Пређи на садржај

Нашмаркт

С Википедије, слободне енциклопедије
Прилаз пијаци на Нашмаркту.

Нашмаркт (нем. Naschmarkt) је најпопуларнија пијаца у Бечу. Налази се изнад поплочаног корита реке Вин, на Винцајлу, тј. бечке магистрале: Линке Винцајле (лева - две саобраћајне траке у правцу југозапада) и Рехте Винцајле (десна - две саобраћајне траке у правцу центра). Нашмаркт је дугачак око 1.5 километар.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]
Нашмаркт око 1900. године

Нашмаркт постоји од 16. века када се ту углавном продавало млеко у флашама. Флаше за млеко су се тада правиле од дрвета (јасена). „Асцх“ (на немачком за „јасен“) је довело до назива „Ашенмаркт“. Од 1793. године сво воће и поврће које се у Беч довезло друмовима, морало је да се прода на Нашмаркту. Роба која је стизала уз Дунав продавала се на другом месту.

Данас се може купити свеже воће и поврће из целог света, егзотично биље, сир, разна пецива као што су хлеб или кајзерице, торте, месо и морски плодови. Пијаца је позната и по асортиману међународне робе из земаља бивше Југославије, Грчке, Турске, а све више, и из земаља источне Азије.

Ту су и бројни мали ресторани који нуде нпр. суши, кебаб, морску храну, традиционалну бечку храну као што су Кајзершмарн или Палачинкен (мотане палачинке). Од 1977. пијаца се сваке суботе протеже даље дуж Винцајла, када се одржава бувља пијаца.[2]

Атмосфера Нашмаркта је позната далеко изван граница Беча, а велики број туриста сваке године посећује пијацу.

На североисточном крају Нашмаркта, према центру града, у близини улице Гетрајдемаркт, налази се Изложбени павиљон Бечке Сецесије, подигнута 1897/1898, скраћено позната као Сецесија. Позориште на реци Вин се налази на адреси Линке Винцајле број 6. Према североистоку, у правцу Карлсплаца, Нашмаркт се налази близу зграда Техничког универзитета.

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Zur Umgestaltung des Naschmarkts”. magazin.wienmuseum.at (на језику: немачки). Приступљено 2022-12-12. 
  2. ^ m53kom (2022). „Flohmarkt beim Naschmarkt - Reservierung von Tagesplаtzen”. www.wien.gv.at (на језику: немачки). Приступљено 2022-12-12. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Werner T. Bauer, Jörg Klauber (Fotograf): Die Wiener Märkte: 100 Märkte, von Naschmarkt bis Flohmarkt. Mit einer umfassenden Geschichte des Marktwesens in Wien. Falter, Wien 1996. ISBN 3-8543-9162-5..
  • Beppo Beyerl: Der Naschmarkt – Wege durch Wiens kulinarisches Herz. edition moKKa, Wien 2009. ISBN 978-3-902693-22-8..
  • Michael Lynn: Der Wiener Naschmarkt – Die Anatomie des Genießens. Holzhausen Verlag, Wien 2000. ISBN 3-8549-3008-9..
  • Manfred Schenekl: Der Wiener Naschmarkt. Dissertation der Universität Wien, Wien 2008, Online-Datei.
  • Achim Schneyder, Rudolf Semotan (Fotos): Auf dem Naschmarkt. Notizen eines Spaziergängers. Pichler, Wien 2009. ISBN 978-3-85431-480-6..

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]