Пређи на садржај

Зангезур

С Википедије, слободне енциклопедије

Зангезур (јерм. Զանգեզուր, азер. Zəngəzur) историјско-географска је област Источне Јерменије,[1][2][3][4][5][6][7][8][9][10][11] која се налази на падинама Зангезурских планина, а данас се простире на територији Јерменије и Азербејџана.[12][13] Област је припала Руској Империји Ђулистанским миром из 1813. године.[14] У совјетско доба, на простору Зангезура налазили су се Гориски, Кафански, Мегрински и Сисијански рејони Јерменске ССР и Лачински, Кубатлински и Зангелански рејони Азербејџанска ССР.[15] Рејони Јерменије на простору историјског Зангезура обједињени су у марз Сјуник 1995. године. У Азербејџану су исти рејони, задржавајући свој административни статус, постали дио Источнозагезурског економског рејона.

Етимологија

[уреди | уреди извор]
Помињање топонима „Џагеџор” у рукопису из 14. вијека „Историја области Сисакан” од Степаноса Орбелијана, 1299. година.
Карта на немачком из 1856. која приказује регион као Зангаџор (њем. Zangadzor).

Постоји неколико верзија поријекла ријечи Зангезур.

Према Гевонду Алишану, поријекло ријечи Зангезур везује се за утврђење Џагаџор (данас село недалеко од Гориса), по имену патријарха из рода Сисака. Џагаџор је временом међу сусједним Персијанцима постао Зангезур (у персијском не постоји глас „џ”).[16]

У литератури се помиње и могућа веза између Зангезура и другог топонима — клисуре Цакеџор (јерм. Ծակեձոր, од ријечи цак — „рупа” и џор — „понор, клисура”),[17] која се налази сјеверозападно од Гориса у долини ријеке Горис.[18]

Топоним се објашњава и предањима, комбинацијом јерменских ријечи занг („звоно”) и џор („клисура”) [Ган, 1909], али назив области није баш јасан.[19] Према једном од предања о звону, ријеч је заснована на „Занг зор”, тј. моћном звону. На 2 км од Гориса, постојао је манастир који је имао гласно звоно.[16]

Према јерменској народној традицији, назив Зангезур почело је да се користи од Тамерланових освајања. Јерменски кнез Мгер понудио је помоћ Тамерлану, рекавши да неће моћи да освоји Сјуник све док у селу Хот постоји цар-звоно, које ће обавијестити кнежевину у случају опасности. Тамерлан је обећао злато и власт издајнику, ако успјели утишати звоно. Завјереници пале ватру ноћу, пригушујући звук звона, а када Тамерланова војска, прешавши ријеку Аракс, изврши инвазију на Сјуник, покушаји да звоном обавијесте народ били су узалудни. Кнежевина је пала за једну ноћ, а људи су изненађено питали „Зашто нису звонили?” Неки су одговорили „Узалудно звони”, што на јерменском звучи „занге зур е” (јерм. զանգը զուր է). Након овога, кнежевина је такође почела да се зове Зангезур.[20]

