO, JE DA LI E TO BITI PLASTINA HIRURGIJA ILI ORTOPEDIJA.TO SU BILE DILEME.
,,
Meutim, mene oputa odlazak u kafanu, uivanje sa drutvom uz muziku, dobro pripremljena hrana. Volim da jedem... Dok sam bio mlai, bio sam sportski tip. To je vreme stare Jugoslavije. Tada je bilo normalno da svi igraju fudbal. Kasnije je poela manija ovih individualnih sportova. Mi nismo nacija fancy sportova. Mi imamo najboljeg tenisera na svetu, ali to ne znai da smo teniska nacija. EGO : Uz fudbal, ta je jo obeleilo Vae odrastanje? Pominjali ste da su roditelji lekari. Koji je to dogaaj ili proces koji Vas je usmerio ba prema hirurgiji, od svih oblasti medicine? NS : Moj otac je bio hirurg. I brat, stariji brat je hirurg. Majka - stomatolog. Poto je za mene, kao to rekoh, medicina jednako hirurgija, znao sam da u se baviti hirurgijom. Ono to nisam znao, to je da li e to biti plastina hirurgija ili ortopedija. To su bile moje dileme. EGO : A nauni rad ste vezali za hirurgiju ake? Tema magistrata je Uticaj stepena kontrakture prstiju aka na uspenost hirurkog leenja Dupuytrenove kontrakture a doktorata je Uticaj intraoperativne primene kortikosteroida na oporavak nervusa medijanusa u bolesnika sa sindromom karpalnog kanala. Zato aka? NS : aka je efektorni organ, po meni najbitniji efektorni organ ovekovog organizma. Tokom pripreme doktorata, ja sam se bavio kompresivnom neuropatijom medijanusa. To je jedan nerv koji prolazi kroz karpalni kanal, zajedno sa drugim strukturama, sa tetivama. Tragao sam za metodom kojim bi se izbegla ta najea kompresivna neuropatija, ta velika frekventnost takvog stanja, koje je veoma lako reivo, hirurki - veoma jednostavno. Primetio sam da u odreenim situacijama takozvani konzervativni tretman, sa fizikalnom terapijom i davanjem nekih lekova, inekcija, daje dobre efekte,
ali dobijate rezultate prolaznog karaktera. A hirurgija pomae neprikosnosveno, definitivno. elja mi je bila da objedinim te dve metode. Znai, da dajemo intraoperativno tu medikamentoznu terapiju, inekcije steroida, ali tek kada otvorimo i oslobodimo taj pritisnuti nerv. Jedan od najeih steenih uzroka za kompresiju zgloboruja je poloaj, ponavljanje iste radnje mnogo puta. Oni koji provode mnogo vremena za raunarom, pogotovu profesionalni daktilografi, koriste onaj dodatak ispred tastature, da bi im oslonac bio na dlanovima. Sindrom karpalnog kanala prerasta u profesionalna oboljenje. EGO : Znai, ideja je bila da: ako nehirurko leenje daje rezultate, koje je opravdano, ali je prolaznog karaktera, a imamo kao definitivno reenje hirurgiju, zato onda da ih ne objedinimo? I dobio sam solidne rezultate. Nisam dobio definitivni bolji, ali sam dobio bri oporavak! To sam hteo da reim i uspeo sam. aka ima toliko sitnih delova, tako je delikatna za korekcije uroenih nedostataka, za vraanje funkcije nakon povreivanja,... Ja sam akom oduevljen! Ne postoji hirurg koji je za svoj radni vek savladao aku, da kae - e ja sad ovo radim fantastino. EGO : A profesor doktor Milomir Ninkovi? NS : To je ovek koji je potekao sa ovih prostora, sa prostora bive Jugoslavije. Svetski priznat strunjak i jedan od, po meni, verovatno najveih hirurga rekonstruktivaca dananjice. Dakle, ovek koji se bavi mikrohirurgijom, ef Plastine hirurgije na Univerzitetskoj klinici u Minhenu. EGO : Da li ste u kontaktu? NS : Mi smo u stalnom kontaktu. Pre pet, est godina, pitao sam ga da doem malo kod njega na Kliniku... On je uo neka od mojih predavanja na zajednikim
strunim okupljanjima, pa je uzvratio sa za tebe, to se tie mikrohirurgije, nema tajne, ali hajde doi da vidi kakva je organizacija kod nas... Dobro, to je bilo vie onako, kurtoazno... EGO : Vi ste skromni? NS : To je ovek koji je napravio transplantaciju podlaktica sa kadavera, znai - sa mrtvog oveka, oveku kome su nedostajale obe podlaktice. I te podlaktice rade i dan danas, slue ne kao roene, ali pacijent funkcionie potpuno normalno. To je jedan od njegovih fantastinih uspeha. Moj veliki zadatak je da to napravim ovde, u Srbiji! EGO : Ve ste imali zapaene radove u mikrohirurgiji, u pitanju je uklanjanje tumora vilice, intervencija nakon koje je bilo neophodno nadomestiti tkivo... NS : Da, kod tumora donje vilice esto koristimo mikrohirurke metode transfera dela kosti sa potkolenice. Tako da se mikrohirurkom metodom vri implantacija segmenata kostiju