Торжок
Торжок Торжок | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Средишњи ФО |
Област | Тверска област |
Рејон | градски округ |
Основан | први помен 1139. |
Статус града | 1775. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 46.950 |
— густина | 798,47 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 57° 01′ 59″ С; 34° 58′ 01″ И / 57.033° С; 34.967° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 165 m |
Површина | 58,8 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 172000—172011 |
Позивни број | (+7) 48251 |
Регистарска ознака | 69 |
ОКАТО код | 28 450 |
ОКТМО код | 28 750 000 001 |
Веб-сајт | |
torzhok-adm.ru |
Торжок (рус. Торжок) град је на северозападу европског дела Руске Федерације и један од 5 градских округа у Тверској области. Уједно је и административни центар Торжочког рејона који се налази у централном делу Тверске области.
Према попису становништва из 2010. у граду је живело 47.644 становника, док је према проценама националне статистичке службе Русије 2014. град имао око 46.950 становника. Укупна површина градске територије је 58,8 km².
Административни статус града Кимри носи од 16. јуна 1917. године.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Торжок смештен је у источним деловима Валдајског побрђа, на обалама реке Тверце, леве притоке реке Волге. Налази се на око 64 km северозападно од административног центра области града Твера, и на око 240 km северно од главног града земље Москве. Градско средиште налази се на надморској висини од 165 m.
Кроз град пролази национални аутопут који повезује Москву и Санкт Петербург. Торжок је и важна раскрсница железничког саобраћаја.
Историја
[уреди | уреди извор]Иако се насеље Торжок у писаним изворима први пут помиње 1139. године, претпоставља се да је сам град знатно раније настао, вероватно су га на прелазу из IX у X век основали новгородски трговци (и то на месту где се у реку Тверцу улива поток Здоровац).[1] Торжок је тако од најранијих времена почео да се развија као трговачко насеље, а током историје био је познат и као Торг, Нови Торг и Торжец. Због свог великог трговачког значаја Торжок је током XIII века опасан каменим зидинама и насипима и претворен у право утврђење.
Важан извор историјских онформација о граду су и бројни натписи на кори брезе карактеристични за цели средњи век у том делу Европе. По броју таквих натписа, а сачувано их је 19, Торжок се налази на трећем месту у Русији, после Великог Новгорода и Старе Русе.[2]
Од 21. фебруара до 5. марта 1238. град је био под опсадом војске Златне хорде, а иако је на крају пао под власт Монгола отпор који су торжочки књазови пружили онемогућио је на крају монголско-татарске хорде да заузму Новгород. И током наредних година у сукобима између локалних књазова град је у више пута рушен, а највећа разарања доживео је 1372. од стране тверског књаза Михаила Александровича. Том приликом је у потуности урушен камени кремљ (касније су га заменили дрвени бедеми, а коначно уништење утврђења уследило је 1742. када су поравнати и земљани бедеми).[3]
Године 1478. Торжок је заједно са целом новгородском земљом постао делом Московске кнежевине. Касније је основан Новоторжочки округ са седиштем у Торжоку. Године 1775. Торжок добија административни статус окружног града у границама тадашњег Тверског намесништва (1796. преименованог у Тверску губернију).
Према подацима са сверуског пописа становништва из 1897. у граду је живело 12.743 становника, адве године касније ту је деловао чак 21 производни погон (најважнији су били парни млин за жито и кожара). Град је био познат и по изради чипке и по везовима од злата и сребра на свили и сомоту. Град је тада имао 29 цркава, болницу и 10 школа.
Совјетска власт у граду успостављена је почетком новембра 1917. године, а од 1929. године Торжок постаје административним центром новооснованог Новоторжочког рејона.
У граду се налази касарна и центар за обуку Ратног ваздухопловства РФ (рус. 344 Центр боево́й подгото́вки и переу́чивания лётного соста́ва арме́йской авиа́ции) основан 1979. године. Војници из овог центра учествовали су у бројним међународним мировним мисијама, између осталих и на подручју Југославије током 1990.их година.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 47.644 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао 46.950 становника.[4]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
29.300 | 34.921 | 45.443 | 47.214 | 49.982[5] | 48.967[6] | 47.644 | 46.950 |
Градске знаменитости
[уреди | уреди извор]Град Торжок је познат по бројним културно-историјским споменицима (њих око 400) и убраја се међу градове од историјског значаја Руске Федерације. Неки од најважнијих културно-историјских споменика у граду су:
- Борисоглебски манастир (рус. Борисоглебский монастырь), основан 1038. године и један од најстаријих православних манастира у Русији;
- Старовознесењска црква (рус. Старовознесенская церковь) из XVII века;
- Воскресењски манастир (рус. Воскресенский монастырь) из XVI века;
- Саборна црква Преображења Господњег из 1822. године
Знаменити Торжочани
[уреди | уреди извор]- Николај Љвов (1751—1803) — руски архитекта
- Александар Воскресенски (1809—1880) — хемичар
- Михаил Бакуњин (1814—1876) — руски револуционар, филозоф и анархиста
- Алексеј фон Јавленски (1864—1941) — руски сликар експресиониста
Борисоглебски манастир | Старовознесењска црква | Воскресењски манастир (1910) |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Историко-географическая справка по городу Торжку”. Официальный сайт Торжка. Архивирано из оригинала 27. 08. 2011. г. Приступљено 26. 5. 2011.
- ^ „Город Торжок, карта Торжка и района”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2014. г. Приступљено 22. 12. 2014.
- ^ Торжок // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
- ^ Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Градски инфо портал Архивирано на сајту Wayback Machine (18. децембар 2014)
- Кратка историја Торжока Архивирано на сајту Wayback Machine (23. децембар 2014)
- Торжок (глава из книги: Писигин В. Ф. Путешествие из Москвы в Санкт-Петербург. — М.: ЭПИцентр, 1997. — 208 с. —. ISBN 978-5-89069-005-0.)