Сермон
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Овај чланак је део серије о историји Војводине |
| Историја Војводине |
|---|
  |
Сермон је био владар Срема у 11. веку, вазал бугарског цара Самуила.
Историја
[уреди | уреди извор]После пада Самуиловог царства, као последњи слободни војвода владао је Сермон. Тадашњи управник Београда и Сермонов сусед Константин Диоген (отац каснијег цара Романа Диогена) позвао га је да се сусретну на сред реке Саве ради једног личног договора, а пратњу је требало да им сачињавају три слуге. Током састанка Сермон је убијен, након чега је Диоген са војском кренуо на Сирмијум (данашњу Сремску Митровицу). Када је Диоген са војском стигао до града, Сермонова удовица је, попут Владиславове удовице која је предала Самуилово царство, без борбе предала Сермонову земљу Византинцима, чиме је 1019. године Самуилово царство коначно угушено.
Сермонова резиденција се вероватно налазила у Сремској Митровици, где је ковао сопствене златнике. Три таква златника нађена су у близини Новог Сада, у једном петроварадинском винограду, што нам потврђује да се Сермонова власт простирала и на овом подручју.
Литература
[уреди | уреди извор]- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Вељко Милковић, Петроварадин и Срем - мистерија прошлости, Нови Сад, 2003.
- Монографија Старих Лединаца, Нови Сад, 1998.