Магла
Магла представља кондензовану водену пару у атмосфери при површини тропосфере.[1][2] По свом саставу се не разликује од облака а једина разлика између облака и магле је по месту где се јављају. Ипак, иста појава може се називати облаком или маглом уколико има контакт са земљом на планинским врховима. Разлика између магле и измаглице је само у густини. Иста појава се назива маглом када је видљивост мања од 1 km, а назива се измаглицом ако је видљивост мања од 2 km. Магла се јавља током целе године и има више утицаја на човека.[3]
Дефиниција
[уреди | уреди извор]
Термин магла се обично разликује од општијег термина облак по томе што је магла ниска, а влага у магли се често ствара локално (као што је из оближње водене површине, попут језера или океана, или из оближњег влажног тла или мочваре).[4]
По дефиницији, магла смањује видљивост на мање од 1 km, док измаглица узрокује мање смањење видљивости.[5]
За потребе ваздухопловства у Уједињеном Краљевству, видљивост мања од 5 km али већа од 999 m сматра се измаглицом ако је релативна влажност 95% или већа; испод 95%, сматра се сумаглицом.[6]
Формирање
[уреди | уреди извор]
Магла настаје када је разлика између температуре ваздуха и тачке росе мања од 2,5°C.[7][8]
Магла почиње да се формира када се водена пара кондензује у ситне капљице воде које су суспендоване у ваздуху. Неки примери начина на које се водена пара кондензује укључују конвергенцију ветра у областима узлазног кретања;[9] падавине или вирга које падају одозго;[10] грејање током дана доводи до испаравање воде са површине океана, водених површина или влажног земљишта;[11] транспирација из биљака;[12] хладан или сув ваздух који се креће изнад топлије воде;[13] и подизање ваздуха изнад планина.[14] Водена пара нормално почиње да се кондензује на језгрима кондензације као што су прашина, лед и со да би се формирали облаци.[15][16] Магла, као и њен уздигнути сродни слој, је стабилна основа облака која тежи да се формира када је хладна, стабилна ваздушна маса заробљена испод топле ваздушне масе.[17]
Утицај на здравље
[уреди | уреди извор]Магла је опасна за пацијенте са дисајним проблемима, нарочито астматичаре. Може изазвати астматични напад и гушење. Нарочито у градовима где у комбинацији са другим штетним аеро-загађењима чини смог.
Утицај на саобраћај
[уреди | уреди извор]
Возити по магли, значи кретати се при смањеној видљивости. Возачи користе средња светла, никако дугачка, без обзира на доба дана. Пожељно је отворити прозоре при вожњи и ослушкивати јер се у магли звуци интензивније чују. Брзину кретања возила потребно је прилагодити видљивости и избегавати претицање. Користити сирене и друге звучне изворе ради најаве доласка нпр. у кривину.
У авиосаобраћају, аеродроми који немају радаре се затварају а летови обустављају до даљег. На појединим већим аеродромима постоје уређаји за распршивање магле.
Утицај на опрему
[уреди | уреди извор]На морима постоје тзв. „Слане магле“. То су магле са високим процентом соли у себи које изразито агресивно делују на опрему изазивајући убрзану корозију. Утицају „сланих магли“ се посебно, током развоја, излажу војни уређаји, који се израђују за рад на мору. За ову намену се праве посебне климатске коморе које могу да симулирају „слане магле“.
Радијационе магле
[уреди | уреди извор]Радијационе магле, су магле које настају када се због хлађења површине тла израчивањем температура ваздуха спусти испод температуре тачке росе. Обично се јављају у току ноћи и могу захватати велику површину.
