Пређи на садржај

Isador Džejkob Gud

С Википедије, слободне енциклопедије
Isador Džejkob Gud
Lični podaci
Ime po rođenjuIsadore Jacob Gudak
Datum rođenja(1916-12-09)9. decembar 1916.
Mesto rođenjaLondon, Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti5. april 2009.(2009-04-05) (92 god.)
Mesto smrtiRadford, Virdžinija, Sjedinjene Države
PrebivališteUK, SAD
NacionalnostBritanska, Američka
UniverzitetIsusov koledž, Kembridž
ZanimanjeStatističar, kriptolog
Naučni rad
InstitucijaTriniti koledž, Oksford; Virdžinija Teh
MentoriG. H. Hardi
Poznat poGud–Tomasov algoritam
Gud–Tulminov procenitelj
Procena Gud–Tjuringove frekvencije
Kosmologija crne rupe
Eksplozija inteligencije
NagradeSmitova nagrada (1940)

Irving Johan Gud (9. decembar 1916 – 5. april 2009)[1][2] je bio britanski matematičar koji je radio kao kriptolog u Blečli parku sa Alanom Tjuringom. Posle Drugog svetskog rata, Gud je nastavio da radi sa Tjuringom na dizajnu računara i Bajesove statistike na Univerzitetu u Mančesteru. Gud se preselio u Sjedinjene Države gde je bio profesor na Virdžinija Tehu.

On je rođen je kao Isador Džejkob Gudak u poljskoj jevrejskoj porodici u Londonu. Kasnije je svoje ime anglizovao u Irving Džon Gud i potpisivao svoje publikacije „I. J. Gud“.

Začetnik koncepta koji je sada poznat kao „eksplozija inteligencije“, Gud je služio kao konsultant za superkompjutere Stenlija Kjubrika, režisera filma 2001: Odiseja u svemiru iz 1968. godine.[3]

Gud je rođen kao Isador Džejkob Gudak u porodici poljskih jevrejskih roditelja u Londonu. Njegov otac je bio časovničar, koji je kasnije upravljao i posedovao uspešnu modnu zlataru, a takođe je bio i istaknuti pisac na jidišu koji je pisao pod pseudonimom Moše Oved. Gud se školovao u školi za dečake Haberdašer Ask, u to vreme u Hempstedu u severozapadnom Londonu, gde je, prema Dan van der Vatu, Gud bez napora nadmašio nastavni plan i program matematike.[3]

Gud je studirao matematiku na Isusovom koledžu u Kembridžu, diplomirao je 1938. i osvojio Smitovu nagradu 1940. godine.[4] Istraživao je pod G. H. Hardijem i Abramom Bešikovičem pre nego što se preselio u Blečli park 1941. nakon što je završio doktorat.

Značajne publikacije

[уреди | уреди извор]
  • Good, I. J.. “Explicativity, corroboration, and the relative odds of hypotheses.” Synthese 30 (1975): 39-73.[8]
  1. ^ „Passings”. Los Angeles Times. 13. 4. 2009. Приступљено 13. 4. 2009. 
  2. ^ „The Times & The Sunday Times”. www.thetimes.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-13. 
  3. ^ а б Dan van der Vat (29. 4. 2009), „"Jack Good" (obituary)”, The Guardian, стр. 32, Приступљено 9. 10. 2013 
  4. ^ Barrow-Green, June (28. 1. 1999). „'A Corrective to the Spirit of too Exclusively Pure Mathematics': Robert Smith (1689-1768) and his Prizes at Cambridge University”. Annals of Science. 56 (3): 271—316. doi:10.1080/000337999296418. 
  5. ^ Jones, David (1998). „In retrospect chosen by David Jones”. Nature. 393 (6686): 642. Bibcode:1998Natur.393..642J. ISSN 0028-0836. S2CID 26800694. doi:10.1038/31395Слободан приступ. 
  6. ^ Satzer, William J. (23. 6. 2010). „Review of Good Thinking by I. J. Good”. MAA Reviews, Mathematical Association of America. [мртва веза]
  7. ^ Howson, Colin (1987). „Review of Good Thinking: the Foundations of Probability and its Applications by I. J. Good”. The British Journal for the Philosophy of Science. 38 (2): 268—272. ISSN 0007-0882. doi:10.1093/bjps/38.2.268. 
  8. ^ Good, Irving John (1975). „Explicativity, Corroboration, and the Relative Odds of Hypotheses” (PDF). Synthese. 30 (1/2): 39—73. JSTOR 20115014. S2CID 46979909. doi:10.1007/BF00485294. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]