Милица С. Богдановић
Милица С. Богдановић | |
|---|---|
| Датум рођења | 29. март 1882. |
| Место рођења | Линц, Аустроугарска |
| Датум смрти | 22. фебруар 1973. (90 год.) |
| Место смрти | Београд, СФРЈ |
| Родитељи | Симеон Синиша Богдановић |
Милица С. Богдановић (Линц, 29. март 1882 — Београд, 22. фебруар 1973) била је српски историчар, професор, књижевник и преводилац. Прва је девојка која је 1907. докторирала на Свеучилишту у Загребу.
Биографија
[уреди | уреди извор]Унука је свештеника СПЦ. Њен отац Симеон Синиша Богдановић, српски официр Крајине, службовао је у Линцу па је она тамо рођена. Имала је два брата. Породица се преселила у Загреб из Линца.[1]
Била је одлична ученица, свирала је клавир и певала.[2] Уписала је историју на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу, након завршетка основних студија је докторирала, чиме је постала прва жена на свеучилишту која је докторирала. Основала је „Друштво пријатељица младих дјевојака“ („Заштитнице дјевојака“).[3]
Испрва се примарно бавила римском историјом. Прву књигу је објавила 1908. Тема књиге био је однос цара Јустинијана Апостата према хришћанству.[1]
Радила је као професор у Првој женској реалној гимназији и Вишој педагошкој школи у Загребу и предавала је у Бањој Луци. Провела је Први светски рат је провела у Женеви. На почетку Другог светског рата, као Српкиња, била је приморана да се пресели у Србију. Током 1942. године је пензионисана као професор гимназије у Панчеву. После рата је радила у патриијаршијско-митрополитском архиву у Сремским Kарловцима, где је истраживала историју 18. столећа.[1]
Учествовала је на неколико међународних скупова.[1]
Била је љубитељка руске књижевности. Преводила је Чехова, Толстоја и друге руске писце. [1]
Писала је поезију. Песме су јој објављиване у тадашњим, југословенским часописима, где се потписивала као Ирина Симеонова. [1]
Говорила је немачки, француски, енглески, руски, грчки и латински језик.
Највећи део њене заоставштине је у Архиву САНУ. Сахрањена је на гробљу Мирогој у Загребу, поред родитеља.[1]
Одабрана дела
[уреди | уреди извор]- Лав Толстој, 1928.[1]
- Грађа за историју Београда 1717-1739, 1958.[1]
- Биографија Симеона Синише Богдановића, рукопис се чува у Архиву Матице српске[1]
- Тешки, драги пут, 400 стр, рукопис се чува у Архиву САНУ[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј „РТС :: Радио Београд 2 :: Милица С. Богдановић: прва жена доктор историје код нас”. www.rts.rs. Приступљено 2024-03-15.
- ^ Spasović, dr Ivana B. (2024-02-22). „Miličin teški i dragi put”. P-portal (на језику: хрватски). Приступљено 2024-03-15.
- ^ Spasović, dr Ivana B. (2024-02-22). „Miličin teški i dragi put”. P-portal (на језику: хрватски). Приступљено 2024-03-15.
