Милан Петронијевић
Милан Петронијевић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 11. новембар 1831. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Јагодина, Кнежевина Србија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 14. октобар 1914.82 год.) ( | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Место смрти | Врњачка Бања, Краљевина Србија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Милан Петронијевић (Јагодина, 11. новембар 1831 — Врњачка Бања, 14. октобар 1914) био је српски политичар и кнежевски и краљевски дипломата.
Биографија
[уреди | уреди извор]Син је бившег председника владе и министра иностраних дела Аврама Петронијевића. Посланик у Цариграду 1854—1861. Председник Позоришног одбора (трећег) од 9. децембра 1864. до 13. јула 1868. Заступао министра иностраних дела Ристића од 3. до 21. новембра 1867. Министар иностраних дела од 21. новембра 1867. до 21. јуна 1868. Посланик Србије у Букурешту 1873—1880. Посланик у Берлину 1880—1888. Посланик у Бечу 1889—1890. Посланик у Петрограду од маја 1890. до 1897. Потпредседник Државног савета. Ожењен (1855) Клеопатром, ћерком кнеза Србије Александра Карађорђевића. Одликован руским орденом Св. Владимира II степена.[1]
Милан Петронијевић, после преране Клеопатрине смрти, оженио се други пут Јелисаветом Цукић, кћерком Петра Лазаревића Цукића и унуком војводе Павла Цукића по оцу, и војводе војводе Петра Николајевића Молера, по мајци, сестром Косте Цукића[2].
Милан Петронијевић (1831-1914) и Јелисавета Петронијевић (1837-1915) имали су једног сина Милоша и две кћерке.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Листа попечитеља и министара иностраних послова од образовања прве владе 1811. године до данашњег дана”. Архивирано из оригинала 20. 04. 2014. г. Приступљено 06. 03. 2014.
- ^ Позната као београдска лепотица. Вид. Милан Јовановић Стојимировић, Силуете старог Београда, Београд 2008, стр. 635.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]