Пређи на садржај

Ljubomir Denković

С Википедије, слободне енциклопедије
Ljubomir Denković
Lični podaci
Datum rođenja(1936-04-15)15. април 1936.
Mesto rođenjaLjanik, Kraljevina Jugoslavija
Obrazovanje
ObrazovanjeAkademiji likovnih umetnosti u Ljubljani

Ljubomir Denković (Ljanik, 15. april 1936) srpski je vajar.

Rođen je od majke Ljubice i oca Đorđija. Godine 1957. završio je Srednju školu za primenjenu umetnost - odsek vajarstvo - u Skoplju, a 1962. је diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani - odsek vajarstvo - u klasi profesora Borisa i Zdenka Kalina. Od 1963. do 1971. radi kao profesor u Srednjoj školi za primenjenu umetnost u Novom Sadu. Član ULUS-a (Udruženje likovnih umetnika Srbije) postao je 1968. godine. Od 1971. do 1977. radi kao samostalni umetnik u Novom Sadu. Godine 1977. izabran je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u zvanje docenta. 2004. je penzionisan kao redovni profesor, nastavljajući i dalje da se bavi stvaralačkim radom. Živi u Novom Sadu sa suprugom Jelenom sa kojom ima četvoro dece - Ljubicu, Milicu, Dušicu i Marka.

Poetika stvaralaštva

[уреди | уреди извор]

U skulpturama Ljubomira Denkovića preovladavaju osnovni prirodni materjali - zemlja i kamen -  pretvoreni u oble forme.  U izrazu najčešće koristi mermer i terakotu. Nenametljive nijanse ovih materjala odlično se uklapaju u prostore kojima su namenjeni, bilo da se radi o galerijskom prostoru, urbanom prostoru ili su smeštene u prirodni ambijent.

Korene začetaka skulpture Denković je svakako iznedrio iz rodnog kraja. Malo mesto Ljanik, smešteno u brdovite predele juga Srbije, dalo je snažan pečat stvaralštvu ovog vajara. Na tom putu neke zaustavne stanice bile su: Skoplje (Srednja umetnička škola) i Ljubljana (Akademija umetnosti), koje su mu otvorile put kao slobodnom i značajnom stvaraocu. Međutim, bez obzira na urbane sredine u kojima će se odvijati autorov život, najranije detinjstvo ostavilo je dubok trag.

Pejzaž, bitno udaljen od urbanog sveta, koji će Denković nositi u sebi i realizovati u svojoj umetnosti, poprima, na prvi pogled, apstraktan oblik, koji ima jasan smisao u realnom svetu. To vizuleno iskustvo, koje se temelji na mitskim slikama, preoblikovaće se u godinama zrelog stvaralaštva u suštinu Denkovićeve stvaralčke poetike. Okružen pitominom brdskog ambijenta umetnik je, zasigurno, poneo obrise organskih formi, kao arhetipske slike koje ga nikada neće napustiti, naprotiv, biće mu nepresušna inspiracija.

Nedosanjani san, 2009, Terakota

Nagrade i priznanja

[уреди | уреди извор]
Ritam, 1984, Terakota
Naslagano, 1983. Terakota

Denković je tokom svog života poneo mnogo nagrada, priznanja, učešća u likovnim kolonijama (Srbija, BiH, Hrvatska, Francuska) i na međunarodnim simpozijumima (Srbija, Slovenija, Hrvatska, Kina). Mnoge galerije i muzeji u Srbiji i svetu poseduju Denkovićeva dela (Zavičajna galerija Muzeja grada Novog Sada, Muzej savremene umetnosti Vojvodine Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2018)[1], Umjetnički muzej Crne Gore u Cetinju, Muzej i galerija slika u Bečeju, Savremena galerija u Budimpešti Архивирано на сајту Wayback Machine (23. март 2019)[2], Narodni muzej u Iloku).  Nagrade za skulpturu galerijskog formata: Novom Sadu, Bečeju, Ečki i Pančevu. Nagrade za monumentalnu spomeničku skulpturu: Sarajevo, Veles, Rim, Jelašinovci i Sanski most.

