Дванаеста словеначка ударна бригада
Дванаеста словеначка ударна бригада | |
---|---|
Постојање | 24. септембар 1943 – мај 1945. Место формирања: Мокроног |
Формација | 5 батаљона |
Јачина | 1,700 војника и официра[1] |
Део | Народноослободилачке војске Југославије |
Ангажовање | |
Одликовања | Орден заслуга за народ Орден братства и јединства |
Команданти | |
Командант | Радомир Божовић |
Дванаеста словеначка ударна бригада НОВЈ (Штајерска бригада) формирана је 24. септембра 1943. године у Мокроногу од два батаљона Шесте бригаде, једног батаљона Четврте бригаде и нових бораца из Долењске који су после капитулације Италије ступили у НОВЈ. При формирању имала је 3 батаљона са око 1,700 бораца, а после реорганизације, у новембру, 5 батаљона. До краја рата била је у саставу Петнаесте дивизије Седмог корпуса НОВЈ. Наредбом Главног штаба НОВ Словеније од 7. марта 1945. године добила је назив ударна.[1]
Борбени пут бригаде
[уреди | уреди извор]У октобру 1943. напала је и уништила низ мањих немачких упоришта у долини реке Мирне, а у немачкој Октобарској офанзиви водила је 24. и 25. октобра нарочито тешке борбе са деловима 162. туркестанске, тенковске СС дивизије „Адолф Хитлер“ и Верманшафт батаљоном код Мокронога, Глободола, Острог Врха и Тршке Горе. Код Глободола је после тродневних оштрих борби са Немцима из Требња и Мирне Печи, одбацила их у полазне гарнизоне. Када је у новембру Петнаеста дивизија блокирала Ново Место, бригада је у борбама 12-16. новембра против јачих немачких снага дуж друма Ново Место-Шкоцјан, онемогућила деблокирање у Новом Месту. Крајем новембра, заједно са Четвртом бригадом онемогућила је продор Немаца и белогардиста из Новог Места према Чрномљу. Код места Чатежа (Требње) формиран је 2. децембра 1943. од делова 12. бригаде Долењски НОП одред. Бригада је 7. децембра на положајима Бучна Вас-Здиња Вас-Тршка Гора одбила напад немачко-белогардистичких бригада из Новог Места ради разбијања блокаде. Током 1944. године постигла је неколико значајних успешних борби против немачких снага: уништење три немачка тенка између Пијаве Горице и Турјака 23. априла, уништење фабрике хартије код Радеча 2-3. јуна, потпуно уништила усташко-немачко упориште Босиљево 29-30. јуна, водила тешке борбе против немачко-домобранских јединица које су надирале из Новог Места 4. новембра, а код Ајдовца 30. новембра. У другој половини 1944, у саставу Петнаесте дивизије, водила је борбе против немачко-домобранских снага на подручју Беле и Суве крајине. Током 1945, истакла се у борбама у рејону Водице-Свети Криж-Дол, где се два дана борила против три домобранска батаљона, у априлу је учествовала у ослобођењу Суве крајине и Кочевског рога, а у мају у ослобођењу Кочевја 3. маја и Љубљане 7-9. маја.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Војна енциклопедија, 593–594. стр.
Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија (књига четврта). Београд 1972. година.