Пређи на садржај

Нубија

С Википедије, слободне енциклопедије
Нубија
Кипови неколико нубијских владара с краја 25. династије – раног Напатско периода, 7. век п. н. е. С лева на десно: Тантамани, Тахарка (позади), Сенкаманискен, поново Тантамани (позади), Аспелта, Анламани, поново Сенкаманискен. Музеј Керма.[1]
Мапа древног Египта, са означеном Нубијском пустињом

Нубија је област између Асуана у Египту (1. катаракта) и места Карима у Судану (4. катаракт).[2][3][4] Име регије потиче од египатске речи nab ̆w (коптски nub – „злато”). У старом Египту у доба Средњег царства Нубија је била позната као Куш.

У давној прошлости су на територији Нубије постојале многе културе и државе. Престоница Нубије у време старог Египта био је град Мерое. Од VII—XIV века овде је постојало неколико хришћанских држава. Потом је Нубија исламизована и делимично насељена арапским племенима. Нубија је кроз историју била извор робова и природних богатстава (злата и слоноваче).

Становници Нубије говоре дијалектима нубијске групе нило-сахарских језика, као и арапским језиком.

Лингвистика

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Нубијски језици
Нубија у хијероглифама
N17Aa32X1
N18
[5]
Ta-seti
T3-stj
Закривљена земља[5]
O34
X1		 Aa32N18
N25		 A1
Z2
[6]
Setiu
Stjw
Закривљена земља Нубијаца[6]
N35Hz
t		 N25
G21HsM17M17G43A13
N35
G21		 HsZ4T14A2

Nehset / Nehsyu / Nehsi
Nḥst / Nḥsyw / Nḥsj
Нубија / Нубијски
Нубија

Име Нубија потиче од народа Ноба: номада који су населили ту област у четвртом веку нове ере након распада краљевства Мероз. Нобе су говорили нило-сахарским језиком који је предак старонубијског, а који се углавном користио у верским текстовима из осмог и петнаестог века. Пре четвртог века, и током читаве античке ере, Нубија је била позната као Куш, или, у класичној грчкој употреби, укључена под именом |Етиопија (Aethiopia).

Историјски гледано, становници Нубије су говорили најмање два варијетета нубијске језичке групе, потпородице која укључује нобински језик (потомак старонубијског), кенузи-донголски, мидобски и неколико сродних варијетета у северном делу Нубијских планина у јужном Кордофану. Биргидски језик се говорио северно од Нјале у Дарфуру, али је изумро још 1970. Међутим, лингвистички идентитет древне керманске културе јужне и централне Нубије (такође познате као Горња Нубија) је неизвестан; нека истраживања сугеришу да је припадао кушитској грани афроазијских језика,[7][8] док новија истраживања указују да је култура Керме припадала источносуданској грани нилосахарских језика, а да су други народи са севера (или Доња) Нубија северно од Керме (попут културе Ц-групе и Блемјиса) говорили кушитским језицима пре ширења источносуданских језика из Јужне (или Горње) Нубије.[9][10][11][12]

Географија

[уреди | уреди извор]

Нубија се обично дели на Доњу Нубију (између Асуана и Вади Халфе и Горњу Нубију (од Вади Халфе до Кариме). Некада се област од Кариме до Картума, главног града Судана, означава као Јужна Нубија.

Нубија је веза Медитеранског басена, коме припада Египат, и црне Африке.

Савремени изазови

[уреди | уреди извор]

Нубија је подељена између Египта и Судана након што је колонијализам окончана и Република Египат је успостављена 1953. године, а Република Судан се отцепила од Египта 1956. године.

