Маскат
Маскат مسقط | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Оман |
Становништво | |
Становништво | |
— 2016. | 1.090.797 |
— густина | 311,66 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 23° 37′ С; 58° 32′ И / 23.61° С; 58.54° И |
Апс. висина | 69 m |
Површина | 3.500 km2 |
Маскат (арап. مسقط [Masqaṭ]) је град у Оману који покрива око 1500 km² и има улогу главног града земље. Административно подручје шире области Маскат има 3500 km². У граду се налазе густо насељене пословне и резиденцијалне четврти, али и доста неуређених површина. Број становника је 880.200 (2005), од којих већина живи ван центра. Према Националном центру за статистику и информације (NCSI), укупна популација Гувернората Маскат износила је 1,4 милиона од септембра 2018. године.[1] Метрополитанско подручје простире се на приближно 3.500 km2 (1.400 sq mi)[2] и укључује шест провинција које се називају вилајети. Познат од раног 1. века нове ере као важна трговачка лука између запада и истока, Маскатом су владала различита домородачка племена, као и стране силе као што су Персијанци, Португалско царство, Иберијска унија и Османско царство у различитим епохама у његовој историји. Као регионална војна сила у 18. веку, Маскатов утицај се проширио чак до источне Африке и Занзибара. Као важан лучки град у Оманском заливу, Маскат је привлачио стране трговце и насељенике као што су Персијанци и Белуџи. Од када је Кабус бин Саид постао султан Омана 1970. године, Маскат је доживео брз инфраструктурни развој који је довео до раста живахне економије и мултиетничког друштва. Маскат је назван бета - глобалним градом од стране Мреже за истраживање глобализације и светских градова.[3]
Маскат је један од најстаријих градова на Блиском истоку. За њега се зна од другог века нове ере. Већ тада је био познат као трговачки центар. Први Европљанин који је стигао до Маската у савремено доба био је португалски морепловац Васко да Гама, који је овде приспео на путу за Индију. Португалци су заузели и опљачкали град 1507, али су их Арапи истерали 1649. Оманци чине 60% становништва, док су остали економски емигранти из Индије, Пакистана, Судана и Египта. Главна привредна активност је трговина нафтом.
Географија
[уреди | уреди извор]Мускат се налази на североистоку Омана. Северни повратник пролази јужно од ове области. На западу се граничи са равницама регије Ал Батинах, а на истоку са регијом Аш Шаркијах. Унутрашње равнице регије Ад Дакилијах граниче се са Маскатом на југу, док Омански залив чини северну и западну периферију града. Вода дуж обале Маската тече дубоко, формирајући две природне луке, у Матраху и Маскату. Централне планине Хаџар[4][5] пролазе кроз северну обалу града.
Клима
[уреди | уреди извор]Клима Маската | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 34,6 (94,3) |
38,2 (100,8) |
41,5 (106,7) |
44,9 (112,8) |
48,3 (118,9) |
48,5 (119,3) |
49,1 (120,4) |
49,2 (120,6) |
47,2 (117) |
43,6 (110,5) |
39,4 (102,9) |
37,8 (100) |
49,2 (120,6) |
Максимум, °C (°F) | 25,5 (77,9) |
26,1 (79) |
29,8 (85,6) |
34,7 (94,5) |
39,5 (103,1) |
40,4 (104,7) |
38,6 (101,5) |
36,2 (97,2) |
36,3 (97,3) |
35,0 (95) |
30,5 (86,9) |
27,1 (80,8) |
33,31 (91,96) |
Просек, °C (°F) | 21,3 (70,3) |
21,9 (71,4) |
25,2 (77,4) |
29,8 (85,6) |
34,2 (93,6) |
35,2 (95,4) |
34,3 (93,7) |
32,0 (89,6) |
31,4 (88,5) |
29,7 (85,5) |
25,7 (78,3) |
22,6 (72,7) |
28,61 (83,5) |
Минимум, °C (°F) | 17,3 (63,1) |
17,6 (63,7) |
20,7 (69,3) |
24,7 (76,5) |
29,1 (84,4) |
