Пређи на садржај

Denis Bećirović

С Википедије, слободне енциклопедије
Denis Bećirović
Лични подаци
НационалностBošnjak
УниверзитетUniverzitet u Tuzli
Професијаistoričar
Политичка каријера
Политичка
странка
SDPBiH
20. maja 2013. — 20. januara 2014.
ПретходникBožo Ljubić
НаследникMilorad Živković
20. maja 2011.
6. novembra 2006. — 20. maja 2011.
Član Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda bošnjačkog naroda (од 2022)

Denis Bećirović (Tuzla, 28. novembar 1975) bosanskohercegovački je političar i istoričar, član Kolegija Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i član SDPBiH. Trenutno je član Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda bošnjačkog naroda.

Rođen je u Tuzli. Osnovnu i srednju školu završio je u rodnom gradu maturiravši 1994. Pridružio se SDPBiH kao srednjoškolac 1993. Te godine dobio je i prvu stranačku funkciju kao predsednik Foruma mladih SDP-a u Opštinskoj organizaciji Tuzla. Na toj funkciji ostao je do 1994, kada je imenovan predsednikom Foruma mladih SDP-a na području Tuzlanskog kantona. Od 1996. uporedno je bio i potpredsednik Foruma mladih SDP-a. Iduće godine imenovan je za člana Glavnog odbora SDP-a. Te godine zaposlio se u Osnovnoj školi u Tuzli, gde je predavao istoriju iduće dve godine.[1]

Diplomirao je 1998. na Filozofskom fakultetu u Tuzli. Iste godine je imenovan za predsednika Foruma mladih SDP-a. Te godine zaposlio se u Srednjoj ekonomskoj školi u Tuzli, gde je takođe predavao istoriju. Na opštim izborima 1998. izabran je za poslanika u Predstavničkom domu Parlamenta FBiH. Dve godine kasnije postao je član Predsedništva SDPBiH, a istovremeno se upisuje i na postdiplomski studij na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Ponovo je na opštim izborima održanim iste godine s 9.828 glasova izabran za poslanika u Skupštini Tuzlanskog kantona, gde je imenovan za predsednika Odbora za društveno-ekonomske odnose. U Skupštini Tuzlanskog kantona izabran je i za delegata u Domu naroda Parlamenta FBiH.[1]

Istovremeno s vršenjem poslaničke funkcije, dve godine kasnije položio je sve ispite s prosjekom 9,5. Te godine prestao je da radi u Srednjoj ekonomskoj školi. Na opštim izborima održanim 2002. bio je nosilac liste SDPBiH za Skupštinu Tuzlanskog kantona te je neposredno izabran sa 7.600 glasova. U tom mandatu bio je predsednik Odbora za ljudska prava i građanske slobode i član Antikorupcijskog odbora. Iduće godine, 2003, imenovan je za predsednika SDP-a Tuzlanskog kantona. Magistarski rad odbranio je 2004.[1]

Na opštim izborima 2006. bio je nosilac liste SDP-a za Predstavnički dom PSBiH. S 24.645 glasova neposredno je izabran za poslanika te je imenovan za zamenika predsednika poslaničkog kluba SDP-a. U Predstavničkom domu PSBiH imenovan je za člana Zajedničke komisije za ljudska prava, prava deteta, mlade, izbeglice, azil i etiku i Komisije za spoljne poslove. Od 2007. član je Delegacije PSBiH u Interparlamentarnoj uniji. Iduće godine postao je član Parlamentarne grupe prijateljstva Bosne i Hercegovine sa zapadnom Evropom. Za potpredsednika SDPBiH imenovan je 2009. Konačno je i doktorirao 2010. Te godine postao je član Istražne komisije za utvrđivanje trošenja donatorskih sredstava. Na opštim izborima održanim 2010. ponovo je neposredno izabran za poslanika u Predstavničkom domu PSBiH sa 45.747 glasova.[1] Izabran je za predsedavajućeg Predstavničkog doma PSBiH 20. maja 2011, a za njegove zamenike izabrani su Božo Ljubić iz HDZ-a 1990 i Milorad Živković iz SNSD-a.[2]

Aprila 2023. godine borce Vojske Republike Srpske poredio je sa nacistima i fašistima, na šta mu je oštro odgovoreno od strane predstavnika Republike Srpske.[3]

Autor je jedne knjige i 11 naučnih radova i stručnih članaka objavljenih između 2004. i 2010.

Oženjen je Mirelom, sa kojom ima sina Danisa i ćerku Enu-Miju.[1]

  1. ^ а б в г д Biografija Denisa Bećirovića[мртва веза] (na bošnjačkom). Centar za istraživačko novinarstvo. Pristupljeno 26. oktobra 2014.
  2. ^ Bećirović, Živković i Ljubić na čelu Predstavničkog doma PSBiH Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014) (na bošnjačkom). Vijesti.ba, 20. maja 2011. Pristupljeno 26. oktobra 2014.
  3. ^ Станишић, Душанка. „Бећировић упоредио српске борце из последњег рата с нацистима и усташама”. Politika Online. Приступљено 2023-04-07. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]