Пређи на садржај

Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.

С Википедије, слободне енциклопедије
Партизанска споменица 1941.
Партизанска споменица 1941.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током октобра месеца 1941. године:


← септембар  · Хронологија Народноослободилачке борбе у 1941. години  · новембар →

1  · 3  · 4  · 5  · 8  · 9  · 10  · 11  · 12  · 14  · 15  · 16  · 17  · 18  · 19  · 20  · 21  · 23  · 26  · 27  · 29  · 30  · 31

1. октобар

[уреди | уреди извор]

2. октобар

[уреди | уреди извор]
  • У ослобођеном Ужицу организована сахрана седморо бораца Прве ужичке чете „Радоје Марић” Ужичког партизанског одреда, који су страдали 18. августа 1941. у борби против Немаца на Дрежничкој градини. Међу деветоро сахрањених, петоро су били борци Прве Ужичке чете — Исидор Барух, Витомир Пантовић, Милош Алексић, Тома Биљановић, Раде Стефановић, Сава Пантовић и Љубиша Веснић, Такође, тада су сахрањени и Милан Мијалковић, члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију и Олга Ђуровић, курир ОК КПЈ за Ужице, који су погинули истог дана приликом доласка у Прву ужичку чету.[2]

3. октобар

[уреди | уреди извор]
  • На Цетињу, наредбом Бенита Мусолинија, образован је Гувернаторат за Црну Гору. За гувернера је постављен армијски генерал Алесандро Пирцио Бироли. У питањима политичке и грађанске природе гувернер је био потчињен Министарству унутрашњих послова Краљевине Италије, а у војним питањима Врховној команди.[3]
  • Код села Јасенка, близу Огулина, партизани Дрежничког партизанског одреда напали моторизовану колону италијанског 74. пука и нанели јој губитке од 36 мртвих војника и 3 уништена камиона.
  • Између села Лисичине и села Кузме, код Подравске Слатине, партизанске групе разбиле и принудиле на повлачење преко 400 усташа које су кренуле да попале та села. Партизани су ослободили 14 талаца које су усташе водиле са собом.

4. октобар

[уреди | уреди извор]

5. октобар

[уреди | уреди извор]

8. октобар

[уреди | уреди извор]
  • У Прилепу, Лазар Колишевски секретар Покрајинског комитета КПЈ за Македонију одржао састанак са секретаром Месног комитета КПЈ за Прилеп, на коме је утврђен план напада на бугарску полицијску станицу и затвор у Прилепу, а као дан напада је одређен 11. октобар. Истог дана Месни комитет КПЈ за Прилеп и Војни штаб су на заједничком састанку разрадили ову директиву и одредили групе и објекте за напад.[6]
  • У Ивањици четници Боже Јаворског напали Моравичку чету Ужичког партизанског одреда, која није прихватила борбу и повукла се ка Ужицу. Четници су тада убили једног партизана, разоружали око 20-30 партизана и запленили око 200 пушака. Истог дана, четници Боже Јаворског су упали у Ариље, у коме се налазила само партизанска стража. Због договора Тита и Драже, о ненападању, Ужички одред није реаговао, али је након што се Дража Михаиловић одрекао самозваног војводе Боже Јаворског, 18. октобра поново заузео Ариље и Ивањицу.[1]

9. октобар

[уреди | уреди извор]
  • У току ноћи 8/9. октобар Топлички партизански одред, уз помоћ једне чете Кукавичког партизанског одреда, извршио напад на Прокупље, које су Немци 11. септембра предали четницима Косте Пећанца. Нападом на град командовао је Ратко Павловић Ћићко, шпански добровољац и заменик команданта Топличког одреда. Услед великог изненађења, четници и жандарми њих око 100 су се већином предали без борбе, док је њих 10 страдало у борбама вођеним у Соколани. Партизани нису имали погинулих бораца, већ само једног лакше рањеног. Приликом ослобођења града, из затвора је ослобођено 28 затвореника, међу којима 8 заробљених партизана, спаљена је полицијска архива, као и архива среског начелства и заробљена већа количина наоружања и друге војне опреме. Ујутро 9. октобра партизани су напустили Прокупље.[1]

