Пређи на садржај

Ramones

С Википедије, слободне енциклопедије
Ramones
Торонто 1976.
Музички рад
Активни период1974 - 1996
ОснивањеФорест Хилс, Њујорк
Жанрпанк рок
Издавачке кућеWarner Records, Sire, Phillips, Beggars Banquet
Чланови
Бивши члановиЏои Рамон, Џони Рамон, Ди Ди Рамон, Томи Рамон, Марки Рамон, Ричи Рамон, Елвис Рамон, Си-Џеј Рамон, Ричи Стерн

Рамонс је била америчка панк рок група која се сматра првом музичком групом која је свирала овакву врсту музике. Формирани су у месту Форест Хилс у Њујорку 1974. Једним од оснивача се сматра Даглас Глен Колвин.

Сви чланови бенда су усвојили псеудониме који се завршавају презименом „Рамоне“, иако ниједан од њих није био биолошки сродан; инспирисао их је Пол Макартни, који би се пријавио у хотеле под алиасом „Пол Рамон“. Ramones су извели 2.263 концерта, на турнејама готово без престанка 22 године.[1] Године 1996., након турнеје са музичким фестивалом Lollapalooza, одсвирали су опроштајни концерт у Лос Анђелесу и распали се.[2] До 2014, сва четири првобитна члана бенда су умрла – пјевач Џои Рамон (1951–2001), басиста Ди Ди Рамон (1951–2002), гитариста Џони Рамон (1948–2004) и бубњар Томи Рамон (1952–2014).[3][4][5] Преостали преживели чланови Рамонса — басиста Си-Џеј Рамоне (који је замјенио Ди Дија 1989. и остао са бендом до његовог распада) и бубњари Марки Рамон, Ричи Рамон и Елвис Рамон — и даље су музички активни.

Признање важности бенда градило се годинама.[6] Рамонес су заузели 26. мјесто[7] на листи „100 највећих уметника свих времена" часописа Rolling Stone и на 17. мјесту[8] на VH1 листи „100 највећих умјетника хард рока“. Године 2002., Рамонес је рангиран као други највећи бенд свих времена од стране Spin-а, иза само Битлса.[9]

Историја

[уреди | уреди извор]

Оснивање (1974—1975)

[уреди | уреди извор]

Првобитни чланови бенда упознали су се у кварту Форест Хилс средње класе у њујоршкој општини Квинс. Џон Камингс и Томас Ердели су били у средњошколском гаражном бенду од 1965. до 1967. познатом као Tangerine Puppets.[10] Спријатељили су се са Дагласом Колвином, који се недавно доселио у ту област из Њемачке[11], и Џефом Хајманом, пјевачем глам рок бенда Sniper, основаног 1972.[12][13]

Рамонс су почели да се обликују почетком 1974. године када су Камингс и Колвин позвали Хајмана да им се придружи у бенду. Колвин је желео да свира гитару и пјева, Камингс је такође свирао гитару, а Хајман бубњеве. Поставу је требало употпунити њиховим пријатељем Ричијем Стерном на басу. Међутим, након само неколико проба постало је јасно да Ричи Стерн не зна да свира бас, па је поред пјевања, Колвин прешао са гитаре на бас, а Камингс је постао једини гитариста.[14] Колвин је био први који је усвојио име "Рамоне", називајући себе Ди Ди Рамон. Био је инспирисан употребом псеудонима Паул Рамон од стране Пола Макартнија током његових Silver Beetles дана.[15] Ди Ди је убедио остале чланове да преузму то име и дошао је на идеју да бенд назове Рамонс.[16] Хајман и Камингс су постали Џои и Џони Рамон.[16]

Пријатељ бенда, Монте А. Мелник (касније њихов менаџер турнеје), помогао им је да им уговоре вријеме за пробу у Manhattan's Performance Studios, гдје је радио. Џонијев бивши колега из бенда Ердели је требало да постане њихов менаџер. Убрзо након што је бенд формиран, Дее Дее је схватио да не може истовремено да пјева и свира бас гитару; уз Ерделијево охрабрење, Џои је постао нови пјевач бенда.[15] Ди Ди би, међутим, наставио да одбројава темпо сваке песме са својим препознатљивим брзометним повиком "1-2-3-4!" Џои је убрзо на сличан начин схватио да не може истовремено да пјева и свира бубњеве и напустио је мјесто бубњара. Док је био на аудицији за будуће замјене, Ердели би често узео бубњеве и демонстрирао како свира пјесме. Постало је очигледно да је у стању да изводи музику групе боље од било кога другог, и придружио се бенду као Томи Рамон.[17]

Дискографија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Дискографија Рамонса

Студијски албуми


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ramones”. Rock and Roll Hall of Fame + Museum. 15. 9. 2004. Архивирано из оригинала 2023-05-22. г. Приступљено 9. 7. 2015. 
  2. ^ Schinder 2007, стр. 559–560
  3. ^ Powers, Ann (2001-04-17). „Joey Ramone, Raw-Voiced Pioneer of Punk Rock, Dies at 49”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-22. 
  4. ^ „Tommy Ramone dies aged 62”. The Guardian. Australian Associated Press. 12. 7. 2014. Архивирано из оригинала 12. 7. 2014. г. Приступљено 2023-05-22. 
  5. ^ Pareles, Jon (2002-06-07). „Dee Dee Ramone, Pioneer Punk Rocker, Dies at 50”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-05-22. 
  6. ^ Gilmore, Mikal (2016-05-19). „The Curse of the Ramones”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-22. 
  7. ^ Stone, Rolling (2010-12-03). „100 Greatest Artists”. Rolling Stone (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-22. 
  8. ^ „VH1 Counts Down the '100 Greatest Artists of Hard Rock'”. Архивирано из оригинала 17. 6. 2018. г. Приступљено 22. 5. 2023. 
  9. ^ „Rocklist.net...Spin Magazine (USA) Lists...Page 2..”. www.rocklistmusic.co.uk. Приступљено 2023-05-22. [мртва веза]
  10. ^ „RAMONES: RICHARD ADLER'S TELL STORY OF THE '60"”. Архивирано из оригинала 24. 1. 2009. г. Приступљено 23. 6. 2023. 
  11. ^ „Independent Lens . END OF THE CENTURY . The Ramones | PBS”. PBS. Архивирано из оригинала 10. 11. 2012. г. Приступљено 23. 6. 2023. 
  12. ^ „Pal Joey - TIME”. Архивирано из оригинала 05. 12. 2011. г. Приступљено 23. 6. 2023. 
  13. ^ McNeil & McCain 1996, стр. 181.
  14. ^ Ramone, Johnny (април 2012). Commando: The Autobiography of Johnny Ramone. New York City, New York: Abrams Image. ISBN 9780810996601. Архивирано из оригинала 8. 12. 2017. г. Приступљено 7. 12. 2017. 
  15. ^ а б Melvin & Meyer 2003, стр. 32.
  16. ^ а б „nkbands.com :: interviews”. Архивирано из оригинала 19. 3. 2006. г. Приступљено 23. 6. 2023. 
  17. ^ Melvin & Meyer 2003, стр. 33.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Ramones на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ramones&oldid=28492308”