Почетком 1970-их, многи египатски и судански Нубијци су били присилно премештени да би направили место за језеро Насер након што су изграђене бране у Асуану.[13] Нубијска села се могу наћи северно од Асуана на западној обали Нила и на острву Елефантин. Многи Нубијци сада живе у великим градовима попут Каира.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Elshazly, Hesham. „Kerma and the royal cache” (на језику: енглески). 
  2. ^ Appiah, Anthony; Gates, Henry Louis (2005). Africana: The Encyclopedia of the African and African American Experience (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517055-9. 
  3. ^ Janice Kamrin; Adela Oppenheim. „The Land of Nubia”. www.metmuseum.org. Приступљено 2020-07-31. 
  4. ^ Raue, Dietrich (2019-06-04). Handbook of Ancient Nubia (на језику: енглески). Walter de Gruyter GmbH & Co KG. ISBN 978-3-11-042038-8. 
  5. ^ а б Elmar Edel. Zu den Inschriften auf den Jahreszeitenreliefs der "Weltkammer" aus dem Sonnenheiligtum des Niuserre, Teil 2. In: Nachrichten der Akademie der Wissenschaften in Göttingen, Nr. 5. . Vandenhoeck & Ruprecht, Göttingen 1964, pp. 118–119.
  6. ^ а б Christian Leitz; et al. (2002). Lexikon der ägyptischen Götter und Götterbezeichnungen, Bd. 6: H̱-s. стр. 697. ISBN 90-429-1151-4. . Peeters, Leuven. .
  7. ^ Bechaus-Gerst, Marianne; Blench, Roger (2014). Kevin MacDonald, ур. The Origins and Development of African Livestock: Archaeology, Genetics, Linguistics and Ethnography – "Linguistic evidence for the prehistory of livestock in Sudan" (2000). Routledge. стр. 453. ISBN 978-1135434168. Приступљено 15. 9. 2014. 
  8. ^ Behrens, Peter (1986). Libya Antiqua: Report and Papers of the Symposium Organized by Unesco in Paris, 16 to 18 January 1984 – "Language and migrations of the early Saharan cattle herders: the formation of the Berber branch". Unesco. стр. 30. ISBN 9231023764. Приступљено 14. 9. 2014. 
  9. ^ Rilly C (2010). „Recent Research on Meroitic, the Ancient Language of Sudan” (PDF). 
  10. ^ Rilly C (јануар 2016). „The Wadi Howar Diaspora and its role in the spread of East Sudanic languages from the fourth to the first millennia BCE”. Faits de Langues. 47: 151—163. doi:10.1163/19589514-047-01-900000010. 
  11. ^ Rilly C (2008). „Enemy brothers. Kinship and relationship between Meroites and Nubians (Noba)”. Polish Centre for Mediterranean Archaeology. ISBN 9788323533269. doi:10.31338/uw.9788323533269.pp.211-226. 
  12. ^ Cooper J (2017). „Toponymic Strata in Ancient Nubian placenames in the Third and Second Millennium BCE: a view from Egyptian Records” (PDF). Dotawo: A Journal of Nubian Studies. 4. Архивирано из оригинала (PDF) 2020-05-23. г. 
  13. ^ а б „About Nubia”. Nubian Foundation. 2018. Приступљено 31. 7. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Adams, William Y. (1977): Nubia: Corridor to Africa, London.
  • Adams, William Y. (1980). „Nubia's corridor of time: From the kingdom of Kush to the triumph of Islam” (PDF). UNESCO Courrier. Victory in Nubia: The greatest archaeological rescue operation of all time: 25—29. 
  • Bell, Herman (2009): Paradise Lost: Nubia before the 1964 Hijra, DAL Group.
  • "Black Pharaohs", National Geographic, Feb 2008
  • Bulliet et al. (2001): Nubia, The Earth and Its Peoples, pp. 70–71, Houghton Mifflin Company, Boston.
  • Drower M. (1970): Nubia A Drowning Land, London: Longmans.
  • Emberling, Geoff (2011): Nubia: Ancient Kingdoms of Africa. New York: Institute for the Study of the Ancient World.
  • Fisher, Marjorie, et al. (2012): Ancient Nubia: African Kingdoms on the Nile. The American University in Cairo Press. .
  • Hassan, Yusuf Fadl (1973): The Arabs and the Sudan, Khartoum.
