Месапи — Википедија

Племена у Италији почетком Гвозденог доба, светлозелена боја

Месапи (стгрч. Μεσσάπιοι [Messápioi], лат. Messapii) древни су народ у Италији, који је насељавао југоисточну обалу Италије у регији Апулија.^[1]^[2] Верује се да су Месипи потомци Илира, који су доселили са Балкана преко Јадранског мора, али постоји традиција која датира из времена Херодота која сматра да су они потомци становника острва Крит (према Херодоту, бивши Крићани се називају „месапски Јапиги”). Говорили су месапским језиком, имали су своје писмо. Производили су карте. Њима се приписује оснивање више италијанских градова, као што су Лече и Алецио. У току Пировог рата, месапска војска се борила на страни Грка. Почетком хришћанске ере покорили су их Римљани, те су романизовани.

Референце

[уреди | уреди извор]

^ Kathryn Lomas, "Cities, states and ethnic identity in southeast Italy" E. Herring and K. Lomas (eds), The Emergences of State Identities in Italy in the First Millennium BC (London, 2000).
^ Talbert, Richard J. A. (1985). Atlas of Classical History. Routledge. стр. 85. ISBN 978-0-415-03463-0.

Литература

[уреди | уреди извор]

Talbert, Richard J. A. (1985). Atlas of Classical History. Routledge. стр. 85. ISBN 978-0-415-03463-0.

Теме везане за Илире

Антички Илири

Племена	Списак античких илирских народа и племена Списак антички племена у Илирији Албани Ардијејци Аутаријати Балајити Даорси Дарданци Галабри Тунати Пеонци Енхелејци Мезеји Наренси Сардити Далмати Јаподи Грабејци Тауланти Амантини Деситијати Бреуци Асеријати Грабејци Варцијани Атинтани Фригијци Боји Дауни Латобики Скордисци Диндари Келегери Варцијани Либурни
Владари, краљеви и краљице	Илирски владари Галаурус 7. век п. н. е. Сирас 423.–393. п. н. е. Бардил 385.-358. п. н. е. Грабос 358.-344. п. н. е. Керија 344./343. п. н. е. Плеврат I 344.- Клеит 356.–335. п. н. е. Глаукија 317.-303. п. н. е. Бардил II 295.–290. п. н. е. Монун I 300.-280. п. н. е. Митил 270.–231. п. н. е. Лонгар 231.– 206. п. н. е. Плеврат II 260. п. н. е.- 250. п. н. е. Агрон 250.-230. п. н. е. Тритеута 230.–219. п. н. е. Пинеј 230.-217. п. н. е. Теута 230.-217. п. н. е. Деметрије Хварски 222–219. п. н. е. Скердиледа 212.-206. п. н. е. Плеврат III 205.–181. п. н. е. Епулон 181.–177. п. н. е. Генције 180–168. п. н. е. Балајос 190-175/168. п. н. е. Етута 169.–168. п. н. е. Батон Бреучки 6. - 9. п. н. е. Батон Дезидијат 6.-9.
Политички субјекти	Енхелејско краљевство Краљевина Дарданија Пеонија
Градови и насеља	Даорсон Десило Хедум Кастелум Билис Скадар Ризинијум Даманстион Делминиј Димале Албанополис Орија Петра Салвија Чина Метеон Басанија Епикарија Уђенто Ардуба
Илири у римским провинцијама	Провинција Илирик Префектура Илирик Провинција Далмација Панонија Доња Панонија Горња Панонија Провинција Македонија Дијецеза Панонија Панонија Прима Панонија Секунда Панонија Савија Дијецеза Дакија Дијецеза Македонија Епир нова Сирмијум
Уметност и занатство (култура)	Даунијанска стела Солетска мапа Монтесараценска жена Даунијска керамика Десилска керамика Месапијска керамика Пеукетска керамика Деволитска керамика Вачка ситула Требеништке маске Илирска одјећа Илирска фибула Свечани брош Илирске кованице Вачка копча Градиштанска копча
Религија и митологија	Илирска митологија
Ратовање	Илирски ратови Александров балкански поход Батонов устанак Десилско бродоградилиште Сика Сибуна Илирски шлем
Језик	Илирски језици Месапски језик
Остало	Порекло Срба Историја Балканског полуострва Преисторија југоисточне Европе

Face of King Gentius on Ancient Illyrian coin

Име и идентитет
у савременом добу

Нормативна контрола
Државне	Немачка
Географске	Pleiades
Остале	Енциклопедија Британика 2