za rekonstrukciju donje vilice. Ja sam, konkretno, pre sedam - osam godina, ne sam, ve u saradnji sa maksilo-facijalnim hirurzima, napravio rekonstrukciju kompletne donje vilice. Oni su obolelu odstranili, a na mikrohirurki tim ( koji sam ja vodio na toj operaciji ) je napravio novu, od tkiva sa obe potkolenice, od po 15cm kosti. Do tada, u literaturi je bilo zabeleeno 4 takva sluaja. Mi na, peti, do dana dananjeg jo nigde nismo publikovali! To je svojstveno lekarima iz Srbije - mi svi ovde radimo ozbiljnu hirurgiju, a o tome priamo uz gusle. A u inostranstvu, od jedne takve operacije, njih 15 iz tima napravi 15 radova i to svuda bude prihvaeno. Ja volim mikrohirurgiju i o njoj dosta priam, nju sam uio uz starije kolege, kao specijalizant. Imali smo, u svoj onoj nesrei ratova tokom devedesetih, ranjenike sa velikim defektima, kako mekih
,,
NIP/ TUCK JE SERIJA KOJA ME JE NA POETKU ODUEVILA. PRVIH TRIDESET EPIZODA SU ZAISTA BILE REALNE.BILO JE PUNO PRIMERA PREPISANIH IZ PRAKSE. POSLE SU KRENULI SA NEKOM PATOLOGIJOM KOJA NEMA VEZE SA REALNIM IVOTOM.... HIRURZI NISU EKSCENTRICI! ONI SU SUROVO REALNI. A SVI MI JESMO EMOTIVNI, ALI NE JAVNO. DUBOKO U PODSVESTI PROIVLJAVAMO SVAKU OPERACIJU. I ZATO IMA PUNO HIRURGA KOJIMA SRCE PUKNE, EKSPLODIRA U EZDESETOJ.
,,
tkiva, tako i kostiju i svega ostalog... Tu je mikrohirurgija bila zaista neprikosnovena. Jer bi sigurno 70% takvih ranjenika zavrilo sa amputacijom ekstremiteta, da nismo uspeli da ih rekonstruiemo i da im, kako - tako vratimo funkciju. EGO : Dakle, Vi ste se opredelili za dui put, za hvatanje u kotac sa krupnijim problemima? Ono to mi je bila osnovna ideja vodilja, kada sam poeo da se bavim medicinom, bila je da struna javnost zna za mene. Ne celokupna javnost, mediji. Meni nije interes da budem deo reality show programa. Za mene mnogo vie ljudi zna u inostranstvu, u strunim krugovima. Znaju me i ovde, svi, ali sam ostvario fantastine kontakte sa svetskim strunjacima. Srean sam da sam pozvani predava na takvim, strunim skupovima. EGO : A kako izgledaju susretanja na ovim drugim, ne - strunim skupovima? Vaa generacija je sada u zenitu, bez obzira na profesiju. Da li se pozivaju na poznanstvo iz kolske klupe kada ste na relaciji lekar / pacijent? NS : Jao, sad sam se setio, bilo je vrlo interesantno, skoro je bio susret povodom godinjice mature. Jer, ja nisam bio brilijantan ak u srednjoj koli. Bio sam jak vrlo dobar, eventualno, nekom grekom - odlian. I sad je mojim drugarima moda neverovatno da sam iz te generacije ja izaao sa najvie kole. I magistrirao i postao doktor nauka i profesor na Medicinskom fakultetu. Ali ne mogu da imam oreol nedodirljivog... Najvei mogui procenat mojih pacijenata, odnosno pacijentkinja, jesu moji prijatelji, drugari. Ili moji, ili mojih ranijih pacijentkinja. I svi dolaze sa nekom dozom poverenja u startu. NS :Kad ve pominjemo generaciju, hajde da se osvrnemo i na temu vezanu za zrelost, sazrevanje ali i starenje: ene
zanemaruju injenicu da estetske operacije nisu uvek i samo izraz tatine. Ugradnja implantata je prvobitno imala rekonstruktivnu funkciju. Sa tom intervencijom kao potrebom mnoge ene se suoe tek u zrelim godinama. Mnoge tek tada prestanu da osuuju... Telo koje stari, samo po sebi trpi odreene promene. Niko od nas ne moe da izgleda kao pre 20 godina. Ja sam veliki pristalica korektivnih estetskih operacija, ali samo u segmentu kada postoje jake indikacije i kada to nije stvar mode, trenda, gledanja preko svog plota, sa nekim realnim zahtevima. Tek onda je to prava reklama i prava stvar za estetsku hirurgiju. Mi smo pre petnaestak godina imali poplavu antireklame za estetsku hirurgiju. U kom segmentu? Pa niste mogli da vidite operisanu devojku sa normalnim grudima. Sve su imale prevelike grudi, prevelika usta... Vremena se menjaju, sve manje je takozvanih sponzorua. Barem u tom segmentu korekcije dojki, starosna granica se pomera na vie, ranije su takve operacije bile rezervisane za mladu populaciju. Sada ve radimo i treu generaciju. Starosne granice ne postoje. EGO : ta najvie utie na izgled grudi posle odreenih godina: genetika, broj poroaja, promena telesne mase, nenoenje adekvatnog donjeg vea? Mislim da je najpogubnija od svih, zabluda zbog koje se majke odriu dojenja, koje ima pored nutritivne i mnoge druge, izuzetno vane funkcije. Verovatno najvie genetika, zatim broj poroaja... Trudnoa utie na celo telo, pa i na dojke. Ali ne utie dojenje na oputanje. Nego - kada se ena porodi, ona ima ve uveane dojke, jer je lezda otila u hipertrofiju. Nakon perioda laktacije, lezdica ide u neku blagu atrofiju, smanjenje. Dakle, koa se prvo rastezala, a sada se oputa. Elasticitet koe je kod
