Пређи на садржај

ЖФК Арсенал

С Википедије, слободне енциклопедије
Арсенал
Пуно имеArsenal Women Football Club
НадимакТобџије (The Gunners)
Основан1987.; пре 37 година (1987)
СтадионМедоу парк,
Борхемвуд, Хартфордшир
Капацитет4.502
МенаџерШведска Јонас Ејдевал
ЛигаСуперлига Енглеске
2023/24.Суперлига Енглеске, 3.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема
Трећа опрема

Женски фудбалски клуб Арсенал (енгл. Arsenal Women Football Club) је полу-аматерски клуб који је основан 1987. године и тесно је повезан са мушким фудбалским клубом, иако му директно не припада. Оснивач клуба је Вик Аткерс, који је био и главни тренер све до пензионисања 2009. године.[1] Тренутни тренер екипе је Џо Монтемуро.

Најуспешнији су клуб у историји женског енглеског фудбала. Једини су енглески клуб који је освојио Лигу шампиона за жене у сезони 2006/07. године, чиме је ФК Арсенал постао први клуб који је како у мушком, тако и у женском фудбалу освојио европски трофеј.[2]

Национални успеси

[уреди | уреди извор]

1993, 2001, 2007, и 2009. клуб је успео да освоји трипл круну - Женску премијер лигу, ФА женски куп и Женски лига куп. Завршно са 2013, Арсеналове даме су освојиле ФА женски куп дванаест пута, док им је Женски лига куп припао десет пута.[2] Првакиње лигашког дела такмичења, најјачег за жене у Енглеској, биле су укупно четрнаест пута (дванаест пута првакиње Женске премијер лиге и два пута првакиње Женске супер лиге, која је заменила Премијер лигу као најјаче такмичење).[2] Овим су такође поставиле и лигашки рекорд у обе лиге. Запажена је остала лигашка серија победа коју су даме имале од 7. фебруара 2002. до 29. марта 2009. са 108 узастопних победа, док је ЖФК Евертон није прекинуо победом од 3:0.[3] Ова серија победа је остала запамћена као једна од најдужих у историји светског фудбала.

ЖФК Арсенал у Европи

[уреди | уреди извор]

Арсеналове даме су до сада седам пута представљале боје Енглеске у УЕФА Лиги шампиона за жене (раније УЕФА Женски куп). Од тога су у два наврата стизале до полуфинала (2003. и 2005). 2003. су убедљиво изгубиле од данског првака Фортуне Јеринг, док су 2005. за мало победиле, изгубивши од шведског првака Дјургарден Даменфутбола и то ремијем 1:1 у гостима, али поразом 0:1 кући. Сезона 2006/07 је до сада најуспешнија у историји клуба. Не само да су даме у тој сезони освојиле сва три домаћа трофеја, већ су у финалу УЕФА Лиге шампиона за жене победиле шведског шампиона Умео ИК дамфутбол и као први енглески женски фудбалски клуб освојиле ово такмичење.

Тренутни састав

[уреди | уреди извор]

Ажурирано: 12. новембар 2018.[4][5]

Бр. Позиција Играч
1 Холандија Г Сари ван Винендал
3 Шкотска О Ема Мичел
4 Данска О Јани Арнт
6 Енглеска О Леа Вилијамсон
7 Холандија С Данијел ван де Донк
8 Енглеска С Џордан Нобс
9 Енглеска Н Данијел Картер
10 Шкотска С Ким Литл
11 Холандија Н Вивијан Миедема
12 Шведска О Џесика Самјуелсон
Бр. Позиција Играч
15 Република Ирска Н Кејти Мекејб
16 Република Ирска О Луиз Квин
17 Шкотска Н Лиса Еванс
18 Француска Г Паулин Пиро-Мањан
19 Швајцарска С Лија Валти
20 Холандија С Доминик Бладворт
21 Њемачка О Табеа Кеме
22 Аустрија С Викторија Шнадербек
23 Енглеска Н Бет Мид

Екипа своје утакмице игра на Мидов парку (4,502 места), а такође има право да једном годишње одигра један меч на Емирејтс стадиону.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Anna Kessel on Arsenal, the No 1 ladies football team | Football | The Observer
  2. ^ а б в „Women's Honours”. arsenal.com. Приступљено 19. 11. 2018. 
  3. ^ „Everton beendet Arsenals Traumserie” (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 20. 11. 2018. г. Приступљено 14. 11. 2018. 
  4. ^ „Women”. Arsenal.com. Приступљено 14. 11. 2018. 
  5. ^ „Statistics”. Arsenal.com. Приступљено 14. 11. 2018. 
  6. ^ „Get to Boreham Wood”. Arsenal F.C. Приступљено 7. 9. 2008. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]