Пређи на садржај

Etidijum bromid

С Википедије, слободне енциклопедије
Etidijum bromid
Nazivi
IUPAC naziv
3,8-Diamino-5-etil-6-fenilfenantridinijum bromid
Drugi nazivi
2,7-Diamino-10-etil-6-fenilfenantridinijum bromid, 2,7-Diamino-10-etil-9-fenilfenantridinijum bromid, 3,8-Diamino-1-etil-6-fenilfenantridinijum bromid, 5-Etil-6-fenil-fenantridin-3,8-diamin bromid, Etidijum bromid, Homidijum bromid, EtBr
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.013.622
EC broj 214-984-6
KEGG[1]
RTECS SF7950000
UNII
  • CC[n+]1c2cc(ccc2c3ccc(cc3c1c4ccccc4)N)N.[Br-]
Svojstva
C21H20BrN3
Molarna masa 394,294 g/mol
Agregatno stanje Ljubičasto-crvena čvrsta materija
Tačka topljenja 260 - 262°C
~ 40 g/l
Opasnosti
R-oznake R25 R36/37/38 R46
S-oznake S22 S24/25 S26 S36/37/39 S45 S53
NFPA 704
Tačka paljenja > 100 °C (212 °F; 373 K)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije
Apsorpcioni spectar etidijum bromida

Etidijum bromid je interkalirajući agens koji je ćesto koristi za fluorescentno obeležavanje (bojenje nukleinskih kiseline) u molekularno biološkim laboratorijama u tehnikama poput elektroforeze na gelu. On se često obeležava sa „EtBr“, mada se ta oznaka koristi i za bromoetan. Kad se izloži ultraljubičastom svetlu, on fluorescira sa narandžastom bojom, koja postaje skoro 20-puta jača nakon vezivanja za DNK. Pod imenom homidijum, on je u širokoj upotrebi od 1950-ih u veterini za lečenje tripanozomoze kod marve, bolesti koju uzrokuju tripanozomi.[4] Visoka učestalost otpornosti na antibiotike čini ovaj tretman nepraktičnim u nekim oblastima, gde se srodni izometamidijum hlorid takođe koristi. Etidijum bromid može da bude mutagen, karcinogen ili teratogen, mada to zavisi od organizma i okolnosti.

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Stevenson P, Sones KR, Gicheru MM, Mwangi EK (1995). „Comparison of isometamidium chloride and homidium bromide as prophylactic drugs for trypanosomiasis in cattle at Nguruman, Kenya.”. Acta Trop. 59 (2): 257—258. PMID 7676909. doi:10.1016/0001-706X(94)00080-K. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]