Пређи на садржај

Мирослав Радуљица

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирослав Радуљица
Мирослав Радуљица 2023. године
Лични подаци
Пуно име Мирослав Радуљица
Датум рођења (1988-01-05)5. јануар 1988. (36 год.)
Место рођења Инђија, СФРЈ
Држављанство Србија
Висина 2,13 m
Информације о каријери
НБА драфт 2010. / није изабран
Проф. каријера 2005—
Позиција центар
Сениорска каријера
Године Клуб
2005—2010
2006—2007
2010—2013
2011
2011—2012
2012—2013
2013—2014
2014
2015
2015—2016
2016—2017
2017—2020
2020—2021
2021
2022—2023
2023—		 ФМП
→ Борац Чачак
Ефес Пилсен
→ АЛБА Берлин
→ Партизан
→ Азовмаш
Милвоки бакси
Шандонг лајонс
Минесота тимбервулвси
Панатинаикос
Олимпија Милано
Ђангсу дрегонси
Џеђанг лајонси
Гојанг орионси
Црвена звезда
Маруси
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
2009—2021 Србија
Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com
Статистика  Уреди на Википодацима на nba.com
Медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 2016. Рио де Жанеиро Србија
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 2014. Шпанија Србија
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 2009. Пољска Србија
Универзијада
Златна медаља — прво место 2009. Београд Србија

Мирослав Радуљица (Инђија, 5. јануар 1988) је српски кошаркаш. Игра на позицији центра.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Радуљица је почео да тренира кошарку у КК Мандекс из Инђије, да би 2002. године прешао у млађе категорије ФМП Железника.[1] За први тим ФМП-а дебитовао је у сезони 2005/06, да би наредну 2006/07. провео на позајмици у Борцу из Чачка. Најзапаженије партије у дресу ФМП-а имао је у сезони 2009/10. када је и проглашен за најкориснијег играча Суперлиге Србије.[2]

У јулу 2010. потписао је петогодишњи уговор са Ефес Пилсеном.[3] Већ на почетку каријере у турском клубу доживео је повреду стопала због које је одсуствовао неколико месеци.[4] У фебруару 2011. Ефес је послао Радуљицу на позајмицу у берлинску Албу како би играо и вратио се у форму после повреде.[5] Са Албом је стигао до финала немачког првенства.

У августу 2011. Радуљица је дошао на једногодишњу позајмицу у Партизан.[6] Своју најбољу партију у дресу Партизана имао је у победи над екипом Хелиоса када је постигао 31 поен и имао 8 скокова, забележивши индекс корисности од чак 47.[7] Радуљица је за црно-беле у Јадранској лиги просечно постизао 12,5 поена и 5,5 скокова а Партизан је елиминисан на фајнал-фору у полуфиналној утакмици од Цедевите. Радуљица је са црно-белима освојио два трофеја, Куп Радивоја Кораћа и Првенство Србије.[8][9]

За сезону 2012/13. Ефес га је поново позајмио, овај пут украјинском Азовмашу.[10] Радуљица је са екипом Азовмаша стигао до финала националног шампионата. Ипак, Будивељник је био бољи од тима из Маријупоља са 4-3. Радуљица је просечно постизао по 14,2 поена и бележио по 5,9 скокова и 1,1 блокаду на 53 утакмице украјинског првенства.

У јулу 2013. потписао је уговор са Милвоки баксима.[11] У својој дебитантској НБА сезони одиграо је 48 утакмица (2 као стартер) и бележио просечно 3,8 поена и 2,3 скока по мечу. Крајем августа 2014. је трејдован у Лос Анђелес клиперсе.[12] Три дана касније Клиперси су га отпустили.[13]

У септембру 2014. је потписао уговор са кинеском екипом Шандонг лајонс.[14] У екипи Шандонга је остао до 23. децембра 2014. када је уговор раскинут. Одиграо је 14 утакмица у кинеској лиги и просечно је бележио 18 поена и девет скокова.[15] Дана 8. јануара 2015. године, Радуљица се вратио у НБА лигу и потписао десетодневни уговор са Минесота тимбервулвсима.[16] Касније је потписао још један десетодневни уговор,[17] али је након истека истог напустио клуб.[18] Наступио је на пет утакмица за Минесоту, бележећи просечно 1,6 поена и 1 скок по мечу.

