Привреда

Бруто домаћи производ по глави становника земаља (2020) (Паритет куповне моћи – међународни долари)

•   >50,000
•   35,000–50,000
•   20,000–35,000
•   10,000–20,000
•   5,000–10,000
•   2,000–5,000
•   <2,000
•   недоступни подаци

Привреда, или понекад економија, основна је друштвена делатност једног друштва. У ужем смислу, привреда обухвата производњу, расподелу, размену и потрошњу материјалних добара. У ширем смислу, привреда обухвата све врсте делатности и услуга које омогућавају задовољавање свих човекових потреба. Дата економија је скуп процеса који укључује њену културу, вредности, образовање, технолошку еволуцију, историју, друштвену организацију, политичку структуру, правне системе и природне ресурсе као главне факторе. Ови фактори дају контекст, садржај и постављају услове и параметре у којима привреда функционише. Другим речима, економски домен је друштвени домен међусобно повезаних људских пракси и трансакција који не стоји сам.

У главне привредне делатности спадају: пољопривреда (најважнија привредна делатност), индустрија са рударством (најбитнија делатност у секундарном сектору), грађевинарство, занатство, саобраћај (најбитнија делатност у терцијарном сектору), трговина, и туризам. Треба разликовати појам национална привреда који се односи на делатности у оквиру једне државе и светска привреда који се односи на глобалну делатност. Свака држава има своју привреду (националну привреду) па тако, у мањој или већој мери, учествује у светској привреди.

Подела привреде

Према сродности привредне делатности делимо на секторе:

Подела сектора:

• Производни сектори:
  • примарни сектор и секундарни сектор.
• Непроизводни сектори:
  • терцијарни сектор и квартни сектор.

Подела по секторима:

• Примарни сектоp:
• пољопривреда (земљорадња, сточарство, лов и риболов) и шумарство.
• Секундарни сектор (лака индустрија и тешка индустрија):
  • индустрија (рударство), грађевинарство и производно занатство.
• Терцијарни сектор:
  • саобраћај, трговина, туризам, угоститељство, занатство, банкарство и комунална привреда.
• Квартарни сектор:
  • образовање, наука, култура, информације, здравство и социјална заштита.

Делатности
Производне	Непроизводне
Примарни сектор	Терцијарни сектор
Секундарни сектор	Квартарни сектор

Примарни сектор

Ратар оре

Примарни сектор обухвата производне делатности које за циљ имају производњу прехрамбених добара и сировина за индустрију. У овом сектору спадају:

• пољопривреда (најважнија привредна делатност) и
• шумарство.

Помоћу пољопривреде, добијају се производи за исхрану становништва и индустријске сировине, па је зато пољопривреда једна од најважнијих делатности. Пољопривредом се бави највећи број људи на Земљи.

У ужем смислу, пољопривреда обухвата земљорадњу и сточарство, а у ширем смислу, лов и риболов.

Секундарни сектор

Фабрика, традиционални симбол индустријског развоја

Секундарни сектор обухвата производне делатности. У овом сектору спадају:

• индустрија (најбитнија делатност у овом сектору);
• грађевинарство и
• производно занатство.

Помоћу машина, сировине се прерађују у полупроизводе и готове производе. Један део индустрије се бави извлачењем сировина из земље (руде, угља, нафте, гаса), док се други део индустрије бави прерадом сировина минералног, биљног и животињског порекла.

Према начину производње и врсти производа, индустрија се дели на:

• тешку индустрију и
• лаку индустрију.

Подела индустрије
Лака индустрија	Тешка индустрија
Прехрамбена индустрија	Рударство
Текстилна индустрија	Енергетика
Дрвна индустрија	Металургија
Дуванска индустрија	Машиноградња
Индустрија коже и обуће	Електроиндустрија
Лака хемијска индустрија	Тешка хемијске индустрије
Индустрија целулозе и папира	Грађевинска индустрија
Гумарска индустрија	Машинска индустрија

Тешка индустрија

Главни чланак: Тешка индустрија

Тешка индустрија обухвата производњу средстава за рад (машина) и предмета рада (сировина, горива). За вршење ове делатности потребна су велика улагања, као и велике количине енергије и сировина.

Лака индустрија

Главни чланак: Лака индустрија

Лака индустрија обухвата производњу средстава за широку потрошњу. Она не захтева велика улагања и знато је мање везано за изворе енергије и сировина.

Терцијарни сектор

Трговина

Терцијарни сектор обухвата непроизводне делатности. У овом сектору спадају:

• саобраћај;
• трговина;
• туризам;
• угоститељство;
• услужно занатство;
• банкарство и
• комунална привреда.

Квартарни сектор

Образовање

Квартни сектор обухвата ванпривредне, непроизводне делатности. У овом сектору спадају:

• образовање;
• наука;
• култура;
• информације;
• здравство;
• социјална заштита и
• државна управа

Тржишна привреда

Тржишна привреда се заснива на приватној својини, на слободи избора и конкуренцији. Цене се формирају као резултат понуде и тражње. Произвођач је лично заинтересован за производњу, а купцу се пружа могућност великог избора. Тржишна привреда је врло динамична, лако се мењају врста и место производње и брзо се уводе нове технологије.

Недостаци тржишне привреде

Основни недостатак тржишне привреде састоји се у томе што се током њеног развоја наизменично смењују периоди раста производње и пуне запослености са периодима пада производње, затварања фабрика и отпуштања радника.

