Привреда
Економија |
---|
Еконимија по регијама |
Општи аспекти |
Методологија |
Поља и поделе |
Економске идеологије |
Привреда, или понекад економија, основна је друштвена делатност једног друштва. У ужем смислу, привреда обухвата производњу, расподелу, размену и потрошњу материјалних добара.[1][2] У ширем смислу, привреда обухвата све врсте делатности и услуга које омогућавају задовољавање свих човекових потреба. Дата економија је скуп процеса који укључује њену културу, вредности, образовање, технолошку еволуцију, историју, друштвену организацију, политичку структуру, правне системе и природне ресурсе као главне факторе. Ови фактори дају контекст, садржај и постављају услове и параметре у којима привреда функционише. Другим речима, економски домен је друштвени домен међусобно повезаних људских пракси и трансакција који не стоји сам.
У главне привредне делатности спадају: пољопривреда (најважнија привредна делатност), индустрија са рударством (најбитнија делатност у секундарном сектору), грађевинарство, занатство, саобраћај (најбитнија делатност у терцијарном сектору), трговина, и туризам. Треба разликовати појам национална привреда који се односи на делатности у оквиру једне државе и светска привреда који се односи на глобалну делатност. Свака држава има своју привреду (националну привреду) па тако, у мањој или већој мери, учествује у светској привреди.
Подела привреде
[уреди | уреди извор]Према сродности привредне делатности делимо на секторе:
Подела сектора:
[уреди | уреди извор]- Производни сектори:
- примарни сектор и секундарни сектор.
- Непроизводни сектори:
- терцијарни сектор и квартни сектор.
Подела по секторима:
[уреди | уреди извор]- Примарни сектоp:
- пољопривреда (земљорадња, сточарство, лов и риболов) и шумарство.
- Секундарни сектор (лака индустрија и тешка индустрија):
- Терцијарни сектор:
- Квартарни сектор:[н 1]
Делатности | |
---|---|
Производне | Непроизводне |
Примарни сектор | Терцијарни сектор |
Секундарни сектор | Квартарни сектор |
Примарни сектор
[уреди | уреди извор]Примарни сектор обухвата производне делатности које за циљ имају производњу прехрамбених добара и сировина за индустрију. У овом сектору спадају:
- пољопривреда (најважнија привредна делатност) и
- шумарство.
Помоћу пољопривреде, добијају се производи за исхрану становништва и индустријске сировине, па је зато пољопривреда једна од најважнијих делатности. Пољопривредом се бави највећи број људи на Земљи.
У ужем смислу, пољопривреда обухвата земљорадњу и сточарство, а у ширем смислу, лов и риболов.
Секундарни сектор
[уреди | уреди извор]Секундарни сектор обухвата производне делатности. У овом сектору спадају:
- индустрија (најбитнија делатност у овом сектору);
- грађевинарство и
- производно занатство.[3]
Помоћу машина, сировине се прерађују у полупроизводе и готове производе. Један део индустрије се бави извлачењем сировина из земље (руде, угља, нафте, гаса), док се други део индустрије бави прерадом сировина минералног, биљног и животињског порекла.
Према начину производње и врсти производа, индустрија се дели на:
Тешка индустрија
[уреди | уреди извор]Тешка индустрија обухвата производњу средстава за рад (машина) и предмета рада (сировина, горива). За вршење ове делатности потребна су велика улагања, као и велике количине енергије и сировина.
Лака индустрија
[уреди | уреди извор]Лака индустрија обухвата производњу средстава за широку потрошњу. Она не захтева велика улагања и знато је мање везано за изворе енергије и сировина.
Терцијарни сектор
[уреди | уреди извор]Терцијарни сектор обухвата непроизводне делатности. У овом сектору спадају:
Квартарни сектор
[уреди | уреди извор]Квартни сектор обухвата ванпривредне, непроизводне делатности.[н 1] У овом сектору спадају:
Тржишна привреда
[уреди | уреди извор]Тржишна привреда се заснива на приватној својини, на слободи избора и конкуренцији. Цене се формирају као резултат понуде и тражње. Произвођач је лично заинтересован за производњу, а купцу се пружа могућност великог избора. Тржишна привреда је врло динамична, лако се мењају врста и место производње и брзо се уводе нове технологије.
Недостаци тржишне привреде
[уреди | уреди извор]Основни недостатак тржишне привреде састоји се у томе што се током њеног развоја наизменично смењују периоди раста производње и пуне запослености са периодима пада производње, затварања фабрика и отпуштања радника.
Улога државе у привреди
[уреди | уреди извор]Не постоји привреда која се развија без мешања државе. Свака држава, у мањој или већој мери, применом закона, утиче на своју привреду и спречава појаву хаоса. Осим тога, свака држава обезбеђује средства (убирањем пореза) и плате запосленима у следећим делатностима:
- војска;
- образовање;
- здравство;
- медицина...
Развој привреде
[уреди | уреди извор]Подела
[уреди | уреди извор]На развој привреде утичу:
- природни фактори и
- друштвени фактори.
