Пређи на садржај

Слободан Јанковић Цоле

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Слободан Јанковић (вишезначна одредница).
Слободан Јанковић
Лични подаци
Надимак Цоле
Датум рођења (1946-02-23)23. фебруар 1946. (78 год.)
Место рођења Београд, ФНРЈ
Позиција играч средине терена
Јуниорска каријера
Црвена звезда
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1968—1969
1966—1968
1969—1970
1970—1975
1975—1977
1977—1978
1978—1979
1979—1980

1983—1984		 Црвена звезда
→Слога Краљево
→Марибор
Црвена звезда
Ланс
Осијек
Марибор
Буфало Сталионс
Вождовац
Синђелић Београд		 3
30
34
75
42
47
20
20		 (0)
(19)
(11)
(14)
(12)
(10)
(0)
(24)
Репрезентативна каријера
1975 Југославија 1 (0)
Тренерска каријера
Обилић
Југославија до 21

Слободан Јанковић Цоле (Београд, 23. фебруар 1946) бивши је југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер.

Биографија и каријера

[уреди | уреди извор]

Јанковић је рођен 23. фебруара 1946. године у Београду, а одрастао је на Дорћолу.[1]

Каријеру је започео у Црвеној звезди, у којој је прошао све клупске категорије и почео да игра професионално, 1968. године.[2] Пошто у том тренутку за Јанковића није било места у првом тиму, позајмљен је Слоги Краљево, где је играо две сезоне, након што се вратио у матични тим.[1] Након тога, Јанковић поново не добија шансу да игра за први тим, па одлази на позајмицу у Марибор, који је тада играо у Првој лиги Југославије. Након тога, 1970. године враћа се у Црвену звезду, где на 75 утакмица постиже 14 голова. Укупно је за Црвену звезду одиграо 113 утакмица, постигао 28 голова и учествовао у освајању пет трофеја: Две шампионске титуле 1969. и 1972, Купа Југославије 1971. године, трофеја Супершампиона 1972. године и Купа прволигаша 1973. године.[3]

Од 1975. године након што је отишао из Црвене звезде, играо је за француски Ланс, а након тога у Осијеку.[3] У периоду од 1978. до 1979. године играо је за Марибор, а средином 1979. године одлази у Сједињене Америчке Државе, где игра мали фудбал за клуб Буфали Сталионс и за наредних годину дана колико је играо, постиже 24 гола на 20 утакмица.[3] По повратку у СФРЈ играо је за Вождовац, а од 1983. до 1984. године за Синђелић Београд, где је завршио каријеру.[1]

За омладинску селекцију Југославије наступио је једном, четири пута за аматерску, где је постигао један гол, док је за „А“ репрезентацију Југославије наступио само једном, 16. марта 1975. године против селекције Северне Ирске у Белфасту.

Након завршетка фудбалске каријере био је тренер Обилића и фудбалске репрезентације Југославије до 21. године.[1][4]

Непосредно пре завршетка фудбалске каријере водио је радњу за прање и подмазивање аутомобила.[1][3]

Ожењен је српском рукометашицом Љубинком Јанковић.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д „Janković Slobodan”. reprezentacija.rs. 16. 12. 2009. 
  2. ^ „Legende Marakane, Slobodan Cole Janković”. crvenazvezdafk.com. 22. 12. 2018. 
  3. ^ а б в г „На данашњи дан: Рођен Слободан “Цоле“ Јанковић”. mojacrvenazvezda.net. 23. 4. 2015. 
  4. ^ „Јанковић: Ту сам, ако Милоје позове... Звезда нас држи, без ње нема нам живота!”. zurnal.rs. 1. 9. 2017. 
  5. ^ Ljubinka Janković - Od Badovinaca do zlatne medalje u Los Anđelesu, Ras Televizija, 3. 4. 2021.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слободан_Јанковић_Цоле&oldid=28783216”