Кизил (ријека)
Изглед
Кизил | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 1.355 km |
Слив | Црноморски |
Водоток | |
Извор | Источна Анадолија, Турска |
В. извора | 2.000 m |
Ушће | Црно море |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Турска |
Притоке | Gök River, Delice River |
Река на Викимедијиној остави |
Кизил (тур. Kızılırmak, „Црвена ријека"; грч. Άλυς, ријека Халис) је најдужа ријека у Турској. Представља извор енергије за хидроелектране и не користи се за пловидбу.
Историја
[уреди | уреди извор]Нека имена у овом чланку нису транскрибована. Ако умете, кликните на картицу уреди и транскрибујте имена дата у изворном облику. |
Хетити су ову ријеку називали Марасантиј. Представљала је границу земље Хати, средишта Хетитског царства. У класичној антици је представљала границу Мале и остатка Азије. Позната је као мјесто на коме су се одвијала Битка Помрачења 28. маја 585. п. н. е.,[а] Служила је као граница Лидије и Медије све док је лидијски краљ Крез прешао како би напао Кира Великог године 547. п. н. е. Након тога је поражен, па се Персија проширила до Егејског мора.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Кроз историју се та битка називала битком на Халису; име Битка Помрчине је добила касније као прва битка која се може датирати са сигурношћу с обзиром да ју је прекинуло помрачење које се може астрономски одредити.