Улога државе у привреди

Не постоји привреда која се развија без мешања државе. Свака држава, у мањој или већој мери, применом закона, утиче на своју привреду и спречава појаву хаоса. Осим тога, свака држава обезбеђује средства (убирањем пореза) и плате запосленима у следећим делатностима:

• војска;
• образовање;
• здравство;
• медицина...

Развој привреде

Подела

На развој привреде утичу:

• природни фактори и
• друштвени фактори.

Природни фактори су расположива природна богатства као на пример:

• рељеф;
• клима...

Друштвени фактори су сложенији, бројни и разноврсни. Они могу да буду:

• економско-политички фактори;
• демографски фактори;
• економски фактори;
• научно-технолошки фактори...

Види још

• Привредни развој
• Привредна пропаганда

Литература

• Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
• Сатирица, Рада; Тадић, Милутин (2006). Географија за 6. разред основне школе (седмо изд.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 10. ISBN 978-86-17-19478-7. 
• Friedman, Milton, Capitalism and Freedom, 1962.
• Rothbard, Murray, Man, Economy, and State: A Treatise on Economic Principles, 1962.
• Galbraith, John Kenneth, The Affluent Society, 1958.
• Mises, Ludwig von, Human Action: A Treatise on Economics, 1949.
• Keynes, John Maynard, The General Theory of Employment, Interest and Money, 1936.
• Marx, Karl, Das Kapital, 1867.
• Smith, Adam, An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations, 1776.
• Bairoch, Paul (1995). Economics and World History: Myths and Paradoxes. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 0226034631. 
• Barker, T. C. (1977). „The Beginnings of the Economic History Society”. Economic History Review. 30 (1): 1—19. JSTOR 2595495. doi:10.2307/2595495. 
• Baten, Jörg; Muschallik, Julia (2012). „The Global Status of Economic History”. Economic History of Developing Regions. 27 (1): 93—113. S2CID 155697900. doi:10.1080/20780389.2012.682390. 
• Blum, Matthias, Colvin, Christopher L. (Eds.). 2018. An Economist's Guide to Economic History. Palgrave.
• Cameron, Rondo; Neal, Larry (2003). A Concise Economic History of the World: From Paleolithic Times to the Present (4th изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 0195127056. 
• Cipolla, C. M. (1991). Between History and Economics: An Introduction to Economic History. Oxford: Blackwell. ISBN 0631166815. 
• Costa, Dora; Demeulemeester, Jean-Luc; Diebolt, Claude (2007). „What is 'Cliometrica'?”. Cliometrica. 1 (1): 1—6. S2CID 154217979. doi:10.1007/s11698-006-0001-1. 
• Crafts, N.F.R. (1987). „Economic history”. The New Palgrave: A Dictionary of Economics. 2: 1—11. ISBN 978-1-349-95121-5. doi:10.1057/978-1-349-95121-5_371-1. 
• Kadish, Alon. Historians, Economists, and Economic History (2012) pp. 3–35 excerpt
• Deng, Kent (2014). „A survey of recent research in Chinese economic history”. Journal of Economic Surveys. Cambridge. 28 (4): 600—616. S2CID 153614497. doi:10.1111/joes.12064. 
• Field, Alexander J. (2008). „Economic history”. The New Palgrave Dictionary of Economics: 1—4. ISBN 978-1-349-95121-5. doi:10.1057/978-1-349-95121-5_371-2. 
• Galambos, Lou (2014). „Is This a Decisive Moment for the History of Business, Economic History, and the History Of Capitalism?”. Essays in Economic & Business History. 32. 
• Gras, N. S. B. (1927). „The Rise and Development of Economic History”. Economic History Review. 1 (1): 12—34. JSTOR 2590668. doi:10.2307/2590668. 
• Mokyr, Joyr (2003). „Economic Encyclopaedia”. The Oxford Encyclopedia of Economic History. Oxford: Oxford University Press. 5 vols. Архивирано из оригинала 2011-06-29. г. Приступљено 2010-04-05. 
• Temin, Peter (2014). „New Economic History in Retrospect and Prospect”. Economic History and Economic Development. National Bureau of Economic Research (w20107). 
• Roy, Tirthankar (лето 2002). „Economic History and Modern India: Redefining the Link”. The Journal of Economic Perspectives. American Economic Association. 16 (3): 109—30. JSTOR 3216953. doi:10.1257/089533002760278749 . CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• O'Rourke, K. (2019). Economic History and Contemporary Challenges to Globalization. The Journal of Economic History, 79(2), 356–382.
• Solow, Robert M. "Economic History and Economics." The American Economic Review 75, no. 2 (1985): 328–31. www.jstor.org/stable/1805620.
• Margo, Robert A. (2021-01-01). „The economic history of economic history: the evolution of a field in economics”. The Handbook of Historical Economics (на језику: енглески): 3—16. ISBN 9780128158746. doi:10.1016/B978-0-12-815874-6.00009-5. Архивирано из оригинала 2021-05-07. г. Приступљено 2021-05-06. 
• Cioni, Martina; Federico, Giovanni; Vasta, Michelangelo (2021-01-01). „The two revolutions in economic history”. The Handbook of Historical Economics (на језику: енглески): 17—40. ISBN 9780128158746. S2CID 226605299. doi:10.1016/B978-0-12-815874-6.00008-3. hdl:10419/247122. Архивирано из оригинала 2021-05-06. г. Приступљено 2021-05-06.