Autographa gamma
Gama sovica | |
---|---|
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Arthropoda |
Класа: | Insecta |
Ред: | Lepidoptera |
Натпородица: | Noctuoidea |
Породица: | Noctuidae |
Род: | Autographa |
Врста: | A. gamma
|
Биномно име | |
Autographa gamma |
Autographa gamma, gama sovica, noćni je leptir (moljac) iz porodice sovica, Noctuidae.[1] Latinski i tradicionalni naziv vrsta je dobila po specifičnoj srebrnoj markaciji na prednjim krilima.
Opis vrste[1]
[уреди | уреди извор]Autographa gamma je migratorna vrsta sa više generacija godišnje. Rasptrostranjena je od Severne Afrike do Skandinavije, i u pojedinim regijama Azije. Kako je izrazito polifagna, susreće se na svim tipovima staništa osim zatvorenih šumskih. Biljke hraniteljke uključuju gajene vrste poput graška (Pisum sativum)
i kupusa (Brassica oleracea) a vrlo često i biljke poput koprive (Urtica dioica) i maslačka (Taraxacum officinale).[2]
Razvojni stadijumi[3]
[уреди | уреди извор]Jaja su blago spljoštena, s brojnim usecima i bele boje, položena u manjim grupama na list biljke hraniteljke. U zavisnosti od vremenskih uslova, za izleganje je potrebno između 3 i 10 dana. Gusenice se morfloški ne menjaju značajno tokom razvoja, osim što dobijaju na veličini i papilozne osnove sete im bivaju manje izražene. Zelene su boje i markirane beličastim linijama. Glavena kapsula iz postepeno iz crne prelazi u zelenu. Kao i većina pripadnika potporodice Plusinae, gama sovica ima tri para lažnih nožica, jedan na analnom i dva na petom i šestom abdominalnom segmentu. Glava i torakalni segmenti su pljosnati, a gusenica je najrobusnija kaudalno. Zbog redukcije lažnih nožica, kreće se poput zemljomerki (Geometridae). Zbog svog načina ishrane, usled prenamnožavanja gama sovice mogu naneti štetu u usevima gajenih biljaka. Dužina zrele gusenice je tridesetak milimetara. Lutka je najpre bledo zelena, ali postepeno prelazi u tamno mrku boju.[4]
Adult[5]
[уреди | уреди извор]Morfologija adulta zavisi od klimatskih uslova i biljke hraniteljke gusenice, pa tako postoji više formi. Najčešća uključuje prednja krila sa poljima mrke boje različitog intenziteta što pruža kamuflažu jedinki, sa opisanom markacijom, dok su prednja krila bleđa i obrubljena. Privlači ih nektar te redovno posećuju bašte. Adulti započinju parenje dan ili dva nakon eklozije, ženke polažu jaja i ugibaju tri do petnaest dana kasnije.[6]
-
zrela gusenica
-
gusenica pred ulutkavanje
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Plepys, Dainius; Ibarra, Fernando; Löfstedt, Christer (2002). „Volatiles from flowers of Platanthera bifolia (Orchidaceae) attractive to the silver Y moth, Autographa gamma (Lepidoptera: Noctuidae)”. Oikos (на језику: енглески). 99 (1): 69—74. ISSN 1600-0706. doi:10.1034/j.1600-0706.2002.990107.x.
- ^ Mazor, Michal; Dunkelblum, Ezra (2005-09-01). „Circadian Rhythms of Sexual Behavior and Pheromone Titers of Two Closely Related Moth Species Autographa gamma and Cornutiplusia circumflexa1”. Journal of Chemical Ecology (на језику: енглески). 31 (9): 2153—2168. ISSN 1573-1561. doi:10.1007/s10886-005-6082-7.
- ^ HONEK, Alois; JAROSIK, Vojtech; MARTINKOVA, Zdenka; NOVAK, Ivo (2002-06-30). „Food induced variation of thermal constants of development and growth of Autographa gamma (Lepidoptera: Noctuidae) larvae”. European Journal of Entomology. 99 (2): 241—252. ISSN 1210-5759. doi:10.14411/eje.2002.033.
- ^ Hill, Jane K.; Gatehouse, A. Gavin (фебруар 1993). „Phenotypic plasticity and geographical variation in the pre-reproductive period of Autographa gamma (Lepidoptera: Noctuidae) and its implications for migration in this species”. Ecological Entomology (на језику: енглески). 18 (1): 39—46. ISSN 0307-6946. doi:10.1111/j.1365-2311.1993.tb01077.x.
- ^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Autographa Gamma”. www.lepiforum.de. Приступљено 2020-11-24.
- ^ Dunkelblum, E.; Gothilf, S. (1983-12-01). „Sex Pheromone Components of the Gamma Moth, Autographa gamma (L.) (Lepidoptera: Noctuidae)”. Zeitschrift für Naturforschung C (на језику: енглески). 38 (11-12): 1011—1014. ISSN 1865-7125. doi:10.1515/znc-1983-11-1222.