Пређи на садржај

Наково

Координате: 45° 52′ 16″ С; 20° 34′ 01″ И / 45.871° С; 20.567° И / 45.871; 20.567
С Википедије, слободне енциклопедије
Наково
Православна црква у Накову
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ГрадКикинда
Становништво
 — 2011.Пад 1.918
 — густина113/km2
Географске карактеристике
Координате45° 52′ 16″ С; 20° 34′ 01″ И / 45.871° С; 20.567° И / 45.871; 20.567
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина91 m
Површина21,4 km2
Наково на карти Србије
Наково
Наково
Наково на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23311
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Наково (мађ. Nákófalva, нем. Nakodorf) је насеље у Србији, у граду Кикинди, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1.918 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Током средњег века у близини данашње локације села постојало је насеље по имену Szollos (Seleš, Szőllős, Seleuš, Sellesch). До прве половине 18. века насеље више не постоји и овај терен је пуст и ненасељен.

Године 1782. област долази у посед браће Кристифора и Кирила Нако, трговаца грчко-цинцарског порекла из данашње Македоније. Како би обезбедили радну снагу на свом поседу подижу 50 кућа 1784. године и насељавају их становништвом мађарског порекла. Кристифор Нако, у уговору са насељеним Мађарима, захтева да се место преименује у Накофалва.[1]

1790. године нови талас колониста стиже у село. Овог пута, ради се о 176 немачких породица са укупно 706 чланова. Укупна популација Накова 1793. била је 1.054 становника, већином Немаца и незнатним бројем Француза. Током овог раздобља, Мађари нису више насељавали село - напустили су га због тешких услова живота. Подаци из 1836. године казују да је село имало 1.775 Католика и 6 Православаца. Почетком 20. века у Накофалви је било 4 Србина.[2]

Број становника у насељу 1911. године расте до 2.834, са укупно 583 домаћинства.

Након Првог светског рата 1918. године, село улази у састав новообразоване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Други светски рат (1941-1944) Наково проводи под окупацијом Немачке и локалном немачком управом. Крајем рата 1944. године, највећи део становништва се повлачи са немачком војском, а мањи део који је ослобођење дочекао у селу, депортован је у концентрационе кампове. Током 1945-1946. село је колонизовано породицама из Босанске Крајине (срезови Босанско Грахово, Босански Петровац, Дрвар, Бања Лука, Бихаћ итд.).

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Наково живи 1.918 становника, а просечна старост становништва износи 46,3 година (44,1 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 849 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а по пописима од 1961. године примећује се смањење становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.438
1953. 3.524
1961. 3.378
1971. 2.834
1981. 2.604
1991. 2.525 2.486
2002. 2.419 2.434
2011. 1.918
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 2.301 95,12%
Југословени
  
 46 1,90%
Мађари
  
 19 0,78%
Црногорци
  
 11 0,45%
Словаци
  
 3 0,12%
Хрвати
  
 2 0,08%
Украјинци
  
 2 0,08%
Словенци
  
 1 0,04%
Румуни
  
 1 0,04%
Македонци
  
 1 0,04%
Буњевци
  
 1 0,04%
непознато
  
 9 0,37%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 7
  
  
 8
80+ 18
  
  
 43
75—79 26
  
  
 74
70—74 70
  
  
 88
65—69 87
  
  
 111
60—64 57
  
  
 76
55—59 64
  
  
 57
50—54 117
  
  
 98
45—49 121
  
  
 112
40—44 94
  
  
 85
35—39 50
  
  
 73
30—34 64
  
  
 59
25—29 64
  
  
 79
20—24 87
  
  
 63
15—19 81
  
  
 86
10—14 64
  
  
 68
5—9 37
  
  
 49
0—4 34
  
  
 48
Просек : 42,1 44,4
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 567 624 756 743 750 881 849
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 181 235 128 195 68 32 8 2 0 0 2,85
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.007 324 593 64 26 0
Женски 1.112 236 604 240 32 0
УКУПНО 2.119 560 1.197 304 58 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 391 60 0 16 124
Женски 276 26 0 0 93
УКУПНО 667 86 0 16 217
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 9 31 52 10 36
Женски 6 4 44 10 8
УКУПНО 15 35 96 20 44
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 4 24 8 4
Женски 11 4 11 25 25
УКУПНО 13 8 35 33 29
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 3 0 0 8
Женски 5 0 0 4
УКУПНО 8 0 0 12

Гранични прелаз

[уреди | уреди извор]

Гранични прелаз Наково-Лунга отворен је новембра 2014. године и категорисан као међународни прелаз треће категорије.[6] Са румунске стране, претходно је постојала гранична рампа, као и табла која означава крај насеља.[7] Овај прелаз функционисао је и у другој половини 20. века. Тако је, након 20 година паузе, прелаз поново оспособљен за употребу, док се у наредном периоду радило на припремању услова за непрекидно пропуштање возила током читавог дана.[8][9] Радови на реконструкцији инфраструктуре завршени су 2019. године,[10] када је изграђена и бициклистичка стаза која повезује насеља са обе стране границе.[11]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Основна школа „Петар Кочић“
    Основна школа „Петар Кочић“
  • Улазак у Наково са румунске стране
    Улазак у Наково са румунске стране

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Званична презентација Града Кикинде; Наково приступљено 24.10.2019.
  2. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ „Премијери отворили прелаз Наково - Лунга”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 8. 11. 2014. Приступљено 17. 11. 2019. 
  7. ^ „Гранична рампа, Лунга”. Гугл мапе. август 2012. Приступљено 17. 11. 2019. 
  8. ^ „KIKINĐANI PRESREĆNI: Granični prelaz Nakovo-Lunga uskoro će raditi 24 sata”. Курир. 15. 11. 2016. Приступљено 17. 11. 2019. 
  9. ^ „Saradnja sa Rumunijom unaprediće prelaz Nakovo-Lunga”. banat.rs. 1. 9. 2017. Приступљено 17. 11. 2019. 
  10. ^ Новаковић, Миле (4. 6. 2019). „Отварање прелаза Наково скраћује пут до Темишвара и Арада”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 17. 11. 2019. 
  11. ^ Поповић, Татјана (14. 8. 2019). „Обновљен гранични прелаз Наково – Лунга, бициклистичка стаза спаја Србију и Румунију”. Радио-телевизија Војводине. Приступљено 17. 11. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наково&oldid=28514686”