Природни фактори су расположива природна богатства као на пример:
Друштвени фактори су сложенији, бројни и разноврсни. Они могу да буду:
- економско-политички фактори;
- демографски фактори;
- економски фактори;
- научно-технолошки фактори...[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Основне одлике и подела привреде”. Штребер.
- ^ James, Paul; with Magee, Liam; Scerri, Andy; Steger, Manfred B. (2015). Urban Sustainability in Theory and Practice: Circles of Sustainability. London: Routledge. стр. 53. ISBN 978-1315765747. Архивирано из оригинала 1. 3. 2020. г. Приступљено 29. 1. 2018.
- ^ а б в „Презентација привреда”. slideshare.net. 16. 12. 2014.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
- Сатирица, Рада; Тадић, Милутин (2006). Географија за 6. разред основне школе (седмо изд.). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 10. ISBN 978-86-17-19478-7.
- Friedman, Milton, Capitalism and Freedom, 1962.
- Rothbard, Murray, Man, Economy, and State: A Treatise on Economic Principles, 1962.
- Galbraith, John Kenneth, The Affluent Society, 1958.
- Mises, Ludwig von, Human Action: A Treatise on Economics, 1949.
- Keynes, John Maynard, The General Theory of Employment, Interest and Money, 1936.
- Marx, Karl, Das Kapital, 1867.
- Smith, Adam, An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations, 1776.
- Bairoch, Paul (1995). Economics and World History: Myths and Paradoxes. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 0226034631.
- Barker, T. C. (1977). „The Beginnings of the Economic History Society”. Economic History Review. 30 (1): 1—19. JSTOR 2595495. doi:10.2307/2595495.
- Baten, Jörg; Muschallik, Julia (2012). „The Global Status of Economic History”. Economic History of Developing Regions. 27 (1): 93—113. S2CID 155697900. doi:10.1080/20780389.2012.682390.
- Blum, Matthias, Colvin, Christopher L. (Eds.). 2018. An Economist's Guide to Economic History. Palgrave.
- Cameron, Rondo; Neal, Larry (2003). A Concise Economic History of the World: From Paleolithic Times to the Present (4th изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 0195127056.
- Cipolla, C. M. (1991). Between History and Economics: An Introduction to Economic History. Oxford: Blackwell. ISBN 0631166815.
- Costa, Dora; Demeulemeester, Jean-Luc; Diebolt, Claude (2007). „What is 'Cliometrica'?”. Cliometrica. 1 (1): 1—6. S2CID 154217979. doi:10.1007/s11698-006-0001-1.
- Crafts, N.F.R. (1987). „Economic history”. The New Palgrave: A Dictionary of Economics. 2: 1—11. ISBN 978-1-349-95121-5. doi:10.1057/978-1-349-95121-5_371-1.
- Kadish, Alon. Historians, Economists, and Economic History (2012) pp. 3–35 excerpt
- Deng, Kent (2014). „A survey of recent research in Chinese economic history”. Journal of Economic Surveys. Cambridge. 28 (4): 600—616. S2CID 153614497. doi:10.1111/joes.12064.
- Field, Alexander J. (2008). „Economic history”. The New Palgrave Dictionary of Economics: 1—4. ISBN 978-1-349-95121-5. doi:10.1057/978-1-349-95121-5_371-2.
- Galambos, Lou (2014). „Is This a Decisive Moment for the History of Business, Economic History, and the History Of Capitalism?”. Essays in Economic & Business History. 32.
- Gras, N. S. B. (1927). „The Rise and Development of Economic History”. Economic History Review. 1 (1): 12—34. JSTOR 2590668. doi:10.2307/2590668.
- Mokyr, Joyr (2003). „Economic Encyclopaedia”. The Oxford Encyclopedia of Economic History. Oxford: Oxford University Press. 5 vols. Архивирано из оригинала 2011-06-29. г. Приступљено 2010-04-05.
- Temin, Peter (2014). „New Economic History in Retrospect and Prospect”. Economic History and Economic Development. National Bureau of Economic Research (w20107).
- Roy, Tirthankar (лето 2002). „Economic History and Modern India: Redefining the Link”. The Journal of Economic Perspectives. American Economic Association. 16 (3): 109—30. JSTOR 3216953. doi:10.1257/089533002760278749 .
- O'Rourke, K. (2019). Economic History and Contemporary Challenges to Globalization. The Journal of Economic History, 79(2), 356–382.
- Solow, Robert M. "Economic History and Economics." The American Economic Review 75, no. 2 (1985): 328–31. www.jstor.org/stable/1805620.
- Margo, Robert A. (2021-01-01). „The economic history of economic history: the evolution of a field in economics”. The Handbook of Historical Economics (на језику: енглески): 3—16. ISBN 9780128158746. doi:10.1016/B978-0-12-815874-6.00009-5. Архивирано из оригинала 2021-05-07. г. Приступљено 2021-05-06.
- Cioni, Martina; Federico, Giovanni; Vasta, Michelangelo (2021-01-01). „The two revolutions in economic history”. The Handbook of Historical Economics (на језику: енглески): 17—40. ISBN 9780128158746. S2CID 226605299. doi:10.1016/B978-0-12-815874-6.00008-3. hdl:10419/247122. Архивирано из оригинала 2021-05-06. г. Приступљено 2021-05-06.