nekog vei, kod nekog je manji. Ali, kod svakog ostane neki viak te koe. Dojenje ima nekog uticaja, ali je taj uticaj mali, nije toliko znaajan. Jer, imate primer ene koja su triput raala i svaki put dojila, a dojke nisu oputene. Sa druge strane, ena koja nije dojila, ije su mlene lezde pretrpele blagu atrofiju nakon poroaja, posle forsiranog prekida laktacije ipak ostane sa kesama koe. U zavisnosti od kvaliteta koe zavisi da li e taj viak koe nakon razvlaenja biti vei ili manji. Zbog toga je presudna genetika. EGO : Dobro, ovo je na neki nain bila i promocija dojenja, zahvaljujem. Sa tree strane imamo injenicu da je sve vei broj ena koje se ostvaruju kao majke u poznim godinama. To nije uvek izbor, ve ponekad i splet okolnosti - ak i kasnog otkrivanja uzroka privremenog steriliteta. Da li i to utie na izgled? NS : Naravno da pomeranje starosne granice prvorotki utie, jer nije isto kada se koa rastee u dvadesetim godinama ivota i kada se to deava u trideset ili ak etrdeset i nekoj. Naravno da nain ivota - ishrana, vebanje, oscilacije u teini... sve to utie. Ali najvei uticaj ima genetika. EGO : Da li hirurzi prolaze neku obuku za struni psiholoki pristup pacijentu? Kako Vi pripremate pacijente? Ja uopte nemam lepu priu za pacijenta. Svojevremeno sam, kao poetnik, sluao razgovor mog uitelja sa pacijentkinjom koja je elela da operie nos. On njoj nita nije lepo rekao. On je njoj rekao: mi emo tu ui, pa razbijamo kosti, pa nos eta od uveta do uveta, pa ovde naguramo tampone, a ovde nalijemo gips, pa e biti oteena kao da te udario tramvaj... Kad je ta devojka izila, ja ga pitam da li on uopte hoe nju da operie? Kako joj je sve to predstavio, dobro je ako se uopte vrati, ikad! A on
186/187
188/189
meni kae: Ja sam sad njoj ispriao sve loe strane, a dobre e videti i sama! To mi je bio zaista podsticaj da, kada sam poeo da se bavim i privatno ovim poslom - estetskom hirurgijom, da uvek imam tu neku, uslovno reeno runu priu. Nikad ne kaem super, ii ete za dva dana me svet. Ne, nego ispriam realan postupak: ta e sve moi, ta nee, kako e izgledati u poetku, koliko traje oekivani period oporavka... to, moram da priznam, nije est sluaj kod mojih kolega. Opet se vraam na priu o potroakom drutvu i elju za zaradom. EGO : Ali, meu buduim kandidatkinjama za estetske operacije uglavnom postoji strah od neznanja kako e izgledati oiljci i gde e biti locirani. Zato je bolje suoiti ih sa to vie istine? NS : Imao sam pacijentkinju koja me je pitala da li moe organizam da ne prihvati implantate. Odgovorio sam joj da nisam imao prilike da vidim, ali da mi svi kau: da! Ona zakljui da ja ne mogu da joj garantujem, i ode... Posle par meseci, sretnem je u gradu, kae mi: Doktore, ja sam se operisala kod Vaeg kolege koji mi je garantovao da mi organizam nee odbaciti! I nije mi odbacio... EGO : Eto idealne prilike da ponovo pomenem psihologe. I psihijatre... Ali drugim povodom: pominjali smo ratne strahote na ovim prostorima, veliki broj ranjenika... Da li vi, hirurzi, ponekad dobijate podrku od kolega te struke? NS : Svuda u svetu, prvih 20 godina radi rekonstruktivnu hirurgiju, pa se tek onda bavi estetskom. A kod nas je upravo suprotno - mladi ljudi, koji tek zavravaju specijalizaciju, nemaju gde da se zaposle, jedina im je mogunost rad u privatnim ordinacijama. I odmah rade estetsku hirurgiju. Mi za to kaemo: Nije nauio da barata tkivom. U estetskoj hirurgiji je sve lepo i lako dok se ne desi komplikacija! A takvu situaciju moe da rei jedino hirurg koji ima iskustvo u rekonstruktivnoj, koja je uvek komplikacija, koja uvek nosi odreene post-operativne tokove, i koja uvek nosi nepredvieni rezultat. EGO :Ne mislim samo na korekcije koje su motivisane ulepavanjem. Primer: stie ranjenik... Kako se nosite sa tim delom posla kada treba saoptiti prognoze? Mislim na deo odnosa koji lekara psiholoki optereuje, na visoka oekivanja pre vidljivog ishoda hirurke intervencije
