Пређи на садржај

Боров магнетон

С Википедије, слободне енциклопедије

Боров магнетон је изведена јединица за мјерење магнетног момента атома, електрона и молекула.

Дефинисан је као:

,

где је

- основни набој,
- редукована Планкова константа,
- маса електрона

Основна јединица у СИ мерном систему је = 9.27 × 10-24 A·m² (Ампера на квадратни метар).

Литература

[уреди | уреди извор]