Настанак радијационе магле
[уреди | уреди извор]Настају изнад копна, најчешће током јесени и зиме. Места погодна за формирање радијационе магле су котлине и долине, у које се слива хладан ваздух са падина, као и области близу река, језера и мочвара, због повећане влажности ваздуха. Ипак, овај тип магле се никада не јавља изнад великих водених површина (мора и океани).[18] Најповољнији метеоролошки услови за формирање радијационих магли су ведре ноћи са слабим ветром и високом влажношћу ваздуха, када је радијационо хлађење подлоге највеће. Скоро увек су везане за постојање слоја са инверзијом температуре ваздуха (појава да температура ваздуха расте са висином уместо да опада).[19]
Формирање радијационе магле
[уреди | уреди извор]
Након заласка Сунца површина Земље почиње да се хлади израчивањем, хладећи притом и ваздух из најнижег слоја који је у контакту са подлогом. Тада се формира инверзија температуре ваздуха и када се ваздух у приземљу охлади до температуре тачке росе долази до кондензације и формирања магле. Када су услови повољни магла се може формирати већ у првом делу ноћи, а густина и дебљина јој се могу повећавати све до изласка Сунца.[20]
Разилажење радијационе магле
[уреди | уреди извор]Након свитања део Сунчевог зрачења допире до површине тла и загрева је. У контакту са подлогом загрева се најнижи слој ваздуха уз тло. При загревању ваздуха долази до испаравања капљица и разилажења магле при тлу, због чега изгледа као да се магла подиже. Магла нестаје прво на периферији јер је ту најтања, па Сунчеви зраци најлакше пролазе до подлоге и загревају је.[21]
Када су ноћи кратке разилажење радијационе магле се дешава у раним јутарњим сатима. У току зиме, када су ноћи дуге, при времену без ветра, дешава се да радијационе магле не ишчезну у току ноћи, већ сваке ноћи постају све дебље и гушће. Овакве дуготрајне магле обично се разиђу тек када под утицајем неког атмосферског поремећаја дође до интензивног мешања ваздуха.
Висинске радијационе магле
[уреди | уреди извор]Иако се радијационе магле најчешће јављају при површини тла, при антициклоналном времену могу се формирати и на висини. Уколико на висини постоји слој ваздуха са температурном инверзијом који се интензивно хлади, након што се његова температура спусти испод температуре тачке росе може доћи до формирања магле у том слоју. Таква магла се постепено шири ка тлу и може формирати веома дебео слој. Висинске радијационе магле прекривају много већу површину од приземних и дуже трају.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Gultepe, Ismail, ур. (2. 1. 2008). „Fog Visibility and Forecasting”. Fog and Boundary Layer Clouds. стр. 1126. ISBN 978-3-7643-8418-0. Архивирано из оригинала 3. 9. 2016. г. „The international definition of fog consists of a suspended collection of water droplets or ice crystal near the Earth's surface...” Reprint from Pure and Applied Geophysics. 164 (6–7). 2007.
- ^ „What's the Difference Between Fog and Clouds?”. NOAA. 2022.
- ^ „Магла”. Географија за све. Приступљено 8. 6. 2020.
- ^ Use of the term "fog" to mean any cloud that is at or near the Earth's surface can result in ambiguity as when, for example, a stratocumulus cloud covers a mountaintop. An observer on the mountain may say that he or she is in a fog, however, to outside observers a cloud is covering the mountain. (Thomas, P. (2005). Standard practice for the design and operation of supercooled fog dispersal projects. стр. 3. ISBN 0-7844-0795-9. Архивирано из оригинала 3. 9. 2016. г. Приступљено 27. 3. 2016.) In fact, some people commonly mistake mist for fog. These two are a little bit different as mist is thinner than fog. () Further distinguishing the terms, fog rarely results in rain, while clouds are the common source of rain.
- ^ „Federal Meteorological Handbook Number 1: Chapter 8 – Present Weather” (PDF). Office of the Federal Coordinator for Meteorology. 1. 9. 2005. стр. 8—1, 8—2. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 5. 2011. г. Приступљено 9. 10. 2010.
- ^ Annex 3 (17th изд.), јул 2010
- ^ „Fog – AMS Glossary”. Архивирано из оригинала 27. 3. 2013. г. Приступљено 16. 3. 2013.
- ^ „Fog” (PDF). National Weather Service. 2022.
