Лођ
Лођ пољ. Łódź | |
---|---|
Пиотрковска улица Железничка станица Лођ Фабрична Палата Познански, Музеј Лођа Црква Силаска Светог Духа Księży Młyn Бела Фабрика Центар Мануфактура | |
Административни подаци | |
Држава | Пољска |
Војводство | Војводство лођско |
Становништво | |
Становништво | |
— 2016. | 698.688 |
— густина | 2.382,57 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 51° 46′ 37″ С; 19° 27′ 17″ И / 51.776844° С; 19.454722° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 162–278 m |
Површина | 293,25 km2 |
Поштански број | 90-001 - 94-413 |
Позивни број | (+48) 42 |
Регистарска ознака | EL |
Веб-сајт | |
http://www.lodz.pl/ |
Лођ (пољ. Łódź, изговор: /'wuʨ/, слушај (помоћ·инфо)) је по величини трећи град Пољске и главни град истоименог војводства. Налази се у централном делу земље, око 120 km југозападно од Варшаве. Представља пољски центар текстилне, електронске као и индустрије играчака. Број становника Лођа стално опада због дугогодишње привредне кризе у региону, иако посједује универзитет и филмску академију и представља јако културно средиште Пољске. Године 2016. имао је 698.688 становника.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Лођ је основан у 15. веку. Владислав II Јагело доделио му је статус града 1423. Након Друге деобе Пољске 1793. ушао је у састав Прусије. Током 1806. ушао је у састав Наполеоновога Варшавскога војводства. Од 1815. у саставу је Конгресне Пољске, која је била у персоналној унији са Руском Империјом. Развоју Лођа велики допринос дало је 1850. укидање царинских баријера са Руском Империјом.[2] Град је брзо постао други град по величини у Конгресној Пољској. Најинтензивнији период индустријскога развоја десио се 1870–1890. Већина индустријалаца била је јеврејског порекла.[3] Јевреји су 1897. чинили 31% становништва Лођа. Лођ је постао и центар јакога социјалистичкога покрета, тако да је штрајк 1892. парализирао већину индустријских погона. Био је поприште руско-немачких борби 1914. Након Првога светскога рата уследио је период стагнације због Царинског рата са Немачком, Велике депресије и Октобарске револуције, која је Лођ лишила великога источнога тржишта. У граду је током 1931 било 52% Пољака, 33% Јевреја и 14% Немаца.[4]
Нацистичка Немачка је окупирала град на почетку Другог светског рата. За време рата град је био припојен Немачкој. У њему су нацисти образовали Лођски гето за Јевреје. Данас је важна раскрсница путева.[5]
Демографија
[уреди | уреди извор]1946. | 1995. | 2000. | 2005. | 2010. | 2012. |
---|---|---|---|---|---|
496.929 | 823.215 | 793.217 | 767.628 | 737.098 | 718.960 |
Тржиште рада у Лођу
[уреди | уреди извор]Тржиште рада у Пољској није само подложно сезонским променама, већ је и територијално разнолико. Један од индикатора који показује да се шансе за проналажење посла веома разликују у различитим деловима земље је стопа незапослености. Овај индикатор узима у обзир само оне незапослене који су се пријавили бироу за запошљавање, тако да не одражава у потпуности размере незапослености - многи људи траже посао сами, без пријаве на бироу за запошљавање. Међутим, стопа незапослености је један од индикатора који нам омогућавају да проценимо стање на локалном тржишту рада и да ли је правац предузетих иницијатива – нпр. професионална активација становника – исправан.[6]
Међутим, постоје и јасне разлике унутар лошког региона. Најнижи ниво незапослености забележен је, на пример, у округу Рава - 2,9%, а највиши у округу Кутно - 7,9%. Поређења ради, вреди додати да је у јулу 2024. стопа незапослености израчуната за Пољску износила 5,0%.
Послове у Лођу стварају, између осталог, бројни индустријски погони и услужна предузећа.
У јулу 2024. године у Лођу (подрегија величине округа) пословало је чак 105.180 субјеката националне привреде (извор: РЕГОН), укључујући чак 24 са најмање хиљаду људи и још 85 са особљем од 250-999 запослених. . Скоро свака десета од свих пословних јединица у Лођу је индустријски погон, а свака пета - трговачко предузеће или сервис за поправку возила. Постоје и бројни субјекти који обављају стручну, научну и техничку делатност, као и грађевинска предузећа.[1]
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]- Калињинград
- Вилњус
- Кемниц
- Штутгарт
- Лион
- Иваново
- Минск
- Одеса
- Тел Авив
- Тјенцин
- Рустави
- Бареиро
- Тампере
- Пуебла
- Мурсија
- Еребро
- Лавов
- Сегедин
- Нуоро
- Омск
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Lođ”. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „Lodz city authorities decide to sell airport”. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „Łódź: A City Built on Peaceful Co-Existence”. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „City of Lodz”. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „Łódź”. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „Rynek pracy: Łódź – charakterystyka”. Portal Praca.pl (на језику: пољски). Приступљено 2024-10-08.