Max Payne 2: The Fall of Max Payne
| Max Payne 2: The Fall of Max Payne | |
|---|---|
 Max Payne 2: The Fall of Max Payne | |
| Девелопер(и) | Remedy Entertainment |
| Издавач(и) | Rockstar Games |
| Дистрибутер(и) | 3D Realms Take-Two Interactive |
| Серија | Макс Пејн |
| Платформе | Microsoft Windows, Xbox, PlayStation 2 |
| Излазак | Microsoft Windows 14. октобар 2003. Xbox 25. новембар 2003. PlayStation 2 2. децембар 2003. |
| Жанр(ови) | Пуцачина из трећег лица |
| Модификације | За једног играча |
| Продуцент(и) | Ханс Сајферт |
| Дизајнер(и) | Петри Џарвелито Марин Газари |
| Програмер(и) | Ким Сало Ерик Појар |
| Уметници | Саку Лејтинен |
| Писци | Сам Лејк |
| Композитор(и) | Картси Хатака Кимо Каџисто Перти Кивилаксо |
| Медијум(и) | 2 CD-ROM-a |
| Претходник | Max Payne |
| Наследник | Max Payne 3 |
Макс Пејн 2: Пад Макс Пејна (енг. Max Payne 2: The Fall of Max Payne) је видео игра која спада у жанр пуцачина из трећег лица. Представља наставак видео игре Max Payne из 2001. године. Игру је развио Remedy Entertainment, а објавио Rockstar Games 14. октобра 2003. године за Microsoft Windows. Касније током године, креиране су верзије за PlayStation 2 и Xbox.
О игри
[уреди | уреди извор]Радња игре се, као и у првом делу, одвија у Њујорку, неколико година након догађаја који су обележили први део приче о полицајцу Максу Пејну. Начин играња и принцип конструкције нивоа нису суштински промењени, што значи линеарну акцију с много сцена. Неизбежан Bullet Time, команда којом се анимација привремено успорава, још је боље уклопљен него у првом делу и од стварне је користи у ситуацијама када се испред нишана створи десетак противника наоружаних до зуба. Нешто чешће се појављују и скриптовани успорени снимци који приказују спектакуларне детаље као што су експлозије, падови погођених противника и слично. Дизајн нивоа је уобичајен за ФПС жанр, с тим што се игра већим делом одиграва у скученим ходницима и трошним зградама које имају безброј добро скривених пролаза и ћошкова у којима вреба опасност. Веома добро су урађени и нивои који представљају Максове снове (изврнута пројекција и ефекат замућења).
У више наврата играч ће, уместо Максом Пејном, управљати Моном Сакс, женским ликом који треба да разбије монотонију. Графика је, у највишој класи, посебно у погледу разноврсности и квалитета текстура, као и детаљности приказа позадинских детаља. Макс ће оборити сваки предмет с којим дође у додир, моћи ће да отвори сваки плакар и фиоку итд. Музичка и звучна пратња су изврсне и дају допринос реалистичном окружењу, нарочито звуци из радио и ТВ апарата.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]| Нормативна контрола: Државне |
|---|
