O 'krizi muževnosti'. On the 'crisis of masculinity'

© Бурейчак Т. Погані часи для чоловіків? Соціологічні інтерпретації кризи маскулінності / Тетяна Бурейчак // Соціологія: теорії, методи, маркетинг. -2011. -№ 1. -С. 79 -94. УДК 396:316.3 ТЕТЯНА БУРЕЙЧАК, кандидат соціологічних наук, доцент кафедри історії та теорії соціології Львівського національного університету імені І.Франка Погані часи для чоловіків? Соціологічні інтерпретації кризи маскулінності Анотація Метою цієї статті є аналіз сучасних способів концептуалізації кризи маскулінності. Зокрема, звертається увага на той факт, що в академічних дискусіях апелювання до цього феномену часто передбачає суттєво різні способи його розуміння. З огляду на це, в роботі запропонована класифікація основних підходів до теоретичної інтерпретації кризи маскулінності. Серед них виокремлюється історичний підхід, відповідно до якого криза маскулінності -це продукт соціальних трансформацій ХІХ-ХХ ст.; есенціалістський -який наголошує на тому, що криза маскулінності існувала завжди і вона є невід'ємним аспектом гегемонної маскулінності; та критичний підхід, який стверджує, що криза маскулінності є результатом моральної паніки та дискурсивним продуктом, що має мало спільного з реальністю. В статті також запропоновано розрізняти поняття "криза маскулінності" та "кризовий досвід чоловіків" й проаналізовано яким чином виокремлені теоретичні підходи апелюють до цих концептів. Ключові поняття: криза маскулінності, кризовий досвід чоловіків, гегемонна маскулінність. Анотация Целью этой статьи является анализ современных способов концептуализации кризиса маскулинности. В частности, внимание обращено на тот факт, что в академических дискуссиях апеллирование к этому феномену часто предвидит существенно различные способы его понимания. В связи с этим, в работе предлагается классификация основных подходов к теоретической интерпретации кризиса маскулинности. Среди них выделяется исторический подход, согласно которому кризис маскулинности -продукт социальных трансформаций ХІХ-ХХ вв.; эссенциалистский -который акцентирует на том, что кризис маскулинности существовал всегда и является неотъемлемым аспектом гегемонной маскулинности; и критический подход, который утверждает, что кризис маскулинности является результатом моральной паники и дискурсивным продуктом, имеющим мало общего с реальностью. В статье также предложено различать понятия «кризис маскулинности» и «кризисный опыт мужчин», а также проанализировано способы, в которые выделенные теоретические подходы апеллируют к этим концептам. Ключевые понятия: кризис маскулинности, кризисный опыт мужчин, гегемонная маскулинность.

Боровцова М. С. За кулисами маскулинности: мужественность как личностная и научная проблема / М. С. Боровцова // Современная психология: теория и практика : материалы II международной научно-практической конференции (29-30 сентября 2011, Москва). – М. : б/в, 2011. – С. 32–36.

Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Pristini

At the heart of this research is the character of Sveta Petronijević from the novel The Third Spring by Dragoslav Mihailović. In this paper, an excerpt from the life of Sveta Petronijević will show how a small, provincial man, a person from the margins, is influenced by a powerful ideological mechanism that leads to his transformation and life tragedy. Under the influence of the ruling regime, the man is brought into a situation in which he is exploited, and must abide by the regime. Various interests, low passions and moral are stumbling blocks shown through the character of Sveta Petronijević, symbolically presenting him as a tragic and marginalised being in the universe pressed by the weight of ideology and system.