  • Jennings, Anne (1995). The Nubians of West Aswan: Village Women in the Midst of Change. Lynne Reinner Publishers. .
  • O'Connor, David (1993): Ancient Nubia: Egypt's Rival in Africa, Philadelphia, The University Museum, University of Pennsylvania.
  • Thelwall, Robin (1978): "Lexicostatistical relations between Nubian, Daju and Dinka", Études nubiennes: colloque de Chantilly, 2–6 juillet 1975, 265–286.
  • Thelwall, Robin (1982) 'Linguistic Aspects of Greater Nubian History', in Ehret, C. & Posnansky, M. (eds.) The Archeological and Linguistic Reconstruction of African History. Berkeley/Los Angeles, 39–56.
  • Török, László (1997): The Kingdom of Kush: Handbook of the Napatan-Meroitic Civilization. Brill Academic Publishers.
  • Valbelle, Dominique, and Bonnet, Charles (2006): The Nubian Pharaohs. New York: The American University in Cairo Press.
  • Abdel-Hafiz, A (1988). A Reference Grammar of Kunuz Nubian.  PhD Thesis, SUNY, Buffalo, NY.
  • Adams, W. Y. (1982). 'The coming of Nubian speakers to the Nile Valley', in The Archeological and Linguistic Reconstruction of African History. Edited by C. Ehret & M. Posnansky. Berkeley / Los Angeles, 11–38.
  • Armbruster, Charles Hubert (1960). Dongolese Nubian: A Grammar. Cambridge: Cambridge University Press. 
  • Armbruster, Charles Hubert (1965). Dongolese Nubian: A Lexicon. Cambridge: Cambridge University Press. 
  • Asmaa M. I. Ahmed, "Suggestions for Writing Modern Nubian Languages", and Muhammad J. A. Hashim, "Competing Orthographies for Writing Nobiin Nubian", in Occasional Papers in the Study of Sudanese Languages No. 9, SIL/Sudan, Entebbe, 2004.
  • Ayoub, A (1968). The Verbal System in a Dialect of Nubian. Khartoum: University of Khartoum. 
  • Bechhaus-Gerst, Marianne (1989). 'Nile-Nubian Reconsidered', in Topics in Nilo-Saharan Linguistics. Edited by M. Lionel Bender. Hamburg: Heinrich Buske.
  • Bechhaus-Gerst, Marianne (1996). Sprachwandel durch Sprachkontakt am Beispiel des Nubischen im Niltal (на језику: немачки). Cologne: Köppe. ISBN 3-927620-26-2. 
  • Bechhaus-Gerst, Marianne (2011). The (Hi)story of Nobiin: 1000 Years of Language Change. Frankfurt am Main: Peter Lang.
  • Erman, Adolf (1881). 'Die Aloa-Inschriften.' Zeitschrift für Ägyptische Sprache und Altertumskunde 19, no. 4." 112–15.
  • Jakobi, Angelika & Tanja Kümmerle The Nubian Languages: An Annotated Bibliography. Cologne: Rüdiger Köppe Verlag. 1993. 
  • Khalil, Mokhtar (1996). Wörterbuch der nubischen Sprache. Warsaw: Nubica. 
  • Rilly, Claude (2010). Le méroïtique et sa famille linguistique. Leuven: Peeters. 
  • Spaulding, Jay (1990). „The Old Shaiqi Language in Historical Perspective”. History in Africa. Cambridge University. 17: 283—292. doi:10.2307/3171817. 
  • Spaulding, Jay (2006). „Pastoralism, Slavery, Commerce, Culture and the Fate of the Nubians of Northern and Central Kordofan Under Dar Fur Rule, ca. 1750-ca. 1850”. The International Journal of African Historical Studies. Boston University African Studies Center. 39 (3). ISSN 0361-7882. 
  • Starostin, George (2011). 'Explaining a Lexicostatistical Anomaly for Nubian Languages,' lecture, May 25, 2011. Online version.
  • Thelwall, Robin (1982). 'Linguistic Aspects of Greater Nubian History', in The Archeological and Linguistic Reconstruction of African History. Edited by C. Ehret & M. Posnansky. Berkeley/Los Angeles, 39–56. Online version.
  • Werner, Roland (1987). Grammatik des Nobiin (Nilnubisch). Hamburg: Helmut Buske.
  • Werner, Roland (1993). Tìdn-Àal: A Study of Midoob (Darfur Nubian). Berlin: Dietrich Reimer.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нубија&oldid=28504004”