30,6 (87,1) |
30,4 (86,7) |
28,4 (83,1) |
27,5 (81,5) |
24,9 (76,8) |
20,9 (69,6) |
18,9 (66) |
24,25 (75,65) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | 1,6 (34,9) |
2,3 (36,1) |
7,0 (44,6) |
10,3 (50,5) |
17,2 (63) |
21,6 (70,9) |
23,5 (74,3) |
21,3 (70,3) |
19,0 (66,2) |
14,3 (57,7) |
9,4 (48,9) |
4,5 (40,1) |
1,6 (34,9) |
Количина падавина, mm (in) | 12,8 (0,504) |
24,5 (0,965) |
15,9 (0,626) |
17,1 (0,673) |
7,0 (0,276) |
0,9 (0,035) |
0,2 (0,008) |
0,8 (0,031) |
0,0 (0) |
1,0 (0,039) |
6,8 (0,268) |
13,3 (0,524) |
100,3 (3,949) |
Релативна влажност, % | 63 | 64 | 58 | 45 | 42 | 49 | 60 | 67 | 63 | 55 | 60 | 65 | 57,6 |
Сунчани сати — месечни просек | 268,6 | 244,8 | 278,3 | 292,5 | 347,4 | 325,7 | 277,7 | 278,6 | 303,9 | 316,9 | 291,9 | 267,0 | 3.493,3 |
Извор: NOAA (1961–1990)[6] |
Историја
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Становништво
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Година | 2016 | 2019 |
---|---|---|
Становништво | 1.090.797 | 1.421.409[7] |
Привреда
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The population of the Sultanate by the end of May 2015”. Архивирано из оригинала 04. 08. 2017. г. Приступљено 27. 05. 2022.
- ^ الدراسات الاجتماعية. Ministry of Education, Sultanate of Oman.
- ^ „The World According to GaWC 2020”. GaWC - Research Network. Globalization and World Cities. Приступљено 31. 8. 2020.
- ^ „Mountains in Oman”. Ministry of Tourism, Sultanate of Oman. Архивирано из оригинала 15. 07. 2011. г. Приступљено 27. 05. 2022.
- ^ Darke, Diane (2010). Oman: The Brad Travel Guide. Bradt Travel Guides. ISBN 9781841623320. Приступљено 15. 3. 2015.
- ^ „Seeb Climate Normals 1961-1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 19. 12. 2012.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 23. 04. 2022. г. Приступљено 27. 05. 2022.
Литература
[уреди | уреди извор]- Barth, Hans-Jörg; Benno Böer (2002). Sabkha Ecosystems: The Arabian Peninsula and Adjacent Countries. Springer. ISBN 978-1-4020-0504-6.
- Fahlbusch, Erwin; Geoffrey William Bromiley; David B. Barrett (1999). The Encyclopedia of Christianity. Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 978-0-8028-2415-8.
- Forster, Charles, The Historical Geography of Arabia: Or, The Patriarchal Evidences of Revealed Religion : a Memoir, Duncan and Malcolm, 1844
- Ghazanfar, Shahina A.; Martin Fisher (1998). Vegetation of the Arabian Peninsula. Springer. ISBN 978-0-7923-5015-6.
- Kechichian, Joseph A. (1995). Oman and the World: The Emergence of an Independent Foreign Policy. Great Britain: RAND Corporation. ISBN 978-0-8330-2332-2.
- Long, David E.; Reich, Bernard; Gasiorowski, Mark (2007). The Government and Politics of the Middle East and North Africa. Westview Press. ISBN 978-0-8133-4361-7.
- Miles, Samuel Barrett; Robin Bidwell. The Countries and Tribes of the Persian Gulf. Garnet & Ithaca Press.
- Peterson, J. E. (2007). „Chronology”. Historical Muscat. Brill. стр. 117+. ISBN 978-90-04-15266-3.
- Phillips, Wendell (1966). Unknown Oman. D. McKay Co. стр. 4.
- Potter, Lawrence; Sick, Gary (2002). Security in the Persian Gulf. Macmillan. ISBN 978-0-312-23950-3.
- Rice, Michael (1994). The Archeology of the Arabian Gulf. Routledge. ISBN 978-0-415-03268-1.
- Room, Adrian (2003). Placenames of the World: Origins and Meanings of the Names for Over 5000 Natural Features, Countries, Capitals, Territories, Cities and Historic Sites. McFarland. ISBN 978-0-7864-1814-5.