Према „Енциклопедијском рјечнику топонима Азербејџана”, топоним Зангезур потиче од староперсијске ријечи занг („камен, стијена”) и зур („дугачак”) и значи „дугачка стијена, камен”. Према истом рјечнику, топоним може бити повезан са именом племена Занги.[21]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Петрушевский 1949, стр. 79, «Другой пример указывает на постепенный упадок одной из областей восточной Армении — Сюнии (Сюник, ныне Зангезур, Капан и соседние районы на юго-востоке Армянской ССР). По словам историка Сюнии Степанноса Орбеляна, перед сельджукским нашествием, в конце XI в., в этой области было 43 крепости и замка, 48 монастырей и 1400 селений. А в конце XIII в. там оставалось всего 682 селения (вариант — 677), иначе говоря, число селений за два столетия уменьшилось более чем вдвое; эти 682 селения в 14 округах перечислены по именам, с показанием цифр, видимо, указывающих размеры вносимой ими церковной десятины, в главе LXXIV труда Степанноса Орбеляна. К концу ХНІ в. в Сюнии уменьшилось и число укрепленных феодальных твердынь: оставалось всего 25 замков и 30 монастырей; из последних большая часть была разрушена и пуста, и только немногие процветали».
  2. ^ Волкова, Наталия Георгиевна (1969). „Этнические процессы в Закавказье в XIX—XX вв”. Ур.: Гарданов, В. К. Кавказский этнографический сборник (PDF) (на језику: руски). Москва: Наука. стр. 29. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 1. 2022. г. „Восточная Армения — Араратская долина с прилегающими к ней горными областями Малого Кавказа (Лори, Иджеван, Зангезур и другие) — была центром формирования армянской нации. Культурное и языковое единство этого края, его мононациональность во многом способствовали этому процессу.” 
  3. ^ Токарев, Сергей Александрович (1968). Основы этнографии: Учеб. пособие для ист. специальностей вузов (на језику: руски). Москва: Высшая школа. стр. 303. Приступљено 9. 3. 2024. „В Зангезуре (Восточная Армения) встречались пещерные жилища, выдолбленные в склонах гор.” 
  4. ^ Holding, Nicholas; Holding, Deirdre (2011). Armenia: With Nagorno Karabagh (на језику: енглески). Bradt Travel Guides. стр. 21. ISBN 978-1-84162-345-0. Приступљено 9. 3. 2024. 
  5. ^ Bournoutian., George A. (1994). Olson, James Stuart; Pappas, Lee Brigance; Pappas, Nicholas Charles, ур. An ethnohistorical dictionary of the Russian and Soviet empires (на језику: енглески) (1. publ изд.). Greenwood Press. стр. 44—45. ISBN 978-0-313-27497-8. „Only pockets such as Karabagh (Karabakh) and Zangezur in eastern Armenia and Sasun and Zeitun in western Armenia remained autonomous” 
  6. ^ Minahan, James (2002). Encyclopedia of the stateless nations: ethnic and national groups around the world. Westport, Conn: Greenwood Press. стр. 2241. ISBN 9780313316173. „After repeated rebellions, independence, and reconquest, the last of the Armenian kingdom was conquered by the Arab Mamelukes in 1375. The only reamaining autonomous pockets of Armenian were in Karabakh and Zangezour, both in eastern Armenia.” 
  7. ^ Adalian, Rouben Paul (2010). Historical dictionary of Armenia (2. изд.). Lanham, Md: Scarecrow Press. стр. xliv—xlv. ISBN 9780810874503. Приступљено 9. 3. 2024. 
  8. ^ Levene, Mark (2013). The crisis of genocide. Oxford University Press. стр. 217. ISBN 978-0-19-968303-1. 
  9. ^ United States Congress House Committee on Banking, Finance, and Urban Affairs Subcommittee on Economic Stabilization; Pappas, Lee Brigance; Pappas, Nicholas Charles (1990). „The land of Karabagh: geography & history prior to 1920”. Eastern Europe: Exchange Opportunities : Hearings Before the Subcommittee on Economic Stabilization of the Committee on Banking, Finance and Urban Affairs, House of Representatives, One Hundred First Congress, Second Session, February 14 and 15, 1990 (на језику: енглески). Washington: U.S. Government Printing Office. стр. 274. 
  10. ^ Walker, Christopher J. (1996). „The armenian presence in mountainos Karabakh”. Ур.: Wright, John F. R.; Schofield, Richard; Goldenberg, Suzanne. Transcaucasian boundaries (на језику: енглески). London: UCL Press. стр. 90. ISBN 9781857282351. 
  11. ^ Mattar, Philip, ур. (2004). Encyclopedia of the Modern Middle East & North Africa: Aaronsohn-Cyril VI (на језику: енглески). Macmillan Reference USA. стр. 195. ISBN 978-0-02-865772-1. Приступљено 9. 3. 2024. 
  12. ^ Hille, Charlotte (16. 4. 2010). State Building and Conflict Resolution in the Caucasus (на језику: енглески). London: Brill. стр. 186. ISBN 978-90-474-4136-6. Приступљено 9. 3. 2024. „Zangezur lies in the south of the Transcaucasus, being divided between Armenia and Azerbaijan.” 
  13. ^ Sukiasyan, Hamo (6. 7. 2021). „The process of drawing the borders between Armenia and Azerbaijan in the 1920s”. ge.boell.org (на језику: енглески). Tbilisi: South Caucasus Region // Heinrich Böll Stiftung. Приступљено 9. 3. 2024. „The formerly Ghazakh and Zangezur provinces were divided between the two republics.” 
  14. ^ Bournoutian, George A. (1997). „Eastern Armenia from the 17th Century to the Russian Annexation”. Ур.: Hovannisian, Richard G. The Armenian people from ancient to modern times. 2: Foreign dominion to statehood: the fifteenth century to the twentieth century (на језику: енглески). New York, NY: St. Martin's Press. стр. 89, 81—107. ISBN 9780312101688. 
  15. ^ Бабаян, Давид (2005). „Красный Курдистан: геополитические аспекты создания и упразднения”. 21-й век (на језику: руски) (2): 115—136. ISSN 1829-0396. Приступљено 9. 3. 2024. „Территория Зангезура также намного превышала территорию нынешней Сюникской области Республики Армения. В составе Елизаветпольской губернии существовал Зангезурский уезд с четко установленными границами, в состав которого входила вся нынешняя территория Сюникской области, а также бывшие Лачинский, Кубатлинский и Зангеланский районы.” 
  16. ^ а б ԳՈՆՉԱՐՈՎ, Ի. Ա. „Զանգեզուրում”. armenianhouse.org (на језику: јерменски). ArmenianHouse.org. Приступљено 9. 3. 2024. 
  17. ^ Мкртчян, Шаген (1989). Историко-архитектурные памятники Нагорного Карабаха (на језику: руски). Ереван: Парберакан. стр. 105. ISBN 978-5-540-00402-2. Приступљено 9. 3. 2024. 
  18. ^ Акопян, Т. Х.; Мелик-Башхян, Ст. Т.; Барсегян, О. Х., ур. (1988). Словарь топонимов Армении и прилегающих территорий. Ереван: Изд-во Ереванского университета. стр. 830. 
  19. ^ Поспелов, Евгений Михайлович (2001). „Зангезурский хребет”. Географические названия мира: топонимический словарь : около 5000 единиц (на језику: руски). Москва: Русские словари. ISBN 978-5-17-002938-9. Приступљено 9. 3. 2024. 
  20. ^ Карапетян, Г. О. (1990). Дорога Мгера: армянские легенды и предания (на језику: руски). Москва: Наука. стр. 22. ISBN 978-5-02-017023-0. 
  21. ^ Azärbaycan toponimlärinin ensiklopedik lüğäti. Şərq-Qərb, II. Bakı: Şärq-Qärb. 2007. стр. 295. ISBN 978-9952-34-155-3. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашња веза

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зангезур&oldid=28505556”