Cryptocephalus sericeus
| Cryptocephalus sericeus | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Arthropoda |
| Класа: | Insecta |
| Ред: | Coleoptera |
| Инфраред: | Cucujiformia |
| Породица: | Chrysomelidae |
| Род: | Cryptocephalus |
| Врста: | C. sericeus
|
| Биномно име | |
| Cryptocephalus sericeus Linnaeus, 1758
| |
| Синоними | |
| |
Cryptocephalus sericeus је врста тврдокрилца из породице буба листара (Chrysomelidae).[1]
Распрострањење
[уреди | уреди извор]Ареал јој је велики, осим великог дела Европе живи и у Азији, све до Сибира и северозападне Кине. [2] Може се наћи у целој Србији.[1]
Станиште
[уреди | уреди извор]Настањује травњаке и ливаде. Нарочито воли жуте цветове биљака из породице Apiaceae.
Опис
[уреди | уреди извор]Cryptocephalus sericeus је дуг 6–7 mm. Тело им је здепасто и цилиндрично. На покрилцима постоје неправилне избочине. Боја покрилаца и пронотума знатно варира, мада су најчешћи металнозелени примерци.[3] Глава, ноге и антене су тамни.
Постоји велика сличност са следећим врстама: Cryptocephalus aureolus, Cryptocephalus praticola, Cryptocephalus solivagus, Cryptocephalus therondi и Cryptocephalus hypochoeridis.
Животни циклус
[уреди | уреди извор]Одрасли инсекти се могу наћи од маја до августа, најчешће када се хране поленом.[1] Ларве се хране лишћем истих биљака и од свог измета праве кућице. Лутке живе у земљи.
Галерија
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Alciphron — врста Cryptocephalus sericeus.
- ^ Fauna europaea
- ^ „Insetti e animali {{in lang|it}}”. Архивирано из оригинала 2017-07-09. г. Приступљено 2017-05-18.
Спољне везе
[уреди | уреди извор]- Michael Chinery, Insectes de France et d'Europe occidentale, Paris, Flammarion, 2012, 320 p. (ISBN 978-2-0812-8823-2), p. 282-283
- Novak, P., 1964 - I Coleotteri della Dalmazia - Atti Mus. civico Storia Nat., Trieste, 24: 53-113
- Petitpierre, E., 2000 - Fauna Iberica. Vol. 13. Coleoptera Chrysomelidae I. - Museo Nacional de Ciencias Naturales. Consejo Superior de Investigaciones Cientificas, Madrid, 521 pp.