Пређи на садржај

Покрет слободних грађана

С Википедије, слободне енциклопедије
Покрет слободних грађана
СкраћеницаПСГ
ПредседникПавле Грбовић
ОснивачСаша Јанковић
Основана21. мај 2017. (2017-05-21)
СедиштеТрг Николе Пашића 9, Београд
Омладински огранакПСГ Млади
Идеологија
Политичка позицијацентар
Национално чланство
Европско чланствоСавез либерала и демократа за Европу
Међународно чланствоЛиберална интернационала
Регионална припадностЛиберална мрежа југоисточне Европе
Боје  плава
Народна скупштина
3 / 250
Скупштина АП Војводине
2 / 120
Скупштина града Београда
2 / 110
Веб-сајт
pokretslobodnih.rs

Покрет слободних грађана (скраћено ПСГ) либерална је политичка организација у Србији.

Историја

[уреди | уреди извор]

Саша Јанковић је био на функцији државног омбудсмана и као такав је често критиковао праксу власти коју предводе СНС и Александар Вучић. То га је позиционирало међу бирачима као портпарола опозиције и довело до тога да ужива релативно висок рејтинг у односу на актуелне опозиционе вође и политичаре.[1] Пошто му се ближио крај мандата, одлучио је да поднесе оставку и да се кандидује на председничким изборима заказаним за април 2017. године. Његову најзапаженију подршку дала је Демократска странка, која је одлучила да подржи Јанковића, а не да има свог кандидата.[2] То му је помогло да створи релативно јединствен фронт против Вучића на предстојећим изборима.

После избора, Јанковић, који је завршио на другом месту са 16,3% гласова, одлучио је да оснује сопствени политички покрет, уместо да се придружи Демократској странци. Његов покрет „Апел 100”, формиран ради прикупљања подршке интелектуалаца и других угледних грађана за своју председничку кандидатуру, претворен је у политичку организацију, Покрет слободних грађана.[3]

Неки од оснивача Покрета су Горан Марковић, Здравко Шотра, Никола Ђуричко, Сергеј Трифуновић, Србијанка Турајлић, Борка Павићевић и Владо Георгиев. Многи оснивачи су напустили Покрет, оптужујући Јанковића да га води као своје „предузеће” и открили да Јанковићева супруга има огроман утицај на вођење Покрета.[4] После оптужби, Председништво Покрета одржало је хитну седницу на којој је Јанковић понудио оставку, што је Председништво одбило.[5] Ова превирања унутар Покрета навела су политичке аналитичаре и друге опозиционе вође и политичаре да доводе у питање капацитет Јанковића и Покрета да воде опозицију против Вучићеве власти.[6]

Јанковић је 17. децембра поднео оставку.[7] Кандидати за новог председника били су глумац Сергеј Трифуновић и адвокат Александар Оленик. Избори су одржани 26. јануара 2019. године, а Трифуновић је победио са 60% гласова.[8] Оленик и већина других високих функционера напустили су покрет и најавили стварање нове странке, Грађански демократски форум.[9]

Трифуновић је подржао протесте против Вучића. Покрет је 6. фебруара потписао споразум са људима заједно са осталим опозиционим странкама.[10] Након девет месеци протеста и неуспешног окончања преговора уз посредовање Факултета политичких наука и невладиних организација Универзитета у Београду, Трифуновић је августа 2019. године написао отворено писмо Дејвиду Макалистеру, председнику Спољнополитичког одбора Европског парламента, тражећи од њега да размисли о омогућавању међустраначког дијалога.[11] Прва рунда међустраначког дијалога у Србији уз посредовање Европског парламента одржана је два месеца касније.[12]

Дана 17. маја 2022. године, ПСГ је гласао за пријем Демократске партије Косова (ДПК), чији је оснивач Хашим Тачи, у чланство Либералне мреже југоисточне Европе.[13]

Идеологија

[уреди | уреди извор]

Либерална је политичка организација,[14][15] која обухвата и социјални либерализам[16][17][18] и економски либерализам.[19] Такође подржава приступање Србије Европској унији.[19] Члан је Либералне мреже југоисточне Европе и придружени је члан Савеза либерала и демократа за Европу.[20][21]

Председници Покрета слободних грађана

[уреди | уреди извор]
Бр. Председник Рођење—смрт Почетак мандата Завршетак мандата
1. Саша Јанковић 1970— 21. мај 2017. 17. децембар 2018.
2. Сергеј Трифуновић 1972— 26. јануар 2019. 27. септембар 2020.
3. Павле Грбовић 1993— 27. септембар 2020. данас

Вршиоци дужности председника

[уреди | уреди извор]

Резултати на изборима

[уреди | уреди извор]