У јулу 2015. Радуљица је потписао двогодишњи уговор са Панатинаикосом.[19] Након једне сезоне напустио је ПАО.[20] У дресу грчког великана освојио је национални куп, а у првенству Грчке тим је поражен у финалу плејофа од Олимпијакоса. У Евролиги је Радуљица за просечно 20 минута по утакмици, уписивао 13,7 поена уз 4,4 скока и 1,3 асистенције, а тим је стигао до четвртфинала где је елиминисан од Басконије.

У јуну 2016. Радуљица је потписао двогодишњи уговор са Олимпијом из Милана.[21] Са њима је освојио Куп Италије за 2017. годину.[22] Након једне сезоне је раскинуо уговор са Миланом.[23] Како је сезона одмицала Радуљица је све мање добијао шансу код тренера Репеше, а клуб је изненађујуће испао у полуфиналу италијанског шампионата од Трента. Током сезоне 2016/17. Радуљица је у просеку бележио 8,1 поен и 3,2 скока у Евролиги, док је нешто лошији учинак имао у првенству Италије: 6,8 поена и три скока.

У јуну 2017. Радуљица је потписао за кинеске Ђангсу дрегонсе.[24] Провео је три сезоне у овом клубу а затим је годину дана наступао за још један тим из Кине, Џеђанг лајонсе. У јулу 2021. је потписао уговор са екипом Гојанг орионса из Јужне Кореје.[25] Играч корејског клуба је био до децембра исте године када је добио отказ.[26]

У септембру 2022. потписао је уговор са Црвеном звездом.[27] У сезони 2022/23. наступио је за Звезду на пет утакмица у Јадранској лиги и три у Евролиги, након чега је 4. септембра 2023. споразумно раскинуо уговор са клубом.[28][29] Три дана касније потписао је за грчки Маруси.[30]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]
Радуљица у борби са Јуретом Балажичем (Словенија).

Радуљица је имао доста успеха са репрезентацијом у млађим категоријама. Са репрезентацијом до 18 година освојио је Европско првенство 2005. у Београду, са репрезентацијом до 19 година освојио је Светско првенство 2007. у Новом Саду а са репрезентацијом до 20 година освојио је Европско првенство 2008. у Летонији где је добио и награду за најкориснијег играча турнира.[31]

Као члан универзитетске репрезентације Србије освојио је златну медаљу на Летњој универзијади 2009. године у Београду. Добрим партијама у дресу „студената“ заслужио је позив за сениорску репрезентацију Србије која се припремала за Европско првенство 2009. у Пољској. Успео је да уђе у коначни састав и буде део тима који је освојио сребрну медаљу.

Радуљица је уврштен на шири списак за Светско првенство 2010. у Турској. Прошао је целе припреме али је као последњи отпао са списка само дан пре почетка првенства.[32] Селектор Ивковић га је наредне године уврстио на списак кандидата за Европско првенство 2011. у Литванији али је Радуљица отказао позив јер је желео да се опорави од повреда које су га мучиле током сезоне.[33] Следећег лета селектор га поново ставља на списак играча за квалификације за Европско првенство 2013.[34] Ипак Радуљица се није појавио на прозивци играча.[35] Иако никад није потврђено од Радуљице, спекулисало се да играч није опростио селектору што га је отписао само дан пре Светског првенства 2010.[36]

