Пређи на садржај

Протерије Александријски

С Википедије, слободне енциклопедије
Протерије Александријски
Лични подаци
Датум смрти457.
Место смртиАлександрија, Египат
Папа
Понтификат451септембар 457.
ПретходникДиоскор Александријски
НаследникТимотеј II Александријски

Протерије је био презвитер у Александрији у оно време када је патријарх у том месту био јеретик Диоскор, један од покретача монофизитске јереси, која је учила да у Христу нису две природе него једна.[1] У то време царовали су Маркијан и Пулхерија. Протерије, муж свет и благочестив, устаде против Диоскора, због чега претрпе многе муке. Тада би сазван Четврти васељенски сабор у Халкидону, на коме јерес монофизитска би осуђена, Диоскор збачен с престола патријаршијског и послат у заточење.[2] На његово место би изабран овај правоверни муж Протерије. Он управљаше црквом са ревношћу и љубављу истинског следбеника Христова. Но следбеници Диоскорови не престаше стварати метеж у Александрији. При једном таком крвавом метежу Протерије изађе из града с намером да се привремено удаљи, али му се на путу јави пророк Исаија и рече: „Врати се у град, ја чекам да те узмем“.[3] Протерије се врати и уђе у цркву. Чувши за ово, обесни јеретици навалише у цркву, ухватише патријарха и ножевима га избодоше. С Протеријем погибоше тада још шесторица хришћана. Овај светитељ је убијен 457. године.[4]

Српска православна црква слави га 28. фебруара по црквеном, а 13. марта по грегоријанском календару.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Православни подсетник”. www.pravoslavno.rs. Приступљено 2024-01-24. 
  2. ^ „Свештеномуч. Протерије; Св. Василије исповедник; Свештеномуч. Нестор; Св. блажени Николај – Vaznesenjska crkva” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-24. 
  3. ^ „Свети свештеномученик Протерије”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-24. 
  4. ^ Milankovic, Mirjana (2016-03-11). „Свештеномученик Протерије”. Manastir Osovica. Приступљено 2024-01-24. 

Напомене

[уреди | уреди извор]

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]