Парламентарни избори

[уреди | уреди извор]
Народна скупштина Републике Србије
Година Вођа # гласова % од важећих # посланика Промена Коалиција Влада
2020. Сергеј Трифуновић 50.765 1,58%
0 / 250
 Стагнација 0 без посланика
2022. Павле Грбовић 520.469 14,09%
3 / 250
 Раст 3 УС опозиција
2023. 902.450 24,32%
3 / 250
 Стагнација 0 СПН опозиција

Председнички избори

[уреди | уреди извор]
Председник Републике Србије
Година Кандидат # 1. круг — гласови % # 2. круг — гласови % Детаљи
2017. Саша Јанковић[nb 1] 2. 597.728 16,35 без другог круга
2022. Здравко Понош 2. 698.538 18,84 без другог круга кандидат Уједињене Србије

Покрајински избори

[уреди | уреди извор]
Скупштина Аутономне Покрајине Војводине
Година Вођа # гласова % од важећих # посланика Промена Коалиција Влада
2020. Сергеј Трифуновић није учествовала
0 / 120
 Стагнација 0 ванпарламентарна
2023. Павле Грбовић 215.197 22,55
2 / 120
 Раст 2 СПН опозиција

Избори за одборнике Скупштине града Београда

[уреди | уреди извор]
Скупштина града Београда
Година Вођа # гласова % од важећих # посланика Промена Коалиција Влада
2018. Саша Јанковић 154.147 18,93
8 / 110
 Раст 8 Листа Драгана Ђиласа опозиција
2022. Павле Грбовић 195.335 21,78
0 / 110
 Пад 8 УС ванпарламентарна
2023. 325.429 35,39
3 / 110
 Раст 3 СПН опозиција
2024. 84.337 12,39
2 / 110
 Пад 1 Бирам Београд опозиција

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јанковић је званично био кандидат незваничне групе грађана који после избора постају покрет.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Vlast se plaši rejtinga Saše Jankovića”. 
  2. ^ „Demokratska stranka podržala Sašu Jankovića za predsednika Srbije”. 
  3. ^ „Osnovan pokret Saše Jankovića”. Архивирано из оригинала 14. 08. 2017. г. Приступљено 27. 12. 2021. 
  4. ^ „Škoro: Da sam znao samo pet odsto svega, nikad ne bih ušao u PSG (In Serbian)”. 
  5. ^ „Janković ponudio ostavku na mesto predsednika PSG, skupština odbila (In Serbian)”. 
  6. ^ „Janković više nije "pouzdanica" opozicije (In Serbian)”. 
  7. ^ „Saša Janković se povlači iz aktivnog političkog života i s mesta predsednika PSG”. N1. 17. 12. 2018. Архивирано из оригинала 18. 12. 2018. г. Приступљено 23. 01. 2019. 
  8. ^ „Sergej Trifunović izabran za predsednika PSG”. Danas. 26. 1. 2019. 
  9. ^ „Osnovan Građanski demokratski forum”. N1 Srbija (на језику: српски). Архивирано из оригинала 25. 02. 2020. г. Приступљено 2020-06-12. 
  10. ^ „Opozicija u Srbiji dogovorila 'Sporazum sa narodom'”. RFE/RL. 6. 2. 2019. 
  11. ^ „Leader of Serbia’s opposition party asks for EP’s mediation of cross-party talks in a letter to McAllister”. European Western Balkans. Приступљено 2019-08-26. 
  12. ^ „First EP-mediated dialogue in Serbia: Part of the opposition refuses to participate”. European Western Balkans. Приступљено 2019-10-11. 
  13. ^ „Zašto je PSG glasao za prijem kosovske DPK u Liberale Jugoistočne Evrope, a Nova stranka iz njih izašla - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-05-17. Приступљено 2022-05-17. 
  14. ^ Milovančević, Vojislav (2020-09-17). „Otkrivamo: Detalji sastanka opozicije iza zatvorenih vrata”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2022-03-10. 
  15. ^ „Serbia | Center for Strategic and International Studies”. www.csis.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-10. 
  16. ^ Tintor, Vladimir (2020-07-09). „Fallout from anti-lockdown protests”. www.euractiv.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-10. 
  17. ^ „Serbia ahead of June 21 parliamentary elections”. seenews.com (на језику: енглески). 2020-06-17. Приступљено 2022-03-10. 
  18. ^ Hungary, About (2019-04-15). „Serbian President apologizes to ethnic Hungarians”. Serbian President apologizes to ethnic Hungarians (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-10. 
  19. ^ а б Cvejić, Slobodan; Spasojević, Dušan; Stanojević, Dragan; Todosijević, Bojan (новембар 2020). „Electoral Compass 2020, analysis of the political landscape in Serbia” (PDF). library.fes.de. Heinrich Böll Foundation. 
  20. ^ „Serbia” (на језику: енглески). Europe Elects. Приступљено 13. 2. 2021. 
  21. ^ „ALDE leaders comment on Serbian election results” (на језику: енглески). ALDE Party. 24. 6. 2020. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Покрет_слободних_грађана&oldid=28461141”