После четири године паузе Радуљица се вратио у државни тим за Светско првенство 2014. у Шпанији. Добрим партијама помогао је тиму да освоји сребрну медаљу. Одиграо је 9 утакмица на којима је бележио просечно 13 поена и 4,6 скока по мечу.[37] Наредне године је са Србијом на Европском првенству заузео четврто место, да би на Олимпијским играма у Рију 2016. освојио сребрну медаљу, Србија је поражена у борби за злато од САД. Због повреде је пропустио Европско првенство 2017. године.[38]

Био је капитен репрезентације Србије која је на Светском првенству 2019. у Кини заузела пето место.[39] Последњи пут је наступио у дресу репрезентације током квалификација за Европско првенство 2022.[40]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Радуљица је рођен у Инђији, али води порекло из села Прибељци, општина Шипово у Републици Српској.[41]

У појединим медијима је понео надимак Брадуљица, због свог јавног имиџа.[42][43][44]

Успеси

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]

Појединачни

[уреди | уреди извор]

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Miroslav Raduljica”. blog.b92.net. Приступљено 9. 4. 2023. 
  2. ^ „Радуљица МВП”. rts.rs. 5. 6. 2010. Приступљено 27. 8. 2014. 
  3. ^ „Радуљица у Ефесу”. novosti.rs. 7. 7. 2010. Приступљено 14. 3. 2013. 
  4. ^ „Радуљица повређен”. rts.rs. 4. 10. 2010. Приступљено 27. 8. 2014. 
  5. ^ „Радуљица позајмљен Алби”. rts.rs. 28. 2. 2011. Приступљено 27. 8. 2014. 
  6. ^ „Радуљица коначно у Партизану!”. b92.net. 30. 8. 2011. Приступљено 14. 3. 2013. 
  7. ^ „АБА: Радуљица на "вечној листи" МВП-а”. Mondo.rs. 10. 6. 2010. Приступљено 14. 3. 2013. 
  8. ^ „Партизан 13. пут освојио Куп!”. Novosti.rs. 19. 2. 2012. Приступљено 14. 3. 2013. 
  9. ^ „Партизану 11. титула заредом”. B92.net. 15. 6. 2012. Приступљено 14. 3. 2013. 
  10. ^ „Радуљица у Азовмашу код Кесара”. Novosti.rs. Приступљено 14. 3. 2013. 
  11. ^ „Радуљица у Милвоки Баксима”. b92.net. 26. 7. 2013. Приступљено 4. 10. 2013. 
  12. ^ „Радуљица у ЛА Клиперсима!”. b92.net. 26. 8. 2014. Приступљено 27. 8. 2014. 
  13. ^ „Клиперси отпустили Радуљицу”. b92.net. 29. 8. 2014. Приступљено 1. 9. 2014. 
  14. ^ „Радуљица потврдио: Идем у Шандонг”. b92.net. 19. 9. 2014. Приступљено 19. 9. 2014. 
  15. ^ „Мирослав Радуљица напустио Шандонг”. rts.rs. Приступљено 23. 12. 2014. 
  16. ^ „Радуљица потписао краткорочни уговор са Минесотом”. sportskacentrala.com. 9. 1. 2015. Архивирано из оригинала 09. 01. 2015. г. Приступљено 9. 1. 2015. 
  17. ^ „Минесота потврдила: Радуљица добио нови десетодневни уговор”. sport.blic.rs. 19. 1. 2015. Приступљено 29. 1. 2015. 
  18. ^ „Радуљица напушта Минесоту”. novosti.rs. 28. 1. 2015. Приступљено 29. 1. 2015. 
  19. ^ „Радуљица потписао двогодишњи уговор са Панатинаикосом”. novosti.rs. 18. 7. 2015. Приступљено 18. 7. 2015. 
  20. ^ „ПАО и Радуљица окончали сарадњу, Србин на мети НБА”. novosti.rs. 28. 6. 2016. Приступљено 29. 6. 2016. 