- ^ Robert Penrose Pearce (2002). Meteorology at the Millennium. Academic Press. стр. 66. ISBN 978-0-12-548035-2. Приступљено 2. 1. 2009.
- ^ „Virga and Dry Thunderstorms”. National Weather Service Office, Spokane, Washington. Архивирано из оригинала 22. 5. 2009. г.
- ^ Bart van den Hurk; Blyth, Eleanor (2008). „Global maps of Local Land-Atmosphere coupling” (PDF). KNMI. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 2. 2009. г. Приступљено 2. 1. 2009.
- ^ Ramanujan, Krishna; Bohlander, Brad (2002). „Landcover changes may rival greenhouse gases as cause of climate change”. National Aeronautics and Space Administration Goddard Space Flight Center. Архивирано из оригинала 3. 6. 2008. г. Приступљено 2. 1. 2009.
- ^ „Air Masses”. 2008. Архивирано из оригинала 24. 12. 2008. г. Приступљено 2. 1. 2009.
- ^ Michael Pidwirny (2008). „CHAPTER 8: Introduction to the Hydrosphere (e). Cloud Formation Processes”. Physical Geography. Архивирано из оригинала 20. 12. 2008. г. Приступљено 1. 1. 2009.
- ^ „Front”. Glossary of Meteorology. authorlink=National Weather Service JetStream. 25. 4. 2012. Архивирано из оригинала 10. 10. 2018. г.
- ^ Roth, David M. (14. 12. 2006). „Unified Surface Analysis Manual” (PDF). Hydrometeorological Prediction Center. Архивирано (PDF) из оригинала 29. 9. 2006. г. Приступљено 9. 10. 2010.
- ^ FMI (2007). „Fog And Stratus – Meteorological Physical Background”. Zentralanstalt für Meteorologie und Geodynamik. Архивирано из оригинала 6. 7. 2011. г. Приступљено 7. 2. 2009.
- ^ http://meteorologytraining.tpub.com/14312/css/14312_143.htm Приступљено 9. априла 2016.
- ^ Ђармати, Шимон; Веселиновић, Драган; Гржетић, Иван; Марковић, Драган (2008). Животна средина и њена заштита. Београд: Факултет за примењену екологију. стр. 178—183.
- ^ http://meteoplaneta.rs/meteoroloski-elementi-i-pojave/magla-tipovi-i-nacini-nastanka/ Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2016) Приступљено 25. Маја 2016.
- ^ http://www.meted.ucar.edu/dlac/website/resources/advrad.htm/ Приступљено 25. Маја 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Румл, Мирјана (2016), Метеорологија (2. издање), Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет, Београд, 202 стр.
- Ahrens, C (1991). Meteorology today: an introduction to weather, climate, and the environment. West Pub. ISBN 978-0-314-80905-6. Co.
- Corton, Christine L (2015). London Fog: The Biography.
- Filonczuk, Maria K., Cayan, Daniel R., Riddle, Laurence G. (1995). Variability of marine fog along the California coast. SIO-Reference, No 95-2, Climate Research Division, Scripps Institution of Oceanography, University of California, San Diego.
- Lu C., Liu Y., Niu S., Zhao L., Yu H., Cheng M. (2013). http://www.cmsjournal.net/qxxb_en/ch/reader/view_abstract.aspx?flag=1&file_no=20140214&journal_id=qxxb_en Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2014). Acta Meteor. Sinica. 27 (6): 832—848. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - Lu C., Niu S., Tang L., Lü J., Zhao L., Zhu B. (2010). Chemical composition of fog water in Nanjing area of China and its related fog microphysics, Atmos. Res., 97(1–2), 47–69.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Walker, Malcolm (2003). „The science of weather: Radiation fog and steam fog”. Weather. 58 (5): 196—197. Bibcode:2003Wthr...58..196W. doi:10.1256/wea.49.02.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Шта је магла?
- Social & Economic Costs of Fog from "NOAA Socioeconomics" website initiative
- United States' current dense fog advisories from NOAA
- Current Western US fog satellite pictures from NOAA
