Виктор Авбељ
виктор авбељ руди | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||
Датум рођења | 26. фебруар 1914. | ||||||||||
Место рођења | Превоје, код Љубљане, Аустроугарска | ||||||||||
Датум смрти | 3. април 1993.79 год.) ( | ||||||||||
Место смрти | Љубљана, Словенија | ||||||||||
Професија | правник | ||||||||||
Деловање | |||||||||||
Члан КПЈ од | 1937. | ||||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||||
Чин | генерал-мајор у резерви | ||||||||||
Председник Председништва СР Словеније | |||||||||||
Период | 1979 — 1984. | ||||||||||
Претходник | Сергеј Крајгер | ||||||||||
Наследник | Франце Попит | ||||||||||
Херој | |||||||||||
Народни херој од | 20. децембра 1951. | ||||||||||
Одликовања |
|
Виктор Авбељ — Руди (Превоје, код Љубљане, 26. фебруар 1914 — Љубљана, 3. април 1993) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Словеније, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 1979. до 1984. обављао је функцију председника Председништва СР Словеније.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 26. фебруара 1914. у селу Превоје, код Љубљане. Потиче из сиромашне сељачке породице. после завршене гимназије уписао је Правни факултет у Љубљани, на коме је дипломирао 1939. године. За време студија приступио је студентском револуционарном покрету и 1937. постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Посебно је сарађивао са познатим словеначким револуционарима — Тонетом Томшичем, Борисом Крајгером и Францом Лескошеком.
После окупације Краљевина Југославије, априла 1941. године, остао је у Љубљани и организовао акције против окупатора. Италијани су га, у једној рацији, ухапсили 29. октобра 1941. године, али је успео да се уз помоћ фалсификованих докумената после 11 дана извуче. Децембра 1941. постао је секретар Окружног комитета КП Словеније у Новом Месту, а његов главни задатак био је ширење и јачање Народноослободилачког покрета у Долењској.
Када је септембра 1942. формирана „Губчева бригада“, постављен је за њеног првог политичког комесара. Од јануара до јула 1943. био је политички комесар Прве долењске оперативне зоне; у том својству је био заменик политичког комесара, а у априлу политички комесар Оперативног штаба хрватско-словеначких бригада у заједничким акцијама. Од јула до августа био је политички комесар Петнаесте словеначке дивизије; од априла 1943. до фебруара 1944. заменик политичког комесара Главног штаба НОВ и ПО Словеније.
Приликом похода Четрнаесте словеначке дивизије преко Хрватске на Штајерску, 22. фебруара 1944. године, на гребену изнад Равни био је рањен. Септембра 1944. послат је у Словеначко приморје на дужност политичког комесара Деветог словеначког корпуса НОВЈ. За политичког комесара Главног штаба НОВ и ПО Словеније именован је 27. марта 1945. и на тој функцију је остао до њеног укидања у Трсту.
После ослобођења Југославије обављао је низ дужности, од којих су најважније:
- јавни тужилац НР Словеније, до марта 1948.
- републички и савезни посланик, до 1978.
- члан Извршног комитета ЦК СКЈ
- члан Председништва ЦК СК Словеније
- члан Председништва СР Словеније
- председник Председништва СР Словеније, од 1979. до 1984.
- члан Председништва ССРН Словеније
- члан Савета федерације, за кога је биран 1963, 1967, 1971, 1974, 1984. и 1988.
Имао је чин резервног генерал-мајора.
Умро је 3. априла 1993. у Љубљани, где је и сахрањен на гробљу Жале.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден народног ослобођења, Орден партизанске звезде првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Орден заслуга за народ првог реда и др.[1] Указом Президијума Народне скупштине ФНРЈ одликован је 20. децембра 1951. Орденом народног хероја,[2] а Указом Председништва СФРЈ одликован је 16. фебруара 1984. Орденом јунака социјалистичког рада.[3][4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ko je ko 1957, стр. 29.
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 36.
- ^ „Службени лист СФРЈ 30/85” (PDF). slvesnik.com.mk. 21. 6. 1985. стр. 955.
- ^ „Виктору Авбељу Орден јунака социјалистичког рада”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 8. 5. 1984. стр. 1.
Литература
[уреди | уреди извор]- Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. COBISS.SR 50964999
- Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957. COBISS.SR 4864263
- Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Рођени 1908.
- Умрли 1993.
- Словенци
- Љубљанчани
- Словеначки правници
- Комунисти Словеније
- Југословенски партизани
- Политички комесари НОВЈ
- Словенија у Народноослободилачкој борби
- Носиоци Партизанске споменице 1941.
- Народни хероји - А
- Јунаци социјалистичког рада
- Генерали ЈНА у резерви
- Друштвено-политички радници СР Словеније
- Председници СР Словеније
- Председници Владе СР Словеније
- Посланици Народне скупштине ФНРЈ (други сазив)
- Чланови Савета федерације СФРЈ
- Сахрањени на гробљу Жале