  21. ^ „Радуљица потписао за Армани”. novosti.rs. 14. 7. 2016. Приступљено 9. 6. 2017. 
  22. ^ „ITA - Kup: Mačvanu i Raduljici trofej u Italiji!”. rtvbn.com. 19. 2. 2017. Приступљено 4. 9. 2023. 
  23. ^ „Радуљица и Армани се разишли”. b92.net. 1. 6. 2017. Приступљено 9. 6. 2017. 
  24. ^ „Радуљица потписао за Ђијангсу”. mozzartsport.com. 9. 6. 2017. Архивирано из оригинала 13. 06. 2017. г. Приступљено 9. 6. 2017. 
  25. ^ „Радуљица има нови клуб, потписао за екипу из Јужне Кореје”. nova.rs. 30. 7. 2021. Приступљено 13. 8. 2021. 
  26. ^ „Радуљица добио отказ у Јужној Кореји”. b92.net. 12. 12. 2021. Приступљено 17. 1. 2022. 
  27. ^ „Мирослав Радуљица црвено-бели!”. kkcrvenazvezda.rs. 28. 9. 2022. Приступљено 28. 9. 2022. 
  28. ^ „Crvena zvezda i Miroslav Raduljica sporazumno okončali saradnju”. kkcrvenazvezda.rs. 4. 9. 2023. Приступљено 4. 9. 2023. 
  29. ^ „Očekivano: Razišli se Zvezda i Miroslav Raduljica”. mozzartsport.com. 4. 9. 2023. Приступљено 4. 9. 2023. 
  30. ^ „Мирослав Радуљица има нови клуб”. Спортски журнал. 7. 9. 2023. Приступљено 24. 10. 2023. 
  31. ^ „Радуљица МВП шампионата Европе”. b92.net. 10. 8. 2008. Приступљено 15. 9. 2014. 
  32. ^ „Радуљица отпао са Ивковићевог списка”. b92.net. 27. 8. 2010. Приступљено 15. 9. 2014. 
  33. ^ „Без Радуљице на ЕП”. rts.rs. 23. 6. 2011. Приступљено 15. 9. 2014. 
  34. ^ „Ивковић саопштио списак за квалификације, "орлове" десетковале повреде”. sport.blic.rs. 28. 6. 2012. Приступљено 15. 9. 2014. 
  35. ^ „Раковић и Радуљица изостали са окупљања "орлова", Ивковић не зна разлог!”. sport.blic.rs. 8. 7. 2012. Приступљено 15. 9. 2014. 
  36. ^ „Раковић и Радуљица неће да играју за Србију због ранијих сукоба са селектором Ивковићем!”. telegraf.rs. 9. 7. 2012. Приступљено 15. 9. 2014. 
  37. ^ „Мирослав Радуљица на сајту СП 2014.”. fiba.com. Архивирано из оригинала 28. 03. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2014. 
  38. ^ „Радуљица не игра на Евробаскету!”. n1info.com. 17. 8. 2017. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 8. 11. 2017. 
  39. ^ „Капитен "орлова" поносан на саиграче и на начин како су се ИЗБОРИЛИ СА ТРАГЕДИЈОМ”. sportal.blic.rs. 14. 9. 2019. Приступљено 28. 9. 2022. 
  40. ^ „Miroslav Raduljica”. fiba.com. Приступљено 9. 4. 2023. 
  41. ^ „Радуљица растао на Росином кајмаку”. novosti.rs. 16. 9. 2014. Приступљено 19. 9. 2014. 
  42. ^ „РТС :: Кошарка :: "Брадуљица" постао "бркуљица"”. www.rts.rs. Приступљено 2023-09-05. 
  43. ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „"Брадуљица" постао "бркуљица"”. СПОРТ - РТРС. Приступљено 2023-09-05. 
  44. ^ Cvijetic, Tajana (2022-04-19). „OVO RADULJICA? Košarkaš neprepoznatljiv sa novim imidžom! (FOTO)”. Novosti (на језику: српски). Приступљено 2023-09-05. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирослав_Радуљица&oldid=28704619”