ELEGY OF BRANKO RADIČEVIĆ - GENDER CONVENTIONS OF THE GENRE IN THE COMPARATIVE VIEW The outset point of this paper is focussed to the attempt of defining genre of the romantic elegy, which contains certain features regarding conventions of the Gender theory. Therefore some contemporary schollars make clear difference between so called male and female elegy. In the first type the author intends to establish selfcanonisation of the poet himself and accepts lyrical poetry as a sort of compensation of a dead person (for example in Radičević′s satirical long poem Put or in Prešeren′ s elegy Dem Andenken des Mathias Čop). In this way, the elegic mode is bound by an ideology of vocation and heroic succession. On the contrary, the female elegy enables construction of the poetess as cultural figure through literary transmission. After comparative analyse between two characteristic elegies by the Serbian prominent romantic poet Branko Radičević (Kad mlidijah umreti and Bolesnikov uzdisaj) and the elegies written by the leading Slovene poet France Prešeren (Slovo od mladosti, the fourth and the fifth sonet from his cycle Sonetje nesreče and the poem Ob slovesu) besides all formal, stylistic and poetical distinctions, we concluded that both poets don′ t use elegic genre as the mode of selfcanonisation considering the divine romantic nature of a creative act. For that reason it is better to talk about their poetical experience of incompleteness, insufficiency of poetry and scepticism dealing with it. It is also important to stress the metaphorical identification of the ideal beloved woman with the longing for death both in Radičević′ s and in Prešeren′ s case.

Književna istorija, 2022

Након прегледа досадашњих резултата дисциплинарног укрштања феминистичких студија периодике и студија авангарде у домаћим академским истраживањима, важност овог укрштања у раду показује се на примеру укључивања занемарене периодичне грађе у обликовањe наратива о авангарди југословенске револуционарне омладине. Истраживање часописа Босанска вила, као и информативно-политичке (Пијемонт) и женске штапе (Домаћица) до Првог светског рата с феминистичких позиција омогућава да се у наратив о првој јужнословенској авангарди укључи женско ауторство као његов конститутивни елемент. Ова теза аргументована је публицистичко-есејистичким текстовима, активистичким деловањем и уметничком праксом Надежде Петровић, Исидоре Секулић и Маге Магазиновић. Кључне речи: јужнословенска револуционарна авангарда, Надежда Петровић, Исидора Секулић, Мага Магазиновић, периодика, феминизам Феминофилна топологија авангарде Истраживања књижевне авангарде из перспективе гинокритичких и феминистичких приступа на нашој академској сцени од самих почетака обележени су методолошком рефлексивношћу. Констатујући да истраживања овог тока "мењају и усложњавају доминантну слику о српским измима" (Barać 2016: 52), Станислава Бараћ их је (условно) поделила у три групе, примећујући да се поједина већ увелико одвијају, а поједина истраживања су тек у зачетку: 1) периодичка, 2) поетичко-наратолошка и 3) идеологематско-тематска (Исто). Хеуристички захтев који се поставља пред први тип истраживања постао је тежиште најтемељнијих ревизија књижевноисториографских представљања авангарде: "пажљиво читање (не само књижевне) укупне периодике покретане после Првог светског рата, а посебно женске периодике, односно женског ауторства у "канонској" периодици (Исто: 52-53). Интердисциплинарно укрштање феминистичких студија периодике и авангардних студија испоставља се као кључно за усложњавање и мењање доминантне слике о авангардној књижевности (и уметности). Овај тип истраживања можемо посматрати као кровни јер пружа и грађу и контекстуалне чиниоце, односно могућност да поетичко-наратолошка и тематско-идеологематска истраживања

Naučnice u društvu / Women Scholars and Scientists in Society, urednice Lada Stevanović, Mladena Prelić i Miroslava Lukić Krstanović, Beograd: Etnografski institut SANU, 2020

Rad ima za cilј da pokaže kako su naučnice zaposlene u Institutu za književnost i umetnost, kroz nekoliko generacija, oblikovale i učvrstile humanističku (pod)disciplinu feminističkih studija periodike. Pionirsku, ali i medijalnu ulogu u tom procesu imala je Slobodanka Peković, pa je njen rad (od sredine 70-ih godina 20. veka do danas) na istraživanju ženskog književnog nasleđa i književnih časopisa u središtu pažnje. Pored toga, rad ukratko prikazuje dalјa (od 2000-ih godina) istraživanja ženske i feminističke periodike u Institutu i na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, susretanje ova dva akademska toka oko 2010. godine, kao i aktuelne aktivnosti i rezultate na tom polјu.