NS : To je jako lep oseaj za jednog hirurga. Zna, dolazi ti neko ko polae nadu u tvoj rad. I ko od tebe mnogo oekuje. Ili oekuje bar neto. A uvek neto moe da se uradi. Lep je oseaj kada znate da pomaete nekome. EGO : Ali, doktore, da li Vama ponekad treba pomo? NS : Ne, ne. Ja kaem da nemam obiaj da laem, osim pacijente koji imaju malignu bolest. Najtei su, za ovih 20 godina, meni barem, bili sluajevi razliitih tipova melanoma, kojima se plastina hirurgija esto bavi. Jer, kada imate tumor sa jako loom prognozom, a treba pacijentu da saoptite od ega boluje na fin nain, onda shvatite da fin nain ne postoji. Pogotovu u vreme interneta, Googla, ega sve ne... Pre 20 godina, saoptite pacijentu da ima melanom, on ode kui i ivi koliko ivi nakon operacije. A danas, on posle dijagnoze kod kue ukuca u kompjuter, proita i poinje da umire... U svakom poslu, ne samo u hirurgiji, jako je teko kada nemate reenje. Ako ste u startu izgubili utakmicu. Sad je samo pitanje sa kojom razlikom i da li e se igrati produeci. EGO : A opekotine? NS : Vrlo bitan segment plastine hirurgije. Mnogi plastiari izbegavaju opekotine u svom radu, zato to je to mukotrpan posao, imate i hirurgiju i celu medicinu. Opeeni pacijent ulazi u jedan disbalans organizma, kada imate promene po sistemima. Vi onda bukvalno morate da se bavite i internom medicinom, jer to nije samo suva hirurgija: ima problem - operii i reie ga. Ne. Taj pacijent treba i da preivi i da se oporavi. Sama hirurgija opekotina je jako teka, imate po deset, petnaest operacija. Stalno igrate po vrlo tankoj ici hoe li pacijent preiveti ili nee. Jer ishod ne zavisi samo od hirurgije, nego i od stanja organizma u trenutku kada su opekotine nastale i od celokupnog leenja. Oni koji su intenzivno opeeni, sa velikim opekotinama, oni po pravilu ulaze u sepsu, u hipoglikemijski ok, ulaze u totalni disbalans celokupnog organizma. Hirurgija je samo jedan segment leenja opekotina, najefikasniji nain, ali nije jedini. EGO : Tokom oporavka koji sledi nakon niza operacija, pacijentovo stanje zavisie od nege koje mu prua osoblje. Pored privatne prakse, saraujete sa timovima koje ne sastavljate Vi. Sa kakvim
razmiljanjima naputate odeljenje? Imam tu sreu da su u dravnoj klinici u kojoj radim, celokupno osoblje, od bolniara, preko medicinskih tehniara, do lekara, svi u potpunosti posveeni leenju, ali zaista. Ne govorim to iz kurtoazije, oni rade mukotrpan posao, a mi jedni od drugih zavisimo. To funkcionie dobro zato to je VMA sistem. Nain rada u vojsci, kada se primeni na zdravstvo, to je sistem koji dobro radi. Jer, i lo sistem je sistem. To ne mora da bude vojni sistem. Vi i u privatnim klinikama imate mnogo otriji vojni sistem nego u dravnoj ustanovi. Zato? Zato to se tako zna ta je iji posao i ko ta mora da ispuni. Zato sam i rekao - bilo kakav sistem je bolji od anarhije. EGO :Kako to da sistem opstaje, kako to da se odnos prema pacijentu, a i lekara meusobno, ouvao uprkos ozloglaenom mentalitetu, uplivu trita u zdravstvo, medicinu? NS : Tako to se od prvog trenutka, novoprimljeni, ili zaposleni, susree sa sistemom. Na svakom koraku. I znaju ta mogu, a ta nije dozvoljeno. A kad uete u neku firmu u kojoj ne postoji sistem, vi se brzo utopite i ponaate anarhino, kao i svi ostali. Jednom je Dragoslav ekularac rekao kako nikad ne vezuje pojas u Srbiji, a da im sie iz aviona u Australiji, odmah se vezuje u prevozu. To nema nikakve veze sa sankcionisanjem, to tamo tako rade svi, pa radi i ti... To je sistem. Potpuno je normalno da se ljudi tako ponaaju. EGO : Dobro, prepliu se vojni i zdravstveni sistem... Ali i Va profesionalni ivot preklapa se sa porodinim: roeni ste u Kumanovu, jer je otac tamo bio slubom, majka je lekar, a i Vaa supruga takoe... NS : Jeste, moja ena je fizijatar. Otac je general u penziji, bio je glavni hirurg Vojske Jugoslavije. Prva sluba bila je u Kumanovu, dok je bio oficir, tamo smo roeni i brat i ja. U treoj godini mog ivota, doao je na specijalizaciju na VMA, u Beograd. Drugo, kad studira Medicinu, onda nema puno slobodnog vremena van fakulteta. To je razlika izmeu medicinskih i drugih studija - to to mi provodimo jako puno sati u samoj zgradi, na vebama... Za razliku od mojih drugara, koji su studirali prava, koji su imali obavezu da budu na fakultetu moda jednom, dvaput nedeljno. Zbog toga to
190/191
