Метеоцунами
 | Овај чланак је сироче зато што ниједан чланак не води ка њему. Ако можете, додајте везе ка овом чланку у релевантним чланцима Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите. (новембар 2024) |
Метеоцунами (метеоролошки цунами)[1] је хидролошка појава метеоролошког порекла која се јавља услед разлике у ваздушном притиску. Настаје најчешће у Средоземном мору крај обала Италије, Шпаније и Хрватске, као и у приобаљу Јапана и САД. У односу на цунами који настаје услед тектонских покрета, метеоцунами је малих димензија.
Назив
[уреди | уреди извор]Назив ове метеоролошке и хидролошке појаве представља спој две речи — метео (грч. metéōros) у значењу временски, онај који има везе са временским приликама и цунами (јап. tsunami) у значењу лучки талас. У Шпанији је ова појава позната под именом „рисага“ (шп. rissaga), у Италији се назива „маробијо“ (итал. marrobbio), а у Јапану „абики“ (јап. abiki). Малтежани метеоцунами називају „милхуба“ (малајс. milghuba)[2]. На Јадранском приморју у Хрватској појава је позната по народном називу — „шћига“[3].
Постанак
[уреди | уреди извор]
Метеоцунами се често поистовећује са појавом која се назива сеш, а суштински она је један део метеоцунамија. За разумевање постанка ове појаве потребно је анализирати две компонете — сеш и тежински талас у атмосфери.
Сеш представаља колебање језерске, заливске и морске воде најчешће услед нагле промене у атмосферском притиску. Код појаве сеша ниво воде се наизменично диже и спушта на различитим странама басена[4][5]. Тежински талас је брза и нагла осцилација атмосферског притиска на малом подручју, углавном узрокована кретањем фронтова или наглим узлазним струјањима ваздуха, обичну за време олуја и временских непогода[6].
Да би дошло до развоја метеоцунамија осим две поменуте компоненте, неопходно је да се промене одвијају у правцу обале и да ширина залива, дубина басена и топографија дна буду погодни за његов настанак[7].
Када дође до пораста притиска од на пример 5 милибара, то се манифестује падом нивоа мора за 5 cm. Ако је брзина колебања притиска једнака брзини кретања морских таласа, јавља се Праудманова резонанција[8]. Праудманову прати Гринспенова резонанција која се односи на кретање поремећаја притиска и таласе који се крећу уз обалу[9]. Континентални праг (шелф) својом топографијом утиче на увећање таласа будући да се они суочавају са смањењем дубине и самим тим се одбијају од дно басена[10].
Забележени догађаји
[уреди | уреди извор]Највећи икада забележен метеоцунами догодио се у Велој Луци на острву Корчула у Хрватској, 21. јуна 1978. године и његова висина је износила 5,9 m[11].
| Место | Држава | Висина (у m) | Жртве |
|---|---|---|---|
| Вела Лука (21. јун 1978)[3][12] |  Хрватска
|
5.9 | 0 |
| Нагасаки залив (31. март 1979)[10] |  Јапан
|
5 | 3 |
| Поханг лука |  Јужна Кореја
|
0.8 | |
| Кент и Сасекс (20. јул 1929)[13] |  Велика Британија
|
3.5-6 | 2 |
| Лонгкоу лука (1. септембар 1980)[3] |  Кина
|
3 | |
| Сјудадела лука (15. јун 2006)[10] |  Шпанија
|
4 | |
| Тршћански залив |  Италија
|
1.5 | |
| Вест Сицилија | Италија
|
1.5 | |
| Малта |  Малта
|
1 | |
| Чикаго (26. јун 1954)[10] |  Сједињене Државе
|
3 | 7 |
| Дејтона Бич (3-4. јул. 1992)[10][14] | Сједињене Државе
|
3.5 | 0 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Tsunami Glossary 2008 Архивирано 2011-07-16 на сајту Wayback Machine, UNESCO
- ^ Tappin, Dave. „Tsunami or meteotsunami?”. British Geological Survey. Приступљено 13. 7. 2017.
- ^ а б в Monserrat, S.; Vilibić, I.; Rabinovich, A. B. „Meteotsunamis: atmospherically induced destructive ocean waves in the tsunami frequency band” (PDF). HAL. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 08. 2017. г. Приступљено 13. 7. 2017.
- ^ Mastilo, Natalija. „Rečnik savremene srpske geografske terminologije”. TadicEducation. Архивирано из оригинала 30. 12. 2017. г. Приступљено 14. 7. 2017.
- ^ „seš”. Enciklopedija HR. Приступљено 14. 7. 2017.
- ^ Marković, Đurđica. „Meteotsunami”. Meteo-Info. Архивирано из оригинала 12. 11. 2015. г. Приступљено 14. 7. 2017.
- ^ Marković, Đurđica. „Nastajanje meteotsunamija”. Meteo-Info. Архивирано из оригинала 08. 04. 2012. г. Приступљено 14. 7. 2017.
- ^ Melinand, Benjamin (13. 10. 2015). „A mathematical study of meteo and landslide tsunamis: the Proudman resonance”. IOP Publishing Ltd & London Mathematical Society. Приступљено 14. 7. 2017.
- ^ Pattiaratchi, Charitha B.; Wijeratne, E. M. S. „Are meteotsunamis an underrated hazard?”. US National Library of Medicine National Institutes of Health. Приступљено 14. 7. 2017.
- ^ а б в г д Bailey, Kathleen; DiVeglio, Christopher; Welty, Ashley. „National Oceanic and Atmospheric Administration” (PDF). NOAA.Gov. Приступљено 14. 7. 2017.
- ^ Vučetić, Tamara; Barčot, Tonko. „Zapisi o plimnom valu” (PDF). Vela Luka. Приступљено 13. 7. 2017.[мртва веза]
- ^ National Tsunami Hazard Mitigation Program. „Meteotsunami Fact Sheet”. Weather.Gov. National Weather Service. Архивирано из оригинала 25. 06. 2016. г. Приступљено 29. 4. 2016.
- ^ „Tsunami or meteotsunami?”. British Geological Survey. British Geological Survey. Приступљено 17. 5. 2016.
- ^ Oskin, Becky (12. 12. 2012). „Freak 'Meteotsunamis' Can Strike On A Sunny Day”. Huffington Post. Приступљено 6. 8. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- What is a "Meteotsunami?" (језик: енглески)
- Meteotsunamis (језик: енглески)
- Meteocunami Архивирано на сајту Wayback Machine (12. новембар 2015) (језик: хрватски)
- Prvi put snimljeno: Holandiju pogodio minicunami (VIDEO) (језик: енглески)
