Пређи на садржај

Херта Боте

С Википедије, слободне енциклопедије
Херта Боте
Херта Боте, у Целеу чекајући суђење, август 1945.
Лични подаци
НадимакШтутховски садист, садиста из Штутхофа
Датум рођења(1921-01-03)3. јануар 1921.
Место рођењаМакленбург, Немачка
Датум смрти16. март 2000.(2000-03-16) (79 год.)
Место смртиНемачка
Војна каријера
Служба Нацистичка Немачка
1942−1945
Род Шуцштафел
ЧинСС-Хелферин
ЈединицаКонцентрациони логор Равензбрик
Логор Штутхоф
Логор Берген-Белзен
Каснији радМедицинска сестра

Херта Боте (нем. Herta Bothe; Макленбург, 3. јануар 1921 — Немачка, 16. март 2000) је била немачка чуварка концентрационог логора током Другог светског рата.

Била је затворена због ратних злочина након пораза Трећег рајха, а потом је превремено пуштена из затвора 22. децембра 1951. као чин попустљивости од стране британске владе.[1]

Живот

[уреди | уреди извор]

Херта Боте је рођена у Тетерову, Мекленбург-Шверин. Године 1938, у доби од седамнаест година, Ботее је помагала свом оцу у његовој малој дрвној радњи у Тетерову, затим је привремено радила у фабрици, затим као болничка сестра. Године 1939. Боте је била чланица Лиге немачких девојака.

Стража у Равенсбруцк-Стутхофу

[уреди | уреди извор]

Септембра 1942. Боте је постала чувар логора СС-Ауфсехерин у нацистичком немачком концентрационом логору Равензбрикк за жене. Бивша медицинска сестра је похађала четворонедељни курс и послата је као надзорник у логор Штутхоф близу Данцига (данас Гдањск). Тамо је због бруталних премлаћивања затвореника постала позната као „Штутхофски садист“.

У јулу 1944. послала ју је Оберауфсехерин Герда Штајнхоф у потлогор Бромберг-Ост.[1]

Дана 21. јануара 1945, 24-годишњу Боте је пратио марш смрти затвореница из централне Пољске до концентрационог логора Берген-Белсен у близини Целеа. Док је била на путу за Берген-Белзен, она и затвореници су привремено боравили у концентрационом логору Аушвиц, стигавши у Белзен између 20. и 26. фебруара 1945.[1]

Стража у Берген-Белзену

[уреди | уреди извор]
19. април 1945. Берген-Белзен СС жене логорске страже парадирају на рашчишћавању мртвих. Међу женама су Хилдегард Канбах (прва с лева), Магдалена Кесел (друга с лева), Ирене Хашке (у средини, трећа с десна), главна чуварица, Херта Елерт (друга с десна, делимично скривена) и Херта Боте (прва с десна ). ). Херта Ботхе (позната и као Хертха Ботхе) пратила је марш смрти жена од централне Пољске до Берген-Белсена. Осуђена је на 10 година затвора и превремено пуштена из затвора 22. децембра 1951. Елисабет Волкенрат је била главни управник логора и осуђен на смрт. Објешена је 13. децембра 1945. Ирене Хасцхке је осуђена на 10 година затвора.

Једном у логору Боте је надгледала групу од шездесет затвореница.[1] Логор је ослобођен 15. априла 1945.[2]

За њу се каже да је била највиша жена ухапшена; била је висока 1,91 m. Боте се такође издвајале од других Ауфсехерина јер је, док је већина СС жена носила црне чизме, она је била у обичним цивилним ципелама. Савезнички војници су је приморали да положи лешеве мртвих заробљеника у масовне гробнице поред главног логора. Она се у једном интервјуу шездесетак година касније присећа да, док су носили лешеве, нису смели да носе рукавице и да се плашила да се зарази тифусом. Рекла је да су тела била толико трула да руке и ноге су се откинуле када су померене. Такође се присетила да су изнурела тела још увек била довољно тешка да јој изазову знатне болове у леђима. Боте је ухапшена и одведена у затвор у Целеу.

На суђењу Белзену окарактерисана је као „немилосрдни надзорник“ и осуђена на десет година затвора због употребе пиштоља на затвореницима. Боте је признала да је ударила затворенике рукама због кршења логора, попут крађе, али је тврдила да никада никога није тукла "штапом или мотком" и додала да никада није "никог убила".[3]  Њена тврдња о невиности је сматрана упитном пошто је једна преживела из Берген-Белзена тврдила да је била сведок како је Боте на смрт пребила мађарску Јеврејку по имену Еву дрвеним блоком, док је други тинејџер изјавио да је видео како је убила два затвореника из разлога које није могао да разуме.[4] Ипак, пуштена је превремено из затвора 22. децембра 1951. као чин снисходљивости британске владе.

Каснији живот и смрт

[уреди | уреди извор]

Током интервјуа[5]  који је снимљен 1999[6]. који није емитован све до неколико година касније, Боте (који живи у Немачкој под именом Ланге) је постала дефанзивна када је упитана о њеној одлуци да буде чувар концентрационог логора. Она је одговорила:

"Јесам ли погрешила? Не. Грешка је била у томе што је то био концентрациони логор, али ја сам морао да идем у њега, иначе бих и сама била стављен у њега. То је била моја грешка."[7]

Боте је умрла у марту 2000. у 79. години.[8][9]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „HERTA BOTHE, her life as a female Nazi "SS" concentration camp guard.”. web.archive.org. 2008-02-28. Архивирано из оригинала 28. 02. 2008. г. Приступљено 2022-03-05. 
  2. ^ Bergen-Belsen Wehrmacht POW Camp, 1940 - 1945, Concentration camp, 1943 - 1945, Displaced persons camp, 1945 - 1950 ; catalogue accompanying the permanent exhibition. Silke Petry, Christian Römmer, Katja Seybold, Marlis Buchholz, Stiftung Niedersächsische Gedenkstätten (Engl. ed изд.). Göttingen. 2010. ISBN 978-3-8353-0794-0. OCLC 634432692. 
  3. ^ „Konnilyn G. Feig. <italic>Hitler's Death Camps: The Sanity of Madness</italic>. New York: Holmes and Meier. 1981. Pp. xxiv, 547. Cloth $39.50, paper $19.50”. The American Historical Review. децембар 1982. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/87.5.1415. 
  4. ^ Wendy Adele-Marie Sarti, Women and Nazis: Perpetrators of Genocide and Other Crimes During Hitler's Regime, 1933-1945 (Palo Alto, California: Academica Press, 2011), pp. 87-89. ^
  5. ^ Fölsch, Frank (2001). „Anja Claudia Todtenhaupt: Cyber TV – Die Digitalisierung der Film- und Fernsehproduktion. Münster: Lit 2000”. Medien & Kommunikationswissenschaft. 49 (4): 556—558. ISSN 1615-634X. doi:10.5771/1615-634x-2001-4-556. 
  6. ^ „Media Sources”. www.bergenbelsen.co.uk. Приступљено 2022-03-05. 
  7. ^ Ladd, Harry S. (1941). VIII. Sweet Springs area - West Virginia, Virginia, August 22 - November 3, 1941 ; February 21 - March 28, 1942. [s.n.] 
  8. ^ „Aufseherin Herta Bothe/Lange”. bergenbelsen.co.uk. Приступљено 2022-03-05. 
  9. ^ Bartrop, Paul R.; Grimm, Eve E. (2019-01-11). Perpetrating the Holocaust: Leaders, Enablers, and Collaborators (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 978-1-4408-5897-0. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херта_Боте&oldid=28842605”