toliko vremena provodimo na nastavi, brakovi izmeu kolega su veoma esti. ei nego u drugim profesijama. Gde e da nae devojku, ako ne na fakultetu... Nismo mi imali vremena da idemo po kafanama... EGO :S obzirom na to da estetika podrazumeva oseaj za proporcije, koliko Vam je blisko vajarstvo, slikarstvo, vizuelne umetnosti? Da li ste ispoljavali talenat za crtanje? NS : Nisam preterano veto crtao, ali su mi odmalena, seam se, govorili da lepo piem. Sveske su mi uvek bile uredne. Nikad nisam voleo da vrljam, da krabam... Ali, ako me pitate za najranije detinjstvo, za mene su bile bitne samo tri stvari: fudbal, fudbal i fudbal! ak sam se tokom studija razmiljao da upiem sportsku medicinu, ali sam odustao kada sam video da to u naim uslovima nema neku perspektivu. Veina lekara po reprezentacijama su opti hirurzi ili ortopedi. Ljudi rade svoj posao, nije im sportska medicina jedino zanimanje. EGO :A ni estetske korekcije nisu samo silikoni, ali jesu najee intervencije na privatnim klinikama, gledano procentualno... Kada biste sad nabrojali sve intervencije koje podrazumeva plastika i u okviru nje estetika, da li biste izdvojili neku za koju ste posebno profesionalno opredeljeni? Da li ima neto to drugi izbegavaju, a Vi biste rado prihvatili? NS : Pa to je valjda imperativ svakog hirurga - da uradi neto to drugi ne moe. Ono to me posebno privlai, kada mogu da biram - a ja radim sve, to su ti neki najdelikatniji zahvati. To je to: mikrohirurke operacije su broj jedan. S druge strane, problem kod nas je taj to se naa kola plastine hirurgije bavi svim segmentima plastine hirurgije. A svuda u svetu ljudi se usko specijalizuju: ovaj radi aku, bavi se samo mikrohirurgijom... Kod nas je to jo uvek uopteno i zato smo mi kompletni kao hirurzi. Ali do jedne take, do jedne granice. Iznad te granice, mi gubimo trku sa svetom. Jer, jednostavno nije mogue - kad vi odreene operacije radite svakodnevno, vi u tim oblastima postajete bogovi... U domenu estetske hirurgije ovako stoje stvari: bilo je, sada su i ostae operacija broj jedan je operacija uveanja dojki. Broj dva je korekcija nosa, broj tri - liposukcija u predelu stomaka. Kod operacije nosa me je uitelj je nauio ovako: prvom
operacijom se sve dobija i sve gubi. Prvom korekcijom mora da se postigne eljeni rezultat. Kao i kod dojki, ima i u toj oblasti nekih pomaka, ali generalno, sve je to isto - meni je bilo najtee da nauim da radim operaciju nosa. Ona moe da se radi i metodom sa spoljnim rezovima. Ali, mene se uili i nauili da radim takozvanu zatvorenu metodu, kroz nozdrve, gde nema nikakvih spoljnih rezova, a morate da pre-komponujete, reoblikujete, bilo nosnu piramidu, bilo vrh nosa. I sve se radi kroz nozdrve, vi nigde nita ne vidite posle, nema oiljaka... Intervencija na kapcima je veoma esta, ali to je operacija koja se radi u lokalnoj anesteziji i ne broji se u neke vee zahvate. Ali - ne postoji mala i velika hirurgija, postoje samo male ili velike komplikacije. U maloj hirurgiji mogu da se dogode velike komplikacije i obrnuto... Taj nivo su i korekcije unih koljki. Operaciju ukljeva rade ortopedi. A urolozi i plastiari operacije transseksualne tranzicije, tj. estetsku genitalnu hirurgiju. Kod nas je to do skora, dok nije napustio ovaj svet, radio svetski priznati strunjak, akademik, doktor Sava Perovi. Ostavio je iza sebe neizbrisiv trag i jaku ekipu hirurga koja to fantastino radi... Nema potrebe da sad o tome priam... Liposukcija podbradka nije tako esta, ali lekar, kolega koji je godinu dana radio estetiku u Kuvajtu, rekao mi je da je pravljenje smejalica i rupice na bradi sada tamo apsolutni hit! EGO : To je stvarno totalna estetika, ii pod no zarad smejalica... To bi vredelo videti!... Mada, retko ko bi podneo realne video zapise iz operacionih sala... Da li ste i Vi tek tokom studija, na vebama razvili neosetljivost na anatomske prizore? NS : Ne, ne, ne. Jo na poetku srednje kole, ja sam dobio prvu video kameru, i onda sam snimao oeve operacije! To su bile uglavnom operacije iz domena grudne hirurgije, skidanje delova plua, odstranjenje tumora iz grudnog koa... Ja sam to tako eleo, sam sam sebi bio vaan, jer niko drugi od drugara to nije mogao. Kao, bio sam u sali... Kao to je na drug Ostoja mogao, kad god je leteo avionom, on je bio kod tate u kabini. Dok smo svi mi bili vezani pozadi - on je bio glavni. A onda, ja sam to mogao i da im pokaem - doem kui pa im sve pustim. Neki su gledali, a neki su okretali glavu,
