Пређи на садржај

Женски тенис

С Википедије, слободне енциклопедије
Женски тенис
Мајкл Џордан приликом закуцавања 1987. године
Највише управно телоМеђународна тениска федерација
Први пут игранИзмеђу 1859 и 1865, Бирмингем, Енглеска
Карактеристике
КонтактНе
Чланови тимаПојединачно или дубл
Мешани полДа, одвојене туре или мешовити парови
ТипНа отвореном
Опрематениска лопта, тениски рекет
местоУ затвореном или на отвореном тениски терен
Присуство
Земља или  регионШиром света
ОлимпијадаДа, део програма летњих олимпијских игара од 1900. до 1924.
Демонстрациони спорт на Летњим олимпијским играма 1968. и 1984.
Део програма летњих олимпијских игара од 1988.
ПараолимпијадеДа, део летњег параолимпијског програма од 1992

Женски тенис је један од најпопуларнијих спортова за жене.[1] То је један од ретких спортова у којима жене имају славу и популарност као и њихове мушке колеге.[2][3] Женска тениска асоцијација је главна организација која води женски тенис.[4][5][6]

Историја

[уреди | уреди извор]

Женски тенис је присутан од првих Олимпијских игара 1900. у Паризу и 1908. у Лондону, али се женски дубл појавио тек 1920. на Играма у Антверпену. Једна од првих суперзвезда женског тениса је Сузан Ленглен, која је након шест титула освојених на Вимблдону и Отвореном првенству Француске напустила аматерски тенис да би остварила прву професионалну турнеју у Северној Америци 1926–1927.

Међутим, женски тенис није се стварно успоставио све до 1960-их, а томе је допринело и оснивање Женске тениске асоцијације 1970-их.[7]

Карактеристике женског тениса

[уреди | уреди извор]

У женским тениским мечевима лопта се обично игра без ефекта (мање од подизања) и игре имају тенденцију да се играју више од основне линије. Игра је направљена у тактичкој брзини и ишчекивању.[8] Сервис је такође слабији од мушког и релативно је мање битан него за мушкарце. Међутим, примећена је еволуција у овој области од 1990-их, женски тенис се усавршава и постаје све популарнији.[9][10]

Најбржи сервис на Вимблдону
Играч Година Брзина сервиса
Габријела Сабатини 1992 146 km/h
Натали Тозија 1995 159 km/h
Штефи Граф 1998 171 km/h
Ким Клајстерс 2004 188 km/h
Амели Моресмо 2006 193 km/h
Винус Вилијамс 2007 208 km/h
Забине Лизики 2014 211 km/h

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Женски тенис је обележено неколико случајева, укључујући случајеве сексуалног злостављања од стране тренера.[11][12] Свет женског тениса се понекад описује као „хомофобичан“ и „сексистички“.[13][14]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Le tennis féminin français, Vincent Cognet, Romain Lefebvre, Philippe Maria, Ed. du stade, 1999 (ISBN 2745602713)
  • Les dessous du tennis féminin, Nathalie Tauziat, ed. J'ai lu, 2001 (ISBN 2290312193)
  • N'oublie pas de gagner: Dans les coulisses du tennis féminin, Dominique Bonnot, ed. Stock, 20157 (ISBN 9782234078338)
  • Women's Tennis Tactics, Rob Antoun, Human Kinetics, 2007 (ISBN 9780736065726)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „History Is Why We Respect Women's Tennis”. Jezebel. Архивирано из оригинала 30. 03. 2018. г. Приступљено 2014-07-18. 
  2. ^ „Examining the Growth and Popularity of Women's Mixed Martial Arts”. Bleacher Report. Приступљено 2014-12-30. 
  3. ^ „Billie versus Bobby – how one tennis match changed history”. New Statesman. Приступљено 2014-07-18. 
  4. ^ „WTA pounces on growing popularity of Chinese tennis sensation Li Na”. Australian. Архивирано из оригинала 2014-12-29. г. Приступљено 2014-07-18. 
  5. ^ „Serena Williams' dominance unrivaled in women's tennis”. Sports Illustrated. Приступљено 2014-07-18. 
  6. ^ „Coming up short”. Economist. Приступљено 2014-07-18. 
  7. ^ „WOMEN'S TENNIS, MONEY, AND THE UPHILL BATTLE FOR EQUALITY”. Vice (magazine). Приступљено 2015-05-18. 
  8. ^ Cesar Coutinho (јун 2015). Succčs en Tennis: La Science derričre les Performance. Books.google.fr. стр. 142. Приступљено 2016-02-02. 
  9. ^ „Glam Slam: How Women's Tennis Is Making the Richest Sportswomen in History Even Richer”. Time. Приступљено 2014-07-18. 
  10. ^ „Women's Tennis Changes Its Game”. Newsweek. Приступљено 2014-07-18. 
  11. ^ Grace Lichtenstein (1993-03-29). „BOOK WORLD”. The Washington Post. Washington, D.C. ISSN 0190-8286. OCLC 1330888409. 
  12. ^ „Has the #MeToo era finally dawned in women's tennis?”. www.italianinsider.it. 
  13. ^ Zirin, Dave (6. 7. 2009). „Sexism on Centre Court” — преко www.thenation.com. 
  14. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Silence on Margaret Court: Tennis swerves homophobia debate as champion is honored | DW | 28.01.2020”. DW.COM. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Женски_тенис&oldid=27863547”