10. октобар

[уреди | уреди извор]
Споменик „Непобеђени” у Прилепу

11. октобар

[уреди | уреди извор]
  • У Прилепу, на основу директиве ПК КПЈ за Македонију, Прилепски партизански одред „Гоце Делчев” извршио напад на полицијску станицу, затвор, пошту и телефонска постројења. Овај напад Одред је извршио подељен у три групе. Прву групу, која је извршила напад на полицијску станицу предводили су Душко Наумовски и Аспарух Јосифовски. Другу групу, која је извршила на затвор предводио је Никола Поповски, али је она наишла на жесток отпор и морала се повући. Трећу групу, која је извршила напад на пошту и телефонска постројења, предводио је Мицета Димевски (овај дан славио се као Дан устанка народа Македоније).[6][7]

12. октобар

[уреди | уреди извор]
  • На планини Пасјачи, отпочела тродневна офанзива око 3.000 четника Косте Пећанца на Топлички партизански одред и део Кукавичког партизанског одреда. Офанзива је покренута након партизанског напада на Прокупље, али се неуспешно завршила због расула четничких јединица које су сачињавали насилно мобилисани сељаци. Током тродневних борби, борци Топличког одреда су четнике разбили код села Јовиних Ливада, Пасјаче, Белог Камена, на Пасјачком вису и код села Кожинце, док су борци дела Кукавичког одреда четнике разбили код села Ђуровац, приликом њиховог покрета ка Кукавици. У овим борбама заробљено је више од 150 четника, који су потом били пуштени, а био је заплењен и знатан ратни материјал. У току офанзиве Коста Пећанац је свој Штаб сместио у Житном Потоку, из кога се повукао у ноћи 13/14. октобра, што је означило крај офанзиве.[1]
  • У непосредној близини Куманова формиран Кумановски партизански одред. Он је подељен у две групе: Козјак и Карадаг. Групе су ноћу 12. октобра кренуле у одређене рејоне дејстава: прва на планину Козјак, а друга на Скопску Црну гору.
  • У Бечеју месна скојевска група убила на улици мађарског жандармеријског иследника Шандора Медвеа.

14. октобар

[уреди | уреди извор]


15. октобар

[уреди | уреди извор]

16. октобар

[уреди | уреди извор]
  • Ојачани Трећи батаљон 749. пука немачке 717. пешадијске дивизије из Крагујевца, после дводневних борби дуж комуникације Крагујевац-Горњи Милановац, по други пут продро у Горњи Милановац, скоро га потпуно уништио и спалио и похапсио око 130 талаца.
  • У току ноћи 16/17. октобра плашећи се опкољавања и уништења јединице окупаторских гарнизона у Жабљаку и Шавнику су се повукле у Никшић. Сутрадан делови Дурмиторског НОП одреда ушли у Жабљак и Дурмитор и образовали команде места.
  • У Карловцу усташка полиција успела да испред књижаре „Фогина“ изненади и ухапси Маријана Чавић, секретара Месног комитета КПХ за Карловац и члана Окружног комитета КПЈ за Карловац. Након хапшења, Чавић је био у карловачком затвору, а након самоповређивања је био пребачен у болницу. У намери да га ослободе, у Карловац је 17. новембра дошла група партизана, преобучених у домобранске униформе и извела акцију блокаде болнице, али је он дан пре тога био враћен у затвор.[9][10]

17. октобар

[уреди | уреди извор]

18. октобар

[уреди | уреди извор]
  • Код Јелина дуба, на путу ПодгорицаКолашин, јединице Зетског НОП одреда јачине око 300 бораца из заседе напале и уништиле италијанску ауто-колону од 43 камиона, и том приликом убиле и раниле око 150 војника, а заробиле 64. Партизани су имали једног мртвог и једног рањеног борца.
  • Код села Враћевшнице јединице Крагујевачког и Чачанског партизанског одреда напале Трећи батаљон 749. немачког пука који се из Горњег Милановца пробијао ка Крагујевцу, убиле 10 и раниле 20 немачких војника и заплениле два немачка тенка типа „Хочкис“, а један уништиле.
  • Делови Ужичког НОП одреда напали четнике у Ариљу и после оштре борбе поново заузели ово место. Погинуло око 30 и заробљено око 150 четника. Истог дана партизани су ушли и у Ивањицу, из које су четници побегли у правцу Јавора.
  • У Карловцу, у сукобу са усташким агентима погинуо члан ЦК КПЈ и ЦК КПХ Јосип Краш (1900—1941), народни херој. Краш је био једна од организатора устанка у Карловцу и околини, а откривен је издајом Михаила Мужевића, који је био ухапшен неколико дана раније.[11]