kao ta nam ovo pokazuje, nisi normalan!. To je bila jo jedna potvrda mojih elja da se bavim medicinom, ta moja specifinost. Meni obuku zeleno hirurko odelo, pa mi stave kapu, masku, samo to nisam operisao... Tano sam znao ta je sterilno, ta ne smem da dodirnem, da ne raz-steriliem operaciono polje. To sam posle miksovao, sekao, radio montau kako sam znao... Mada, vie volim fotografiju nego video produkciju. I to crno-belu. Kad kau fotografija, ja mislim na crno - belu. Sve ostalo je za mene samo neki tehnoloki napredak. EGO je prikazao doktora crno belo. I crno na belo... da li uvate ruke? NS : Ne. Uopte. A trebalo bi...
,,
POSTOJE OSOBE KOJE SU POTPUNI ZAVISNICI OD PLASTINE HIRURGIJE. NJIH JE NEMOGUE PREPOZNATI NA POETKU. ONE SE VRAAJU. NA PRIMER, SA PRIOM DA SU IM SE IMPLANTI SMANJILI. A NEMOGUE JE DA SU SE GRUDI SMANJILE. ILI KOD UVEANJA USANA.DODAJU I DODAJU I .....
,,
192/193
I N T E R V J U
BILJANA MII
KADA PITATE BILJANU MII KAKO NAPREDUJE NJENA KARIJERA FILMSKE GLUMICE , ONA ODGOVARA DA JE UMETNICA I DA NE RAZMILJA MNOGO O KARIJERI NA NAIN KAKAV SU NAMETNULI MEDIJI. ONA RAZLIKUJE DOGAAJE OD DOIVLJAJA I STVARNOST OD PREDSTAVE STVARNOSTI. IGRALA BI DEMSA BONDA ALI NE I LIK BOND DEVOJKE. TRENUTNO JE U HOLLYOOD-U I PRIPREMA SE ZA NOVE IZAZOVE GLUMAKOG POSLA. PONETO OD SVOJIH RAZMILJANJA JE PODELILA SA EGO MAGAZINOM I NIJE NAS OSTAVILA RAVNODUNIM, NEKE STVARI SMO I NAUILI.
razgovor vodio Ljubomir Jankovi fotografije Vladimir Miladinovi Piki
194/195
EGO : Po emu te ljudi prepoznaju? BM : Po odlunom hodu. EGO : Javna si linost, glumi u filmovima, atraktivno izgleda, verovatno ljudi imaju odreeno miljenje o tebi? BM : Verovatno... EGO : Kako tvoja okolina reaguje na tvoju divlju prirodu? BM : Vrlo pitomo. EGO : Intervju izgleda vrlo zanimljivo, mislim da nam treba jo samo nekoliko minuta da ga zavrimo.(smeh) EGO : U filmu Pretty Woman, Julia Roberts je rekla da se ne ljubi u usta, jer je to previe intimno.Tvoj poljubac sa Micaelom Madsenom u filmu Serbian Scars je ba bio strastan ? A ta ti kae na to? BM : Kao i Kristina, lik koji igram u filmu: I am grown woman. EGO : Ovde se govori o intimnosti poljubca. BM : Dulija je u Zgodnoj eni igrala prostitutku - ja u Srpskim oiljcima zaljubljenu teroristkinju. EGO : To je bilo fenomenalno, jedan sasvim poseban poljubac po kome ljudi mogu da te pamte. Odlian start filmske karijere. BM : Poeljan, svakako. Kada sam snimala taj film, bila sam na treoj godini akademije. Prvi dan snmanja, prvi filmski kadar i to sa Michael Madsenom, malo li je? EGO : Da li bi podelila sa nama ta je to to je vano u ivotu Biljane Mii? BM : Dosta toga... Ljubav, porodica, prijatelji, iskreni osmesi, sjaj u oku, leptiri u stomaku, gluma, pozorite, filmovi, neke knjige, tango, lepo vreme... EGO : A ko si ti? BM : Ne znam taan odgovor... ali mislim da sam vrlo slina tebi! EGO : Mislim da nisi ali nema veze! BM : (smeh) A zato? EGO : Ok, u svakom sluaju, posle ovih nekoliko sati koliko te poznajem, vidim da si ena van svakog kliea. Da li uiva u toj injenici? BM : Ranije me je to saznanje inilo da se oseam superiornom - danas sam, ipak, samo srena, zato to mogu da mislim da sam svoj put sama birala. EGO : Da li ti je teko da bude sa one strane u manjini? BM : Ja sam uvek na svojoj strani. EGO : Da li ti voli sebe? BM : Zavolela sam se i poela vie da koristim srce, a manje svoj um. U
meuvremenu sam nauila da murim i gledam... I da diem, duboko, na nos, kroz stomak, iz sve snage, celim svojim biem. Da budem srena zato to postojim. Zato to znam da jesam. EGO : Kako je tekao taj proces izleenja? BM : Prvo sam se oslobodila svega to nije bilo zdravo za mene: hrane, cigareta, misli, ljudi, mesta, situacija... Imao si slino iskustvo? EGO : Da, jesam. Slino sam se oseao nakon teke povrede koju sam zadobio na rukometnom terenu. Nisam mogao skoro dve godine da hodam. Izgubio sam u potpunosti svoj identitet i morao sam da postanem neko drugi. BM : Nita ti nisi izgubio, niti si zaista postao neko drugi. Samo si jednu ulogu zamenio drugom. Glumac, majka, kuvar, brat, rukometa... To su samo uloge koje su nam nametnute ili koje sami preuzimamo u toku naeg ivota, ali to nismo zaista mi. Nae bie ne poznaje ogranienja. Ego se stara za tako banalne okvire. EGO : A sad neto zabavnije. O