Мохоровичићев дисконтинуитет

Две путање примарних таласа, једна директна и једна рефрактована на МОХО дисконтинуитету^[1]

Мохоровичићев дисконтинуитет, који се још назива МОХО или Мохо-граница, је гранична зона између Земљине коре и горњег дела Земљиног мантла. Име је добила према хрватском сеизмологу Андрији Мохоровичићу. Мохоровичић је открио овај дисконтинуитет 1909. проучавајући земљотрес у Покупском. Открио је да сеизмограми плитких земљотреса садрже два сета примарних и секундарних таласа - један сет који се креће директном путањом од хипоцентра до пријемника, и други сет који се рефрактује на граници са слојем велике брзине.^[1] Дубина Мохоровичићевог дисконинуитета варира између 5 km испод океана и 75 km испод најдебљих делова континенталне коре.^[2]

Референце

^ ^а ^б McLeish, Andrew (1992). Geological science (2nd изд.). Thomas Nelson & Sons. стр. 122. ISBN 978-0-17-448221-5.
^ James Stewart Monroe, Reed Wicander (2008). The changing Earth: exploring geology and evolution (5th изд.). Cengage Learning. стр. 216. ISBN 978-0-495-55480-6.

Литература

McLeish, Andrew (1992). Geological science (2nd изд.). Thomas Nelson & Sons. стр. 122. ISBN 978-0-17-448221-5.
James Stewart Monroe, Reed Wicander (2008). The changing Earth: exploring geology and evolution (5th изд.). Cengage Learning. стр. 216. ISBN 978-0-495-55480-6.

Спољашње везе

Овај чланак у вези са геологијом је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[McLeish-1] а ^б McLeish, Andrew (1992). Geological science (2nd изд.). Thomas Nelson & Sons. стр. 122. ISBN 978-0-17-448221-5.

[Monroe-2] James Stewart Monroe, Reed Wicander (2008). The changing Earth: exploring geology and evolution (5th изд.). Cengage Learning. стр. 216. ISBN 978-0-495-55480-6.

[1]

[2]