19. октобар

[уреди | уреди извор]

20. октобар

[уреди | уреди извор]

21. октобар

[уреди | уреди извор]


23. октобар

[уреди | уреди извор]
  • Делови Романијског НОП одреда, са једним четничким батаљоном, после десетодневних борби заузели Рогатицу и истовремено спречили интервенцију једног домобранског пука из Сарајева. Усташко-домобранска посада се преко четничких положаја извукла према Устипрачи. У борбама је, поред осталих, погинуо командир Прве чете Романијског батаљона Романијског НОП одреда Миланко Витомир (1916—1941), народни херој.[8]
Кафана у Брајићима, где је одржан други састанак између Тита и Драже

26. октобар

[уреди | уреди извор]
  • У селу Брајићима, на иницијативу Врховног штаба НОП одреда Југославије, одржан састанак између врховног команданта НОП одреда Југославије Јосипа Броза Тита и команданта четничких одреда Драже Михаиловића у циљу постизања споразума о заједничкој борби против окупатора. Јосип Броз Тито је предложио споразум у 12 тачака. Дража Михаиловић је одбио најважније тачке тог предлога: заједничке операције и формирање заједничког оперативног штаба; стварање НО одбора; заједничка опрема и исхрана бораца; мобилизација. Једино је постигнут споразум о неким мање важним питањима и подели ратног плена. На бази тог споразума, Врховни штаб НОПОЈ-а је упутио четницима у Пожеги 5.000 kg жита, а Штабу четника на Равној гори испоручио 500 пушака и 24.000 пушчаних метака.

27. октобар

[уреди | уреди извор]

29. октобар

[уреди | уреди извор]
  • Код села Шујице, близу Љубљане, у борби против италијанских војника, погинуо командир Моравчанске партизанске чете Јанез Бизјак (1911—1941), народни херој.[5]

30. октобар

[уреди | уреди извор]
  • Делови Бирчанског и Озренског НОП одреда (око 400 бораца) после тешких дводневних борби разбили Први батаљон 8 домобранског пешадијског пука и заузели село Ступаре. Тиме је спојена слободна територија Бирчанског и Озренског НОП одреда, одсечен Кладањ од Тузле и уништен тузлански водовод. Рањен у тој борби, на путу за болницу подлегао је ранама Пејо Марковић (1920—1941), хусински рудар и народни херој.
  • Делови Ваљевског и Ужичког НОП одреда спречили покушај делова 342. пешадијске дивизије да се из Ваљева пробију ка Косјерићу и Ужицу и одбацили их ка Ваљеву. При томе уништена 2 тенка и убијено око 300 немачких војника.

31. октобар

[уреди | уреди извор]
  • Чачански и Краљевачки НОП одред, уз подршку тенковског вода, извршили ноћу снажан напад на Краљево. Тенкови су се пробили до центра града, али, оставши без подршке пешадије, морали су се повући на полазне положаје.


Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт. 1964. ISBN. 
  • Жене Србије у НОБ. Београд: Просвета/Нолит. 1975. ISBN. 
  • Хронологија револуционарне делатности Јосипа Броза Тита. Београд: „Експорт прес“. 1978. ISBN. 
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919—1979 том II. Београд: „Институт за савремену историју“. 1980. ISBN. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том I. Београд: „Народна књига”. 1980. ISBN. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том II. Београд: „Народна књига”. 1980. ISBN. 
  • Народни хероји Југославије том I. Београд: „Народна књига”. 1982. ISBN. 
  • Народни хероји Југославије том II. Београд: „Народна књига”. 1982. ISBN.