kakvoj filmskoj ulozi mata, da li bi elela da bude Bond devojka? BM : Volela bih da budem Dejms Bond, ali bih, takoe, ponovo volela da odigram uloge koje sam ve radila na akademiji. To su Laura Lenbah iz drame Agonija Miroslava Krlee i Blan iz Tramvaja zvanog elja, Tenesi Vilijamsa. EGO : S obzirom da gradi karijeru u Holivudu, pretpostavljam da prieljkuje drugu vrstu uloga, neku drugu vrstu izazova. BM : Da, htela bih da igram i Riarda III. (smeh) EGO : Kog glumca bi najvie volela za partnera na filmskom platnu? BM : Michael Fassbendera. EGO : Fassbander je zaista moan glumac. A kakvu ulogu ne bi prihvatila? BM : Mislim da bih mogla biti bilo ko, pogotovu sa dobrim rediteljem. Razumem i oseam razliite ene i spremna sam da ih branim, pogotovu one koje su na margini. EGO : ivot ljudi sa margine ti blizak? BM : Oseam njihovu patnju i bol... i elju, takoe. Nedostaje mi pozorite. EGO : Da li se bolje izraava kroz pozorine uloge ili kroz filmske? BM : Zavisi. EGO : Od ega? BM : Od uloge, partnera, mog stanja u
tom trenutku... Ali, pre svega od reditelja. EGO : Da li ima neki film koji je nastao u skorije vreme u Srbiji, a da ti se dopada? BM : Da, film KLIP Maje Milo. EGO : Kada pomisli na Holivud, koje se emocije bude u tebi? BM : Nemam nikakve emocije, ve samo sliku nekih brda i na jednom od njih velika slova HOLLYWOOD. EGO : To je neka industrija... BM : Da, to je filmska industrija. EGO : Nekako mi deluje kao da tamo ima veliku ansu? BM : Mogue, sve je mogue, pogotovu kad nita ne oekuje. EGO : Kako si doivela te dogaaje tamo, u L.A.? BM : To je samo gomila dogaaja, vrlo malo stvarnih doivljaja. EGO : I sada poinje svoj angaman? BM : Prvi film sam ve snimila. EGO : Koji je to film? BM : The Dark Prince. EGO : Zato ljudi ne vole Holivud? Da li je on isuvie corporate ima li isuvie ogranienja? BM : Amerika. Ne stvarnost, ve predstava stvarnosti. EGO : ta je alternativa, nezavisni filmovi? BM : O, da. Svakako! ak i Stiven Soderberg snima nezavisne filmove. EGO : Kakvu karijeru ti u stvari eli? BM : Nisam ti ja neki karijerista, ali bih svakako volela da radim sa najveim umetnicima. EGO : Kako je na zabavama u L.A.? BM : Kao to je jednom rekla Rahela Ferari kada su je pitali da prokomentarie neku predstavu: Lepo, lepo... ali doosdaaadno! EGO : Da li ti je bilo dosadno zato to ti niko nije posvetio panju ili ... BM : Ma, blazirano. EGO : Da li ima naih uspenih ljudi u Holivudu? BM : Ima dosta naih ljudi koji uspeno rade tamo kao kamermani, direktori fotografije, scenarista, pisaca, neke ak i poznajem. EGO : Do nas ovde stie malo konkretnih imena. Obino se izdvajaju samo ona koja su povezana sa nekakvim seksom. Proitao sam da je glumica Stoya (radi u porno industriji) snimila neki film od koga se mnogo oekuje? BM : Ko je Stoya? Otac joj je Velanin, a majka Srp
kinja, biva devojka Merlina Mensona, nagraivana porno glumica. im je poela da se bavi tim zanatom, odmah je dobila nagradu i ostalo je legenda. BM : Kako izgleda Stoya? EGO : Lepo, mravo, ima crnu kosu. Mislim da mi je jasno zato je dobila nagradu. BM : Hvala na informaciji, mada stvarno ne znam ta da radim sa njom. EGO : Da li prepoznaje svoje ja u svetu filmske industrije? BM : U industriji? ... Teko. Umetnost je moj ivot. EGO : Mnoge ene se ale da im mukarci piju krv, ini mi se da si nekako uivala u tom konceptu? BM : Blood will make you feel better (Biljanina replika iz filma THE DARK PRINCE i odgovor na pitanje). EGO : Meni izgleda kao ena koja bi mogla da zavede Drakulu. Dovoljno si slobodna, dovoljno preduzimljiva, nedovoljno fokusirana i spremna na neto to treba da se desi. Ali niko ne zna ta e da se desi. BM : (smeh) Sa mnom nikad nisi naisto. EGO : Kakav je to mukarac koji moe da zavede Biljanu Mii? Koje osobine treba da ima? BM : Ne mora da ima osobine, treba da ima m..a. EGO : Verovatno se iz njegovih osobina definie snaga njegovih m..a. Da li iko moe da zavede B.M.? BM : O,da. Naroito onaj za koga se odluim da me zavede.
KAKO JE NA ZABAVAMA U L.A.? KAO TO JE JEDNOM REKLA RAHELA FERARI KADA SU JE PITALI DA PROKOMENTARIE NEKU PREDSTAVU: LEPO, LEPO ....ALI DOOSAAADNO!
196/197
Cena : 30 ili samo 1 dnevno Cena Stalon-a povoljnija je nego cena drugih sredstava za poveanje potencije. I vie od toga, Stalon ne samo da obnavlja potenciju, ve i vraa snaan orgazam!
www.superzdravlje.com