- Salm, Rodney V.; Rolf A.C. Jensen; Vassili Papastavrou (1993). Marine Fauna of Oman. IUCN. ISBN 978-2-8317-0180-6.
- omancensus.net (PDF)
- 2010 Preliminary Results (PDF)
- Census Administration. „Final Results of the Census 2003” (PDF). Ministry of the National Economy, Government of Oman. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 10. 2008. г. Приступљено 2008-09-17.
- Census Administration. „Data & Indicators of the Population”. Ministry of the National Economy, Government of Oman. Архивирано из оригинала 2008-06-13. г. Приступљено 2008-09-17.
- Parliamentary Papers. London: United Kingdom Parliament. 1876.
- Carsten Niebuhr (1792). „Of the Province of Oman”. Travels through Arabia. Превод: Robert Heron. Edinburgh: R. Morison and Son. hdl:2027/mdp.39015004297621. „Maskat”
- William Milburn (1813), „Muscat”, Oriental Commerce: containing a geographical description of the principal places in the East Indies, China, and Japan, London: Black, Parry & Co., OCLC 6856418, hdl:2027/uc2.ark:/13960/t1hh6sn82
- Abraham Rees (1819), „Mascat”, The Cyclopædia, London: Longman, Hurst, Rees, Orme & Brown, hdl:2027/mdp.39015057241120
- James Horsburgh (1852). „Arabia, N.E. Coast: Muscat”. India Directory: Or, Directions for Sailing to and from the East Indies, China, Australia, and the Interjacent Ports of Africa and South America (6th изд.). London: William H. Allen & Co. — преко Google Books.
- Grattan Geary (1878), „Muscat”, Through Asiatic Turkey, London: S. Low, Marston, Searle & Rivington, OCLC 4918876
- Edward Balfour (1885), „Muscat”, Cyclopaedia of India (3rd изд.), London: B. Quaritch, hdl:2027/mdp.39015068611014
- „Muscat”, Chambers's Encyclopaedia, London: W. & R. Chambers, 1901, hdl:2027/uc2.ark:/13960/t3bz6g65j
- John Gordon Lorimer (1908). Gazetteer of the Persian Gulf. Calcutta. стр. 1364–1425. hdl:2027/uc1.l0061307658.
- Benjamin Vincent (1910), „Muscat”, Haydn's Dictionary of Dates (25th изд.), London: Ward, Lock & Co., hdl:2027/loc.ark:/13960/t89g6g776
- Fred Scholz (1990). Muscat, Sultanat Oman: geographische Skizze einer einmaligen arabischen Stadt [Muscat, Sultanate of Oman: geographical sketch of a unique Arabian city] (на језику: немачки). Berlin: Das arabische Buch . ISBN 978-3-923446-58-2.
- Noelle Watson, ур. (1996). „Muscat”. International Dictionary of Historic Places: Middle East and Africa. UK: Routledge. стр. 529. ISBN 1884964036.
- Abdelhamid Mahmoud Hussein Nasr (1997). Musqat asimat Oman (на језику: арапски). Irbid.
- Clifford Edmund Bosworth, ур. (2007). „Muscat”. Historic Cities of the Islamic World. Leiden: Koninklijke Brill. стр. 417—419. ISBN 978-9004153882.
- J.E. Peterson (2007). „Chronology”. Historical Muscat. Brill. стр. 117+. ISBN 978-90-04-15266-3.
- Angie Turner (2008), „Muscat”, Ур.: Michael R.T. Dumper; Bruce E. Stanley, Cities of the Middle East and North Africa, USA: ABC-CLIO, стр. 262—264, ISBN 9781576079195
- J.E. Peterson (2014). „Muscat as a Port City”. Ур.: Lawrence G. Potter. The Persian Gulf in Modern Times: People, Ports, and History. Palgrave Macmillan. стр. 153+. ISBN 978-1-137-48577-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Фотографије
- Ministry of Foreign Affairs
- Official Ministry Of Tourism site Архивирано на сајту Wayback Machine (28. фебруар 2009)
- omancensus.net (PDF)
- Oman Avenues Mall