Modernizam i avangarda u jugoslovenskom kontekstu: zbornik radova, 2021

This paper explores how the student magazines and journals (Student, Vidici, Ideje) influenced the manner in which the crucial feminist notions in Yugoslavia were articulated and discussed in the period from 1975 to 1978, when the conference "Comrade Woman.The Woman Question: A New Approach?" took place in Belgrade. Feminist theoretician Nada Ler Sofronić named the joint intellectual project of young female scholars in this period neo-feminism. As a theoretical approach, neo-feminism was developed from critical reflection on the second-wave feminism in the West, as well as on the ideology of socialist self-management in Yugoslavia. The first part of the paper introduces the theoretical distinction between feminism and the woman question, briefly presenting the history of the debate between the feminist and the socialist movements in Yugoslavia. The second part clarifies the connection between the role of the student magazines and the avant-garde features of neo-feminism. The reasoning behind the student revolt of 1968 and the new feminist project in the academia in the seventies was akin due to the fact that both movements strived to bridge the gap between the theory (promoted by the regime) of what a socialist state should look like and the actual reality. However, the fundamental difference between the two movements lies in the fact that the neo-feminist movement was not subjected to state repression, since it did not defy the authorities as a political opposition. Yet, the discursive strategies of the mass media, with their reliance on denouncing the "phony avant-gardism," were also applied to the Comrade Woman conference. Additionally, the paper analyzes how the post-1968 stratification of the student movement and its press enabled the collaboration between neo-feminism, as a feminist avant-garde, and anti-regime student magazines. Last but not least, the paper sheds light on various forms of representation of girls in post-war student press, which implies that the position of feminist authors and ideas was not always as well-accepted in the student press as was the case in the late seventies. In conclusion, the paper outlines how the neo-feminist legacy could inspire a new articulation of (her)story of girlhood in the Yugoslav context. Keywords: neo-feminism, the woman question, avant-garde, girlhood studies, Nada Ler Sofronić, Yugoslav student press, second wave feminism

Доминанатно тумачење гаранције људског достојанства у Основном закону Немачке у другој половини XX века потицало је од немачког правника Гинтера Дирига. Средиште Диригове интерпретације појма дигнитета смеш-теног на чело Бонског устава представљало је поистовећење достојанства са суштином људских права и тврдња да оно представља њихову бит која мора имати трајну и неприкосновену заштиту. Нови миленијум доноси и један радикалнији заокрет у тумачењу не-мачке уставне гаранције људског достојанства. Матијас Хердеген, иако не без значајних претходника који су критиковали или чак одбацивали Диригову интерпретацију, објављује ново тумачење дигнитета на месту дотада па-радигматичних Диригових објашњења. У овом раду се анализира Хердегеново тумачење гаранције неприкосновености достојанства и пореди се са њему ри-валском Дириговом интерпретацијом. Компарација Хердегеновог и Дириговог становишта је стављена у шири контекст и додатно осветљена узимањем у обзир два случаја који стоје у уској вези с разумевањем идеје неприкосновености и гаранције достојанства (случај Закона о ваздушној безбедности и случај претње мучењем отмичару дечака у Франкфурту) и који су у немачком говорном подручју изазвали звучне полеми-ке. Промишљањем сложености ових случајева и филозофскоправних и етичких основа и консеквенци ривалских концепција неприкосновености достојанства, закључује се да без обзира на ваљаност појединачних решења, ова алтернати-ва право нужно оставља осуђено на извесну меру трагичног и апсурдног.

The monitoring of public opinion economic&social changes

This article focuses on the key categories, which define the field of Critical Men’s Studies, widely used in gender studies and even emerge in public discourse. We consider the central concept of this field of knowledge — “hegemonic masculinity” — and its use to analyze the hierarchies of “subordinated” and “marginalized” masculinities. We also analyze such discursive derivative constructs of “hegemonic masculinity” as the “crisis of masculinity” and the metaphor of “angry white men”. As a result, these conceptual keys allow us to comprehend the intersectional turn in modern gender studies, which is so difficult to explain to public.