Ребратица
| Ребратица | |
|---|---|
| |
| Hottonia palustris L. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | H. palustris
|
| Биномно име | |
| Hottonia palustris | |
| Синоними[1] | |
| |
Ребратица или водена јагорчевина (лат. Hottonia palustris) је врста која припада фамилији Primulaceae. Род Hottonia обухвата само две врсте, H. palustris и H. inflata, а само је прва забележа на територији Републике Србије, док друга врста има ареал који обухвата територију Северне Америке. Род Hottonia добио је име у част холандског ботаничара Петруса Хотона.
Опис
[уреди | уреди извор]Ребратица је вишегодишња акватична биљка са изразито пузећим кореном. Стабљика се налази у ваздуху, разграната је од основе и до 90 cm висока. На чворовима стабљике се налазе листови и бројни, дугачки беличасти коренчићи закопани у муљу. Листови се налазе у води и изразито су нежни. Листови су ланцетасти и перасто дељени, а спирално распоређени. Цветови су груписани у гроздасту цваст која се налази изнад воде. Чашица је до 5 mm дуга са линеарним, шиљатим врховима. Круница је бела или бледољубичаста, а ждрело жуто. Крунична цев је исте дужине као чашица, док су крунични режњеви обрнуто јајасти. Цвата од маја до јула, а опрашује се ентомофилијом. Плод је чахура која пуца по средини, ситнија је од чашице. Размножава се семеном или вегетативно. Биљка се расејава пасивним струјањем воде, међутим, постоје назнаке да у расејавању плодова и семена помажу и птице, међутим то није доказано.[2] [3] [4]
Распрострањење
[уреди | уреди извор]Западне границе ареала ове врсте представља централна Европа (од обала Атлантског океана у Француској и Великој Британији), а источне Урал и Кавказ. Северне границе ареала досежу до јужних делова Финске, а јужне до Апенинског и Балканског полуострва. Забележена је и у северозападним деловима Мале Азије што представља најјужнији податак о њеном ареалу. Врста је на Балканском полуострву спорадично распрострањена у неколико држава. У Србији је забележена на више локалитеа, а на већини локалитета субпопулације су ишчезле.[5]
Станиште
[уреди | уреди извор]Врста расте у споротекућим или стајаћим водама где гради монодоминантну заједницу Hottonietum palustris или је у заједници са сочивицом. Поред бара и канала, ова врста лако колонизује и антропогена водена тела, као што су индустријски резервоари или вештачка језера. Врста преферира неутралне до благо алкалне воде. Захтева станиште са умереном количином хранљивих материја и сиромашно кречом. Индикатор је мезотрофних вода.[5][6]
Заштита и угроженост врсте у Републици Србији
[уреди | уреди извор]Врста је Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, проглашена као строго заштићена на територији Републике Србије. Поједина налазишта ове врсте налазе се у оквиру граница заштићених природних добара. На ишчезавање субпопулација у Србији али и у свету утичу хидро-мелиоративни процеси и загађење воде.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Hottonia palustris L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 09. 11. 2023.
- ^ Јосифовић, М. (1972). Флора Србије 3. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 498-500.
- ^ Brock, T. C.; Mielo, H.; Oostermeijer, G. (1989). „On the life cycle and germination of Hottonia palustris L. in a wetland forest”. Aquatic Botany. 35(2): 153—166.
- ^ Lampinen, J.; Metsäranta, N. (2020). „Hottonia palustris L. (Primulaceae) – a new vascular plant for Finland found in Turku”. 96: 32—37.
- ^ а б Стевановић, В. (1999). Црвена књига флоре Србије 1. Ишчезли и крајње угрожени таксони. Београд: Министарство за животну средину Републике Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије. стр. 299-301.
- ^ Soó, R. (1970). A magyar flóra és vegetáció rendszertani-növényföldrajzi kézikönyve 4. Budapest: Akadémiai Kiadó. стр. 432.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива
- Врсте које нестају у Засавици
Црвена књига флоре Србије
| |
| |