Братислав Ђорђевић
Братислав Ђорђевић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Надимак | Бата | ||
Датум рођења | 23. октобар 1938. | ||
Место рођења | Београд, Југославија | ||
Држављанство | Србија | ||
Информације о каријери | |||
Проф. каријера | 1954–1963 | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
1954–1963 | Раднички | ||
Братислав Ђорђевић – Бата (Београд, 23. октобар 1938) је бивши југословенски кошаркаш и кошаркашки тренер. Познат је као некадашњи тренер Црвене звезде.[1] Његов син Александар Ђорђевић је познати кошаркаш, а данас такође и кошаркашки тренер.
Каријера
[уреди | уреди извор]Целу играчку каријеру провео је у Радничком. Ипак оно по чему ће бити много познатији је његова тренерска каријера коју је такође започео у Радничком. Најзначајнији успех постигао је са екипом Црвене звезде. Био је тренер овог клуба током освајања титуле Првака Југославије 1972. године. Те сезоне предводници су били: Љубодраг Симоновић, Зоран Славнић, Драган Капичић, Владимир Цветковић, Горан Ракочевић и др.
Поред Црвене звезде Братислав је тренирао и велики број тимова као и две националне селекције. Најзначајнији клубови које је тренирао су: КК Раднички, КК Марибор,КК ИМТ и КК Лимож. Такође тренирао је националне тимове Ирака и Уједињених Арапских Емирата.
Остало
[уреди | уреди извор]Током његовог рада у овом клубу, његов син Александар је такође почео да игра у Црвеној звезди.[2] Ипак, није добио праву прилику те је своју каријеру наставио у ривалу Партизану, а касније постати један од најбољих југословенских и српских кошаркаша.
Поред тренерске каријере Братислав је једно време био професор физичког васпитања у основној школи. Основао је прве кошаркашке кампове у Југославији и то на Златибору 1975. и у Бору 1976. године. Такође један је од оснивача Више кошаркашке школе у Београду.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Братислав Ђорђевић: Да поправимо нашу кошарку”. Курир. 01. 6. 2014. Приступљено 11. 09. 2015.
- ^ „Братислав Бата Ђорђевић и Александар Саша Ђорђевић: Отац је сину најбољи критичар (1987)”. yugopapir.com. 14. 05. 2014. Приступљено 11. 09. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]