Пређи на садржај

Tinidazol

С Википедије, слободне енциклопедије
Tinidazol
Klinički podaci
Prodajno imeFasigyn, Tindamax
Drugs.comMonografija
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije13,2h
IzlučivanjeRenalno
Identifikatori
CAS broj19387-91-8 ДаY
ATC kodJ01XD02 (WHO), P01AB02
PubChemCID 5479
DrugBankDB00911 ДаY
ChemSpider5279 ДаY
ChEMBLCHEMBL1220 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC8H13N3O4S
Molarna masa247,272
  • CCS(=O)(=O)CCN1C(C)=NC=C1[N+]([O-])=O
  • InChI=1S/C8H13N3O4S/c1-3-16(14,15)5-4-10-7(2)9-6-8(10)11(12)13/h6H,3-5H2,1-2H3 ДаY
  • Key:HJLSLZFTEKNLFI-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja127—128 °C (261—262 °F)

Tinidazol je organsko jedinjenje, koje sadrži 8 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 247,272 Da.[1][2][3][4]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 5
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 5
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 0,1
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) -2,3
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 106,2
  1. ^ López Nigro, M. M.; Carballo, M. A. (јул 2008). „Genotoxicity and cell death induced by tinidazole (TNZ)”. Toxicology Letters. 180 (1): 46—52. PMID 18582545. doi:10.1016/j.toxlet.2008.05.017. 
  2. ^ Fung, H. B.; Doan, T. L. (децембар 2005). „Tinidazole: A nitroimidazole antiprotozoal agent”. Clinical Therapeutics. 27 (12): 1859—84. PMID 16507373. doi:10.1016/j.clinthera.2005.12.012. 
  3. ^ Knox, C.; Law, V.; Jewison, T.; Liu, P.; Ly, S.; Frolkis, A.; Pon, A.; Banco, K.; Mak, C.; Neveu, V.; Djoumbou, Y.; Eisner, R.; Guo, A. C.; Wishart, D. S. (2011). „DrugBank 3.0: A comprehensive resource for 'omics' research on drugs”. Nucleic Acids Research. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  4. ^ Wishart, D. S.; Knox, C.; Guo, A. C.; Cheng, D.; Shrivastava, S.; Tzur, D.; Gautam, B.; Hassanali, M. (2008). „DrugBank: A knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic Acids Research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko, I. V.; Tanchuk, V. Y.; Kasheva, T. N.; Villa, A. E. (2001). „Estimation of aqueous solubility of chemical compounds using E-state indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl, P.; Rohde, B.; Selzer, P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment-based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).