Nagređena i izvedena spomenička skulptura

[уреди | уреди извор]
  • II nagrada na Konkursu za idejno rešenje reljefa na železničkoj stanici u Novom Sadu, Novi Sad (Srbija),(1966)
  • II nagrada na Konkursu za idejno rešenje spomenika novosadskoj „Desetini“ na Čeneju, Novi Sad (Srbija),(1970)
  • I nagrada na Jugoslovenskom konkursu za idejno rešenje spomenika Đuri Đakoviću (beli mermer). Sa arh. D. Kiridžićem, Sarajevo (BiH),(1971)
  • Otkupna nagrada na Jugoslovenskom konkursu za idejno rešenje spomenika Lenjina. Sa arh. D. Kiridžićem, Beograd (Srbija),(1972)
  • III nagrada na Jugoslovenskom konkursu za idejno rešenje spomenika i Spomen - muzeja Batinske bitke na Dunavu. Sa arh. S. Subotinom, Sombor (Srbija),(1974)
  • Nagrada Fonda Saveznog odbora SUBNOR-a, kao vanredno društveno priznanje za stvaralaštvo i rad od značaja za negovanje revolucionarnih tradicija NOB- a u oblasti likovnog stvaralaštva („4. jul“), Beograd (Srbija),(1974)
  • Otkupna nagrada za idejno rešenje Spomen- kosturnice u Gorici. Sa arh. S. Subotinom, Beograd (Srbija),(1974)
  • III nagrada na Jugoslovenskom konkursu za idejno rešenje spomenika za obeležavanje Sremskog fronta. Sa arh.S. Subotinom, Beograd (Srbija),(1974)
  • I nagrada na Jugoslovenskom konkursu za idejno rešenje Spomen - kosturnice u Velesu. Sa arh. S. Subotinom, Veles (Makedonija),(1974)
  • I nagrada za idejno rešenje na Jugoslovenskom konkursu za Spomen - kosturnicu u Rimu (mermer). Sa arh. S. Subotinom, Rim (Italija),(1975)
  • II nagrada na Jugoslovenskom konkursu za idejno rešenje Spomen - obeležja na Grmeču, kod Sanskog Mosta. Sa dipl. inž. arh. M. Matovićem i arh. S. Subotinom, Sanski Most (BiH),(1976)
  • I nagrada na drugostepenom Jugoslovenskom konkursu za idejno rešenje Spomen - obeležja na Grmeču, kod Sanskog Mosta. Sa dipl. ing. arh. M. Matovićem i arh. S. Subotinom, Sanski Most (BiH),(1976)
  • III nagrada na Jugoslovenskom konkursu za idejno rešenje Spomen- groblja u Novom Sadu. Sa dipl. inž. arh. M. Matovićem, Novi Sad (Srbija),(1977)
  • I nagrada na Jugoslovenskom konkursu za idejno rešenje spomenika o borbi vranjanskog kraja u revoluciji. Sa dipl. ing. arh. M. Matovićem, Vranje (Srbija),(1977)
  • II nagrada na Jugoslovenskom konkursu za idejno rešenje spomenika palim borcima NOR-a i žrtvama fašističkog terora u Zavidovićima. Sa dipl. ing. arh. M. Matovićem, Zavidovići (BiH),(1979)
  • Otkupna nagrada za idejno rešenje spomen - obeležja. Sa dipl. ing.arh. M. Matovićem, Donja Gradina, Jasenovac (Hrvatska),(1979)
  • Otkupna nagrada za idejno rešenje spomenika „Šumadija“ u Kragujevcu. Sa dipl. ing.arh. M. Matovićem, Kragujevac (Srbija),(1979)
  • Nagrada za skulpturu, Vrnjačka Banja (Srbija),(1987)

Skulptura u javnom prostoru

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Struktura :: MSUV”. msuv.org. Архивирано из оригинала 31. 12. 2018. г. Приступљено 23. 3. 2019. 
  2. ^ „Fruit”. Hungarian National Gallery (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 03. 2019. г. Приступљено 23. 3. 2019. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]