Моловин
Моловин | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Сремски |
Општина | Шид |
Становништво | |
— 2022. | 120 |
— густина | 14/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 11′ 01″ С; 19° 18′ 35″ И / 45.1835276° С; 19.3096782° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 206 m |
Површина | 13,2 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 22256 |
Позивни број | 022 |
Регистарска ознака | ŠI |
Моловин је насеље у Србији, у општини Шид, у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 195 становника. Моловин је смештен у северном делу општине Шид, на северо-западним падинама Фрушке горе. Окружен шумама и виноградима, као и границом са Републиком Хрватском са три стране. Од Шида је удаљен 14 km, а од Илока 9 km у чијим је границама био до 1945. године од када улази у састав општине Шид.
Историја
[уреди | уреди извор]Године 1885. Моловин и Илок су заједно припадали Ердевичком изборном срезу са својих 618 душа.[1]
Село је чувено по добром вину, а за време Краљевине Југославије по ромским тамбурашким оркестрима из породице Фамилић. Њихови оркестри свирали су у Београду, Загребу, Сарајеву, по градовина на Јадрану и др. Усташе су 1942. године похапсиле 89 чланова Фамилића, уз песму Циганска је туга преголема пешке дотерала на железничку станицу у Шиду и отпремиле у Јасеновац, одакле се нико није вратио.[2]
У селу се налази православна црква саграђена 1801. године, на месту старије грађевине која се помиње 1756. године у извештају Карловачке епархије. Црква је под заштитом државе, као културно добро од изузетног значаја. Месни парох поп Данил Милутиновић је купио претплатом 1808. године књигу "Плач Рахили".[3]
Моловин има четвороразредну школу и једну продавницу. Средином XX века у близини је постојала фарма свиња “Зараван” која је радила у саставу шидског ПИК-а. 1975. године оснива се фудбалски клуб Омладинац који се тренутно такмичи у општинској лиги Шид. Скоро сви фудбалери су из Бачке Паланке.[2]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Моловин живи 229 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,4 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 112 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,66.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 1 | 0 | ||
80+ | 2 | 5 | ||
75—79 | 4 | 6 | ||
70—74 | 9 | 13 | ||
65—69 | 12 | 12 | ||
60—64 | 15 | 16 | ||
55—59 | 7 | 10 | ||
50—54 | 9 | 4 | ||
45—49 | 6 | 4 | ||
40—44 | 16 | 8 | ||
35—39 | 15 | 8 | ||
30—34 | 11 | 10 | ||
25—29 | 9 | 7 | ||
20—24 | 4 | 3 | ||
15—19 | 8 | 10 | ||
10—14 | 11 | 8 | ||
5—9 | 7 | 10 | ||
0—4 | 7 | 11 | ||
Просек : | 41,4 | 42,8 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 128 | 34 | 78 | 10 | 6 | 0 |
Женски | 116 | 12 | 77 | 25 | 2 | 0 |
УКУПНО | 244 | 46 | 155 | 35 | 8 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 79 | 56 | 0 | 0 | 15 |
Женски | 44 | 31 | 0 | 0 | 1 |
УКУПНО | 123 | 87 | 0 | 0 | 16 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 1 | 1 | 0 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 |
УКУПНО | 0 | 1 | 2 | 0 | 2 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 3 | 1 | 5 |
УКУПНО | 0 | 0 | 3 | 1 | 6 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 4 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 5 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ а б Политика: Моловин није заборавио тамбураше
- ^ Константин Маринковић: "Плач Рахили или избављење младенаца", Нови Сад 1808.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.