Ego MagEgo Magazin No1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Ego MagEgo Magazin No1

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ego MagEgo Magazin No1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

EGO MAGAZIN

izdanje na srpskom jeziku

TAKE SOUND SERIOUSLY

TAKE SOUND SERIOUSLY

italian design center d.o.o.

11000 beograd srbija

t: +381 11 303 730

f: +381 11 334 078 [email protected]

178-191| dr.NENAD STEPI

066-073| DRAGANA OSI

060-065| DEJAN VASOVI

razgovor vodio Ljubomir Jankovi fotografije Rade Kova www.radekovac.rs

EGO: TA JE SLEDEE U ARHITEKTURI? KAKAV RAZVOJ TRENDOVA OEKUJETE U

razgovor vodio Ljubomir Jankovi fotografije Rade Kova www.radekovac.rs

razgovor vodio Ljubomir Jankovi fotografije Rade Kova www.radekovac.rs

JELENA SVETLANA PROKOVI

razgovor vodila Dostana Jankovi fotografije Rade Kova www.radekovac.rs

razgovor vodio Ljubomir Jankovi fotografije Rade Kova www.radekovac.rs

razgovor vodio Ljubomir Jankovi fotografije Rade Kova www.radekovac.rs

|Gospodar Jevremova 24 | 011 630 47 44 063 257 186 | [email protected]|

razgovor vodio Ljubomir Jankovi fotografije Rade Kova www.radekovac.rs

VIE INFORMACIJA O NAMETAJU PROIZVOAA B&B MOETE PRONAI NA SAJTU WWW.IDC,RS

NAJDUA KUA NA SVETU

STUDIO MK27, SAO PAOLO, BRAZIL

AUTOR: PEDRO GADANJO (Pedro Gadanho), LOKACIJA: TORRES VEDRAS, PORTUGAL

arhitektura enterijer dizajn

KONCEPT JAGUAR- SPEEDBOAT

BANG & OLUFSEN

razgovor vodio Ljubomir Jankovi fotografije Rade Kova www.radekovac.rs

razgovor vodio Ljubomir Jankovi fotografije Rade Kova www.radekovac.rs

torba GUCCI, haljina DSQUARD, cipele PRADA

tunika GUCCI, izmic DSQARED

haljina DG, cipele DG

BISTRO FASHOFF CAF, haljin DG,torba GUCCI, izme GUCCI

razgovor vodila Dostna Jankovi fotografije Rade Kova, www.radekovac.com

razgovor vodio Ljubomir Jankovi fotografije Vladimir Miladinovi Piki

You might also like